Leaderboard

Mobilni i manuelni menjač nisu ni približno za poredjenje. Osim za tebe, i one koji su do juče vozili automatike, kao i same početnike sa 2 dana vozačkog staža, za 99,99% vozača menjanje brzina je nesvesna, rutinska radnja koja ne iziskuje ni najmanje skretanje pogleda, oduzimanje vremena i remećenje koncentracije, za razliku od bilo kakve radnje sa mobilnim telefonom. Tu ne računam one "napaljene klince" koji po ceo dan ne izbijaju mobilni iz ruku, i mogu bez gledanja da rade sve moguće radnje sa njim. Ali to je neka druga priča. Tako da je ovo samo dobra šala da kucanje poruka oduzima manje pažnje nego menjanje brzina!

E, danas sam se ceo dan zezao oko Pande i rezultat je odličan. Uradio sam dubinsko, osvežio enterijer, očistio nebo, spolja polirao... Farbanje....jos je na "stendbaju"...

Novi modeli danas na skupu... kao što se vidi sa slika vraćaju se gibnjevi i to napred...što će doprineti boljim off-road karakteristikama cele game modela

Otvori suvozaceva vrata i pogledaj ispod kasete, ali blize vratima. Videces prazninu.

Jebeš ti vozača kojem trebaju limiteri i javljači, valjda pratiš znakove na putu pratiš brzinu na tabli , temperaturu, obrtaje motora....

https://www.car.gr/parts/view/12947333-interior-car-body-dashboard-covers-fiat-punto-nuovo?lang=en

Za mene su covek i masina jedna celina (bez obzira na 20+ godina staza - uzivam u svakom saltanju, uklapanju kvacila da se to uopste ne oseti, preticanju, odsecanju krivine kao i u svakom drugom elementu tehnike voznje). Totalna sam kontra - kad vozim automatik ili sa tempomatom, voznja mi postaje zestoko smaranje. Prethodno poredjenje mi je, sto kazu kolege, kao kad bih dok hodam razmisljao koju nogu kada da pomerim . A za samo drzanje mobilnog u ruci u toku voznje bih jos zesce kaznjavao. Do pre 15-ak godina dosta ljudi ga nije ni imalo, a sad sve ljuti biznismeni sa neodloznim pozivima koji lelulaju levo-desno po putu ili sa naglim reakcijama kad podignu pogled sa ekrana.

Proveo sam sest meseci u njemu vozeci se po Kosovu....cuvena Slobina demonstracija sile...Kasnije jos godina u Hrvatskoj...u obuci sam vozio Hispano...a posle Mercedes...doktorirao sam ga...svaki delic sam skidao rasturao...popravljao...jbg...bilo...bolje da nije.

Kada spomeneš HS, ovo mi je prvo na pameti

Vrele Gume test: Alfa Romeo Stelvio Super 2.2 JTDm 210 Q4 Stelvio, prvi SUV u bogatoj istoriji Alfa Romea, namerio se na nemačku premium trojku. Teoretski gledano još jedan talentovani autsajder, osuđen na drugorazrednu ulogu. Ipak, zahvaljujući svom latinskom šarmu i nespornim kvalitetima, pokazao se kao ozbiljan konkurent Nakon decenijske letargije Alfa se probudila iz zimskog sna! Godinu dana posle Giulie, na scenu je stupio Stelvio. Ovaj sjajno izvajan SUV direktni je konkurent jednom Porsche Macanu, upravo kao u Audiju Q5, BMW X3 i Mercedesu GLC. Bez sumnje sve sami ozbiljni igrači, zvučnih imena. Ali ni Alfa svakako nije ''mačiji kašalj'', posebno ukoliko se osvrnemo na njenu slavnu prošlost. A u prošlosti dizajn je bio jača strana svih njenih kreacija, pa je tako bilo posve normalno da i Stelvio zaseni konkurenciju originalnim izgledom pa ako hoćete i seksi oblinama. One su namerno u dobroj meri preslikne od Giulie, sa tim da se ovde radi o jednom povišenom SUV modelu, korpulentne spoljašnjosti. Naravno, spreda dominira ogromna maska sa grbom proizvođača. Sama po sebi je atraktiva i po običaju nezaštićena, tačnije ostavljena na milost i nemilost drugim vozilima. Suštinski neću da okolišim, to je veoma dopadljiv dizajn, sa prirodnim naglaskom na sport, zbog čega su mu Italijani i dodeli ime Stelvio po najvišem prevoju u italijanskim Alpima (2.757 m nadmorske visine). Do njega vodi put sa 89 serpentina, gde je dvadesetih godina prošloga veka Alfa ''žarila i palila'', osvojivši 8 od 10 održanih trka, nazvanih ''Cronoscalata dello Stelvio''. Šta to najavljuje? Po meni, činjenicu da proizvođač stavlja akcenat na perfomanse i voznu dinamku, a znatno manje na off-road kapacitete. Italijani su tako ostali dosledni svojoj tradiciji i na platformu Giulie ''spakovali'' SUV namenjen pre svega vozaču. U tom cilju je i integralni pogon, kako bi se što efikasnije i brže savladale krivine, a ne za nekakvo lomatanje po bespućima. Stelvio nudi čist užitak u vožnji, za razliku od mnogih konkurenata koji privileguju udobnost, luksuz i opremu. Upravo zbog gore pomenute sportske ambicije, u odnosu na luksuzne konkurente Stelvio deluje pomalo ''očerupan''. Od Giulie naš Stelvio nije preuzeo samo skladne forme karoserije, već i dobar deo enterijera. Suštinska razlika se odnosi na poziciju vozača, umesto da nisko spusti stražnjicu u sedište, kao kod Giulie, ovde je samo položi. Lično, ovakva ''lokacija'' mi znatno više prija, posebno jer nije preterano uzdignuta (+ 6 cm u poređenju sa Giuliom). Unutrašnji prostor za vozača je neuporedivo izdašniji, i ukoliko kod limuzine nije poželjno imati više od 1.9 m, ovde se za upravljač lako može smestiti i košarkaški centar. Dakle gotovo preslikan enterijer, sa nekoliko veoma atraktivnih detalja, kao što je dugme za startovanje motora, na donjoj levoj strani upravljača, po ugledu na Ferrari. Zna Stelvio kako treba sa muškarcima, pa iako mi je trebalo par dana da prestanem mahinalno tražiti kontakt sa desne strane, nalazim da je rešenje veoma orginalno. E sad, ukoliko je upravljač ostao ''zamotan'', dugme se mora potražiti jer ono može biti i gore i dole, i sa leve ili sa desne strane. U svakom slučaju desna ruka ostaje slobodna, kako bi se menjač ubacio u željenu poziciju i ''spustila'' električna ručna kočnica. Ista priča kao kod Giulie, ukoliko je već električna, onda bi morala biti i automatska, tačnije da sama popusti kada se krene. Spomenuta ručica menjača je i ovde istog oblika, s tim da kod Stelvia ona stiže uz sve agregate. Podseća na onu kod BMW, i to mi zvuči sasvim normalno ukoliko se zna da je i dobaljavač isti (nemački ZF). Enterijer je onakav kakav smo i očekivali, "čist", lišen svih nepotrebnih dugmića: Kroz trokraki upravljač pogled pada na dva veoma pregledna instrumenta, između kojih je integrisan poveći ekran, sa informacijama prevashodno vezanim za putni računar. Klasični, beli podeoci i kazaljke i na crnoj podlozi, deluju veoma elegantno. Slično je i sa komandnom tablom, dobro integrisan ekran dimenzija i do 8.8 inča, je u ''black panel'' stilu. Gotovo je neprimetan dok je motor isključen. I centralni greben je prekopiran od limuzine, sa nekoliko osnovnih komandi na točkiće. Preciznije rečeno, komande su kružnog oblika, što se odnosi i na one za klima uređaj, kao i na DNA selektor, potenciometar za jačinu zvuka (sa strane suvozača) i centralni džojstik info-zabavnog sistema. Poslednji je jednostavan za upotrebu i logičan, nije neophodno imati nadprosečni koeficijent intelingencije da bi se ''surfalo'' njime, već je upotrebljiv i nakon prvog kontakta. Inače, ekran nije osetljiv na dodir, što se nikako neće dopasti mlađoj generaciji vozača. Kritiku bih najpre uputio policama i pregradama u vratima, male su zapremine, u koje ne staje flaša od 1.5 litre. Sama sedišta su odlična, u mom slučaju sa podešavajućim sedalnim delom i bočnim osloncima. Ističem ovo jer sam već počeo da pišem kako su preterano tesna za osobe od 80 i više kilograma, pre nego sam otkrio dva diskretna dugmića na sedištu, sa kojim se podešava njihova širina. A pozadi pitate? Ako uzmemo u obzir dužinu vozila, prostor je sasvim prosečan u poređenju sa konkurencijom, što opet samo potvrđuje opredeljenje Alfe da mnogo toga podredi vozaču. Sigurno je da postoje i prostorniji SUV u ovom segmentu, što se odnosi i na prtljažni prostor, zapremine svega 525 litara. Tek napomena da smo u dnu istoga pronašli poveći akumulator. Što da ne, poboljšava balans a tako ga je sigurno lakše zameniti kada za to dođe vreme. Podrazumeva se da se nasloni zadnje klupe obaraju i da je dobijena površina ravna, kao i da su peta vrata potpomognuta električnom asistencijom. Još daleke 1965. godine, za potrebe novog BMW 1800/2000, skovan je marketinški slogan ''Freude am fahren'', u slobodnom prevodu ''Užitak u vožnji''. Ovaj proizvođač koristi ga i dalje, no u svetu se od tada mnogo toga promenilo. Mnogi konkurenti u ovom segmentu favorizuju neke druge detalje, a sve zbog zahteva razmaženih kupaca, kojima su recimo važniji nebrojeni elektronski sistemi i ogromni ekrani od vozne dinamike. Ne i Alfi, sa i do 200 kilograma manjom težinom od većine konkurenata, hiruški preciznim upravljanjem i filigramskim ogibljenjem, Stelvio dobro zna kako da se distancira od ostalih konkurenata i na tom mu treba čestitati. Voženi Alfa Romeo Stelvio 2.2 JTDm/210 Q4 je težak svega 1.659 kilograma, što je ostvareno upotrebom lakih materijala. Navedimo nekoliko primera. Kardansko vratilo je izrađeno od ugljeničnih vlakana (teži samo 8 kg), dok su poklopac motora, prtljažnika, vrata, krila i čeljusti kočnica od aluminijuma. Koliko je to značajno govori i činjenica da smo nedavno smo testirali Jaguar E-Pace, koji je u istoj klasi ali je teži dobrih 20% od Stelvia. Kao što rekoh, platforma i dobar deo ogibljenja preuzeti su od Giulie, što znači da su napred dvostruka poprečna ramena, odnosno multilink pozadi. Već je istaknuto takođe da je pogon na zadnje točove, odnosne opciono na sva četiri. Uz doplatu može se dobiti i sa samoblokirajućim zatvaračem diferencija (Q2). Motor je smešten iza prednje osovine pa je samim tim raspored težine idealan, i kako kažu on je zaista u odnosu 50:50. Čak i na papiru sve navedeno obećava, što se pokazalo i u praksi. Već u prvoj krivini, nakon višednevnog mrcvarenja po gradu, izmamio mi je osmeh i odmah potvrdio da sa opravdanjem nosi ime Stelvio, možda i najzahtevnijeg puta na svetu. Stelvio trenutno reaguje na najmanji zaokret hiruški preciznog upravljača, dok pregršt povratnih informacija dozvoljava vrtoglave brzine u krivinama. Naš je vožen i po vlažnim, klizavim putevima, kada je integralna transmisija posebno došla do izražaja. Ukratko, vozilo je savršeno stabilno i izbalansirano, a pri tome i začujuće udobno (gume dimenzija 235/55 R19), što u izvesnoj meri zavisi od izbora jednog od tri moda funkcionisanja. Sistem nazvan DNA omogućuje vozaču da utiče na parametre motora, odnosno obrtni moment, prenosne odnose, kočnice i upravljanje, pa ukoliko hoćete i opštu udobnost. Razlika u karakteru je evidentna, ako izuzmemo vožnju po gradu, praktično sve vreme sam ga držao u modu D (Dynamic). Motor tada pokazuje najbolje što zna, bez obzira da li se radi o voženom 2.2 od 210 KS, ili o slabijoj verziji od 150 KS (isključivo sa 2WD pogonom), odnosno snažnijoj od 180 KS, kada može imati i integralni Q4. Šta reči o ovom agregatu? Kao i kod Giulie vozač je pomalo iznenađen kada staruje hladan motor! Umesto jednog rasnog šestaka, ili barem savremenog turbo četvorocilindarskog benzinca, dobri ''stari'' 2.2 JTDm preplavi kabinu, prepoznatljivim dizel brektanjem. Tako je barem dok se ne zagreje, odnosno prilikom snažnih ubrzanja. Uz to i lako zavibrira, svaki put kada se aktivira nakon zaustavljanja (sistem Stop&Start je u seriskoj opremi). Izolaciji je posvećena znatno veća pažnja, te se sa porastom radne temperature i brzine, motor utiša, kada do izražaja dolaze drugi brojni kvaliteti. U suštini radi se o veoma dobrom naftašu, sposobnom da razvije i do 470 Nm. Same perfomanse su odlične, naš Stelvio startuje do stotke za samo 6.6 sekundi, što je za sekundu bolje od slabijeg 2.2 JTDm/180. Sprega sa osmostepenim automatskim menjačem je odlična, ni u jednom trenutku nisam osetio da okleva sa promenom brzina. Prva tri prenosna odnosa su kraća, a poslednja tri duža, kako bi se smanjio režim rada i potrošnja pri višim brzinama. U svakom slučaju tu su i velike poluge pored upravljača, sa kojima je uvek moguće izabrati željeni prenosni odnos. Lično, nalazim da su prevelike, odnosno smetale su mi kada sam želeo uključiti pokazivač pravca. Nije to ništa, navići ćes se, reče mi moj prijatelj Nemanja, ponosni vlasnik jednog istog ovakvog Stelvio, ali u prelepoj crvenoj boji. Njegova zapažanja u vezi potrošnje kažu da na putevima u Srbiji treba računati na oko 8 litara u proseku, dok su moja merenja pokazala litru više. Verovatno zbog zahtevnije vožnje prilikom testiranja, koja u gradskoj vožnji može da dostigne i 11-12 litara. Naprotiv, sa laktom na obodu vrata i jednom veoma cooool vožnjom, uspeo sam da siđem na samo 6 litara. Bilo kako bilo, Stelvio je uvek prijatan za boravak i upotrebu, ali je neophodno čuvati se kontakata sa drugim vozilima. Kao što sam već naveo, prednja maska je veoma osetljiva, za vreme test vožnje razmišljao sam da na nju zalepim nekakvu sunđerastu zaštitu, koju sam video na fabričkim modelima. Nekoliko ''ožiljaka'' sam ipak zaradio, pre svega na spojleru, sa izraženim špicastim ispupčenjima. Zanemarimo li ove ''detalje'', Stelvio se i po gradu vozi vrhovima prstiju. Osim što bez muke prelazi preko svih oblika ''ležećih policajaca'', koji po Parizu niču kao pečurke posle kiše, poseduje i veoma dobar prečnik okretanja od 11.75 m. Opet kao kod Giulie, čudan je osećaj na volanu kada su točkovi maksimalno ''smotani'', u određenim oklonostima ispuštaj svuk u stilu tak, tak, tak. A off-road kapaciteti pitate? Bolje da zaboravite na njih, jer Stelvio je pre svega SUV za sve puteve, nikako za sve terene. Moj gore spomenuti prijatelj reče mi i da bacim pogled na nedovoljno zaštićeno podvozje, nisam bio u prilici, ali poznavajući njegovu stručnost, u potpunosti mu verujem. Pored navedenog dizel bloka, ovaj atraktivni Italijan pokretan je i četvorocilindarskim benzinskim 2.0 T, od 200 i 280 KS, kao i šestakom 2.9 Bi-turbo, koji razvija, verovali ili ne, čitavih 510 KS (maksimalna brzina 283 km/h i ubrzanje do 100 km/h od samo 3.8 sec). Glasno razmišljam, kome par litara goriva više ne pričinjavaju problem, veće zadovoljstvo u vožnji sigurno će pronaći u jednom od ovih agregata. Najslabiji dizel od 150 KS košta u Srbiji ''bagatelnih'' 36.190 eva (najniža cena za Stelvio), dok za 2.0 Turbo/200 treba 39.890 evra. Ovde predstavljeni 2.2/210 KS prodaje se po ceni od 44.690 evra, a snažniji benzinac 2.0 Turbo/280 KS za 2.800 evra više. Kod nas su ponuđena samo dva završna nivoa, Stelvio i Super (u Francuskoj i ostalim evropskim zemljama čak pet), od kojih i jeftiniji poseduje dvozonski klima uređaj, aluminijumske naplatke, elektro preklopive retrovizore... Skuplji Super paket počastiće kupca još navigacijom i ekranom od 7 inča, kožno/platnenim sedištima, Bi-Xenon svetlima, gumama dimenzija 235/60 R18, petim vratima sa električnom asistencijom, zatamljenim staklima, kamerom i senzorima za pomoć pri parkiranju, ofarbanim kočionim čeljustima... , ali ne i sistemom za startovanje bez ključa i inteligentnim regulatorom brzine. Za to je neophodno zaviriti u spisak dopunske opreme, koji je veoma kratak u poređenju sa prestižnim nemačkim SUV. Da ne nabrajam, sve detalje možete pronaći na sajtu proizvođača. Oprostićemo mu ovo, jer je na kraju cena ubedljivo niža od ''dojče premium'' konkurenata, uz to, na našem tržištu proizvođač daje i četvorogodišnju garanciju. preuzeto sa - vrelegume.rs

Zašto da iziđu ispred zgrade? Jeftinije je onda? Mislim nije mi jasna logika da je dužan da izađe ispred zgrade, a platio je da mu se paket donese do vrata. I ti se onda prema njima bahato ponašaš i nema popuštanja? Problemi parkiranja, velika količina paketa koje treba da isporučiš .... nije problem onog kome treba da se dostavi paket.

Na šta si konkretno mislio pod tim da ljudi gledaju samo sebe i kako njima odgovara? Nisu valjda toliko bezobrazni da traže da isporučiš robu do vrata stana kako su platili?

Svakih par godina isto. Dodje neki mladjani momak i okaci sliku kako pegla auto daleko preko ogranicenja, kako je prosao sito i reseto, kako je opasan, zna sve o zivotu, lepo je u Svici u MC Donaldsu (pogledati Bimaxa),... i onda se ubismo objasnjavajuci i ne ide. Vise bih se iznenadio da dodje neko i isprica kako vozi normalno i nema potrebu da divlja niti da tuce druge ucesnike u saobracaju. To bi bilo nesto novo.

Nadam se da ćeš brzo odrasti,mali veseljače,iskreno,za tvoje dobro

Tebe ce da polomi neki baja sto vozi juga, ima da te odere ko macku

Sto si ti blizi mom zadjem braniku, ja sam sporiji. Pritom ako neko vozi po ogranicenju nema potrebe da ga silujes dugim svetlima, naleteces na neku budalu i nalupace te samo tako.

Pored tebe zivog, surak isao tamo da ga prevare

Danas slikao na auto putu Послато са SM-G920F уз помоћ Тапатока

I ja bih zahtevao da duva, svasta se vuce danas po putevima, od zla oca i jos gore majke