neshaoct

1. Cena u Italiji je: ''2.000 evra Fiat popusta u slučaju rashodovanja starog vozila + 950 evra uz finansiranje. Važi samo u slučaju rashodovanja vozila homologovanog do standarda EURO 4 i registracije do 28.04.2026. Grande Panda POP 1.2 110 KS Hybrid 48V, kataloška cena 19.900 € (IPT i doprinos PFU nisu uključeni), promo cena 17.900 € ili 16.950 € samo uz finansiranje preko Stellantis Financial Services...'' 2. Cena u Sloveniji je: na sajtu istaknuta akcija ''od 14.990 €'', ali zvanični slovenački cenovnik za MY26 navodi za 1.2 T-Gen3 100 Pop MPC 16.840 €, a 15.340 € samo uz bonus finansiranje. Slovenačka cifra je akcijska (verovatno samo za mali broj prvih poručenih automobila), a zvanični cenovnici pokazuju veće bazne iznose. 3. Ne postoji jedinstvena cena za sva tržišta. Isti auto ne mora, i po pravilu ne košta u evro isto na svim tržištima u okviru Evrope. === Odrasli ste ljudi, naučili ste valjda da informacije sa interneta moraju da se provere. Internet je odličan kada sami tražite informacije (kao što sam ja sada uradio). Ali, internet je takođe odličan i kada neko želi da vas laže (ili to radi iz svoje gluposti jer ne ume da pronađe ponudu, ne čita sitna slova, ne gleda cenovnike)... ali samo ako ste pogodni da budete predmet laganja, tj. ako uzimate informacije zdravo za gotovo. Ona slika gore koju je @knezevic76 postavio, video sam je juče na internetu, tj. ko zna koji retard ju je napravio juče i eto kako se lako laž proširi kada naiđe na pogodno tlo.

Taj sam i ja gledao, VZ. Malo više sportski i dizajnerski orijentisan novi Tiguan. Jedino što bih izabrao 2.0 TSI (265 KS) sa pogonom na svim točkovima, a ne onaj 1.5 hibrid VZ koji je bio izložen. Ima detalja u kabini koji su mu loše urađeni, pre svega naslon za ruku, baš jadno podizanje/spuštanje, ali ima stvari gde su se iscimali poput onih detalja sa ambijentalnim na tapacirungu u obliku sitnih trouglića. E sad... kako se vozi ne znam, ali to ionako većini ljudi više nije važno. Kad se napakuje onako kako mislim da treba eto ga na 56k, ali to je ionako samo cena iz konfiguratora.

A, šta kad se jedan model automobila proda u par desetina/stotina primeraka tokom trajanja Sajma? Svaki prodavac automobila nekog brenda (njegov zastupnik) može da ima ako hoće 2, 5, 10, ili 110 promo automobila. Bitno je samo da se auto stvarno koristi za promo svrhe. Bitno je jer se takav auto kupuje od fabrike sa oooozbiljnim popustom, i zato ne sme da se stavi odmah u salon i prodaje (jer bi se time obezbedila nerealno velika marža), već po pravilu može da se prodaje tek kada nastupi uslov pređene kilometraže i/ili npr. 12 meseci starosti. Takav auto se koristi za izlaganje na sajmu, posle ide u salon i služi kao test vozilo, daje se novinarima... pa se tek kasnije prodaje kao demo ili polovan primerak po nižoj ceni. U tom slučaju izlagaču nije problem da auto bude otključan i da ljudi ulaze u njega jer mu to i jeste svrha. Druga je stvar kada uvoznik za sajam dovuče auto koji mu već čeka kupca u salonu i/ili koji hoće posle sajma da proda kao nov. E tada kreće zaključavanje, kontrola ulaska i cela ta priča, jer im je svaki trag korišćenja problem. Nekada se čak dogodi da se na štandu nađe i primerak koji je već povezan sa konkretnim kupcem, ali uz neki dogovor tj. kompenzaciju prema kupcu. U takvoj situaciji je logično da se takav auto drži pod još strožijim režimom. Dosta zavisi od toga kakvu politiku uvoznik ima i koliko je spreman da veže novca u promo primerke. Idealno bi bilo da za sajam postoje namenski automobili koji su od starta predviđeni za izlaganje, promociju i kasnije demo/test upotrebu. Tada nema nikakvog problema da budu otključani jer i nisu namenjeni da posle odu kupcu kao netaknuti (novi) primerci po punoj ceni. Takvi automobili se i od fabrike kupuju sa velikim popustom, ali moraju zaista da se koriste kao promo. Međutim, mnogi ne žele da za to odvoje dodatna sredstva i onda na štand parkiraju automobile iz redovne ponude, odnosno primerke koje kasnije žele da prodaju kao potpuno nove. U takvoj situaciji postaju mnogo rigorozniji oko otključavanja, ulaska i uopšte kontakta posetilaca sa vozilom. Ako je uvoznik ozbiljan, a posebno ako se tek probija na tržište, još kako će imati budžet za promo automobile i onda će moći na sajmu da se sedne u svaki njegov primerak. U suprotnom = zaključavanje. Što je najbolje od svega, neće uvoznik ništa izgubiti na kraju kada proda taj promo auto jer ga je ionako kupio sa velikim popustom, plus je taj auto kao test/promo doveo ko zna koliko kupaca koji inače ne bi kupili taj model automobila. Ali, iako neće na kraju priče diler biti u minusu sa tim autima, ipak na početku te priče moraju da izdvoje više stotina hiljada evra za takve aute, a očigledno to neki ne žele.

Nije to na "izvol'te" jer najveći broj kupaca stvarno pomisli da je to beskamatni kredit. Naravno da prodavac neće potrčati da kaže da cena može dole za toliko i toliko ukoliko kupac sam sebi obezbedi finansiranje (keš/kredit/lizing... svejedno), ali to kupac treba sam da zna. Kao punoletan čovek sam treba da zna da ne postoji beskamatni kredit, već da je trošak tog finansiranja koje nudi prodavac već uključen kroz veću cenu auta (nego što bi inače bila bez te priče sa "beskamatnim")... Fora je pravilno oceniti koliki je trošak za prodavca ta priča sa "beskamatnim" na taj konkretan model automobila, jer ako se pretera (traži previše popusta misleći da uvoznik ima dogovor sa bankom pod uslovima navedenim na sajtu), onda će teško kupiti taj auto...

Dobra je kao i svaka druga takva ponuda jer tako posredno saznaš koliko auto može niže kada sam sebi obezbediš finansiranje (a ne koristiš to "beskamatno" koje nudi prodavac). Pomenuto je da Toyotu taj "beskamatni" košta 1.300-1.400 evra u primeru konkretnog modela automobila. Kako bi uvoznik to mogao da plati banci umesto kupca (a kupcu ide sa marketing pričom kako je to eto "beskamatni"), podigne ce cena auta za barem toliko. Kada dođe kupac koji može da plati auto kešom i vidi tu priču oko "beskamatnog", treba da traži auto jeftinije jer ne ide preko tog "beskamatnog", ne ide preko finansiranja koje mu je "obezbedio" uvoznik. Koliko jeftinije? Kupac ne zna dogovor uvoznika i banke, ali lako može da pretpostavi da uvoznik nije napravio dogovor po uslovima sa sajta banke, već da je dobio povoljniji tretman (manju kamatu) od toga. I to je eto razlika između računica koju postavlja @moron i koju kaže @Woodoo. Kupci koji žele da plate auto odjednom svojim novcem, tada (kada postoji "beskamatni" u ponudi) treba pod obavezno da traže manju cenu za taj auto jer je prodavcu svejedno da li auto prodao za npr. 22.500 od čega 1.400 ide banci, ili za 21.100 kešom kupca jer u oba slučaja prodavcu ostaje istih 21.1k evra. Ovo jednako važi i ako taj kupac ne plaća kešom, nego kreditom/lizingom koji je sam sebi obezbedio (jer prodavac i tada dobija keš, tj. sav novac odjednom). I tada treba da traži nižu cenu za auto... Poenta je da si sam sebi obezbedio finansiranje, nebitno da li je keš/kredit/lizing.

Sve o stanju na putevima je sada ovde: https://www.fiat-lancia.org.rs/forum/index.php?/topic/57043-stanje-na-putevima/&do=findComment&comment=1758071

Možeš li napisati šta je rađeno i koliko naplaćeno? Obrnuto. Ovlašćeni mogu da naplate samo onoliko radnih sati koliko im je normirano za određeni posao, bez obzira koliko su dugo stvarno radili taj posao. A, kolika je cena radnog sata je javni podatak, svakome će reći. Sećam se davnih dana kada je u Porsche SCG stajao cenovnik radnih sati po modelima - od A3 pa dalje. Naravno, što veći Audi to skuplji radni sat...

Al' pošto ovde većinski vlasnik neće da proda, onda ne možeš da otkupiš. Zato će morati da se izotima tih spornih oko 21% udela (malo manje od pola onoga što Gasprom trenutno ima, a suštinski i još manje od toga jer je deo već prebacio na neku svoju ćerka-firmu) kad dođe do situacije da se to mora i/ili kad se prethodno napravi novi gasni aranžman sa njima. Znaju to i oni, pa zato i otežu sa tim novim gasnim aranžmanom...

Biće isto kao na automarket.hr YT kanalu što je bilo. Novi automobili mu plaćaju putovanja, kamermana, montažera, opremu i njemu honorar. Ovakvi automobili (kao u prvom videu) ne plaćaju ništa, ali zato je tu sponzor za njih. Imao je i na tom kanalu serijal ''Conti legende'', pa je samo preneo tog sponzora i na svoj kanal. Tako je tamo snimio npr. Deltu HF Integrale, BMW 2002, Escort RS2000...

Napisao sam već gde smatram da to piše. Citirao sam član Zakona i stavove. Ti si to pročitao i razumeo. Nakon što si pročitao i razumeo to što sam napisao, nisi se složio da to što jedan stav ide ispred drugog znači da je to ujedno i redosled radnji. I, sad opet pitaš ''gde piše redosled radnji''. Pitaš kao da već nisam napisao, kao da već nisi to pročitao, i kao da se već nisi izjasnio da se ne slažeš sa shvatanjem da redosled stavova određuje i redosled radnji. To što se ti ne slažeš da redosled stavova u ovom slučaju određuje i redosled radnji, ne znači da se to prihvata kao 100% istina i sad onda zato tražiš da ti se citira neki drugi član Zakona, jer eto ti se nisi složio da ovaj već citirani o tome govori... Ja smatram (isto ne znači 100% istinu) da ovaj član Zakona o tome govori, i smatram da su nas zato tako i učili u auto-školi. Nije realno da davanje migavca u saobraćaju svodite na eto neobavezujući čin (radnju), koju onda zato možemo kad god i gde god da radimo (palimo migavce) i da se posle čudimo zašto je to uticalo na druge učesnike u saobraćaju...

A, u šta spada davanje migavca? Eto, vidiš kako ovde davanje migavca još kako utiče na druge učesnike u saobraćaju... nije baš da ih možemo tek tako paliti bez ikakve obaveze da posle toga usledi bilo šta... već eto tako... palim malo migavce 'nako Ne smatra se početkom radnje okretanje volana, nego pre toga tj. davanjem migavca. To je pokazivanje namere, a bez namere nema ni radnje. Napisano je u Zakonu da se prvo uverimo da je bezbedno, a onda smo dužni da bla-bla... Bukvalno to znači u ovom slučaju. Tebe nisu u auto-školi tako učili? Pa, čak i kod ovih najnovijih, najmodernijih automobila gde menjanje trake možeš da radiš pogledom u retrovizor... prvo moraš da pogledaš u retrovizor, zadržiš pogled 2 sekunde i tek tada auto kreće u promenu trake ako se i on uveri svojim senzorima da nema nikoga...

Isto važi i dan danas. Ono što se razlikuje je prisutnost kamera. Ili, trag kočenja nekada... Da pojasnim: - nekada davno niko nije mogao da kaže da je išao 50, a ono trag njegovog kočenja 20 metara (automobili nemaju ABS). I, pošto je Policija na osnovu toga znala da sigurno nije išao po ograničenju = eto dela krivice. - onda su automobili počeli masovno da imaju ABS i nema više tragova kočenja. Jedino što tada ostaje je da na osnovu oštećenja Policija i veštaci zaključuju kojom su se brzinom kretali učesnici... ali je problem što im to samo govori koje su brzine bile u momentu kontakta (sudara), ali ne i pre toga. - onda se pojaviše kamere. Sada je Policiji i veštacima lakše jer na osnovu snimka veštak može da proceni brzinu kretanja. Ne mora kamera da snima brzinu, nego veštak procenjuje na osnovu markera (bandera, drvo, linija na putu...). Dakle, pravila su uvek ista, ali se sredstva da se ta pravila primene razlikuju. I sada (kao i pre) ako dođeš na raskrsnicu koja nema kameru možeš sa 100, i biće kriv samo onaj koji ti je uzeo prvenstvo prolaza. Ili, pre više decenija ako vide tragove tvog kočenja šanse nema da ti poveruju da si išao po ograničenju.... a sada ako vide na kameri. Zato sam i rekao da bi ovde (u konkretnom slučaju) fer bilo da bude podeljena krivica (ako je taksista išao preko ograničenja i postoji dokaz o tome, i ako je pokretač teme imao nameru da se prestroji desno).

Isto i ja. Ako bi čekali po gradu na ''bezbedno'' nikada se ne bi nigde ni prestrojili. Ali, situacija iz ove teme nije ta o kojoj pričaš/pričam. Lako se to vidi. Prvo u stavu 3 piše: ''Vozač ne sme da započne bilo koju radnju vozilom... promenu saobraćajne trake, prestrojavanje... pre nego što se uveri da radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način.'' A, onda kad se uverimo da je bezbedno, onda započinjemo radnju davanjem migavca, odnosno sledeći stav (4): ''Vozač je dužan da druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o nameri da izvrši radnju iz stava 3. ovog člana dajući propisani znak pokazivačima pravca...'' Ovo nije takva sitacija. Zašto se širi na milion i jednu situaciju kad se ima baš jedna konkretna o kojoj se priča...

Da, bolje bi bilo. A, još bolje bi bilo da nisi nagazio liniju... jer ako si nagazio liniju plus migavac, plus vide na snimku da si 10 metara ranije bio dalje od linije i bez migavca - teško ćeš dokazati da nisi imao nameru da se prestrojiš desno. Kako su nas učili u auto-školi? Prvo se pogleda da li možeš levo ili desno (u tvom slučaju da se prestrojiš desno), pa kad se uverimo da je bezbedno palimo migavac. Druga je stvar što u vožnji, u najvećem broju slučajeva, svi mi prvo palimo migavac pa onda tek gledamo ima li nekoga. A, zašto su nas tako učili u auto školi tj. zašto uvek prvo moramo da se uverimo da je bezbedno npr. preći u desnu traku (kao u tvom slučaju) pa tek onda paliti migavac - e, to sad vidiš u tvom slučaju. Veštak može da kaže da se prethodno nisi uverio da je bezbedno da se prestrojiš u desnu traku jer procenjuje da šanse nema da ne bi video drugi auto da si pogledao pre paljenja migavca, već zaključuje da si bez gledanja upalio migavac... ZOBS, član 32. stav 3: stav 4: Ne pišem ovo zato što želim ovakav ili onakav ishod, već samo kako bih ja gledao na stvari... Ako se utvrdi da si imao nameru prestrojavanja i da je taksista išao preko ograničenja, po meni bi fer (što ne znači uvek da je tako i po propisima) bilo da bude podeljena krivica. A, kako će biti... videćemo.

Ako si ga isekao (ili je tvoja radnja davanja migavca mogla da utiče da on razumno pomisli da samo što ga nisi isekao - a to će sve veštak da kaže kada bude gledao snimak sa kamere) - ti si isključivo kriv. Nije bitno da li je on išao 40, 80 ili 120 ili koliko god. On je odgovaran za prekoračenje brzine (ako budu mogli da mu je utvrde sa kamere), ali do udesa ne bi došlo da ga nisi isekao - pričam kako se to gleda jer se uvek gleda ona radnja bez koje udesa ne bi bilo. Kao npr. ako nekome oduzmeš pravo prvenstva u raskrsnici - bićeš kriv sve i da je taj drugi hteo da prođe sa 150 kroz raskrnicu jer si mu oduzeo pravo prvenstva, i bez te radnje do udesa ne bi došlo. Mogu da napišu koji god iznos. Formalno do 50k je mala šteta, preko 200 znatna šteta, ali u praksi nije tako (napisao si koliko lako danas iznosi šteta pređu 200k dinara), niti OSL svojim upisom o šteti može da definitivno odluči da li je prekršaj ili je krivično. Pisanjem realnih iznosa šteta samo bi terali tužioce da za većinu saobraćajki u Srbiji donose ko zna koliko rešenja godišnje o odbacivanju krivične prijave... Da ne bi pravili takav posao tužiocu oni napišu manji iznos. U praksi, ako ima lakih/teških telesnih povreda ili smrtnog slučaja = krivično. Samo materijalna šteta = prekršajno. Državu klasične saobraćajke samo sa materijalnom štetom ne interesuju jer za to služe osiguravajuće kuće.