moron

Relacija kuća-pos'o je oko pola te ukupne mesečne cifre. Druga polovina je onaj deo gradskih potreba za prevozom koji takodje rešavam bajsom. Ostatak tih gradskih potreba pokriju kola, ali sam tu veoma selektivan, jer mi je vožnja kola po gradu odavno postala "teška smaračina". Uvek neka gužva, zastoji, večito traženje parkinga, "trka" da prodješ semafor na zeleno ... i oko svega toga vezana nervoza. A sve to kao problem uopšte ne postoji pri prevozu bajsom po gradu. Od kada sam se pre skoro 7 godina po gradu "prebacio na bajs" (kada god se to razumno može), ja sam se preporodio. Mada to nije bila pobuda, verujem da je u kolima tako mnogo lakše (mada i pored manjka kilometara po gradu i pored toga sa njima godišnje opet predjem 15-20 kkm ) I onda, kada sednem u kola, da bih npr. vikendom otišao negde u prirodu, "u šetnju", a meni baš lepo, taman i da kiša pada A sve to zahvaljujući bajsu

Drugar koji ima mazdu mi kaže da je mazdin forum totalno mrtav. "Jedan post nedeljno". Malo sam pratio forum Toyote neko vreme, slična priča ( jedan post dnevno ).

Meni Google "kaže" da sam u januaru, februaru i martu prelazio bajsom po oko 480-500 km mesečno. Čista gradska. I smešno malo odstupanje izmedju pojedinih meseci. Očito maltene uvek iste rute, sve isto, kao u filmu "Dan mrmota"

Slažem se, uvek je do vozača. A evo deo tog teksta o istorijatu Caprija: "...Capri je zvanično debitovao na sajmu automobila u Briselu u januaru 1969. godine i pojavio se u prodaji mesec dana kasnije... Britanske verzije su tako pružale redne četvorocilindarske motore od 1,3 litra sa 52 i 64 ks i 1,6 litara sa 64 i 82 ks, zatim V4 od dva litra i 93 ks i na kraju V6 od tri litra sa 128 ks. Nemačke verzije su bile nešto drugačije i tu su bila po tri V4 motora (1,3 litra sa 50 ks, 1,5 litara sa 60 ks i 1,7 litara sa 75 ks) i V6 motora (dva litra sa 85, 2,3 litra sa 108 ks i 2,6 litara sa 125 ks)... " https://autorepublika.com/2017/10/12/ford-capri/

Kada sam bio baš manji klinac (predškolac), otac je mene i braću uvek strašio sa Ford Caprijem, da je to nešto najopasnije što može da ti naidje iz kontra smera velikom brzinom. I da ti tada spasa nema. Osim ako paziš i voziš baš polako. Otprilike: "Ti ideš, ideš, a sa one strane ti brzo naidje Capriiii ... Predje na tvoju stranu I ti nemaš kud... Gotovo ... Kraj " Meni je "babaroga" bila ništa. Mala maca. Ali, Ford Capri ... Noćima sam ga sanjao. I zbog njega se budio. I jednom tako dok sam bio još mali naidjeno na neku saobraćajku. A ono pored puta slupana crvena kola... Kaže otac. "Eno ga. Ford Capri ..." Ja gledam, sve u strahu, a sav srećan što nije u nas ... A pre neku godinu bio neki opširan tekst o istorijatu Ford Caprija. Ja čitam, čitam, koji su to bili motori u mk1 verziji, 1969-1974 (kojom su me strašili )"Kante" od 1.300 i 1.400 kubika i sl.

Pa, ja sam "trojku" po prvi put kupio pre više od dve godine (za yarisa), ali tada je u dimenziji fabije još uvek bila samo "dvojka", a "trojku" za nju sam kupio prošle jeseni.

Južnokorejski MOTOGRAF je uradio dva uporedna testa za novog Tucsona i to: - hibridni RAV4 vs hibridni Tucson (po testerki, Tucson je bez dileme apsolutni pobednik) i - nehibridni CRV 1,5T CVT vs Tucson 1,6 T-GDI DCT (tester se uzdržao od finalnog zaključka, ali se tokom testa jeste začudio da je CRV bio startniji, ekonomičniji, a i da se bolje vozi, pri čemu se u banalnoj kvazi off road vožnji Tucson dva puta ugasio (tu ga zeza DCT menjač), mada ni CRV nije nešto posebno blisato u nazovimo to uslovno "off-road sposobnostima" ). Ako gledate, preskočite slobodno po prvih 10-ak minuta, smaračina

https://tiresvote.com/articles/auto-bild-allrad-2021-all-season-tire-test/

Vozio sam taj Kleber Quadraxer "dvojku" na fobiji, a sada vozim "trojku". Odlična guma.

Veoma je jeftin ako pogledaš da za Japance (ako je opcija, a ne deo standardne opreme) bude i po 600-700 Za corollu HB i TS je 740e, a sedan ga ima kao standard.

Eh, kad se setim kada pre skoro 40 godina na parkingu Hotela "Plitvice" video Maserati Biturbo ... Kakav crni obilazak jezera sa roditeljima, da sam mogao, radije bih celi dan ostao na parkingu da blejim u njega

Razumem tvoju želju da imaš "puni" rezervni točak, ali, prosto, nepraktično je, u smislu nesrazmernog gubitka dela gepeka (pošto "diže pod"). Veruj - ako je neko "bolesnik" za rezervnim točkom - taj sam. Nikada nisam privatno posedovao kola bez rezervnog točka, a 500L mi je bio prvi automobil u životu sa "ćopavim". Ali, "preživeo sam" sam tu revolucionarnu promenu. Spoznao prednosti rezervnog točka koji "štedi prostor" (uz poštovanje nesporne mane - da sa njim, ako ga staviš kao zamenu, nećeš smeti "da letiš"). Budi srećan da je 500L vozilo koje ima prostor za smeštaj ćopavog (neka kola ni to nemaju ), kao i da mu je ćopavi smešno jeftin kao opcija ( kod nekih ti suze na oči krenu od cene te opcije ), mada jeste tužno što više nije deo standardne opreme kao pre.

Tako je kako ti je prodavac rekao. Obimom će ti svaki puni točak stati "u rupu" (bez razlike da li je 15", 16" ili 17" ), ali će da "viri iznad" u svakoj varijanti.

Da, ali, audi je, koliko znam, odmah cinkovao celu karoseriju, a volvo je kod 240 počeo sa cinkovanjem "odozdo" (komplet karoserija odozdo, unutrašnji deo blatobrana, pragovi/sajtne i "obrve" blatobrana). Pošto se ranije zimi po putevima u SFRJ sipala veoma krupna rizla, ako si brzo i mnogo vozio zimi van grada, karoserija je veoma brzo stradala od "peskarenja", ona fabrička zaštita bi bukvalno bila "izrešetana". I zato je tada dodatno i redovno "bitumenisanje" bilo sasvim normalna stvar. Pošto sam još kao mali klinac počeo da mažem bitumenom ćaletovu mazdu 1800, koja je bila sva u rupama od korozije odozdo i po pragovima, kada nam je u garažu 1978. došao taj volvo, ja sam redovno pratio njegovo stanje karoserije. I pošto se baš dosta vozio van grada, a i dosta brzo, ubrzo sam primetio i da njega zimi rizla ispeskari po unutrašnjem delu zadnjih blatobrana ( napred je imao plastična potkrila, što je bilo čudo za vozilo konstruisano 1974, posebno ako sa ima u vidu da to nisu imale tadašnje mečke W123, Opeli, ni bilo šta slično ). Toliko ga je ispeskarilo, „poskidalo“ fabrički crni bitumen, da je unutrašnji deo zadnjih blatobrana bio maltene potpuno go. I ja nisam mogao da „na oko“ shvatim da li se to „sivo“ što se vidi predstavlja farbu (jer je bio srebrene boje) ili go metal. Kada sam to dobro oprao i „ispitao“, shvatio sam da je metal. Metal koji ne rdja. I nisam mogao odmah da shvatim, dok mi braća nisu objasnila. To je bilo moje neposredno saznanje da je pocinkovan. Naravno, sve sam to zaštitio u više (različitih) slojeva. I dalje povremeno opet sanirao. I kako sam tada kao dete počeo da „mažem bitumen“ ( pre više od 40 godina ), nikada više sa time nisam stao. Svako kasnije vozilo koje sam i sam kupio, odmah sam "premazao bitumenom" Pa i 500L A i sve ostalo ... Koroziju očima ne mogu da vidim. Baš zbog uspomena iz ranog detinjstva. Jer, kad god bih oko sebe pogledao, koje god vozilo, na njemu je negde bilo korozije.

Počev sa serijom 240/260 (koja je krenula 1974 ), volvo je radio pocinčavanje celog donjeg dela vozila.