Skoro 4 godine kako sam izasao iz ovlascene mreze dilera, konkretno AKK, a skoro 4 godine sam se i radio tamo i tih korektora nije bilo u nabavci. Stanje je bilo nula.

Tacno to sto treba, koliko vidim po netu na brzaka. Fuchs odlican!  

Tržište polovnih automobila u Evropi: Cene rastu, ali električni modeli brzo gube vrednost     U Srbiji je tokom prva četiri meseca 2025. godine zabeležen blagi rast prodaje polovnih automobila iz uvoza od 6,5%. Ipak, povećano interesovanje kupaca prati i rast cena, a sudeći prema informacijama koje stižu iz Evrope, isti trend prisutan je gotovo na svim najvećim tržištima. Zbog čega dolazi do poskupljenja polovnjaka u Evropskoj uniji, koji su modeli najinteresantniji kupcima i kakva su očekivanja za naredni period, istraživao je sajt Polovni automobili. Najnoviji podaci iz relevantnih evropskih izveštaja ukazuju na to da je tržište polovnjaka u EU, kad je reč o prodajnim rezultatima, na gotovo istom nivou kao i 2024. godine. Konkretno, prema podacima poznatog sajta Autovista24 u prvom kvartalu 2025. godine broj prodatih polovnjaka porastao je za 0,6% u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, što je oko 1,64 miliona jedinica. Kupci se i dalje većinski opredeljuju za modele sa benzinskim ili dizel motorima, dok električni polovnjaci beleže osetan pad vrednosti i prodaju se znatno sporije.     Polovnjaci sve traženiji – rast cena širom Evrope Istovremeno, prema podacima AUTO1 Group i njihovom indeksu cena, u aprilu ove godine prosečna vrednost polovnih vozila porasla je za 2,8% u poređenju sa istim mesecom prošle godine, što predstavlja najviši mesečni skok još od juna 2023. godine. Od početka godine, prema njihovim podacima cene polovnjaka u Evropi su porasle u proseku za oko 5%. Kako se dodaje u analizi Auto1 Grupe, rast cena polovnjaka posledica je nekoliko faktora. Pre svega, kao jedan od glavnih razloga navodi se poskupljenje novih vozila, ali i kontinuirana tražnja za polovnim automobilima. Najveći rast cena zabeležen je kod ekonomičnih modela kompaktne klase, dok je kod SUV modela situacija nešto stabilnija. Električna vozila, sa druge strane, iako sve brojnija u ponudi, i dalje beleže blaži rast cena zbog slabije potražnje i sumnji kupaca u njihovu dugoročnu vrednost.     Pad vrednosti vozila u aprilu Važno je napomenuti da prema izveštaju portala Autovista24 za april 2025. rezidualne vrednosti polovnih vozila – odnosno, vrednost automobila posle tri godine upotrebe – nastavljaju da opadaju širom Evrope. U Austriji je, primera radi pala na 47,7%, u Nemačkoj na 47,6%, dok je u Švajcarskoj iznosila samo 43,7%. Posebno su interesantni podaci o električnim polovnjacima: u Švajcarskoj su polovnjaci stari do tri godine zadržali svega 38,2% početne vrednosti, a u Nemačkoj 37,3%. Nasuprot tome, hibridna vozila pokazuju veću otpornost, sa vrednostima oko 49% u obe navedene države.     Stari automobili i dalje dominiraju Detaljno istraživanje o tržištu polovnjaka u EU sproveo je nedavno i Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC). Dobijeni podaci ukazuju na to da je većina polovnih vozila koja menjaju vlasnika u EU stara između 8 i 15 godina. I ovo istraživanje potvrdilo je da su starija dizel vozila i dalje najzastupljenija u prometu, naročito u zemljama Centralne i Istočne Evrope.   Zapad izvozi – istok kupuje Takođe, jedan od ključnih trendova u 2025. godini, prema istraživanju Evropske komisije jeste snažno prisustvo prekogranične trgovine polovnim vozilima. Naime, veliki broj automobila i dalje se izvozi iz Zapadne Evrope, pre svega Nemačke, Francuske i Belgije, ka zemljama kao što su Rumunija, Poljska, Bugarska i Mađarska, ali i dalje ka tržištima Balkana, među kojima je naravno i naša zemlja. U tom lancu, automobili koji više ne zadovoljavaju ekološke ili tehničke standarde u zemljama izvoznicama nalaze „drugi život“ na tržištima gde je kupovna moć stanovništva manja. Podsetimo, svake godine u Srbiju se uveze preko 130.000 polovnih automobila.     Očekivanja za naredni period Tržište polovnih automobila u EU ostaje ključno za milione građana. I dok nove tehnologije, stroži propisi i napori da se smanji emisija štetnih gasova od saobraćaja oblikuju budućnost automobilizma, stari dobri polovnjaci još dugo neće sići sa evropskih drumova.     Za domaće tržište, ovi trendovi znače i nove izazove – jer realno je očekivati da ako se u Evropi nastavi trend rasta cena, da i naši kupci osete te negativne efekte, pogotovu ako se u obzir uzmu i ostali troškovi prilikom uvoza polovnjaka, poput troškova transporta, špediterskih usluga i „unutrašnjih“ dažbina (ekološka taksa, ispitivanje vozila…). Ipak, jedno ostaje sigurno: potražnja za pouzdanim polovnim vozilima ne jenjava.   Preuzeto sa: autoblog.rs

Stellantis je za Kineze laka meta u Evropi     Narednih 12 meseci su „kritični trenutak“ za kompaniju.   Postoji kratak period nakon što velike korporacije poput Stelantisa objave svoje finansijske izveštaje i prognoze za ostatak godine. Vreme kada se investitori osećaju sigurno po pitanju budućnosti svojih ulaganja – ili barem znaju da najgore neko vreme neće doći. To je bilo tada; sada smo u zoni carinskog haosa predsednika Trampa. Ključni faktor za vrednovanje ogromne korporacije koja posluje na međunarodnom tržištu je potkopan. Ako ne znate koje cene možete da naplatite, izgubili ste kontrolu nad jednim od ključnih elemenata. Vaša moć da predvidite profitabilnost biće uništena. Zato je Stelantis, nakon što je prijavio pad prodaje u prvom kvartalu od 14%, na 35,8 milijardi evra u poređenju sa istim periodom prošle godine, saopštio da neće davati nikakve prognoze o svojoj zaradi za ovu godinu. Stelantis objavljuje zaradu na svakih šest meseci, a ne kvartalno.     Stelantis bez lidera Stelantis nije bio usamljen. Mercedes je povukao svoju projekciju dobiti za godinu, kao i Gili, kineski vlasnik Volvo automobila. Folksvagen je prijavio pad dobiti od 40% u prvom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine, na 3,1 milijardu evra, dok je ukupna profitna margina pala sa 6% na 3,7%. VW je naveo da su mu profiti pogođeni neizvesnošću u vezi sa Trampovim carinama, te da će godišnja dobit biti na donjoj granici ciljanog raspona od 5,5 do 6,5%. VW je rekao da potencijalni efekti Trampovih carina nisu uključeni u prognozu. BMW još nije objavio svoje finansije za prvi kvartal. Stelantis je trenutno bez lidera, u finansijskim poteškoćama i pod velikim pritiskom da sprovede radikalne promene. Izvršni direktor Karlos Tavares podneo je ostavku u decembru. Očekuje se da će novi lider biti imenovan do kraja sledećeg meseca. Operativna profitna margina Stelantisa u 2024. iznosila je 5,5%, što je oštar pad u odnosu na 12,8% iz 2023. godine. Stelantis je, pre uvođenja Trampovih carina, saopštio da ne očekuje značajnije poboljšanje u 2025. godini. Prodaja u Evropi pala je za 7,3%, na oko dva miliona vozila u 2024, uprkos činjenici da je ukupno tržište zabeležilo rast od 0,8%, prema podacima ACEA. Udeo Stelantisa na tržištu bio je 15,2%, iza vodećeg Folksvagena i njegovih brojnih brendova, koji zajedno drže 26,3%. Tavares je bio arhitekta spajanja Fiat Krajslera i francuske grupacije PSA 2021. godine, čime je stvorena kompanija sa 14 brendova. Mnogi od tih brendova međusobno se takmiče na istom tržištu, uključujući Citroen, Pežo, Fiat, Voksol i Opel. Lančia, DS, Alfa Romeo i Abart ciljaju na tzv. premium segment, dok su Dodž, Ram, Džip i Krajsler fokusirani na tržište SAD-a. Čuveni italijanski proizvođač sportskih automobila, Maserati, nalazi se na vrhu te liste.     Može li sa manje brendova   Analitičari ističu da postoji značajan prostor za ukidanje brendova i smanjenje broja zaposlenih. „Zastareli proizvodni portfelj kompanije predstavlja dugotrajan problem, zbog čega je Stelantis primoran na agresivan ciklus lansiranja novih modela, sa čak planiranih 20 novih vozila. Iako je ovaj potez neophodan za povratak konkurentnosti, on nosi sa sobom velike rizike. Uključujući moguće probleme sa kvalitetom i kašnjenjem u proizvodnji“, rekao je Orva Mohamad, analitičar istraživačke investicione firme Third Bridge. Evropsko poslovanje Stelantisa deluje kao laka meta za novu kinesku konkurenciju. „Stelantis se suočava sa ozbiljnom pretnjom od strane kineskih proizvođača električnih vozila u Evropi. Čak i sa nedavno uvedenim carinama koje imaju za cilj zaštitu domaćih proizvođača automobila. Kineski brendovi su brzo smanjili zaostatak kada je reč o kvalitetu proizvoda, tehnologiji i efikasnosti troškova. To ih čini izuzetno konkurentnim u segmentima masovnog tržišta, gde Stelantis posluje“, rekao je Orva Mohamad. I drugi analitičari se slažu da je Stelantisu potreban period stabilizacije. U Evropi su najugroženiji brendovi Lančia, Alfa Romeo i DS. Citroen, Pežo, Fiat, Opel i Voksol međusobno se bore za iste kupce. U vreme spajanja to nije delovalo kao problem. Međutim, od tada se ukupno tržište smanjilo, dok je konkurencija postala žešća jer su kineski proizvođači značajno unapredili svoju ponudu. Čini se da je racionalizacija neizbežna.     Potrebni hrabri koraci Kompanija za istraživanja Bernstajn, u izveštaju govori o „nekim pozitivnim aspektima usred velike neizvesnosti“ tokom prvog kvartala. Navodi da Stelantis prilagođava proizvodnju i traži načine za unapređenje nabavke kako bi ublažio uticaj carina. Bernstajn ističe i nekoliko pozitivnih iznenađenja u kvartalu, uključujući prosečnu prodajnu cenu vozila u SAD-u od 44.300 evra (50.100 dolara). To je 1% iznad očekivanja, dok je u Evropi ta cena iznosila 23.800 evra (26.900 dolara). Ona je 6,1% iznad konsenzusa analitičara. Orva Mohamad iz Third Bridge-a rekao je da Stelantis i dalje ima problema sa zalihama i pozicioniranjem brendova na tržištu SAD-a. „Dok Ford i drugi konkurenti udvostručuju ponudu SUV i kamioneta, Stelantis će morati da preduzme hrabre korake u oblasti marketinga i personalizacije kako bi ostao relevantan“, rekao je on. „Gledajući unapred, Stelantis se suočava sa ‘kritičnim trenutkom’ u narednih šest do 12 meseci, koji će zahtevati značajno prilagođavanje. Ključne će biti mere za smanjenje troškova. Bolje usklađivanje proizvodnje sa potražnjom, kao i unapređenje softverskih i elektrifikacionih strategija“, dodao je Mohamad.   Neizvestan carinski haos Stručnjaci se pitaju koliko dugo će potrajati carinski haos. Predsednik Tramp planira da zaključi 90 trgovinskih sporazuma tokom 90-dnevne pauze u primeni recipročnih carina, koju je najavio ranije u aprilu. Njegova administracija više puta je izjavila da vodi bilateralne trgovinske pregovore sa desetinama zemalja, prema navodima agencije Rojters. Trampov agresivan pristup trgovini odjeknuo je širom globalne ekonomije. Najava 90-dnevne pauze usledila je nakon što su strahovi od recesije i inflacije uzdrmali finansijska tržišta, navodi Rojters u izveštaju iz Vašingtona.   Preuzeto sa: autoblog.rs