13 najpopularnijih automobila u bivšoj Jugoslaviji

[neshtry 19684]

Ja sam imao novog korala 55,iz fabrike stigao polu sklopljen,ali menjač je bio dobar.Jedno mesec i po sam obilazio servis dok sve nisu završili i zavrnulli kako treba...

Moja Škoda je bila stara 20 godina i i dalje joj radio menjač kako treba,a na zastavi sa 20 godina,onako, zavisi 

Vozio sam 101 74o godište,tu škodu,taunusa 1.6, Renault 4 (TL i GTL), Renault 5 Campus, Opel Omega), mercedes w114,w124,w126,190D,Opel Kadett D, Opel Kadett E,Opel Ascona C,126pz,lađu special,lađu 2105,samaru,101 2004o,fiću, više komada juga(45 mi je bio super,55 onako,gvx baš kako treba), Renault 11....ne mogu svega ni da se setim od tih starijih šta sam sve vozio...ali Škoda od svih socijalističkih ima najbolji menjač 

Edited December 29, 2024 by neshtry

[stex_pb 1608]

1 hour ago, YUgisa said:

Pa da menjas sihrone pre zupcastog je laz tako da ako cemo pricati o kvalitetu mogli bi onda poceti prvo od objektivnosti u sagledavanju toga.

 

 

 

Evo cak i Amerikanac kaze da valja rucica menjaca, a eto slucajno znam sta se tamo vozi.

Naravno da menjam, ako je fabrički interval velikog servisa 100000. Na 45icama se na toj kilometraži već otvarao motor a menjač bi pocinjao da krči u drugoj. a i na 55icama je bio čest slučaj.

Što noviji jugo to kraći rok trajanja. Naravno da ima slučajeva sa velikim kilometražama ali su danas to legende.

Amerikanca neću komentarisati, ti auti su imali drugi kontrolu kvaliteta u odnosu na smeće koje se plasiralo na naše tržište.

 

 

Sve ja to znam i nostalgija i dobar za modifikacije, jeftin, startan, lagan, fijatova rešenja.... Čak bi voleo da imam nekog zanimljivog iz hobija.

 

Al da je to neki dobar i kvalitetan auto. Nije i nikad nije ni bio. Svi smo ih imali u porodicama samo zato što nismo mogli da priuštimo ništa bolje a otarasili smo ih se prvom prilikom kad smo se dokopali uvoznih polovnjaka sa abnormalnim kilometražama.

 

Toliko od mene.

[zarekg 216]

Da se razumemo, pošto pričamo o matorim Škodama tipa 70-80. god. da upoređujemo sa Zastavinim vozilima istih godišta tj. do 91. jer je do tad rađeno kako treba. Posle toga je zbog svega što se dešavalo u državi kvalitet znao dosta da odstupa u zavinosti od godine do godine. 

 

Taj polusklopljeni 55 je na žalost bio redovna pojava u neko vreme. Imao sam novog Keca u kući i otac je više bio u servisu mesec dana dok ga nisu napravili da bude kako treba. Zašto je tako rađeno je druga i duga priča ali ni to nije bilo previše bitno ako se auto održavao kako treba. Kada je taj Kec došao u garanciji na generalnu sa 60000 km ceo servis se skupio da vidi kako je toliko prešao jer su te serije prelazile 20, max 30000 i motori se raspadali. Posle urađene generalne prešao preko 100000 i prodat čoveku koji je vozio još godinama bez ikakvih problema.  Zašto su motori trajali 2-3 zamene ulja je opet neka druga priča koja nema veze sa Zastavom ali nema veze. Kao i mnogi problemi koje je Zastava imala a nije bila kriva i nije smela da ih rešava.

 

To pljuvanje po Zastavi je najviše zasluga vozila koji su izlazili sa različitim kvalitetom posle 91. godine ali ruku na srce niko ozbiljan i ne računa da je to doba po kome se merio kvalitet. Stavljalo se šta se imalo i kada se imalo. Dodajte na to nikakvo ili vrlo liše održavanje i imate "loš" auto koji baš i nije tako loš koliko smo ga sami napravili.  

[YUgisa 2899]

31 minutes ago, stex_pb said:

Naravno da menjam, ako je fabrički interval velikog servisa 100000. Na 45icama se na toj kilometraži već otvarao motor a menjač bi pocinjao da krči u drugoj. a i na 55icama je bio čest slučaj.

Što noviji jugo to kraći rok trajanja. Naravno da ima slučajeva sa velikim kilometražama ali su danas to legende.

Amerikanca neću komentarisati, ti auti su imali drugi kontrolu kvaliteta u odnosu na smeće koje se plasiralo na naše tržište.

 

 

Sve ja to znam i nostalgija i dobar za modifikacije, jeftin, startan, lagan, fijatova rešenja.... Čak bi voleo da imam nekog zanimljivog iz hobija.

 

Al da je to neki dobar i kvalitetan auto. Nije i nikad nije ni bio. Svi smo ih imali u porodicama samo zato što nismo mogli da priuštimo ništa bolje a otarasili smo ih se prvom prilikom kad smo se dokopali uvoznih polovnjaka sa abnormalnim kilometražama.

 

Toliko od mene.

 

Zamena zupcastog kaisa se vrsi na 60.000km iako mogu da izguraju do 100.000km sto su mnogi hteli da testiraju pa su se negativno iznenadili dodatnim troskom kad im pukao, na redovno odrzavanim menjacima i uz agresivnu voznju sinhroni izdrzavaju oko 100.000km, sa normalnom voznjom mogu vise od toga, znam primere i sa preko 250.000km i to dostavljaci po gradu. Naravno problem su manzetne menjaca koje iste takve je Fiat ugradjivao do 2001 godine na svoje modele (i ne, Fiatove originalne nisu nista specijalno trajnije jer koristimo ih na Zastavama). Naravno da nece potrajati kad je suv menjac, kada ljudi insistiraju da se ulje u menjacu nikad ne menja, a i dolivanje je prevelik trosak.

 

Dobra godista su od 1991, tokom sankcija realno uspeh je sto smo uspeli nesto sklopiti nego da pricamo o kvalitetu, takodje od 2002 do 2005te su takodje bili prilicno solidni, posle toga je nazalost bilo jasno da se radi na namernom zatvaranju fabrnike pa se i krenulo sa ugradnjom sta se nadje. Iz mog iskustva, do 1991 bih rekao da su Zastave bile 9:1 u korist toga da ce biti dobar auto, tokom sankcija rekao bih da je mozda 50:1 u korist da ce te dobiti nesto bedno sklopljeno, od 2002 do 2005 bih rekao da su sanse bile oko 7:1 u korist toga da ce biti dobar i u poslednjim godinama proizvodnje rekao bih da je sansa bila 2:1, na svaka 2 dobro sklopljena je bio neki bedan.

 

Amerikanac sa snimka vozi nas domaci Yugo 55 s obzirom da zivi na Balkanu. Moji prijatelji su ih pretezno zamenili u zelji za boljom opremom dostupnom kod novijih auta i vecim dimenzijama, ne jer ih zuljao kvalitet auta. Zamenili su aute i oni koji su vozili druge modele auta tih karateristika (mali motori, mali auti, slaba oprema). Niko ne tvrdi da je bio savrsen auto i sinonim za kvalitet, ali daleko je od toga kako ga vecina opisuje tj citira amerikance sa pricom kako je najgori auto na svetu, a pri tome im je Golf 1 1.6d sinonim u svim aspektima za najbolje na svetu.

 

Za par hiljada vlasnika Zastava sa kojima sam imao priliku da komuniciram u poslednjih 20 godina, ja ne znam i jedan jedini primer da je neko mogao reci da je njegova Zastava ceo zivotni vek bila odrzavana prema servisnom upustvu koje je inace prilicno precizno definisano kod Zastavinih vozila. Mozda je prvi vlasnik, mozda oni sad po ko zna koji vlasnik servisiraju, ali da mi neko moze reci da je auto u pogonu 20 godina i da ni u jednom trenutku nije odstupljeno od predlozenog upustva, nisam cuo. U najboljem slucaju najpribliznije tome je prvi vlasnik je postovao to, onda je auto stajao 5-10 godina i onda je neko poceo da ga vozi i sad eto pokusava da ga dovede u ok stanje ali i dalje ide putem sta prvo crkne umesto da se uradi jedan redovan servis i sanira sve sto moze da propadne od stajanja. Eto cak i ja sto sam par sitnica preskocio sad gubim vreme sa time bzvz... Tu jos necu uci u pricu sto je odrzavanje i koje se radi bazirano na principu i najjeftiniji deo je preterano ulaganje.

 

I da ne duzim dalje previse, dacu jedan jos licni primer. Kad sam kupovao roditeljima Yuga, pregledao sam motor, video da je u ok stanju, ima nekih znakova odrzavanja ali opet ono minimalno. Pri delimicnom rasturanju video sam da je dosta naslaga i taloga u ulju, ali sa  oko 10 bara pritiska u cilindrima na hladan motor, cinilo se da je tu negde na pola zivota. Evo sad 11.000km kasnije kod mene, 2 zamene ulja kasnije koje je usustini eto samo neko jeftinije premium ulje, juce je taj motor pokazao oko 11 bara pritiska.

[Bouz 293]

5 hours ago, zarekg said:

Mi smo kao narod uvek obožavali da poredimo babe i žabe. Upoređujemo 2 auta čija se dužina razlikuje 40-50 cm pa ovaj veći "bolje" leži. Pa naravno da "bolje" leži jer je veći i samim tim udobniji. A da li je to "ležanje" koje je za većinu u stvari udobnost u krivini bolje i bezbednije zanima i najbitnije je malom procentu ljudi. 

 

1.1 Fiatov motor je u stvari od starta u osnovi napravljen kao trkačka mašina, kao suprotnost svim tadašnjim a i kasnijim "kvadratnim" motorima i normalno je da je bio brži . To jeste jedan od razloga zašto nije trajao kao Nemci koji su radili "kvadratne" motore a drugi mnogo veći je neodržavanje. 

 

 

 

 ako se pridrzavas opstih ogranicenja o brzini kretanja, pratis saobracajne znake, i pridrzavas se saobracajnog pravila "vozac je duzan da nacin voznje prilagodi konkretnim uslovima na putu" (ili kako vec glasi - ali ovo je sustina) - ne postoji krivina u kojoj je jedan auto bolji od drugog. -posto ono - oba ce proci kroz krivinu. i porse i niva recimo. (koja mi je recimo jednom "pobegla" na fruskoj gori  tamo od vrdnika ka vidikovcu - opusteno sam nagazio 20cm neprijateljske teritorije na punoj liniji (to je bilo recimo teci - cetvrti dan kad sam je kupio, pa krenuo da je po fruskoj gori izvozam kroz sipke i trnjine i izgrebem, da se ne bi mnogo zajebavao i tangirao sa kad mi auto izgrebu i iscukaju pavijani na parkingu
 do sad sam za 300-400k navoza vozio sedam auta - i svaki je isao sasvim okej, u principu BEZ zamerki - sto uopste nije tesko - potrebno je samo da covek ne bude stipsa i da pod a: redovno odrzava auto, i pod be: da se ne stipsari na delovima za razliku od sto-dvesto-petsto kinti - nego da eventualno, ako ne zna sam da proceni - nekako dodje do dobrog mehanicara koji je koliko-toliko fokusiran na specificnu grupu auta/proizvodjaca, i da ga pita - koji deo da kupim. -posto neretko nije najskuplji deo ujedno i najbolji, ali onaj najjeftiniji, ako imas da biras izmedju dva-tri-pet - gotovo bez izuzetka je ubedljivo najgori. -i kada recimo podelis razliku u lovi sa razlikom u eksploataciji - taj najjeftiniji (i najgori) uvek na kraju dodje i najskuplji (plasticno: platis deo sto kinti, predjes sto soma, platis deo sto trideset kinti, predjes sto cetrdeset soma, platis deo sto pedeset kinti - vozis ga dvesta soma).
 uzgred, stilach koji sam kupio ove godine, pa kad je bio kod dva majstora do sad za neke gluposti - obojica su komentarisali - u-je, pa ovaj tvoj auto izgleda da je neko pomalo i odrzavao     . ovaj sto je malo verziraniji je dodatno komentarisao - okej, nisu mozda ljudi bili pri lovi, pa nisu stavljali sve naj, al' definitivno je menjano sve na vreme.  
 Pi es - ono iznad ako menjas sinhron na jugu pre kajsa - vec sam opisao iznad - 'oce srbin da plati juga, a da vozi korvetu. -a to, kao sto znamo ne moze, kao sto ne postoji prostitutka za 30 jura koja moze da parira prostitutki za 1030 jura, zarez, pricali mi ljudi koji koriste usluge

[OMP 3957]

3 hours ago, zarekg said:

 

 

Ti porediš Skodu Kupe sa običnim Kecom. Uporedi je sa 1100 Super ili 1300 Special sa kojima treba da se poredi tj. sa sportskim varijantama

Ja sam uporedio konkretne primerke iz konkretne godine, tad nije postojao ni super kec ni 1300, oni su nastali 7-8 godina kasnije pa nisu za poredjenje,  osnovna i prva verzija 101 je uporedjena sa skodom kupe koja je nastala iste godine ili godinu gore dole. 

 

btw nadjoh sliku na netu identicna ovoj je bila ta dedina tj ćaletova, ista boja isto sve prednji spojler sam zaboravio da je imala a sto nisu imale sve ne znam od cega je zavisilo

 

[Ivan 22117]

Fiat 600, popularni fića, puni 70 godina

 

 

Italijani ga nazivaju pop ikonom koja ih vezuje za neka lepšta vremena. „fiat 600“ je rođen 1955. godine i za ovu zemlju predstavlja simbol ekonomskog blagostanja nakon Drugog svetskog rata. Njegova proizvodnja je prestala 1970. godine. Ove godine ovaj nezabravni automobil u mnogim zemljama sveta, puni 70 godina.
Kako navodi RTS, nakon drugog svetskog rata u godinama ekonomske, društvene i političke rekonstrukcije, automobilska kuća iz Torina pod vođstvom Vitorija Valete, prihvatila je izazov da napravi automobil koji će biti lako dostupan Italijanima.

Čim je „fiat 600" izašao na tržište doživeo je veliki uspeh. Predstavljen na Salonu u Ženevi 1955. postao je ikona ekonomskog procvata i obeležio detinjstvo i mladost mnogih Italijana koji putovanja i odmor vezuju za taj mali ali istovremeno i porodični automobil.

Italijanski javni servis Rai koji u to vreme nije puštao reklame, emitovao je kratkometražni film o rođenju novog automobila, a koji je pripremila Ćinefijat.

Izrada ovog novog automobila koji je trebalo da predstavlja rađanje moderne Italije bila je poverena inženjeru Danteu Đakozi. U auto težine maksimalno 450 kilograma je trebalo da se smesti četvoro putnika i morao je malo da troši. Inženjer se odlučio za tečno hlađeni linijski motor sa četiri cilindra, u kombinaciji sa menjačem sa četiri brzine. Tako je rođen legendarni motor „fiat 100“ sa 21,5 konjskih snaga koji je mogao da dostigne brzinu od 100 kilometara na sat i koji je, uz određene promene, ostao u proizvodnji skoro 50 godina opremajući čitav niz Fijatovih manjih automobila.

„fiat 600“ je tokom godina doživeo brojne verzije. Proizvodio se u Italiji, a po licenci i u Španiji, Nemačkoj, Argentini, Čileu i Jugoslaviji. „Zastava“ u Kragujevcu je proizvela 923.487 primerka pod imenom „zastava 600“, „zastava 750“ i „zastava 850“.

Vozila su se proizvodila u Italiji od 1955. do 1959. da bi se proizvodnja kasnije preselila u Kragujevac pod imenom „zastava 600 D“ i motorom od 767 cm3 i sa vratima koja su se još uvek otvarala „uz vetar“. „Zastavin“ model 750 sa čijom se proizvodnjom započelo 1964. imao je vrata kakva se koriste i danas na automobilima i ostao je u proizvodnji do 1985. uz „zastavu 850“ sa čijom se proizvodnjom započelo 1980. godine.

 

 

Italijanski mediji podsećaju da se u Jugoslaviji ovaj auto zvao „fića“ po liku iz stripa koji ga je reklamirao. „fiat 750“ po Zastavinom modelu proizvodio se i u Kolumbiji između 1977. i 1979.

Cena „fiata 600“ u Italiji je bila oko 590.000 lira što je bilo dostupno većini Italijana. Broj proizvedenih „fiata 600“ u Italiji se zaustavio na 2.695.000 primeraka 1970. godine, a to je i danas najomiljeniji automobil Italijana koji ga vezuju za neka srećnija vremena. Njegov rođendan je proslavljen na AMTS-u (Auto Moto Turin Show) u Torinu.

 

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

 

Edited April 8 by Ivan

[Ivan 22117]

"Toma": Film koji stvarno ne voli automobile

 

Kada je u friško postpandemijsko vreme u bioskope stigao film o Tomi Zdravkoviću, javnost je bila složna kako je reč o još jednoj od onih stvari koje ujedinjuju region.

 

 

Realno, malo šta sa lakoćom ujedini region kao bezobzirna eksploatacija pozitivnih sentimenata iz „onih vremena“ pa je tako film prepun odstupanja od stvarnih događaja i materijalnih pogrešaka.

Već su mnogi uočili neke upadljive greške, kao kad Lepa Lukić pjeva pjesmu „Srce je moje violina“ iako je ta pjesma snimljena godinama nakon vremena u koje je film smješta, ili kad Tomu po povratku u Jugoslaviju 1978. menadžer iznenađeno pozdravlja pjevajući „Dal' je moguće“ iako će ta pjesma biti snimljena tek skoro deceniju poslije. No, ono gdje su greške najveće i svakom ljubitelju automobila najbolnije jeste vozni park korišten u filmu, gdje je i više nego jasno da se o prikazu automobila nije brinuo apsolutno niko.

Moguće da su tokom pandemije Covid-19 kada je film bio sniman mogućnosti rekvizitera bile jako skučene, ali čak ni to nije razlog da se toliko ne vodi računa o rekvizitima.

 

 

Nego, držimo se mi automobila i pogledajmo scenu kada Toma dolazi u Beograd. U toj sceni razdragani mladi pjevač dolazi u veliki grad da otvori novo poglavlje svoje karijere i ushićen gleda velegrad kroz prozor taksija koji prelazi tadašnji most Bratstva i jedinstva. Scena je krasna ali je godina 1960., a automobil iz kojeg mladi Toma gleda Beograd je popularni „tristać“, odnosno Zastava 1300/1500 koja se proizvodila u Kragujevcu po licenci za Fiatov model iste oznake.

Dakle, prema filmu, Toma je u Beograd doputovao u automobilu koji se tada još nije ni proizvodio. Prema lako provjerljivim podacima, Fiat 1300/1500 se proizvodio od 1961. do 1967. godine kada ga je zamijenio model Fiat 124/125, dok se u Jugoslaviji zadržao na proizvodnim trakama kragujevačke Zastave sve do 1979. U svakom slučaju, nije naročito važno kojim automobilom je Toma došao u Beograd ali to definitivno nije mogao biti legendarni „tristać“.

Kad bi čovjek baš cjepidlačio, primijetio bi i da Toma – sad već pjevač u rapidnom usponu – na kafu sa majkom koja se u filmu dešava 1972. godine dolazi Mercedesom W115 koji se tada jeste proizvodio i nije napravljen teži propust poput onog sa „tristaćem“. No, u filmu je u kadru Mercedesova „Minika“ sa širom rešetkom hladnjaka i nižim branikom i svjetlima, dakle verzija poslije facelifta 1974. godine ali ovu sitnicu mogu primijetiti samo rijetki ljubitelji automobila čije poznavanje automobilske historije graniči sa opsesijom.

Ono što nije sitnica tiče se sljedećeg prevoznog sredstva čije je korištenje u filmu više nego diskutabilno, a riječ je o autobusu kojim turneja narodnjaka putuje na koncert u Valjevo. Kamera krasno prati plavi autobus kako gazi krivine prema Valjevu, samo što taj autobus ima nekako neobično ravne linije i čudan dizajn za 1973. godinu u kojoj se filmski koncert dešava.

 

 

To ne treba čuditi jer Toma sa Silvanom Armenulić, Lepom Lukić i drugima u filmu putuje u autobusu Sanos S7 koji se neće početi proizvoditi skoro ni deceniju poslije. Ovaj minibus je u osamdesetima stekao popularnost u socijalističkim OOUR-ima i SOUR-ima kojima je trebao kompaktan autobus za prevoz radnika, ali početkom sedamdesetih su autobusi izgledali potpuno drugačije u odnosu na onaj koji je korišten u filmu.

No, ovaj propust je još i blag ako se pogleda scena u kojoj razočarani Toma tumara uz neku cestu nakon što mu je brak završio brodolomom. Prema filmu, ovo se dešava 1975. godine, a slomljenog Tomu koji stopira pokupi kamiondžija u Mercedesu 1626 sa plastičnim spojlerima – kamionu kakav se sigurno nije proizvodio do sredine osamdesetih.

 

 

Najmlađi takav kakvog možete naći u oglasima u regionu datira iz 1985. godine, a da čuđenje bude veće na kamionu korištenom u filmu stoji natpis JADRAN TRADE! Čovjek se ne može sa sigurnošću kladiti kojih su godina anglizmi masovnije ušli u upotrebu u imenima preduzeća u našim krajevima, ali teško da je neki samoupravljač sedamdesetih radio u kompaniji koja je u imenu imala riječ „trade“.

Nakon ljubavnog brodoloma, shrvani Toma odlazi u Ameriku ali njegove filmske muke sa pogrešnim prevoznim sredstvima odlaze zajedno s njim i preko okeana. Naime, u Čikagu vozi SAAB 900 turbo, jedan od najpoštovanijih auta svoje generacije, savršen spoj dizajna i performansi koji je ostao u snovima mnogih ljubitelja automobila. Već pogađate, SAAB je model 900 turbo počeo praviti tri godine nakon što se on pojavljuje u filmskoj priči.

Da stvar bude gora, u filmu je korišten u kabriolet izvedbi koja je – prema statistikama prodaje – bila omiljeni auto američkih pilota, arhitekata i doktora, a na tržištu se našla tek 1986. godine. Dakle, Toma je suprugu Gordanu sa vjenčanja u filmu odvezao u automobilu koji se u stvarnosti počeo prodavati tek kad im je dijete pošlo u drugi razred osnovne škole.

 

 

Vjerujem da vam ovo sve izgleda kao teško pretjerivanje u cjepidlačenju ali ne zaboravimo da je riječ o biografskom filmu kojeg mora krasiti uvjerljivost, u suprotnom će se gledatelj upitati šta li je još sve u filmu nevjerodostojno ako su kreatori promašivali po deset godina u odabiru automobila. Možda se iz današnje perspektive to ne čini bitnim, jer ko se sjeća tih „tristaća i sabova“ ali zamislite samo, naprimjer, biografski film o Hariju Varešanoviću u kojem on 2006. odlazi na Eurosong u Tesli. Greška sa ovim SAAB-om, čudesnim automobilom svoga vremena, je otprilike takva.

No, ništa od navedenog nema neki utjecaj na radnju i neku realnu vrijednost za samu fabulu filma, čak niti na simboličkoj razini. Nijedan od ovih automobila nije značio ništa ni Tomi niti bilo kome drugom u filmu i svi oni su u njemu samo puki rekviziti. Svi, osim jednog auta koji to nije smio biti.

Pogađate, riječ je o automobilu u kojem je poginula Silvana Armenulić. O njenoj smrti su napisani toliki tekstovi, oko nje su se plele razne teorije zavjere, i skoro da nema članka o toj saobraćajnoj nesreći u kojem nije naglašeno kako je Silvana poginula kod mjesta Kolari u središnjoj Srbiji u vozilu tipa Ford Granada. U to vrijeme je Fordova Granada bila simbol nenadmašnog luksuza kojeg u socijalističkoj Jugoslaviji nije mogao posjedovati bilo ko.

Poznata je priča kako je tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić bio lud za Silvanom, a upravo on je bio vlasnik jedne od samo četiri Granade koliko ih je tada bilo uvezeno u cijelu Jugoslaviju! Nakon što se Silvani dopao njegov auto, Pešić ga je prepustio pjevačici na koju je bio slab i navodno joj rekao nek uživa u njemu kad joj se toliko dopao. Nažalost, uživanje nije dugo trajalo i Silvana je smrtno stradala u sudaru sa kamionom u oktobru 1976. godine.

 

 

Zbog toga, ako se sve prethodno opisane greške ili propusti mogu oprostiti i opravdati pandemijskim okolnostima u kojima je film rađen, te svojom stvarnom nevažnošću za njegovu fabulu, odluka da se Granada zamijeni „običnim“ Caprijem je neoprostiva za svakog ko voli film, automobile i Silvanu. Ford Capri koji se koristio u filmu je dobro poznat „lažni sportista“ i omiljena vozilica jugoslavenskih šmikera, ali on jednostavno ne može „glumiti“ Granadu – pogotovo ne u kadru u kojem natpis „Capri“ na poklopcu prtljažnika doslovno bode oči.

Ono što je najgore jeste da se ovaj promašaj mogao lako izbjeći, samo da je nekome u ekipi filma bilo stalo do toga. Auto se mogao snimati sa malo veće distance, bočno, ili čak sprijeda – svakome je jasno da je originalnu Granadu teško naći pa čak i za snimanje filma o Tomi, ali ako je već Capri imao zadatak da je odglumi daleko bi to lakše i uvjerljivije učinio svojom fordovskom prednjom stranom, nego zadnjicom na kojoj dominira natpis CAPRI.

Nonšalancija sa kojom se u filmu pristupalo ovakvim detaljima i činjenica da skoro nijedno vozilo koje se u njemu pojavilo nije pripadalo vremenu u koje je postavljeno kazuje kako ovaj film stvarno, ali stvarno ne voli automobile. No, čini se kako to nikome nije zasmetalo a navodno se na film nastavlja i serija koja će dobrim dijelom biti smještena u Sarajevo osamdesetih godina prošlog stoljeća, pa nam ostaje da se nadamo kako sarajevski taksisti neće u njoj voziti Golfove četvorke i petice, ili da se trolejbusi neće pojaviti prije nego što Toma snimi „Dotak'o sam dno života“.

 

Preuzeto sa: bihamk

[stex_pb 1608]

12 hours ago, Ivan said:

 

No, ovaj propust je još i blag ako se pogleda scena u kojoj razočarani Toma tumara uz neku cestu nakon što mu je brak završio brodolomom. Prema filmu, ovo se dešava 1975. godine, a slomljenog Tomu koji stopira pokupi kamiondžija u Mercedesu 1626 sa plastičnim spojlerima – kamionu kakav se sigurno nije proizvodio do sredine osamdesetih.

 

 

 

Najmlađi takav kakvog možete naći u oglasima u regionu datira iz 1985. godine, a da čuđenje bude veće na kamionu korištenom u filmu stoji natpis JADRAN TRADE! Čovjek se ne može sa sigurnošću kladiti kojih su godina anglizmi masovnije ušli u upotrebu u imenima preduzeća u našim krajevima, ali teško da je neki samoupravljač sedamdesetih radio u kompaniji koja je u imenu imala riječ „trade“.

 

 

 

Ovaj deo sam primetio odmah u bioskopu. NG serija je izašla 1973 a u FAPu je počela sa sklapanjem 1976. Ali ovo je verzija NG 85 sa EPS menjačem (vidi se i natpis na rešetki) koji se pravio pred sami kraj 80ih. Kod 99% gledalaca ovakvi detalji su nebitni.

Što se tiče autobusa u domaćim filmovima jako smo tanki sa starim modelima pošto se kod nas sve odmah seče i baca pa je jako teško naći autentičan autobus iz prošlost pa onda ubacuju sve što je "staro" nebitno da li pripada vremenu radnje filma. Jedini stari gradski bus koji je preživeo je Leyland iz 60ih koji se u par navrata koristio kao bus iz 80ih.

[Nikola031 1039]

Meni je kada sam gledao film najvise upadao u oci onaj kriminalni font koji su koristili za nase registarske tablice, pogotovo one sto su se koristile od 1961. Ne mogu da shvatim da, ako se vec tezi uverljivosti, nisu mogli naci originalne tablice iz tog perioda, to bar nije tesko.

[stex_pb 1608]

To je posao za scenografa ili rekvizitera? Mislim da se danas mnogo ulaže u videomontažu i animaciju a da se slabo bave konkretnim rekvizitima. U mnogim novijim serijama se jasno vide recimo te fejk tablice ko da su u paintu pravljene. Realno koliki su budžeti mogu da naprave replike bolje nego originali

[neshtry 19684]

Ima tih tablica u bivšem muzeju automobila,ja ih se sećam odatle