Leaderboard

Potpuno neplanirano sam dosao u posed jednog jako dobrog BMW-a. Naime, nisam nesto ni planirao da menjam svoj e46, ali je prijatelj oglasio svoj e60 i lako smo se nasli, jer je njemu trebalo nesto jeftinije, a meni djavo ne da mira Par generalija, auto je on licno uvezao iz NL, proizvodnja kraj 2004, kupljen 2005, ima servisnu istoriju. Model 525d - 2.5 6cyl M57 sa 177ks (ogranicen na 163 za NL trziste), motori su naime identicni i oba se npr cipuju isto na 215ks ali model od 163 ima drugaciju mapu, to je sada vraceno na 177 ali svakako je u nekom planu remap jer auto ima potencijal. Menjac automatski sa 6 brzina, radi glatko bez zvukova i trzaja, naravno nije najbrzi menjac koji sam probao ali je vrlo lep za voznju. Oprema M sport - spisak je na slici da ne pisem previse, uglavnom M optika - branici, pragovi, crno nebo, volan, sedista...tu je i velika navigacija, profesional muzika, park.senzori napred i pozadi, el zavesica, xenon farovi, grejaci sedista... Trenutno je na alu felnama od 20" sa gumama 245 napred i 275 pozadi, sto je onako previse za moj ukus, mada izgleda brutalno ali cu ici na 18 ili 19" varijantu. Osim toga, treba da sredim letvu volana (srecom nije aktivna) i par sitnica oko elektronike, inace je auto jako dobar za svoje godine. Evo i par slika kako to izgleda: Bice boljih i detaljnijih slika uskoro...

Juce smo krenuli iz Bg-a preko Pešte, Bratislave i Praga do Hamburga...posto je rec o grande putovanju, izbor prevoznog sredstva je bio jednostavan-grande punto, kako drugacije... Putesestvije je pocelo u 8:30, u Pragu smo bili u 20 h, gde smo nocili da bi danas odradili drugi deo tura...S obzirom na godine i konjazu plave munje, nismo forsirali a i sve da smo hteli, uslovi na putu nam nisu dozvolili da se taj prvi deo puta izveze brze. Na granici sa Madjarskom smo cekali nekih pola sata jer su Madjari terali sve da otvaraju gepek...moj je bio dupke pun pa me je carinik samo pitao da li nosim cigarete, alkohol ili kanabis i kuda idemo, pozeleo srecan put i to je to... Put do Peste je bio ok, bez preterane guzve i zastoja. Ogranicenje brzine je 130, mada svi voze oko 150. Vinjetu smo uzeli jos u Bg-u, na Mol-ovoj pumpi, mesec dana 1948.33 din, stim sto dobijete samo racun koji se cuva jer je registracija automatski u sistemu, dakle nema lepljenja vinjete na vetrobran. Nakon toga smo se zaputili ka Becu i Bratislavi gde je vec bilo i vise kamiona i kola a i dosta radova na putu pa smo upali u dve/tri vece kolone pre nego sto smo se iskljucili za Slovacku. Jedan deo puta se vozi magistralom, ogranicenje je 90 ali nije bilo guzve pa smo se brzo ukljucili na slovacki auto-put. Vinjeta za Slovacku se kupuje posle granice gde se samo prolazi bez zaustavljanja, samo su zgrade nekadasnje granice podsetnik da se radi o drugoj drzavi. Ista je prica kao i sa Madjarskom, nema nikakvog lepljenja, samo racun...cena za mesec dana je 14 evra. Slovacka je ravna i put je u ok stanju, nema nigde radova, jedino vece zadrzavanje je u Bratislavi ali smo i to prosli relativno brzo...Ono sto sam mogao da vidim iz kola, sto se samog grada tice, je da je komunizam ostavio traga ali da bi ipak vredelo svratiti u povratku i obici bar centar (sto se nazalost nece desiti, zbog price koja sledi u nastavku)... Fotke su skljocane u Slovackoj, cisto da se vidi kvalitet puta i malo Bratislave... Izgleda da u ovom delu Evrope ozbiljno shvataju brendiranje: Nakon relativno monotone voznje kroz slovacku, stajemo na ulazu u Cesku da uzmemo vinjetu (ovaj put dobijate sticker koji se lepi u donjem desnom uglu soferke) koja je preskupa (25e za mesec dana) za ono sto nas ocekuje...(nastavak sledi...)

50 godina: Peugeot 504 (1968. - 1983.) U (višoj) srednjoj klasi je bio ono što je danas Passat, odlikovali su ga Pininfarinin dizajn, francuski komfor i nemačka solidnost, zapravo neuništivost... Zamislite sliku tipičnog afričkog sela, negde u južnoj Sahari, gde ulični svirač na izanđaloj gitari mašta kako će postati novi Ali Farka Touré. Ili u vlažnim ravnicama oko velikih jezera, gde se neki dečačić nemirno prevrće u okapijevski laganom snu, plašeći se povratka gerile koja je poubijala njegovu porodicu. U ćošku svake takve slike, negde sa strane, parkiran je neki stari, poluraspadnuti ali ipak funkcionalni automobil. Land Rover? Toyota Land Cruiser? Možda, u ekstremnijim uslovima, ali u kladionici bismo naš ulog stavili na to da je reč o nekom Peugeotu. Možda o starom 404, il' mnogo verovatnije o modelu 504. Ovaj legendarni model publici je predstavljen 12.09.1968. godine, prvog dana salona u Parizu, ali prve ''tajne'' snimke novog modela objavljene su vodećim evropskim auto-magazinima pre tačno pola veka. Najveći je ''Francuski lav'' predstavljen kao klasična limuzina, a brzo su usledili prekrasni Coupe i Cabriolet, koje je, kao i bazni model, nacrtala majstorska ruka nekog od umetnika ''pod kapom'' dizajnerske kuće Pininfarina. Premda mehanički prilično konzervativan, sa zadnjim pogonom i bez pomodnih petih vrata, 504 je publiku i novinare oduševio u tolikoj meri da mu dodele prestižnu titulu ''Evropskog automobila 1969. godine''. Privlačna limuzina (tadašnje) srednje klase duga je 449, široka 169 i visoka 146 cm, sa međuosovinskim razmakom od čak 274 cm, bila je pojam luksuza i komfora. Mnoge je prijatno iznenadio prednjim naslonima za glavu koji su se izvlačili iz osnovne siluete prednjih sedišta. Povoljno se mogao doplatiti otvor na krovu (jasno, sa ''kurblom''). Bio je skladna mašina, naslednik modela 404, koji se nastavio proizvoditi do 1975. paralelno sa 504-icom, koja je karijeru u Francuskoj završila 1983. godine nakon više od 3 miliona primeraka. U Keniji ste ga, recimo, 2004. mogli kupiti za samo 1.375 miliona kenijskih šilinga (malo preko dve hiljade evra), sa jednogodišnjom garancijom, besplatnim servisima do 35.000 km ili dve godine starosti, alarmom i radio kasetofonom. U Nigeriji se proizvodio od 1975. do 2006. Gotovo je jednaku takvu popularnost Peugeot 504 doživeo i u Argentini, gde je proizvodnja prekinuta 1999. godine. U Južnoj Africi se proizvodio od 1970. do 1985. godine, u Španiji od 1977. do 1980. godine, na Tajvanu od 1979. do 1984. godine, u Kini od 1989. do 1997. godine. I kod nas ste mogli kupiti pick-up verziju, koju je već spomenuta kenijska filijala Peugeota posebno reklamirala, naglašavajući izuzetno praktičan detalj: nosivost ovog vozila je, kažu, 1.300 kg. Uz poznatu Peugeotovu robusnost ne čudi popularnost u zemljama ne baš najkvalitetnijih puteva. U Kini je proizvodnja ovog pick-upa prekinuta tek 2008. godine. I danas su brojni, posebno u kineskim siromašnijim provincijama. Kokpit je za svoje vreme bio primer funkcionalnosti i komfora. Sedišta su bila od kvalitetne imitacije kože, a sa 504 krenuo je trend Peugeota sa ručicom mjenjača dole. Osnovni motor je bio 1.8 sa 80 KS, izveden od motora modela 404, koji je bio u tada uobičajenom francuskom konceptu ''podmotoriziranosti''. Performanse za to doba nisu bile posebno loše (156 km/h, 14.8 s do 100 km/h), ali ipak... Utisak je popravljala verzija sa mehaničkim ubrizgavanjem Kugelfischer sa 97 KS, koja se prepoznavala po oznaci na repu - ''Injection''. Mogla je dohvatiti, ali jedva, 170 km/h. Na Starom kontinentu je ovaj model bio posebno popularan među taksistima, pogotovo u dizel verziji, koja je uvedena kao 1.9 sa 53 KS, a potom je povećana na 2.1 sa 66 KS. Francuski konstruktori su već krajem 1970. odgovorili novim motorom zapremine 1971 cm sa 94 KS i 105 KS (Injection). Taj model je podigao rejting najvećeg Peugeota (tek 1975. stigao je ne baš uspešni 604. Uspeh modela 504 pojačale su dodatne verzije. Već od starta u ponudi su bili prekrasan Cabriolet i još lepši Coupe, koji su se od starta nudili kao Injection sa 97 KS, a od 1971. sa 112 KS. Kraće vreme bili su u ponudi i sa slavnim Douvrin V6 motorom, zajedničkim delom Peugeota, Renaulta i Volva koji je sportske potencijale dokazao u automobilima kao što su Alpine i De Lorean. Taksisti su preferirali pomalo nezgrapnu, ali funkcionalnu izvedbu ''Break'', međuosovinskog razmaka čak 290 cm, dužine 480 cm i visine 155 cm, u verzijama Familiale, Break i Commerciale, sa doplatnim trećim redom sedišta. Uprkos toj relativnoj nestašici snage, 504 se pokazao kao solidan ''rally'' automobil. Najveće je uspjehe ostvario, trebamo li uopšte naglašavati, na afričkom kontinentu - pobede: Safari Rally 1975. i 1978., Rallye du Maroc 1975. i 1976, Rallye Bandama Cote d'Ivoire 1978. - te se poslednje rally godine takmičio kao 504 Coupe. Na našim putevima se i danas nađu poneki Coupe i Cabriolet, dok je limuzina retka i nema neku posebnu vrednost. Opaka sklonost rđanju, rak rana ondašnjih automobila već ih je uveliko oterala na otpad, a i danas ostaje glavni neprijatelj. Ako kupujete 504, pre svega obratite požnju na rđu: mehanika je robusna i jednostavna, delova unutrašnjosti ima, ali najpre krenite sa pregledom pragova... preuzeto sa - autoportal.hr

Uvek nasmejan i preplanuo

Dobro sad, nije baš toliko... Od nervoze i umora ti tako delovalo [emoji3] Brno - Prag ima ukupno 200 km razdaljine, što bi u tom slučaju značilo da je polovina puta u tim betonskim pločama, a nije ni blizu te cifre [emoji4] Da ima radova i suženja - ima. Da ti radovi na rekonstrukciji traju poslednjih 10 godina - traju. Ali iz godine u godinu ih je sve manje i manje, a ono što su obnovili je ozbiljna priča. Golim okom se vidi da su tu trake dosta šire od onih u Austriji ili Nemačkoj npr., asfalt je tih itd... I ja sam tako, pa kad sam ostavio kolonu iza sebe, odjednom na displeju pored puta osvanu moje tablice sa upozorenjem kojom brzinom vozim i da usporim [emoji54] Momentalno sam se vrteo oko sebe, gledao u retrovizore i tražio da l' me neki helikopter prati i snima [emoji3]

Bratee!!!Šta reći

Doso jutros iz Zagreba...Teze mi onih 100km po Vucicevom auto putu nego 300 kroz Hrvatsku.Cim predjem u Srbistan,sve kolege se probude zbog rupa i kolotraga.Milis 120 i kad i prekoracis brzinu,gledas u retrovizor ima li nesto sto lici na preletaca...U rvatskoj,niko te ne dira.Ljudi voze oko 140,po neko prozuji i malo brze,ito je to.Signalizacija za pohvalu.Ovi nasi samo da nam zgule kozu s ledja...

Prosli su praznici pa da krenemo za poslom polako Opel Astra J je dosla iz Zrenjanina i uradili smo sledece: 1) LED dnevna svetla/pozicija T20 sa eksternim ponistivacima greske 2) LED oborena svetla EK Light set H7 sa Philips Luxeonj Z ES cipovima + adapteri 2) LED dugo svetlo EK Light set H7 sa Philips Luxeon Z ES cipovima+ adapteri Obratite paznju kako usmereno svetli LED oboreno svetlo, kada se gleda direktno u auto ne smeta

Dosta se radilo i uradilo pa da malo napisem... Nosaci svi zavrseni i motor je konacnona svom mestu,kao da ga je fabrika tu postavila... poluosovine su u milimetar spakovane kao i sve ostalo... Uzeo sam fabricki branik prednji izbacio sam abarth posto mi se ovaj bolje uklapa zbog intercoolera napred Uzeta su samco creva,externi wastegate i jos gomila nekih drugih stvari... Najveci problem je spakovati hladnjak sa ventilatorom posto je napred sve nabijeno i kvacilo koje mora da bude hidraulicno ali i tu sam na pragu resenja Za sad toliko do kraja meseca nadam se bice prvo paljenje...idemo dalje...