Za sojku i jeste, tj za njen rođendan Hvala, hvala, pozdravljam takođe Sent from my SM-G998B using Tapatalk

Koji mali, verovatno opet šarmira neke sojke. Ima čovek ideje, bogato iskustvo, neosporno šAramantan, duhovit,... - ali jbg, ne može  .   PS: Samo da iskoristim priliku i pozdravim @totti , nekadasnjeg gurua ovih stranica i ubedljivo najjaceg FLCS forumasa ever !  

Evo jos jednog francuskog bisera  :   Prvi blindirani predsednički automobil sa 3 (i slovima: „tri“) cilindra     Renault je predstavio novi predsednički specijalni automobil, zamišljen kao udobna i reprezentativna kancelarija na točkovima. Zasnovan je na plug-in hibridnom terencu Rafaleu. Pomenuti tradicionalni francuski proizvođač automobila je otkrio više pojedinosti o novom automobilu za francuskog predsednika, specijalno modifikovanoj verziji Rafalea. Marka tako nastavlja istorijsku vezu, kada je još davne 1920. godine isporučila prvi automobil za francuskog predsednika. Renaultove automobile je od tada izabralo dvanaest šefova država.     Za bazu Makronove „zveri“ je uzet, kako rekosmo hibridni SUV Renault Rafale u verziji Hyper Hybrid E-Tech a koji razvija 300 konjskih snaga. Pod haubom se nalazi turbobenzinski trocilindraš zapremine 1,2 litra, kom pomaže par elektromotora. Svaka osovina poseduje svoju električnu komponentu. Sa zbirnom snagom od pomenutih 300 konjića i pogonom na sva četiri točka, proizvođač SUV-a obećava ubrzanje od nule do 100 km/h za 6,4 sekunde i u čisto električnom režimu bi trebalo da bude u stanju da pređe do 100 kilometara. Međutim, vozna dinamika specijalno sređenog primerka za karikaturalnog šefa države se verovatno malo promenila, jer je pretrpeo niz modifikacija.       Među najvidljivijim su poseban plavi sloj boje koji bi trebalo da smanji temperaturu u kabini, ili francuska trobojka na rešetki hladnjaka. Automobil je takođe dobio poseban držač za zastavicu na blatobranu ili upozoravajuća svetla. Još jedna zanimljiva karakteristika je došla kroz poseban sistem za glatko i tiho zatvaranje zadnjih vrata (takozvano meko zatvaranje). Glavna inovacija se, međutim, odnosi na oklop vozila koji obiluje kompozitnim materijalima a koji obećavaju kombinaciju male težine i visoke zaštite. Modifikovana šasija kompenzuje težinu automobila, a revidirano podešavanje amortizera ima za cilj da garantuje glatku, tečnu vožnju i stabilnost.               Kabina je konstruisana, a onda i dizajnirana kao reprezentativna kancelarija, u duhu slogana „Voiture à vivre“ (automobil za život), nudeći šefu države udobnost i najsavremeniju tehnologiju. Naglasak je stavljen na termičku i akustičnu udobnost, zbog čega automobil ima poboljšanu zvučnu izolaciju i optimizovanu klimatizaciju. Unutrašnjost predsedničke zverkice takođe sadrži niz neobičnih materijala, kao što su crni mermer s belim žilama, obloga kontrolne table od bukovog drveta sa finim intarzijama i poseban tapacirung koja kombinuje visokokvalitetnu kožu i alkantaru u određenim bojama sa šavovima u bojama francuske trobojke.   Preuzeto sa: autorepublika.com

Setili su se da se bune kada je i njima pocelo da gori pod nogama... Kako ce zuti sve da ih vrate na fabricka podesavanja.   Šef Mercedesa traži od Evropske unije da se „uzme u pamet“     U autorskom tekstu za ugledni ekonomski časopis The Economist, Ola Kelenijus, predsednik upravnog odbora kompanije Mercedes-Benz i aktuelni predsednik Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), obratio se političarima u Briselu jasnim rečima: evropska automobilska industrija, uprkos ogromnim ulaganjima u elektromobilnost, nalazi se pod pritiskom, i hitno joj je potreban realniji, pragmatičniji pristup industrijskoj i klimatskoj politici. U suprotnom, Evropa rizikuje da izgubi svoju tehnološku i ekonomsku lidersku poziciju.   Ono što je prvobitno najavljeno kao „evropsko sletanje na Mesec“, Evropski zeleni dogovor, sve se više udaljava od stvarnosti, upozorava Kelenijus. Ambiciozan cilj da se do 2050. postigne klimatska neutralnost i dalje je ispravan, kaže on. Međutim, način na koji se taj cilj trenutno sprovodi, može dovesti do preopterećenja tranzicije umesto njenog podsticanja. „Ne smemo se izgubiti u svemiru“, slikovito poručuje šef Mercedesa. Industrija, kaže, nije stajala skrštenih ruku: evropski automobilski sektor već je investirao preko 250 milijardi evra u zelenu tranziciju, a na tržište su stigle stotine novih modela električnih automobila. Ipak, proboj kod kupaca još uvek izostaje, tržišni udeo električnih automobila u Evropi u proseku iznosi oko 15 odsto, što je znatno ispod ranijih očekivanja. Kelenijus upozorava na potencijalni scenario koji naziva „Efekat Havane“: ukoliko kupci, usled previše stroge regulative ili nedostatka alternativa, ne kupuju nova električna vozila, već nastave da voze stara vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, vozni park u Evropi ostaće star, neefikasan i pun emisija. Prosečna starost automobila u EU već sada prelazi dvanaest godina, i raste. Praktično zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem bez tržišnih mehanizama podrške mogla bi izazvati suprotan efekat od željenog: „To šteti klimi, zapošljavanju, blagostanju i celokupnom automobilskom ekosistemu“, smatra Kelenijus. Kako bi se izbegao negativan ishod, Kelenijus traži korekciju kursa u tri ključna pravca: dekarbonizacija, otpornost lanaca snabdevanja i globalna konkurentnost. Dekarbonizacija ne bi smela da se sprovodi isključivo kaznama i krutim ciljevima za emisije CO₂, već fleksibilnošću tržišta i tehnološkom neutralnošću. Osim električnih vozila, značajnu ulogu bi, po njemu, trebalo da imaju i plug-in hibridi, efikasniji motori SUS i klimatski neutralna goriva. Kina, smatra Kelenijus, već pokazuje da otvorenost ka tehnologijama može ubrzati tranziciju. Lanac snabdevanja trenutno je previše zavistan od Azije, naročito kada je reč o baterijama. Evropa mora da izgradi sopstvene lance vrednosti, obezbedi kritične sirovine i diversifikuje izvore nabavke. Evropska konkurentnost je pod pritiskom, između ostalog zbog porasta protekcionističkih politika širom sveta. Više carinske barijere, kao u Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno otežavaju ulaganja u transformaciju. Zbog toga je, kaže Kelenijus, od ključne važnosti dovršiti jedinstveno tržište EU, integrisati tržišta kapitala i smanjiti regulatorne prepreke. Još jedan problem jeste prekomerna regulativa. U narednim godinama, kako navodi, predviđa se više od 100 novih tzv. „implementacionih akata“, to jest bujica propisa koji dodatno opterećuju firme. Njegov predlog: „Automobilski omnibus“, što pojednostavljeno znači sektorski prilagođeno pravno okruženje koje bi objedinjavalo postojeće propise i omogućilo realističnije sprovođenje. Kelenijus sledećih dvanaest meseci vidi kao odlučujuće: „Ili će se Evropa prilagoditi stvarnosti, ili rizikuje da izgubi svoju industrijsku prednost zbog prekomerne regulacije i zastoja“. Cilj klimatski neutralne i konkurentne automobilske industrije i dalje je dostižan, ali samo ako politika i privreda povuku zajedno. Automobilski sektor, kaže, spreman je da konstruktivno doprinese. Sada je red na političarima u Briselu da preispitaju svoj pravac. Zaključak Kelenijusa: „Rešimo problem – pre nego što on reši nas“.   Preuzeto sa: autorepublika.com