Markobgd

Ahahahaha, vidi njega!
Diže bune na prethodnim stranicama, sasipa "nam" u lice kako nećemo da reagujemo na cene a vid' ga sad?! 
Traži najskuplju pumpu u gradu da sipa...ccc...troooooool
 

Pumpadžija: Dizel ili bezolovni?
Djuk85: Najskuplji

Sent from my 3310

Na ovakve misliš...
 
 
 
Za nekih 15min koliko mi je trebalo da prođem ovaj potez kod Padine našlo se pa jedno 30 magaraca koji su ovako preko trotoara vozili. 
Sve nam neko drugi kriv a nekulturni smo da dalje nema...
Ne bih ja ovo branio uopšte. Samo postaviš patrolu na kraj ove staze i lepo za nasilničku vožnju 100000din kazna + oduzimanje dozvole da se "ovo" udalji iz saobraćaja. Napunio bih budžet sa ovima za 3meseca

Na ovakve misliš...
 
 
 
Za nekih 15min koliko mi je trebalo da prođem ovaj potez kod Padine našlo se pa jedno 30 magaraca koji su ovako preko trotoara vozili. 
Sve nam neko drugi kriv a nekulturni smo da dalje nema...
Ne bih ja ovo branio uopšte. Samo postaviš patrolu na kraj ove staze i lepo za nasilničku vožnju 100000din kazna + oduzimanje dozvole da se "ovo" udalji iz saobraćaja. Napunio bih budžet sa ovima za 3meseca

Na ovakve misliš...
 
 
 
Za nekih 15min koliko mi je trebalo da prođem ovaj potez kod Padine našlo se pa jedno 30 magaraca koji su ovako preko trotoara vozili. 
Sve nam neko drugi kriv a nekulturni smo da dalje nema...
Ne bih ja ovo branio uopšte. Samo postaviš patrolu na kraj ove staze i lepo za nasilničku vožnju 100000din kazna + oduzimanje dozvole da se "ovo" udalji iz saobraćaja. Napunio bih budžet sa ovima za 3meseca

BEOGRAD - Prosečna srednja brzina na auto-putevima u Srbiji izračunava se posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe. Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".
foto: AP/Ilustracija
- Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP "Putevi Srbije" - kažu u Direkciji i dodaju da je korisnik ("Putevi Srbije", prim. aut.) dužan da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.
 
Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na auto-putu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji.
 
Vujanić objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.
- Kad zaustavite vozača zato što je imao veću prosečnu srednju brzinu od dozvoljene između dve naplatne rampe, vozač može da kaže: "Nisam ja vozio brže, ima nas četvoro u vozilu i menjali smo se." On može da tvrdi da ne zna ko je i gde napravio prekršaj, a mogla su i dvojica da pogreše. U takvim situacijama na sudu se neće moći dokazati ko je napravio prekršaj, a sme biti kažnjen samo onaj ko je prekoračio brzinu. Sud ne sme da kažnjava paušalno - ističe Vujanić i dodaje da u zakonu nigde ne piše da vlasnik vozila mora da plati kaznu.
 
foto: Beta, Beta Miloš Miškov
Pored ove nelogičnosti, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja Vujanić ističe još jednu, a to je nemogućnost utvrđivanja tačne lokacije na kojoj je prekršaj napravljen. To znači da se neće znati koji je sud nadležan, pošto se neće znati da li je neko ko je putovao, recimo, od Šida do Niša prekoračio brzinu na teritoriji Beograda, Jagodine, Paraćina ili Aleksinca.
 
- U ovakvim situacijama osim što ne znamo ko je napravio prekršaj, ne znamo ni gde je on napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen - kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.
 
foto: Beta/Milan Obradović
Advokat Vojin Biljić ističe da kod srednje brzine nema utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja, pa vozač ne može da odgovara ni za krivično delo ni za prekršaj.
 
- Bez utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja imate samo pretpostavku činjeničnog stanja na koje se primenjuje pravo. To je protivno osnovnim principima krivičnog zakonodavstva tim pre što se zakon ne primenjuje isto na sve učesnike u saobraćaju. Kad policajac meri brzinu na jednom mestu, on piše kaznu svakome ko je prekoračio dozvoljenu brzinu, dok kod merenja prosečne brzine neko može da vozi i 180 na sat, pa da onda napravi pauzu pola sata i da ne plati kaznu. To je onda selektivna primena zakona.
 
Ako se ovde više zna ko koga je.e....

E tu će se najedeš u pm

Poštovani,
 
Situacija ,,odbega" sa naplatne rampe predstavlja radnju koja može da se izvrši na različite načine, koja u sebi može (ali i ne mora) da sadrži obeležja prekršaja (može da sadrži i elemente krivičnog dela - npr. oštećenja tuđe stvari). Ovo pod uslovom da ste pod ,,odbegom'' mislili na neplaćanje putarine, tj. ako sam Vas pravilno razumeo.
 
Ukoliko je takvim postupkom ,,odbega" naneta materijalna šteta preduzeću JP ,,Putevi Srbije", onda bi ovo preduzeće imalo osnov da potražuje materijalnu štetu od vlasnika vozila i to na osnovu odredbi Zakona o obligacionim odnosima, a ne na osnovu Zakona o prekršajima.
 
Dostavljanje primerka ovlašćenja za upravljanje vozilom u zemlji i inostranstvu ne bi moglo da bude od presudnog uticaja bez obzira na vrstu postupka, jer takvo ovlašćenje zakon ne poznaje kao osnov za oslobođenje od odgovornosti, ni u prekršajnom ni u građanskom postupku. Naročito su česte situacije kada neko proda vozilo i umesto ugovora izda ovlašćenje novom kupcu. Takvo ovlašćenje ne oslobađa vlasnika rizika od odgovornosti (bilo prekršajne, bilo građanske), sve dok se ne izvrši pun prenos vlasništva (na osnovu kupoprodajnog ugovora). Zato nikoga ne bih savetovao da vozila prodaje putem ovlašćenja, već isključivo putem kupoprodajnog ugovora (ili narodski rečeno - PRENOS OBAVEZAN).

ima raznih ljudi. dobrih, losih, koji misle i koji nemaju cime da misle...evo kako su to jednom resili u Lisabonu...
 
http://www.6yka.com/novost/54171/fotografija-dana-protest-invalida-u-lisabonu

E tu će se najedeš u pm

Pojedi nešto kašikom...od semenki će propadneš ko Nolo

E tu će se najedeš u pm

Onda cu da jedem usput, kao kad krenes na posnu slavu

E tu će se najedeš u pm

E tu će se najedeš u pm

Pojedi nešto kašikom...od semenki će propadneš ko Nolo

Pojedi nešto kašikom...od semenki će propadneš ko Nolo

BEOGRAD - Prosečna srednja brzina na auto-putevima u Srbiji izračunava se posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe. Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".
foto: AP/Ilustracija
- Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP "Putevi Srbije" - kažu u Direkciji i dodaju da je korisnik ("Putevi Srbije", prim. aut.) dužan da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.
 
Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na auto-putu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji.
 
Vujanić objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.
- Kad zaustavite vozača zato što je imao veću prosečnu srednju brzinu od dozvoljene između dve naplatne rampe, vozač može da kaže: "Nisam ja vozio brže, ima nas četvoro u vozilu i menjali smo se." On može da tvrdi da ne zna ko je i gde napravio prekršaj, a mogla su i dvojica da pogreše. U takvim situacijama na sudu se neće moći dokazati ko je napravio prekršaj, a sme biti kažnjen samo onaj ko je prekoračio brzinu. Sud ne sme da kažnjava paušalno - ističe Vujanić i dodaje da u zakonu nigde ne piše da vlasnik vozila mora da plati kaznu.
 
foto: Beta, Beta Miloš Miškov
Pored ove nelogičnosti, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja Vujanić ističe još jednu, a to je nemogućnost utvrđivanja tačne lokacije na kojoj je prekršaj napravljen. To znači da se neće znati koji je sud nadležan, pošto se neće znati da li je neko ko je putovao, recimo, od Šida do Niša prekoračio brzinu na teritoriji Beograda, Jagodine, Paraćina ili Aleksinca.
 
- U ovakvim situacijama osim što ne znamo ko je napravio prekršaj, ne znamo ni gde je on napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen - kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.
 
foto: Beta/Milan Obradović
Advokat Vojin Biljić ističe da kod srednje brzine nema utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja, pa vozač ne može da odgovara ni za krivično delo ni za prekršaj.
 
- Bez utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja imate samo pretpostavku činjeničnog stanja na koje se primenjuje pravo. To je protivno osnovnim principima krivičnog zakonodavstva tim pre što se zakon ne primenjuje isto na sve učesnike u saobraćaju. Kad policajac meri brzinu na jednom mestu, on piše kaznu svakome ko je prekoračio dozvoljenu brzinu, dok kod merenja prosečne brzine neko može da vozi i 180 na sat, pa da onda napravi pauzu pola sata i da ne plati kaznu. To je onda selektivna primena zakona.
 
Ako se ovde više zna ko koga je.e....

Volan i dalje aktuelan kao poklon, a dodate i dve spulne, obe imaju isti dzek. poklon nije namenjen ljudima koji se danas uclane na forum samo da bi dobili nesto od ovoga.
posto mi se to desilo jos kada sam volan izbacio na poklon, baja se uclanio i poslao pp e druze stari,  meni treba volan...ok druze stari 20 evra...



sve je od Lancia Lybre...

BEOGRAD - Prosečna srednja brzina na auto-putevima u Srbiji izračunava se posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe. Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".
foto: AP/Ilustracija
- Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP "Putevi Srbije" - kažu u Direkciji i dodaju da je korisnik ("Putevi Srbije", prim. aut.) dužan da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.
 
Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na auto-putu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji.
 
Vujanić objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.
- Kad zaustavite vozača zato što je imao veću prosečnu srednju brzinu od dozvoljene između dve naplatne rampe, vozač može da kaže: "Nisam ja vozio brže, ima nas četvoro u vozilu i menjali smo se." On može da tvrdi da ne zna ko je i gde napravio prekršaj, a mogla su i dvojica da pogreše. U takvim situacijama na sudu se neće moći dokazati ko je napravio prekršaj, a sme biti kažnjen samo onaj ko je prekoračio brzinu. Sud ne sme da kažnjava paušalno - ističe Vujanić i dodaje da u zakonu nigde ne piše da vlasnik vozila mora da plati kaznu.
 
foto: Beta, Beta Miloš Miškov
Pored ove nelogičnosti, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja Vujanić ističe još jednu, a to je nemogućnost utvrđivanja tačne lokacije na kojoj je prekršaj napravljen. To znači da se neće znati koji je sud nadležan, pošto se neće znati da li je neko ko je putovao, recimo, od Šida do Niša prekoračio brzinu na teritoriji Beograda, Jagodine, Paraćina ili Aleksinca.
 
- U ovakvim situacijama osim što ne znamo ko je napravio prekršaj, ne znamo ni gde je on napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen - kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.
 
foto: Beta/Milan Obradović
Advokat Vojin Biljić ističe da kod srednje brzine nema utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja, pa vozač ne može da odgovara ni za krivično delo ni za prekršaj.
 
- Bez utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja imate samo pretpostavku činjeničnog stanja na koje se primenjuje pravo. To je protivno osnovnim principima krivičnog zakonodavstva tim pre što se zakon ne primenjuje isto na sve učesnike u saobraćaju. Kad policajac meri brzinu na jednom mestu, on piše kaznu svakome ko je prekoračio dozvoljenu brzinu, dok kod merenja prosečne brzine neko može da vozi i 180 na sat, pa da onda napravi pauzu pola sata i da ne plati kaznu. To je onda selektivna primena zakona.
 
Ako se ovde više zna ko koga je.e....

BEOGRAD - Prosečna srednja brzina na auto-putevima u Srbiji izračunava se posebnim softverom koji dužinu pređenog puta deli s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe. Razdaljinu na svim deonicama meri Direkcija za mere i dragocene metale, koja je zadužena i za zakonsko tačno vreme na nacionalnom nivou, ali ne i za tačnost satova na naplatnim rampama, pošto oni pripadaju JP "Putevi Srbije".
foto: AP/Ilustracija
- Direkcija ne može garantovati za tačnost izračunate prosečne brzine, s obzirom na to da se prosečna brzina ne meri u skladu s Pravilnikom o merilima brzine vozila u saobraćaju, već se izračunava na osnovu dužine između naplatnih stanica. Direkcija garantuje za dužinu između naplatnih stanica, kao i za tačnost zakonskog vremena koje se prenosi do vremenskog servera u JP "Putevi Srbije" - kažu u Direkciji i dodaju da je korisnik ("Putevi Srbije", prim. aut.) dužan da obezbedi da časovnici na naplatnim rampama budu tačni.
 
Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na auto-putu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu kad u vozilu ima više osoba, tvrdi za Kurir Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji.
 
Vujanić objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.
- Kad zaustavite vozača zato što je imao veću prosečnu srednju brzinu od dozvoljene između dve naplatne rampe, vozač može da kaže: "Nisam ja vozio brže, ima nas četvoro u vozilu i menjali smo se." On može da tvrdi da ne zna ko je i gde napravio prekršaj, a mogla su i dvojica da pogreše. U takvim situacijama na sudu se neće moći dokazati ko je napravio prekršaj, a sme biti kažnjen samo onaj ko je prekoračio brzinu. Sud ne sme da kažnjava paušalno - ističe Vujanić i dodaje da u zakonu nigde ne piše da vlasnik vozila mora da plati kaznu.
 
foto: Beta, Beta Miloš Miškov
Pored ove nelogičnosti, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja Vujanić ističe još jednu, a to je nemogućnost utvrđivanja tačne lokacije na kojoj je prekršaj napravljen. To znači da se neće znati koji je sud nadležan, pošto se neće znati da li je neko ko je putovao, recimo, od Šida do Niša prekoračio brzinu na teritoriji Beograda, Jagodine, Paraćina ili Aleksinca.
 
- U ovakvim situacijama osim što ne znamo ko je napravio prekršaj, ne znamo ni gde je on napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen - kaže Vujanić i dodaje da je sporna i dužina puta koju vozač pređe jer ako nema gužve na putu, on može da seče krivine, vozi kraćim putem i na taj način stigne brže iako je vozio sporije.
 
foto: Beta/Milan Obradović
Advokat Vojin Biljić ističe da kod srednje brzine nema utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja, pa vozač ne može da odgovara ni za krivično delo ni za prekršaj.
 
- Bez utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja imate samo pretpostavku činjeničnog stanja na koje se primenjuje pravo. To je protivno osnovnim principima krivičnog zakonodavstva tim pre što se zakon ne primenjuje isto na sve učesnike u saobraćaju. Kad policajac meri brzinu na jednom mestu, on piše kaznu svakome ko je prekoračio dozvoljenu brzinu, dok kod merenja prosečne brzine neko može da vozi i 180 na sat, pa da onda napravi pauzu pola sata i da ne plati kaznu. To je onda selektivna primena zakona.
 
Ako se ovde više zna ko koga je.e....

Oba su 520d 2012god manuelni
F11 vs F10

Original.