Fiat Iustitia

Pojačana je represija nad vozačima kojima treba pomoći, priznajem da sam kriv zbog izostanka . Nastojaću da budem više prisutan, iako ove pravničke teme znaju da ubiju normalne ljude u pojam. Verujem da je sada već kasno da bih ti pomogao u konkretnom predmetu, ali možda bude korisno za druge. Za prekršaj koji si opisao propisana je novčana kazna u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara. Troškovi se ne uvećavaju u slučaju da se pre zaključenja sporazuma ode prvo na sud, jer se visina troškova postupka ionako određuje paušalno od strane suda, ne postoji cenovnik . Nezavisno od tvog posta, primećujem u praksi da je baš postao učestao prekršaj nedostavljanje podataka o identitetu lica koje je upravljalo vozilom (i koje je snimljeno kamerom). Za ovakav prekršaj je dovoljno da vlasnik na adresi ne zatekne minijaturni papir na kojem stoji obaveštenje da treba da preuzme poziv od MUP-a radi izjašnjenja. Istekom roka od 15+8 dana smatra se da vlasnik nje odgovorio na poziv, a kazna je prava sitnica: od 100.000 do 120.000 dinara. Zato treba biti u dobrim odnosima sa poštarom i redovno proveravati poštansko sanduče.

Jedno pojašnjenje, vezano za isticanje na oglasnu tablu i fikciju da se okrivljeni smatra obaveštenim o pozivu ili bilo kojem drugom pismenu. Rok kojim se dostavljanje smatra izvršenim nije 14 već 8 dana. Da bi se pismeno istaklo na oglasnoj tabli suda, neophodan uslov shodno čl. 160. st. 1. i 2. Zakona o prekršajima jeste da je licu kome je pismeno upućeno ostavljeno obaveštenje da treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušanog dostavljanja. Međutim, u praksi se umesto propisanog obaveštenja ostavlja poštanski izveštaj o prispeću pošiljke, koji ne predstavlja obaveštenje u smislu Zakona o prekršajima i na osnovu tako ostavljenog izveštaja Pošte, nije moguće koristiti fikciju o urednom dostavljanju preko oglasne table suda.

@siki Ja bih otišao do pošte i pitao šta je stiglo. Niko ne može da natera korisnika da primi pismo ako ne želi. Dakle, raspitivanjem o prirodi pošiljke se ništa ne gubi.

Ako neko platežno moćan ,,divlja" i ukoliko mu sistem omogući da samo novčano plati za takvo divljanje (bez ikakvih drugih posledica na njegov status vozača), velika je verovatnoća da će on nastaviti da divlja. Iako na prvi pogled ,,odran k'o vo u kupusu", platežno sposoban pojedinac, ne osetivši novčanu kaznu kao nešto posebno značajno, najverovatnije neće promeniti svoje ponašanje, jer mu propust Zakonodavca omogućuje da nebrojeno puta učini težak prekršaj, plati novčanu kaznu i izbegne kako kaznene poene tako i zabranu. Dakle, rupu u zakonu našao je i u svoju korist iskoristio upravo onaj na koga zakon treba da se primeni u svom punom obimu (i novčana kazna i poeni i zabrana). Rešenje nije u kritikovanju onih koji koriste zakonske propuste (ili ih uočavaju), već u uklanjanju zakonskih propusta na način da niko ne može da zloupotrebi zakonska rešenja u svoju korist.

@neshaoct Ili Strazbur ili pre toga da se desi čudo pred našim Ustavnim sudom. Ali, ne kaže naš narod slučajno: ,,Ćeraćemo se do Strazbura". Trenutno zakonsko rešenje je veoma loše i pogoduje građanima sa solidnijim primanjima - koje direktno stimuliše da se ne utvrdi učinilac prekršaja. Npr., vlasniku vozila stigne zahtev od MUP RS da se izjasni o prekršaju koji se ogleda u prolasku vozila kroz crveno svetlo. Opcije vlasnika vozila su sledeće: 1. da pruži podatak o identitetu vozača koji je upravljao vozilom, u kojem slučaju je za konkretan prekršaj suočen sa kaznom zatvora do 30 dana ili novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara + 6 kaznenih poena + 3 meseca zabrane, 2. da svesno pristane da ne pruži podatak o identitetu vozača koji je upravljao vozilom, u kojem slučaju ga čeka kazna zatvora do 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara i to bez predviđenih kaznenih poena i bez zabrane. Dakle, uzevši u obzir da nekoga kao sankcija često znatno više pogađa zabrana upravljanja ili izricanje kaznenih poena od novčane kazne, naš Zakonodavac je omogućio da se uz solidnu novčanu naknadu budžetu Republike Srbije, potpuno legalno izbegnu i poeni i zabrana. Time ,,pada u vodu" priča, da je osnovna svrha prekršajnih sankcija prevencija i povećanje bezbednosti saobraćaja. Rukovodeći se izmenama ZOBS i najnovijim rešenjima u njemu, zaključujem da je osnovna svrha postojanja saobraćajnih prekršaja ipak ,,punjenje budžeta".

Odlično i zanimljivo pitanje. U inicijativi za ocenu ustavnosti sporne odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (koja vozače ucenjuje drakonskom kaznom) istakao sam i ovaj argument - pravo građana da nisu dužni da se samoinkriminišu. Međutim, problem predstavlja to, što se ustavno pravo o odbrani ćutanjem odnosi na krivični postupak, dok utvrđivanje identiteta lica od strane policije spada pod upravni postupak. Što se konkretnog pitanja tiče, meni pozivanje na evropske zakone u ovoj emisiji najviše liči na odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, konkretno na čl. 6. ove Konvencije. Interesantno je, da se pravo na odbranu ćutanjem ne pominje eksplicitno u čl. 6. Konvencije. Međutim, Evropski sud za ljudska prava zauzeo je veoma zanimljiv stav koji ide u prilog tezi da vozači nisu dužni da kažu ko je vozio: ,,Pravo okrivljenog da se brani ćutanjem prilikom policijskog ispitivanja i privilegija protiv samoinkriminacije predstavljaju opšteprihvaćene međunarodne standarde koji predstavljaju suštinu prava na pravično suđenje iz čl. 6". Ovaj stav Evropskog suda za ljudska prava dostupan je na internetu u svom izvornom obliku: https://hudoc.echr.coe.int/eng#{"dmdocnumber":["695857"],"itemid":["001-57980"]} Interesantno je da je u pitanju bio baš slučaj protiv Velike Britanije.

Učestalo paljenje automobila pokazuje autodestruktivnost koju posedujemo i koja nesumnjivo pogoduje apsolutno svakoj vlasti. Umesto da se suprotstavi rešenju koje mu ne odgovara, naš narod udara po sebi... Još jedan auto izgoreo zbog tehničkog Treća po redu paljevina automobila iz protesta zbog strogih propisa ispravnosti vozila na tehničkom pregledu. Kamenorescu Saši Jankoviću iz Požege i Đurđu Milanoviću iz okoline Jagodine, koji su zapalili svoja kola upravo se pridružio i Mihajlo Stamenković iz sela Stajkovca blizu Vlasotinca! Nova stroga pravila tehničkog pregleda dovele su do očaja mnoge vozače, od kojih su mnogi na jedvite jade uspeli da registruju svoja vozila, zbog brojnih i nedovoljno jasnih propisa ispravnosti vozila. Poneki vozači su morali da do daljeg parkiraju svoje automobile jer oni nisu mogli da prođu proveru ispravnosti, dok su dvojica vlasnika nedavno čak i zapalila svoje automobile iz protesta. Mihajlo je takođe bio revoltiran pošto njegov Fiat Bravo nije prošao tehnički pregled. Napunio je zato auto senom, polio benzinom i zapalio, a šta je sve rekao o razlozima za svoj postupak, pogledajte u video snimku. preuzeto sa - Auto Blog

Što se tiče prosečne plate i njenog odnosa Beograd-druga mesta u Srbiji, statističkim podacima treba oprezno pristupiti. Npr. jedan prosvetni radnik u Beogradu ima potpuno istu platu u odnosu na prosvetnog radnika u nekom drugom mestu u Srbiji. Čak i kada bismo zanemarili fiksne troškove života u Beogradu (za koje tvrdim da su veoma visoki) ovakav prosvetni radnik u Beogradu ne može da živi bolje od njegovog kolege iz bilo kojeg drugog mesta u Srbiji. Što se većeg izbora poslova tiče, to stoji. Međutim, ovo je tema koja ne bi smela da nas raslojava, već da nas ujedinjuje. Primećujem u izvesnom broju komentara sa ovih linkova jedno suštinsko zapažanje - da smo otišli u krajnost. Od prakse da su vozila mogla da se registruju a da nisu ni došla na liniju tehničkog pregleda, do toga da se gleda nalepnica pored vrata i oznaka modela automobila. Isticanje potrebe za boljim održavanjem puteva jeste ispravan argument koji se nužno postavlja naspram nerealnih uslova koji su zaživeli u praksi tehničkih pregleda. Ako država od građana traži sve (ispunjavanje kriterijuma tehničke ispravnosti koja nemaju veze sa bezbednošću) a ne pruža ništa (OČAJNO stanje puteva), onda je to ozbiljno licemerje.

,,Nedostatak znaka modela automobila kao element tehničke neispravnosti vozila" Jedan od boljih tekstova na našu temu: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/bizarnostima-oko-tehnickog-nema-kraja-u-servisima-neke-vracaju-sa-pregleda-jer-im/4jvkz1c Interesantno je da država nije tako kritična prema stanju svojih puteva (puteva kojima su udarne rupe ali i drugi brojni nedostaci postali zaštitni znak). Literatura kaže da neispravnost puta ima uticaj u 4-6% saobraćajnih nezgoda. Neka mi neko nađe jednu osuđujuću krivičnu presudu gde je odgovarao upravljač puta.

Nova pravila tehničkih pregleda prilikom registracije vozila zadaju svakodnevno muke vozačima. I dok vozači muče muku sa rupama na kolima i neispravnim delovima, Veselin Vesović je nedavno doživeo jednu totalno banalnu stvar kada je hteo da registruje motor. Naime, on to nije uspeo jer na tehničkom pregledu nisu mogli da utvrde koje je motor boje! "Pre neki dan sam otišao da produžim registraciju motora, odnosno da uradim tehnički pregled. Sve je bilo u redu osim jedne, do tada, ne toliko bitne stvari, ali sada i te kako važne: boje", ispričao je Vesović. Motor je kupio 2008. godine a već prilikom prve registracije u MUP-u su se dvoumili koju boju da mu upišu u dozvoli jer tu nijansu nisu imali u paleti boja. "Posle dugog većanja, napisali su "žuta, svetla, metalizirana", međutim po podacima proizvođača, u pitanju je neka vrsta "platinum, metalik", koja "vuče" na svetlo braon", priča zbunjeni Veselin. On je objasnio da je 10 godina vozio motor bez problema, ali da kontrolori na tehničkom pregledu nisu smeli da upišu istu boju kao u policiji zbog novih propisa jer njima boja motora liči na neku nijansu ljubičaste. Kako priča dalje Vesović, ubeđivali su ga da mora u dozvolu da upiše novu boju po njihovom odabiru i pritom da plati 1.400 dinara za obrazac promene dokumenta, i da u protivnom motor neće moći da prođe tehnički. "Naravno, počeo sam da se raspravljam sa njima, jer ja nisam farbao motor, i govorio sam da to nije ni žuta, a pogotovo ne ljubičasta, kao što oni smatraju. No, bez uspeha. Upitao ih je i šta će se desiti ako sledeće godine ode u neki drugi servis, a njima tamo boja zaliči na neku treću nijansu, naredne godine na četvrtu, i slično", priča on. "Da li ja moram svake godine da plaćam po 1.400 dinara za promenu dozvole, i to ako ostane isti iznos? Naravno, samo su slegli ramenima i mahali paletom desetak osnovnih boja, koju su dobili od MUP-a. Ništa konkretnije o ovome nisu mogli da mi objasne ni u policijskoj stanici, jer kako kažu, ni u zakonu nije precizno definisano", ispričao je razočarani motociklista. Na kraju, uz mnogo natezanja, vozilo je uspeo da registruje po starim podacima, ali ostaje neizvesnost kakva neprijatnost ga čeka sledeće godine, i koliko je još ovakvih začkoljica u pravilniku, koje sprečavaju vozače da registruju vozila bez nepotrebnih prepreka. "Zaista mi nije ideja da krivim niti momke iz servisa niti policajce, samo želim da se regulišu ovakve situacije da mi ne bi tražili pare svake godine za nešto na šta nisam uticao i nisam kriv. U servisima su zaplašeni novim zakonom i drže ga se do slova, zato su insistirali da upišu boju koju su procenili da su videli. Siguran sam da ima još ljudi koji su dolazili u ovako neprijatne situacije kao ja. Po meni, jedino rešenje problema boja na vozilima jeste da se sa fabričke pločice upisuje broj šasije u kome stoji i oznaka fabričke boje, koja može da se proveri kod proizvđača", zaključio je Vesović. Preuzeto sa: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3098101/prosao-pakao-na-tehnickom-zbog-boje-ovog-motora-policija-tvrdi-zuta-tehnicki-pregled-vidi-ljubicastu-a-proizvodjac-nesto-sasvim-trece

U prekršajnom postupku, okrivljenom se garantuje pravo da prilikom njegovog saslušanja može da navede sve što ima u svoju odbranu. U slučaju da okrivljeni prizna izvršenje prekršaja koji mu se stavlja na teret, potpuno je logično i opravdano da sud može da donese presudu koju nije potrebno iscrpno da obrazlaže, budući da pred sobom ima priznanje, koje je sasvim podobno da opravda osuđujuću presudu. Ono što je u praksi sporno jeste situacija, kada je okrivljeni tokom saslušanja uopšteno izneo svoju odbranu, na način da je opisao šta se dogodilo kritičnom prilikom, ali bez izjašnjavanja o tome da li priznaje odgovornost za prekršaj koji mu se stavlja na teret ili ne. Sudije prekršajnih sudova su skloni da takvu, uopštenu izjavu okrivljenog tumače kao priznanje, u čemu im delimično pomaže i činjenica da ih važeći Zakon o prekršajima ne obavezuje da prilikom prvog saslušanja pitaju okrivljenog kako se izjašnjava u osnosu na zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (da li priznaje prekršaj ili ga osporava). Takav način rezonovanja ne samo da je pogrešan već se protivi i pretpostavci nevinosti. Ako Ustav Republike Srbije garantuje pretpostavku nevinosti i ako okrivljeni nije priznao izvršenje prekršaja, onda sud nema utemeljenje da običan iskaz okrivljenog po sopstvenom nahođenju tretira kao priznanje. Slobodno sudijsko uverenje odnosi se na slobodnu ocenu činjenica i dokaza. Međutim, slobodno sudijsko uverenje ne može da bude tumačenje nečega što ne postoji. Priznanje prekršaja predstavlja jasnu i nedvosmislenu izjavu volje, kojom jedno lice eksplicitno priznaje izvršenje prekršaja. Tumačenje nečije uopštene izjave o određenom događaju gde nema priznanja, nikako dakle ne bi smelo da se ceni kao priznanje okrivljenog (ali je u praksi ovakva pojava zastupljena). Postavlja se pitanje, šta činiti? Da bi se rizik ovakvog postupanja prekršajnih sudova sprečio, najbolji način zaštite (u slučaju osporavanja prekršaja koji se stavlja nekome na teret) jeste da se već prilikom prvog saslušanja insistira da na zapisnik uđe izjava kojom se osporava prekršaj. To nije garancija da će sud po sprovedenom postupku doneti oslobađajuću presudu, ali je makar garancija da nečija izjava neće biti tumačena kao priznanje (samo zato što je propušteno da se insistira na osporavanju odgovornosti). To će dalje omogućiti da sud mora da traži druge dokaze ako želi da proglasi nekog odgovornim, ali da ne može da iskoristi za osuđujuću presudu nepostojeće priznanje okrivljenog.

Savim moguće. Međutim, u slučaju da je solidan broj uverenja falš, rešenje je podnošenje odgovarajućih krivičnih prijava protiv onih koji su pribavili/izdali falš uverenja, ali u pojedinačnim slučajevima. Rešenje ne može da bude kažnjavanje svih građana, uz pretpostavku da da je većina uverenja falsifikovana. Postojanje falsifikata se dokazuje (ne pretpostavlja se). Slična priča je i sa pretnjama građanima da će se protiv njih podnositi krivične prijave ako budu davali agencijama da im registruju vozila, u slučaju da agencije ne odrade tehnički pregled. Umesto da se sankcionišu agencije, bespotrebno i uz krajnje primitivan pristup se zastrašuju građani.

Meni se ovo čini kao trijumf forme nad sadržinom. Bitnije je da postoji uverenje, nego da se na tehničkom pregledu utvrdi ispravnost vozila, uključujući i ispravnost onih elemenata nad kojima je eventualno vršena određena prepravka.

https://www.kurir.rs/crna-hronika/3092161/nije-prosao-tehnicki-pregled-pozezaninu-koji-je-zapaliio-svoj-automobil-odredjen-pritvor-do-30-dana Osnov za pritvor - verovatno rizik da će ponoviti spaljivanje automobila koji je izgoreo.

Porez na luksuz je bio sarkazam...