Fiat Iustitia

Pojačana je represija nad vozačima kojima treba pomoći, priznajem da sam kriv zbog izostanka . Nastojaću da budem više prisutan, iako ove pravničke teme znaju da ubiju normalne ljude u pojam. Verujem da je sada već kasno da bih ti pomogao u konkretnom predmetu, ali možda bude korisno za druge. Za prekršaj koji si opisao propisana je novčana kazna u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara. Troškovi se ne uvećavaju u slučaju da se pre zaključenja sporazuma ode prvo na sud, jer se visina troškova postupka ionako određuje paušalno od strane suda, ne postoji cenovnik . Nezavisno od tvog posta, primećujem u praksi da je baš postao učestao prekršaj nedostavljanje podataka o identitetu lica koje je upravljalo vozilom (i koje je snimljeno kamerom). Za ovakav prekršaj je dovoljno da vlasnik na adresi ne zatekne minijaturni papir na kojem stoji obaveštenje da treba da preuzme poziv od MUP-a radi izjašnjenja. Istekom roka od 15+8 dana smatra se da vlasnik nje odgovorio na poziv, a kazna je prava sitnica: od 100.000 do 120.000 dinara. Zato treba biti u dobrim odnosima sa poštarom i redovno proveravati poštansko sanduče.

Jedno pojašnjenje, vezano za isticanje na oglasnu tablu i fikciju da se okrivljeni smatra obaveštenim o pozivu ili bilo kojem drugom pismenu. Rok kojim se dostavljanje smatra izvršenim nije 14 već 8 dana. Da bi se pismeno istaklo na oglasnoj tabli suda, neophodan uslov shodno čl. 160. st. 1. i 2. Zakona o prekršajima jeste da je licu kome je pismeno upućeno ostavljeno obaveštenje da treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušanog dostavljanja. Međutim, u praksi se umesto propisanog obaveštenja ostavlja poštanski izveštaj o prispeću pošiljke, koji ne predstavlja obaveštenje u smislu Zakona o prekršajima i na osnovu tako ostavljenog izveštaja Pošte, nije moguće koristiti fikciju o urednom dostavljanju preko oglasne table suda.

@siki Ja bih otišao do pošte i pitao šta je stiglo. Niko ne može da natera korisnika da primi pismo ako ne želi. Dakle, raspitivanjem o prirodi pošiljke se ništa ne gubi.

Ako neko platežno moćan ,,divlja" i ukoliko mu sistem omogući da samo novčano plati za takvo divljanje (bez ikakvih drugih posledica na njegov status vozača), velika je verovatnoća da će on nastaviti da divlja. Iako na prvi pogled ,,odran k'o vo u kupusu", platežno sposoban pojedinac, ne osetivši novčanu kaznu kao nešto posebno značajno, najverovatnije neće promeniti svoje ponašanje, jer mu propust Zakonodavca omogućuje da nebrojeno puta učini težak prekršaj, plati novčanu kaznu i izbegne kako kaznene poene tako i zabranu. Dakle, rupu u zakonu našao je i u svoju korist iskoristio upravo onaj na koga zakon treba da se primeni u svom punom obimu (i novčana kazna i poeni i zabrana). Rešenje nije u kritikovanju onih koji koriste zakonske propuste (ili ih uočavaju), već u uklanjanju zakonskih propusta na način da niko ne može da zloupotrebi zakonska rešenja u svoju korist.

@neshaoct Ili Strazbur ili pre toga da se desi čudo pred našim Ustavnim sudom. Ali, ne kaže naš narod slučajno: ,,Ćeraćemo se do Strazbura". Trenutno zakonsko rešenje je veoma loše i pogoduje građanima sa solidnijim primanjima - koje direktno stimuliše da se ne utvrdi učinilac prekršaja. Npr., vlasniku vozila stigne zahtev od MUP RS da se izjasni o prekršaju koji se ogleda u prolasku vozila kroz crveno svetlo. Opcije vlasnika vozila su sledeće: 1. da pruži podatak o identitetu vozača koji je upravljao vozilom, u kojem slučaju je za konkretan prekršaj suočen sa kaznom zatvora do 30 dana ili novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara + 6 kaznenih poena + 3 meseca zabrane, 2. da svesno pristane da ne pruži podatak o identitetu vozača koji je upravljao vozilom, u kojem slučaju ga čeka kazna zatvora do 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara i to bez predviđenih kaznenih poena i bez zabrane. Dakle, uzevši u obzir da nekoga kao sankcija često znatno više pogađa zabrana upravljanja ili izricanje kaznenih poena od novčane kazne, naš Zakonodavac je omogućio da se uz solidnu novčanu naknadu budžetu Republike Srbije, potpuno legalno izbegnu i poeni i zabrana. Time ,,pada u vodu" priča, da je osnovna svrha prekršajnih sankcija prevencija i povećanje bezbednosti saobraćaja. Rukovodeći se izmenama ZOBS i najnovijim rešenjima u njemu, zaključujem da je osnovna svrha postojanja saobraćajnih prekršaja ipak ,,punjenje budžeta".

Odlično i zanimljivo pitanje. U inicijativi za ocenu ustavnosti sporne odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (koja vozače ucenjuje drakonskom kaznom) istakao sam i ovaj argument - pravo građana da nisu dužni da se samoinkriminišu. Međutim, problem predstavlja to, što se ustavno pravo o odbrani ćutanjem odnosi na krivični postupak, dok utvrđivanje identiteta lica od strane policije spada pod upravni postupak. Što se konkretnog pitanja tiče, meni pozivanje na evropske zakone u ovoj emisiji najviše liči na odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, konkretno na čl. 6. ove Konvencije. Interesantno je, da se pravo na odbranu ćutanjem ne pominje eksplicitno u čl. 6. Konvencije. Međutim, Evropski sud za ljudska prava zauzeo je veoma zanimljiv stav koji ide u prilog tezi da vozači nisu dužni da kažu ko je vozio: ,,Pravo okrivljenog da se brani ćutanjem prilikom policijskog ispitivanja i privilegija protiv samoinkriminacije predstavljaju opšteprihvaćene međunarodne standarde koji predstavljaju suštinu prava na pravično suđenje iz čl. 6". Ovaj stav Evropskog suda za ljudska prava dostupan je na internetu u svom izvornom obliku: https://hudoc.echr.coe.int/eng#{"dmdocnumber":["695857"],"itemid":["001-57980"]} Interesantno je da je u pitanju bio baš slučaj protiv Velike Britanije.

Učestalo paljenje automobila pokazuje autodestruktivnost koju posedujemo i koja nesumnjivo pogoduje apsolutno svakoj vlasti. Umesto da se suprotstavi rešenju koje mu ne odgovara, naš narod udara po sebi... Još jedan auto izgoreo zbog tehničkog Treća po redu paljevina automobila iz protesta zbog strogih propisa ispravnosti vozila na tehničkom pregledu. Kamenorescu Saši Jankoviću iz Požege i Đurđu Milanoviću iz okoline Jagodine, koji su zapalili svoja kola upravo se pridružio i Mihajlo Stamenković iz sela Stajkovca blizu Vlasotinca! Nova stroga pravila tehničkog pregleda dovele su do očaja mnoge vozače, od kojih su mnogi na jedvite jade uspeli da registruju svoja vozila, zbog brojnih i nedovoljno jasnih propisa ispravnosti vozila. Poneki vozači su morali da do daljeg parkiraju svoje automobile jer oni nisu mogli da prođu proveru ispravnosti, dok su dvojica vlasnika nedavno čak i zapalila svoje automobile iz protesta. Mihajlo je takođe bio revoltiran pošto njegov Fiat Bravo nije prošao tehnički pregled. Napunio je zato auto senom, polio benzinom i zapalio, a šta je sve rekao o razlozima za svoj postupak, pogledajte u video snimku. preuzeto sa - Auto Blog

Što se tiče prosečne plate i njenog odnosa Beograd-druga mesta u Srbiji, statističkim podacima treba oprezno pristupiti. Npr. jedan prosvetni radnik u Beogradu ima potpuno istu platu u odnosu na prosvetnog radnika u nekom drugom mestu u Srbiji. Čak i kada bismo zanemarili fiksne troškove života u Beogradu (za koje tvrdim da su veoma visoki) ovakav prosvetni radnik u Beogradu ne može da živi bolje od njegovog kolege iz bilo kojeg drugog mesta u Srbiji. Što se većeg izbora poslova tiče, to stoji. Međutim, ovo je tema koja ne bi smela da nas raslojava, već da nas ujedinjuje. Primećujem u izvesnom broju komentara sa ovih linkova jedno suštinsko zapažanje - da smo otišli u krajnost. Od prakse da su vozila mogla da se registruju a da nisu ni došla na liniju tehničkog pregleda, do toga da se gleda nalepnica pored vrata i oznaka modela automobila. Isticanje potrebe za boljim održavanjem puteva jeste ispravan argument koji se nužno postavlja naspram nerealnih uslova koji su zaživeli u praksi tehničkih pregleda. Ako država od građana traži sve (ispunjavanje kriterijuma tehničke ispravnosti koja nemaju veze sa bezbednošću) a ne pruža ništa (OČAJNO stanje puteva), onda je to ozbiljno licemerje.

,,Nedostatak znaka modela automobila kao element tehničke neispravnosti vozila" Jedan od boljih tekstova na našu temu: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/bizarnostima-oko-tehnickog-nema-kraja-u-servisima-neke-vracaju-sa-pregleda-jer-im/4jvkz1c Interesantno je da država nije tako kritična prema stanju svojih puteva (puteva kojima su udarne rupe ali i drugi brojni nedostaci postali zaštitni znak). Literatura kaže da neispravnost puta ima uticaj u 4-6% saobraćajnih nezgoda. Neka mi neko nađe jednu osuđujuću krivičnu presudu gde je odgovarao upravljač puta.

Nova pravila tehničkih pregleda prilikom registracije vozila zadaju svakodnevno muke vozačima. I dok vozači muče muku sa rupama na kolima i neispravnim delovima, Veselin Vesović je nedavno doživeo jednu totalno banalnu stvar kada je hteo da registruje motor. Naime, on to nije uspeo jer na tehničkom pregledu nisu mogli da utvrde koje je motor boje! "Pre neki dan sam otišao da produžim registraciju motora, odnosno da uradim tehnički pregled. Sve je bilo u redu osim jedne, do tada, ne toliko bitne stvari, ali sada i te kako važne: boje", ispričao je Vesović. Motor je kupio 2008. godine a već prilikom prve registracije u MUP-u su se dvoumili koju boju da mu upišu u dozvoli jer tu nijansu nisu imali u paleti boja. "Posle dugog većanja, napisali su "žuta, svetla, metalizirana", međutim po podacima proizvođača, u pitanju je neka vrsta "platinum, metalik", koja "vuče" na svetlo braon", priča zbunjeni Veselin. On je objasnio da je 10 godina vozio motor bez problema, ali da kontrolori na tehničkom pregledu nisu smeli da upišu istu boju kao u policiji zbog novih propisa jer njima boja motora liči na neku nijansu ljubičaste. Kako priča dalje Vesović, ubeđivali su ga da mora u dozvolu da upiše novu boju po njihovom odabiru i pritom da plati 1.400 dinara za obrazac promene dokumenta, i da u protivnom motor neće moći da prođe tehnički. "Naravno, počeo sam da se raspravljam sa njima, jer ja nisam farbao motor, i govorio sam da to nije ni žuta, a pogotovo ne ljubičasta, kao što oni smatraju. No, bez uspeha. Upitao ih je i šta će se desiti ako sledeće godine ode u neki drugi servis, a njima tamo boja zaliči na neku treću nijansu, naredne godine na četvrtu, i slično", priča on. "Da li ja moram svake godine da plaćam po 1.400 dinara za promenu dozvole, i to ako ostane isti iznos? Naravno, samo su slegli ramenima i mahali paletom desetak osnovnih boja, koju su dobili od MUP-a. Ništa konkretnije o ovome nisu mogli da mi objasne ni u policijskoj stanici, jer kako kažu, ni u zakonu nije precizno definisano", ispričao je razočarani motociklista. Na kraju, uz mnogo natezanja, vozilo je uspeo da registruje po starim podacima, ali ostaje neizvesnost kakva neprijatnost ga čeka sledeće godine, i koliko je još ovakvih začkoljica u pravilniku, koje sprečavaju vozače da registruju vozila bez nepotrebnih prepreka. "Zaista mi nije ideja da krivim niti momke iz servisa niti policajce, samo želim da se regulišu ovakve situacije da mi ne bi tražili pare svake godine za nešto na šta nisam uticao i nisam kriv. U servisima su zaplašeni novim zakonom i drže ga se do slova, zato su insistirali da upišu boju koju su procenili da su videli. Siguran sam da ima još ljudi koji su dolazili u ovako neprijatne situacije kao ja. Po meni, jedino rešenje problema boja na vozilima jeste da se sa fabričke pločice upisuje broj šasije u kome stoji i oznaka fabričke boje, koja može da se proveri kod proizvđača", zaključio je Vesović. Preuzeto sa: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3098101/prosao-pakao-na-tehnickom-zbog-boje-ovog-motora-policija-tvrdi-zuta-tehnicki-pregled-vidi-ljubicastu-a-proizvodjac-nesto-sasvim-trece

U prekršajnom postupku, okrivljenom se garantuje pravo da prilikom njegovog saslušanja može da navede sve što ima u svoju odbranu. U slučaju da okrivljeni prizna izvršenje prekršaja koji mu se stavlja na teret, potpuno je logično i opravdano da sud može da donese presudu koju nije potrebno iscrpno da obrazlaže, budući da pred sobom ima priznanje, koje je sasvim podobno da opravda osuđujuću presudu. Ono što je u praksi sporno jeste situacija, kada je okrivljeni tokom saslušanja uopšteno izneo svoju odbranu, na način da je opisao šta se dogodilo kritičnom prilikom, ali bez izjašnjavanja o tome da li priznaje odgovornost za prekršaj koji mu se stavlja na teret ili ne. Sudije prekršajnih sudova su skloni da takvu, uopštenu izjavu okrivljenog tumače kao priznanje, u čemu im delimično pomaže i činjenica da ih važeći Zakon o prekršajima ne obavezuje da prilikom prvog saslušanja pitaju okrivljenog kako se izjašnjava u osnosu na zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (da li priznaje prekršaj ili ga osporava). Takav način rezonovanja ne samo da je pogrešan već se protivi i pretpostavci nevinosti. Ako Ustav Republike Srbije garantuje pretpostavku nevinosti i ako okrivljeni nije priznao izvršenje prekršaja, onda sud nema utemeljenje da običan iskaz okrivljenog po sopstvenom nahođenju tretira kao priznanje. Slobodno sudijsko uverenje odnosi se na slobodnu ocenu činjenica i dokaza. Međutim, slobodno sudijsko uverenje ne može da bude tumačenje nečega što ne postoji. Priznanje prekršaja predstavlja jasnu i nedvosmislenu izjavu volje, kojom jedno lice eksplicitno priznaje izvršenje prekršaja. Tumačenje nečije uopštene izjave o određenom događaju gde nema priznanja, nikako dakle ne bi smelo da se ceni kao priznanje okrivljenog (ali je u praksi ovakva pojava zastupljena). Postavlja se pitanje, šta činiti? Da bi se rizik ovakvog postupanja prekršajnih sudova sprečio, najbolji način zaštite (u slučaju osporavanja prekršaja koji se stavlja nekome na teret) jeste da se već prilikom prvog saslušanja insistira da na zapisnik uđe izjava kojom se osporava prekršaj. To nije garancija da će sud po sprovedenom postupku doneti oslobađajuću presudu, ali je makar garancija da nečija izjava neće biti tumačena kao priznanje (samo zato što je propušteno da se insistira na osporavanju odgovornosti). To će dalje omogućiti da sud mora da traži druge dokaze ako želi da proglasi nekog odgovornim, ali da ne može da iskoristi za osuđujuću presudu nepostojeće priznanje okrivljenog.

Savim moguće. Međutim, u slučaju da je solidan broj uverenja falš, rešenje je podnošenje odgovarajućih krivičnih prijava protiv onih koji su pribavili/izdali falš uverenja, ali u pojedinačnim slučajevima. Rešenje ne može da bude kažnjavanje svih građana, uz pretpostavku da da je većina uverenja falsifikovana. Postojanje falsifikata se dokazuje (ne pretpostavlja se). Slična priča je i sa pretnjama građanima da će se protiv njih podnositi krivične prijave ako budu davali agencijama da im registruju vozila, u slučaju da agencije ne odrade tehnički pregled. Umesto da se sankcionišu agencije, bespotrebno i uz krajnje primitivan pristup se zastrašuju građani.

Meni se ovo čini kao trijumf forme nad sadržinom. Bitnije je da postoji uverenje, nego da se na tehničkom pregledu utvrdi ispravnost vozila, uključujući i ispravnost onih elemenata nad kojima je eventualno vršena određena prepravka.

https://www.kurir.rs/crna-hronika/3092161/nije-prosao-tehnicki-pregled-pozezaninu-koji-je-zapaliio-svoj-automobil-odredjen-pritvor-do-30-dana Osnov za pritvor - verovatno rizik da će ponoviti spaljivanje automobila koji je izgoreo.

Porez na luksuz je bio sarkazam...

Odredbom čl. 91 st. 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da se obaveza plaćanja poreza zasniva na ekonomskoj moći obveznika. Međutim, nakon što se izvrše određena poređenja, čini se da je ova odredba Ustava samo lepa želja. Uporedni pregled cene registracije vozila 1. AUDI A6 TDI Ultra S-line, 1986 kubika, 190 ks, 2016. godište Procenjena cena vozila: oko 40.000 EUR Cena registracije do 40.000 dinara (približno 330EUR) Ukupni troškovi registracije iznose 0.83% vrednosti vozila 2. RENAULT Laguna 2.2 dci, 2188 kubika, 150ks, 2004. Godište Procenjena cena vozila: oko 1800 EUR Cena registracije do 60.000 dinara (približno 505EUR) Ukupni troškovi registracije iznose 28% vrednosti vozila (Napomena: vrednost vozila i visina registracije su orijentacioni) Zaključak: Vlasnik vozila od 40.000 evra plaća troškove registracije 175 evra manje od vlasnika vozila vrednog 1800 evra. Vlasnik vozila vrednog 40.000 evra svake godine izdvaja manje od 1% vrednosti vozila za registraciju, dok vlasnik vozila vrednog 1800 evra svake godine mora da plati 28% vrednosti tog vozila za potrebe registracije. Da li je time oporezovan luksuz?

Ne znam kakvi su propisi savezne države u kojoj se dogodila saobraćajna nezgoda (koliko sam razumeo događaj je iz Amerike), ali možemo da pretpostavimo da za neke stvari važe univerzalna pravila (onaj koji se isparkirava ne može da ima prednost). Stoji i to, kako je već primećeno, da je vozač belog vozila prešao svojim gabaritima na suprotno parking mesto. Takođe, vozač drugog vozila nije bio dužan da očekuje da će prilikom kretanja vozilom unazad belo vozilo naglo promeniti način kretanja. Imam neki osećaj da bi kod nas osiguravajuća društva tvrdila da je u pitanju podeljena odgovornost

@delakroa Bilo je izmena, ali je tačka 29. u čl. 333. st. 1. veoma širok pojam, jer obuhvata oko 20 tačaka iz člana 66. ZOBS (jednostavnije rečeno, može da bude svašta). Ne znam tačno šta je primljeno od PU, ali ne bih preporučio ignorisanje poziva ako se traži izjašnjenje o identitetu vozača, budući da je u tom slučaju predviđena kazna od 100.000 do 120.000 dinara i to članom 330. st. 1. tč. 23. (u pitanju je jedno veoma rigorozno zakonsko rešenje, bez ozbiljnijeg pravnog utemeljenja).

Polazeći od pretpostavke, da protiv vozača nakon izvršenog uviđaja nije podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, mislim da takav postupak osiguravajućeg društva nema utemeljenje u bilo kojem propisu. Tačno je, da je osnov za primenu malusa postojanje prijavljene štete. Ali, ne svake prijavljene štete, već samo one štete za koju je društvo za osiguranje utvrdilo odgovornost osiguranika društva. Praktično ispada, da Vas je osiguranje kaznilo što ste imali poverenja u njih, da im poverite vršenje procene štete u trenutku kada Vam je bila potrebna pomoć. Trebalo bi im ukazati da za predmetnu nezgodu ne postoji odgovornost Vaše supruge kao osiguranika, da povodom predmetnog štetnog događaja Generali nikome nije isplatio niti rezervisao isplatu štete i tražiti da se preispita odluka o obračunu malusa. Više o načinu obračuna bonus-malus sistema možete pronaći ovde: https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/osg/bonus_malus_sistem.pdf

Ja ne znam višem šta je sa tim odvrtanjem i pucanjem brezona!? Sreća je da niko nije povređen. Da biste ostvarili svoje pravo na naknadu štete, potrebno je da imate zapisnik o proceni štete na vozilu ili da samostalno angažujete veštaka koji bi procenio štetu. Svakako bi trebalo da podnesete odštetni zahtev u pisanoj formi servisu, tu nema mesta pristupu - ma rešićemo ti, časna reč. Najbitnije je da ne radite ništa na oštećenom vozilu dok šteta nije utvrđena od strane stručnog lica, jer je zapisnik o proceni štete - ili veštačenje, jedini dokaz koji na pouzdan način može da prikaže stepen oštećenja i visinu nastale materijalne štete. Eventualna ponuda servisa da Vam poprave nastala oštećenja umesto isplate u novcu bila bi u skladu sa zakonom. Naravno, pod uslovom da prihvate da u celosti saniraju sva oštećenja nastala kao posledica odvrtanja točka.

Poštovani, Situacija ,,odbega" sa naplatne rampe predstavlja radnju koja može da se izvrši na različite načine, koja u sebi može (ali i ne mora) da sadrži obeležja prekršaja (može da sadrži i elemente krivičnog dela - npr. oštećenja tuđe stvari). Ovo pod uslovom da ste pod ,,odbegom'' mislili na neplaćanje putarine, tj. ako sam Vas pravilno razumeo. Ukoliko je takvim postupkom ,,odbega" naneta materijalna šteta preduzeću JP ,,Putevi Srbije", onda bi ovo preduzeće imalo osnov da potražuje materijalnu štetu od vlasnika vozila i to na osnovu odredbi Zakona o obligacionim odnosima, a ne na osnovu Zakona o prekršajima. Dostavljanje primerka ovlašćenja za upravljanje vozilom u zemlji i inostranstvu ne bi moglo da bude od presudnog uticaja bez obzira na vrstu postupka, jer takvo ovlašćenje zakon ne poznaje kao osnov za oslobođenje od odgovornosti, ni u prekršajnom ni u građanskom postupku. Naročito su česte situacije kada neko proda vozilo i umesto ugovora izda ovlašćenje novom kupcu. Takvo ovlašćenje ne oslobađa vlasnika rizika od odgovornosti (bilo prekršajne, bilo građanske), sve dok se ne izvrši pun prenos vlasništva (na osnovu kupoprodajnog ugovora). Zato nikoga ne bih savetovao da vozila prodaje putem ovlašćenja, već isključivo putem kupoprodajnog ugovora (ili narodski rečeno - PRENOS OBAVEZAN).

UTVRĐIVANJE IDENTITETA UČINIOCA PREKRŠAJA U ovom tekstu pokušaću da vam sumarno predstavim izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa početkom primene od 03.04.2018. godine, a koje se odnose na dužnosti vlasnika vozila u postupku utvrđivanja identiteta vozača, kao i sankcije u slučaju nepostupanja u skladu sa zakonskim obavezama, budući da smo se skoro dotakli ovog pitanja u jednoj drugoj temi. Stanje zakonodavstva pre stupanja na snagu izmena ZOBS, bilo je sledeće. Vlasnik odnosno korisnik vozila bio je dužan da na zahtev policijskog službenika, da podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje (čl. 247. st. 1. ZOBS). Ako bi vozač odbio da pruži podatke o licu kome je vozilo dao na upravljanje, bio bi suočen sa novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara (čl. 331. st. 1. tč. 75. ZOBS). Međutim, sa ovakvom sankcijom, vozači su bili suočeni isključivo ako uopšte ne bi dali podatke o identitetu lica kome je vozilo dato na upravljanje. Šta se dešavalo, u slučaju da je vozač dao podatke o identitetu lica kome je vozilo dao na upravljanje, ali se ipak nije uspelo sa utvrđivanjem identiteta lica koje je učinilo prekršaj? U tom slučaju, na vlasnike vozila dolazila je u obzir primena člana 320. st. 1. ZOBS, koji je propisivao da je vlasnik odnosno korisnik vozila odgovoran što je omogućio da se njegovim vozilom učini prekršaj. Dakle, pre izmena, u situaciji u kojoj su vlasnici vozila pružili podatke o identitetu lica koje je učinilo prekršaj ali i pored toga nije utvrđeno ko je učinio prekršaj, vlasnik vozila bi odgovarao primenom čl. 320. st. 1. ZOBS i za to bi bio suočen sa novčanom kaznom od 6.000 do 20.000 dinara (prekršaj je bio propisan u čl. 332. st. 1. tč. 106. ZOBS). Šta se promenilo stupanjem na snagu izmena, počev od 03.04.2018. godine? Ukinuta je odredba u čl. 320. st. 1. ZOBS, da je vlasnik odnosno korisnik vozila odgovoran što je omogućio da se njegovim vozilom učini prekršaj, u slučaju da identitet lica koje je učinilo prekršaj ostane nepoznat. Samim tim ukinut je i prekršaj iz čl. 332. st. 1. tč. 106. za postupanje suprotno ovom članu. Ukidanje prekršaja - da je vlasnik vozila odgovoran što je omogućio da se njegovim vozilom učini prekršaj ne treba da nas obraduje, a evo i zašto. Na prvom mestu, promenjena je obaveza vozača u čl. 247. st. 1. ZOBS, koja sada propisuje veći broj obaveza vlasnika vozila: ,,Vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da na zahtev policijskog službenika, da potpune i tačne podatke o identitetu lica, na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme”. Takođe, odgovornost za postupanje suprotno čl. 247. st. 1. ZOBS znatno je pooštrena, pa je sada za ovaj prekršaj umesto predviđenih 15.000 do 30.000 dinara, predviđena novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara (čl. 330. st. 1. tč. 23. ZOBS). Obaveza iz čl. 247. st. 1. ZOBS nakon izmena, sadržinski je sporna. U mogućnosti činjenja vlasnika vozila jeste da on, objektivno posmatrano, najčešće može da pruži potpune i tačne podatke o identitetu lica koje je vozilom upravljalo u određeno vreme. Međutim, drugi deo odredbe ovog člana, koji se ogleda u obavezi vlasnika-korisnika vozila, da na osnovu navedenih (potpunih i tačnih) podataka na nesporan način može da se utvrdi da je označeno lice upravljalo vozilom u određeno vreme – potpuno je van sfere uticaja tih vlasnika, odnosno korisnika vozila. Propisati kao prekršaj, da će se neko kazniti, samo zato što nije moglo na nesporan način da se utvrdi da je označeno lice upravljalo vozilom (iako su prethodno pruženi tačni i potpuni podaci), protivi se načelu individualne subjektivne odgovornosti. Mogućnost nespornog utvrđivanja identiteta lica koje je upravljalo vozilom, pod uslovom da su prethodno pruženi tačni i potpuni podaci od strane vlasnka vozila, ne predstavlja okolnost na koju vlasnik vozila može da utiče bilo činjenjem bilo nečinjenjem. Ta mogućnost je takođe van granica, kako umišljaja tako i nehata vlasnika vozila. A bez umišljaja ili nehata, ne može biti ni krivice, a samim tim ni prekršajne odgovornosti. Eventualna tvrdnja donosioca zakona, da neće biti kažnjen vlasnik vozila, ako je dao potpune i tačne podatke – bez obzira da li se uspe sa utvrđivanjem identiteta vozača, ne može se prihvatiti. Prvo, zato što bi takva tvrdnja bila u suprotnosti sa odredbom koja jasno propisuje da je za ovaj prekršaj sasvim dovoljno da se ne utvrdi identitet, bez obzira što su pruženi podaci - i potpuni i tačni. Drugo, zato što bi u tom slučaju bila dovoljna i stara odredba čl. 247. st. 1. ZOBS, onako kako je ona glasila pre najnovijih izmena. Umesto zaključka, konstatujem da je prema trenutnom zakonskom rešenju, sa stanovišta donosioca zakona, manji prekršaj upravljati pod dejstvom visoke alkoholisanosti (kazna od 20.000 do 40.000 dinara), nego ukoliko službena lica na osnovu prethodno pruženih tačnih i potpunih podataka ne uspeju da nesporno utvrde identitet lica koje je upravljalo vozilom (od 100.000 do 120.000 dinara). A taj prekršaj, oko kojeg se utvrđuje identitet lica, može da bude i vožnja žutom trakom.

Najavljivanje problema jeste ,,uvertira", pre nego što javnost budu obavestili kako je Vlada Republike Srbije našla rešenje - da će biti odgovoran vozač koji je upravljao vozilom u trenutku kad je brzina izmerena, odnosno utvrđena. Potpuno se slažem sa kolegom Biljićem, da kod srednje brzine nema utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja. Jasnog činjeničnog stanja neće biti ni sa ovim rešenjem koje Vlada predlaže. Po pitanju tvrdnje profesora Vujanića, da u zakonu nigde ne pise da vlasnik vozila mora da plati kaznu, pripremiću malo opširnije pojašnjenje čim budem našao vremena. Ova tvrdnja jeste tačna, ali iza nje stoji malo složenija priča koju ću podeliti sa vama.

@cika_kole Teško da je dodatak - NA OSNOVU KOJIH SE NA NESPORAN NAČIN MOŽE UTVRDITI DA JE TO LICE UPRAVLJALO VOZILOM U ODREĐENO VREME, stavljen slučajno. Bez tog dodatka, vlasnik vozila bi označio neko lice, to lice bi negiralo da je upravljalo vozilom i ne bi bilo uslova za bilo koju sankciju, jer je vlasnik dao potpune i tačne podatke o identitetu lica.

To je pitanje koje sam i ja odmah postavio, čim sam pročitao zakonsko rešenje. Prema zamisli Zakonodavca, odgovaraće vlasnik vozila, jer je Petar Petrović umro, nije bilo mogućnosti da se na pouzdan način utvrdi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme, čime su ispunjeni svi preduslovi za primenu čl. 330. u vezi sa čl. 247. ZOBS. Prema ranijem rešenju, Vi ste postupili u skladu sa Vašom obavezom time što ste dali podatke i eventualno biste odgovarali za prekršaj iz čl. 332. st. 1. tč. 106., što je NEUPOREDIVO blaži prekršaj i za potpuno drugu radnju.