Automobili na struju ne štite okolinu? / Električni automobili

[neshaoct 9592]

Uber i britanski Arrival potvrdili sporazum o proizvodnji električnih vozila

 

 

Kalifornijski Uber, koji upravlja istoimenom transportnom platformom, i britansko-američki proizvođač električnih vozila Arrival, predstavili su planove za proizvodnju vozila koja bi Uber koristio širom Evrope. Uber planira da ima potpuno električni vozni park u Londonu do 2025. godine.

 

 

To je još jedna potvrda kvaliteta kompanije Arrival, koja je postala javno trgovana firma u martu nakon spajanja s firmom za sticanje posebne namene ili SPAC-om. Osnovan 2015. godine, Arrival takođe razvija dostavna vozila sa električnom energijom (sa UPS-om kao kupcem) i autobuse. Takođe ima podršku Hyundaija i Kie. Arrival i Uber su objavili nekoliko slikovnih prikaza enterijera novog automobila i rekli da će konačni dizajn biti objavljen do kraja godine. Od sada do tada, firme planiraju da uključe i neke pokretače u proces dizajniranja.

 

Ono što se može videti na objavljenim fotografijama nije neko radikalno preispitivanje kakav bi automobil trebalo da bude iznutra - ustvari, u poređenju sa konceptnim automobilima koje svake godine viđamo na auto sajmovima širom sveta, to je sasvim poznato. Na ploču sa instrumentima je postavljen veliki ekran, sličan onome što je u Teslinim modelima 3 i modelu Y (i budućem osvežavanju modela S i modela X), a volan je takođe prilično sličan onome što se nalazi u Tesli.

 

Uber nije objasnio kada i kako se vozači mogu prijaviti za automobil koji dolazi, ali to će verovatno biti opcija kada postane dostupan. Vozači koji se prebace na električna vozila će takođe imati koristi od Uber Green-a, opcije koja putnicima omogućava da posebno zahtevaju potpuno električna vozila. Usluga vožnje električnim vozilima se proširila na 1.400 novih severnoameričkih gradova i mesta u januaru, a u London je stigla u martu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Citroen My Ami Cargo

 

 

Citroenovo gradsko električno vozilo Ami je dobilo i novu Cargo verziju.

To znači da Citroen My Ami Cargo umesto suvozačevog sedišta ima modularni Cargo boks zapremine 260 litara i nosivosti od 140 kg. Vozilo ima i zadnji prtljažnik pa ukupna zapremina korisnog prtljažnog prostora iznosi 400 litara. Takođe, mogu da se prevoze predmeti dugački do 120 cm.

 

 

Vozilo je dugačko tek 241 cm, teško 485 kg, ima elektromotor sa 8KS, litijum-jonske baterije od 5.5 kWh, autonomija iznosi 75 km, dok je najveća brzina 45 km/h.

 

 

Prodaja ovakvog Amija u Francuskoj startuje u junu, a biće dostupan za najam (depozit 2.508 evra+mesečna rata od 24.18 evra), ili za klasičnu kupovinu (po ceni od 6.490 evra).

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

U prva tri meseca 2021. prodato dva i po puta više električnih automobila nego u istom periodu prošle godine

 

 

Novi izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) predviđa veliki rast prodaje električnih vozila u narednoj deceniji. Iako je automobilska industrija zbog pandemije pretrpela snažan udarac tokom 2020. prodaja električnih vozila bila je otporna na krizu i porasla je za čak 41% u odnosu na prethodnu godinu. Pored toga, prodaja električnih automobila dostigla je rekordnu brojku od 3 miliona prodatih vozila u jednoj godini, navodi se u izveštaju Global Electric Vehicle Outlook 2021 koji je prošle nedelje objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

 

U izveštaju se navodi da je ovo samo početak trenda i da bi u narednih deset godina trebalo da vidimo veliku ekspanziju električnih vozila. Nakon 2020. broj električnih automobila na ulicama porastao je na preko deset miliona, a najveći rast u prodaji zabeležen je u Evropi koja je pretekla Kinu po broju kupljenih električnih automobila. Tu se posebno ističu nordijske države, poput Norveške u kojoj su električni automobili činili više od polovine novih registracija automobila tokom prošle godine. Da je rast prodaje iz prošle godine deo šireg trenda pokazuju i podaci iz prvog tromesečja 2021. koji pokazuju da je u tom periodu prodato dva i po puta više električnih automobila nego u istom periodu prethodne godine.

 

Direktor IEA, Fatih Birol, naglašava važnost električnih vozila u borbi protiv klimatskih promena i ističe da države moraju da odigraju veliku ulogu u daljem širenju ove tehnologije kroz pametne politike podrške i subvencija. ''Iako ne mogu sama da urade ceo posao, električna vozila imaju nezamenljivu ulogu u dostizanju neto-nultih emisija na globalnom nivou. Trenutni trendovi u prodaji su ohrabrujući, ali naši zajednički klimatski i energetski ciljevi zahtevaju još brži prodor električnih vozila na tržište. Vlade sada treba da rade na postavljanju osnova koje će omogućiti brže usvajanje električnih vozila tako što će iskoristiti pakete za ekonomski oporavak da investiraju u proizvodnju baterija i razvoj široke mreže infrastrukture za punjenje ove vrste vozila'', rekao je Birol.

 

U Izveštaju se navodi i da nas u narednoj deceniji očekuje veliki rast prodaje električnih vozila. Prema trenutno važećim politikama i trendovima ukupan broj električnih vozila na svetskim putevima dostigao bi 145 miliona do 2030. dok bi uz ambicioznije ciljeve u borbi protiv klimatskih promena taj broj u narednih deset godina mogao da dostigne 230 miliona električnih vozila. Automobilski giganti se takođe okreću ovom trendu i sve više njih najavljuje fokus na prodaju električnih automobila u narednim godinama. Među poslednjima je Honda koja očekuje da će u 2040. proizvoditi isključivo električne ili automobile koji koriste gorivne ćelije na vodonik.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električni Rolls-Royce u bliskoj budućnosti

 

 

Generalni direktor BMW Grupe Oliver Zipse je potvrdio da će luksuzni brend Rolls-Royce lansirati potpuno električni model. ''U Rolls-Royce-u će električna vožnja uskoro definisati novi oblik luksuza'', rekao je Zipse.

 

Kako se pretpostavlja, prvi potpuno električni Rolls-Royce će biti model Phantom, a kasnije stižu i drugi modeli. Još 2019. godine izvršni direktor Rolls-Roycea Torsten Muller-Otvos je potvrdio svoje EV planove: ''Recimo to tako, Rolls-Royce će proizvesti svoj prvi EV u narednoj deceniji, što nije toliko daleko. Radimo na tome, ali ima još puno posla po pitanju naplate infrastrukture kod kuće i u javnom domenu pre nego što ćemo imati izvodljivo rešenje za naše kupce'', rekao je tada medijima Muller-Otvos.

 

Rolls-Royce Ghost se takođe često pominjao kao potencijalni kandidat za elektrifikaciju, ali izgleda da bi Phantom prvi mogao da dobije električni pogonski sklop. Prema izveštaju CAR Magazine, aktuelni Phantom će se verovatno elektrifikovati u vrlo malom broju primeraka počev od 2022. godine. Lansiranje električnih vozila u Goodwoodu će definitivno biti hrabar potez i obeležiće novo doba za celu automobilsku industriju. Srećom po Rolls-Royce, njihova ciljna demografska kategorija postaje sve mlađa. Čini se da je ova nova generacija milionera zainteresovana za električne pogonske sklopove.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Bristol najavljuje električni model

 

 

Ako se ostvare najnoviji planovi, sledeće godine bi na scenu trebalo da se vrati britanski proizvođač Bristol Cars. Iza najnovijeg pokušaja stoji britanski biznismen Jason Wharton koji je otkupio sva prava na Bristolovo intelektualno vlasništvo. Wharton najavljuje da će sledeće godine prvo ponuditi modernizovane verzije sportskog modela Fighter i 411 grand tourer. Oba će pokretati Chryslerov 6.4 V8 motor, uz 8-stepeni ZF automatski menjač. Cene za ovako modernizovane Bristol modele bi trebalo da startuju od 495.000 funti (575.000 evra).

 

Osim toga, Wharton je objavio plan koji podrazumeva i osnivanje nove Bristolove centrale u mestu Filton u Velikoj Britaniji, gde će se uz proizvodnju nalaziti i centar za pružanje usluga restauracije postojećih vozila. U vesti se navodi da bi prvi prototipovi modifikovanih vozila trebalo da se nađu na putevima do kraja ove godine, dok će potpuno novi model Buccaneer navodno biti spreman za 2025. godinu. Za sada je poznato tek da će Buccaneer imati elektropogon, kao da će to biti vozilo sa četiri sedišta.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Kada će se električni automobili cenom izjednačiti sa benzincima i dizelašima?

 

 

Električni automobili biće jeftiniji u salonima, odnosno na izlasku sa proizvodne trake, od vozila na fosilna goriva u Evropi u roku od šest godina, a mogli bi da zauzmu punih 100% tržišta do 2035. godine. Proizvođači automobila masovno prelaze na električne i hibridne modele kako bi prosečne emisije voznog parka stavili ispod granice od 95 g/km CO2 u Evropskoj uniji, ili će se suočiti sa velikim kaznama. Studija Bloomberg New Energy Finance je otkrila da će električne limuzine i SUV-ovi imati istu cenu izrade kao i vozila sa motorima SUS od 2026. godine dok će mali automobili to dostići do 2027. godine, navodi se u studiji koju je naručila Evropska organizacija za transport i okolinu (Transport and Environment), nevladino udruženje koje je blisko institucijama Evropske unije.

 

''Električna vozila biće stvarnost za sve nove kupce u roku od 6 godina'', izjavila je Julia Poliscanova, viša direktorka za vozila i e-mobilnost u Evropskoj federaciji za transport i okolinu. Pad cene baterija i upotreba proizvodnih linija posvećenih proizvodnji električnih vozila će ih pojeftiniti u proseku čak i pre subvencija, navodi se u studiji. Očekuje se da će se električna limuzina, koja je koštala gotovo 40.000 evra pre oporezivanja 2020. godine, prodavati po istoj ceni kao model sa benzinskim ili dizel motorom, koji je koštao oko 20.000 evra do 2026. godine, pokazalo je istraživanje. Električni automobili predstavljaće 50% prodaje novih vozila do 2030. i 85% do 2035. godine ako politike ostanu iste, a mogli bi da dostignu i 100% do 2035. godine ako zakonodavci povećaju ciljeve za CO2 u vozilima i pojačaju druge politike za podsticanje tržišta, poput bržeg uvođenja stanica za punjenje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

 VreleGume: Hyundai Ioniq Electric

 

Šampion bešumnog gradskog saobraćaja. I do mora na struju, zašto da ne. Dočepajte se superbrzog punjača pre drugih.

Elektromotor ima 136KS:

 

 

[neshaoct 9592]

Gordon Murray planira i urbani električni model

 

 

Gordon Murray Group (GMG), kompanija koju je osnovao istoimeni britanski dizajner automobila, objavila je petogodišnji plan proširenja (vredan 300 miliona funti), što će rezultirati značajnom diverzifikacijom firme nakon lansiranja njenog superautomobila T.50 (na slici).

 

Kako piše britanski Autocar, ključno za rast GMG-a biće značajno ulaganje u njihovu Design diviziju, koja je u procesu razvoja ''revolucionarne, lagane, ultra efikasne arhitekture električnih vozila'' predviđene za gradska putnička i komercijalna vozila. Zvanični detalji još uvek nisu poznati, ali Murray je rekao Autocaru da će to biti u obliku ''izuzetno fleksibilnog EV skejtborda dizajniranog da predstavlja osnovu vozila B segmenta - malog SUV-a uključujući i verziju kompaktnog kombija za dostavu''. Biće dugačak manje od četiri metra, a Murray naglašava da će to biti ''praktičan mali automobil, a ne mali gradski automobil'', što sugeriše da će imati minimalnu sličnost sa malenim T27 koji je dizajnirao pre 10 godina.

 

Inače, GMG će napraviti i fabriku koja će težiti ''napretku smanjenja težine i složenosti kako arhitekture vozila, tako i proizvodnih procesa''. Još jedan objekat u bazi za istraživanje i razvoj u Dunsfoldu praviće okvire za upotrebu u GMG vozilima. GMG će imati i namensko odeljenje za elektroniku, koje će se fokusirati na razvoj EV pogonskih sklopova za proizvođače automobila i tehnološke kompanije. Uprkos pojačanom fokusu na elektrifikaciju, Murray se obavezao da će nakon T.50 superautomobila stići i drugi model sa V12 motorom, i to pre ''vrlo bučnog'' hibrida. T.50 će inače ući u proizvodnju kasnije ove godine, a njegova ekskluzivnost, premium orijentacija, stil i dinamički fokus biće principi preneti i u buduće GMG modele.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Najavljen električni Caterham Seven

 

 

Caterham radi na svom prvom električnom automobilu koji će nositi naziv Seven. Britanski brend je nedavno postao vlasništvo grupe VT Holdings, koja služi kao glavni uvoznik Caterhamovih automobila na japansko tržište. Direktor Kazuho Takahashi je doneo 25 godina iskustva u motosportu visokog nivoa, a direktor Caterhama Graham Macdonald čvrsto veruje da je posvećen preživljavanju brenda.

 

''On voli brend i zna da nemamo neogračeni budžet. Međutim, odlučan je da brend nastavi da postoji u narednih 50 godina'', izjavio je Macdonald. Caterham će dobiti novac i sigurnost dok se priprema za lansiranje električnog modela Seven. Macdonald je potvrdio da je prioritet osigurati da bilo koja električna verzija dvoseda ima Caterhamove vozne karakteristike i upravljivost. Zato će električni Seven biti razvijen sa fokusom na malu težinu kako bi se očuvala agilnost. Geometrija oslanjanja i drugi aspekti šasije će biti rekalibrisani zbog težine baterije i električnih motora. Sistema regerativnog kočenja neće biti, kao i još nekih vezanih sistema. Kako bi bio što lakši, automobil će biti karakteristično bazičan i verovatno će zadržati tradicionalno minimalnu i otvorenu siluetu.

 

Tek treba da se odluči da li će električni Seven biti veći, teži i udobniji u odnosu na aktuelne varijante ili će biti blizak konceptu, ali je verovatnija druga opcija. Ubrzanje će biti otprilike jednako onome koje ima 620R, što znači da će od 0 do 100 km/h ubrzavati za manje od 3 sekunde. Macdonald je već vozio prototip električnog Sevena.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Fisker i Foxconn najavili električni auto za manje od 30.000 dolara

 

 

Fiskerov Project PEAR (Personal Electric Automotive Revolution) je za korak bliže realizaciji, budući da je ova kompanija potisala sporazum sa Foxconnom o zajedničkoj investiciji u novi električni model. O tom automobilu za sada nema mnogo detalja, jedino je poznato da će se bazirati na laganoj platformi FP28 i da će koštati manje od 30.00 američkih dolara (bez lokalnih subvencija). Kako se očekuje, to će biti crossover čija proizvodnja će po sadašnjim planovima početi u poslednjem kvartalu 2023. godine. Za sada nije poznato mesto proizvodnje, ali se u vesti navodi da je u razmatranju više lokacija u Americi. U planu je proizvodnja više od 250.000 vozila godišnje, a automobil će se između ostalog prodavati u Severnoj Americi, Evropi, Kini i Indiji.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električni automobili ne rešavaju problem zagađenja

 

 

Sva vozila proizvode emisiju ugljenika i zagađuju. Kriza izazvana koronavirusom bi trebalo da pomogne da budemo manje zavisni od njih. Da li bi to zaista moglo da se ostvari, da vlade poput britanske zabrane benzinske i dizel automobile do kraja 2030? Da li će aktuelne železničke franšize biti otkazane i biti zamenjene sistemom koji može realno da funkcioniše? Da li bi Velika Britanija, primera radi, mogla po prvi put od otkrića motora sa unutrašnjim sagorevanjem da razmišlja o racionalizaciji saobraćajne politike? Čini se da ipak treba malo spustiti loptu. Realizacija oba plana bi trebalo da prođe kroz deceniju ili dve, ali trebalo bi ih uzeti u obzir jer je reč o ključnim koracima za budućnost. Još uvek nije jasno šta to znači, jer je vlada odložila kompletne objave vezane za transport do jeseni ove godine. Za sada, ništa u vezi s ovim pozitivnim predlozima nema posebnog smisla. Ukoliko vlada ima viziju, čini se da je ona na prvom mestu vezana za električnu energiju. Aktuelni transportni sistem će biti zadržan, ali će biti promenjena vozila i železničke kompanije koje ga koriste. Međutim, kada imate sistem u koji je strukturalno urušavanje ugrađeno, bilo kakva značajna strukturalna promena ga ne može unaprediti.

 

Prebacivanje na električne automobile će smanjiti zagađenje, neće ga eliminisati, jer veliki deo mikroskopskih čestica koje vozila emituju u vazduh koji udišemo, a koje su veoma štetne po zdravlje, nastaje iz guma koje se taru o površinu puta. Habanje guma je ubedljivo najveći izvor mikroplastike koja se uliva u reke i mora. Kada gume, bez obzira na motor koji ih pokreće, dođu do kraja svog životnog veka još uvek nemamo način da ih na odgovarajući način recikliramo.

 

Automobili vrše negativan uticaj na životnu sredinu mnogo pre nego što napuste prodajne salone. Jedna procena sugeriše da je ta emisija ugljenika ekvivalentna količini koju vozilo ispusti tokom prevaljivanja 150.000 kilometara! Povećana potražnja i prodaja za električnim automobilima je lančano inicirala ''groznicu'' za mineralima kao što su litijum i bakar, čije vađenje ima katastrofalne posledice po prirodu. Ukoliko je cilj u velikoj meri smanjiti broj vozila na putu i zameniti ona koja ostaju vozilima na baterije, to je samo deo rešenja. Međutim ako, kako predviđa prognoza nacionalne distributivne mreže, trenutnu flotu zameni 35 miliona električnih automobila jednostavno bi došlo do druge ekološke katastrofe.

 

Menjanje izvora napajanja vozila ne rešava problem ogromne količine prostora koju automobil zahteva, koji bi mogao inače da bude iskorišćen za zelenilo, parkove, igrališta i domove. To ne sprečava automobile da vrše podele unutar zajednice i pretvaraju ulice u saobraćajnice, a život na otvorenom u ponekad smrtnu opasnost. Električna vozila ne rešavaju problem zagušenja saobraćaja niti ekstremnog nedostatka fizičke aktivnosti, što ima direktan negativan uticaj na naše zdravlje.

 

Za sada, čini se da britanska vlada koju smo uzeli kao reper nema interesovanja za sistemsku promenu. Ona i dalje planira da potroši preko 30 milijardi evra na izgradnju dodatnih puteva, da bi svi ti novi elektromobili imali kuda da se voze. Analiza organizacije ''Transport za kvalitet života'', sugeriše da će dotična izgradnja eliminisati 80% uštede na emisiji ugljenika, koja bi trebalo da bude ostvarena prelaskom na električnu energiju u narednih 12 godina. Međutim svuda, čak i u uređenim baštenskim selima koje vlasti podržavaju, mnogo toga se gradi za potrebe automobila.

 

Železnička politika je jednako iracionalna. Izgradnja HS2, za koji se predviđa da košta oko 115 milijardi evra, ubrzala se u poslednjih nekoliko meseci, uništavajući usput dragocena prirodna staništa, iako je i inače ovaj klimav poslovni slučaj gotovo uništen od strane koronavirusa. Ako se jedna stvar trajno promeni kao posledica pandemije, to će verovatno biti način na koji putujemo. Mnogi ljudi se više neće vraćati u kancelarije. Napokon se ostvaruje veliki potencijal tehnologija koje pružaju rad ''na daljinu'', što je predugo bilo neiskorišćeno. Nakon što su ljudi uvideli do koje mere su gradovi mirniji i s čistijim vazduhom, malo njih želi da se vrati u prljavu prošlost.

 

Kao i u slučaju nekoliko velikih svetskih metropola, i London se prestrojava. Gradonačelnik britanske prestonice, prepoznajući da, iako manje putnika može da koristi javni prevoz, prelazak na automobile bi mogao da prouzrokuje zastoje u saobraćaju i zagađenje pogubno po zdravlje, tako da je odvojio putni prostor za bicikliste i pešake. Mančester sa okolinom se nada da će izgraditi 2.900 kilometara zaštićenih pešačkih i biciklističkih ruta. Neki lekari na vožnju bicikla do posla gledaju kao na ''čudotvoran eliksir'', koji značajno smanjuje šanse za preuranjenu smrt. Ako želite da spasite sebe i zdravstveni sistem, sednite na bicikl. Međutim, podrška centralne vlade je još uvek slaba i kontradiktorna, i uključuje tek delić novca koji troši na nove puteve. Glavnu prepreku biciklističkoj revoluciji čini opasnost od sudara sa automobilom.

 

Čak i prebacivanje na bicikle (uključujući električne modele i skutere) predstavlja samo deo odgovora. U suštini, problem nije u samim vozilima, već u sistema življenja u urbanim sredinama. Možda se može formulisati i ovako: urbani sistem življenja kreiraju naša omiljena vozila. Takođe, automobili su u međuvremenu sve učinili većim i udaljenijim. Pariz, otkada dužnost gradonačelnice vrši An Idalgo, trudi se da preokrene ovaj trend, kreirajući projekat ''petnaestominutni grad'', u okviru kojeg se distrikti, koji su ranije služili čisto kao portali za administraciju koja se bavila saobraćajem, pretvaraju u samoodržive zajednice, gde svaka poseduje prodavnice, parkove, škole i radna mesta, na 15 minuta međusobne udaljenosti. Ovo je radikalna promena koja bi trebalo da bude primenjena u svim gradovima. Ovakva organizacija bi transformisala ujedno naš osećaj pripadnosti, život u zajednici, uticala bi pozitivno na zdravlje, izglede za lokalno zapošljavanje, dok bi zagađenje i buka i rizici u saobraćaju bili u znatnoj meri smanjeni. Transport je uvek bio više od samog transporta. Način putovanja pomaže da se odredi način na koji živimo. Trenutno, zaključani u našim metalnim kutijama, ne živimo baš najbolje.

 

Izvor: The Guardian

Priredio: Pavle Barta

 

preuzeto sa - vrelegume.rs

[neshaoct 9592]

Stvari koje kritičari električnih automobila ne mogu poreći

 

 

Godinu za godinom, električni automobili pružaju sve više snage, bolje performanse, niže troškove održavanja i energije, uz poslovično smanjenje zagađenja i emisije ugljen-dioksida. Nameće se pitanje zašto onda kritičari forsiraju kampanje kroz koje se širi narativ koji najčešće nije u skladu sa istinom? Sasvim je jasno da elektrifikacija prevoza predstavlja opasnost po svetsku zavisnost od nafte i izdašno finansiranih specijalnih interesa, koji su u službi zaštite profita pre svega naftne industrije. Dok te interesne grupe šire sumnje u vezi sa električnim automobilima, često zaobilaze i one pozitivne stvari koje elektromobili donose.

Da vidimo koje to stavke ne mogu da se pobiju:

 

Efikasnost
Bez obzira u koju ih jednačinu ubacili, električni automobili su jednostavno čistiji od benzinski pogonjenih i taj trend će postajati samo izraženiji kako više električne energije bude dobijano iz obnovljivih izvora. Mada električne automobile krasi nulta emisija, protivnici obično ističu da proizvodni proces i sistem punjenja nisu oslobođeni emitovanja ugljenika. Iako je tačno da ne postoji proizvodnja oslobođena emisije štetnih gasova, to ne menja činjenicu da su električni automobili nedvosmisleno čistiji od benzinskih pandana. Kada analiziramo čitav proces proizvodnje nekog elektromobila i izvore iz kojih se dobija električna energija za njegove potrebe, uvidećemo da takvo vozilo generiše do 67% manje GHG gasova tokom svog životnog veka u poređenju sa konvencionalnim ekvivalentima.

Da pojednostavimo, automobil koji koristi električnu energiju dobijenu uz pomoć sagorevanja uglja, i dalje je čistiji od onog koji kao gorivo koristi benzin. Za razliku od konvencionalnih vozila čiji je karbonski otisak utvrđen i jasan, kako energetski sektor bude isporučivao sve jeftiniju obnovljivu energiju, tako će električni automobili postajati dostupniji i jeftiniji.

 

Etički lanac snabdevanja
Još jedna poluistina koju plasiraju interesne grupe, pokušava da poveže električne automobile sa neetičkim procesima rudarenja neophodnih materijala. Ovo predstavlja važnu zabrinutost, na koju mora da se obrati pažnja, ali priča naravno nije onakva kakvu je naftaški lobisti predstavljaju. Globalna potražnja za litijumom, kobaltom i drugim ključnim materijalima će rasti bez obzira da li će se električni automobili proizvoditi ili ne. Razlog leži u ubrzanom usvajanju baterija za uređaje koje koristimo na svakodnevnom planu, koji ne mogu da funkcionišu bez ovih ključnih materijala. U suprotnom, teško da biste sada čitali ovaj članak, što verovatno trenutno radite na telefonu, tabletu ili laptopu.

 

Smanjenje potražnje za električnim automobilima možda može biti dobro za rafinerije nafte, ali ne čini ništa kako bi se pozabavilo izvorima isporuke ključnih materijala. Umesto što negiramo neizbežnu i rastuću potrebu za ovim mineralima, tranziciju na električne automobile moramo iskoristiti kao priliku za uspostavljanje robusnih lanaca snabdevanja koji uključuju etičku i humanu praksu. To podrazumeva revolucionaran rad na sistemima recikliranja, kojim se bave neke kompanije, koje imaju potencijal da povrate čak do 95% ključnih materijala iz rashodovanih baterija. Uz pametno vođenje politike, snažan EV sektor će kreirati na hiljade dobro plaćenih radnih mesta u oblasti ključnih materijala i proizvodnje. Ono što treba da uradimo je da ostanemo fokusirani na rešenja, umesto da traćimo vreme i energiju na kampanje koje plasiraju lažne informacije, a koje su zapravo finansirane od strane izvesnih interesnih grupa.

 

Pristupačnost i pravičnost

Kampanje koje se vode protiv električnih automobila takođe ''na nišanu'' imaju njihove kupce, zbog navodno nepravedno raspodeljenih povlastica u kojima ovi uživaju. Što je ironično, ove kampanje obično vode interesne grupe koje zastupaju krupan kapital (čitaj ''bogate''), koji je decenijama uživao u jedinstvenim i nesrazmernim subvencijama za naftu. Kao i u slučaju svake nove tehnologije i njenog proizvodnog ciklusa, prvi električni automobili su bili skuplji, ali su evoluirali i formirali tržište koje je danas heterogenije i pristupačnije, a taj trend se nastavlja.

 

Sada tržište nudi brojne elektromobile čija je cena ispod proseka vozila pogonjenih benzinskim motorima, a gotovo svi BEV modeli pružaju niže ukupne troškove vlasništva. Robusne baterije i rastuća mreža za punjenje čine električnu energiju još privlačnijom. Kako sve više ljudi uviđa da se pristupačnost poboljšava, svi zajedno se moramo zalagati za politiku koja radi u korist potreba svake zajednice i pruža benefite onima koji su najgore pogođeni zagađenjem vazduha. Nažalost, kod nas je svest u vezi s ovim problemom još uvek generalno na veoma niskom nivou. Primera radi, u severoistočnom i srednjeatlantskom regionu u SAD, obojena populacija udiše u proseku 66 odsto više štetnih gasova koje proizvode vozila. Elektrifikacija prevoza se nameće kao rešenje koje obećava kada je reč o poboljšanju kvaliteta vazduha u oblastima kao što su navedene, što će naravno direktno uticati na unapređenje javnog zdravlja.

 

Izgradnja infrastrukture
Takođe je od presudne važnosti izgraditi robusniji sistem javnih punionica, koji će zadovoljiti potrebe svake zajednice. Svi ćemo biti opsluženi postavljanjem punjača duž transportnih koridora, na radnim mestima, u maloprodajnim objektima, javnim parkinzima, ali i ruralnim područjima. Etičke investicije u stanice za punjenje moraju podstaći elektrifikaciju srednjeg i teškog voznog parka i bolje podržati stanovništvo koje je u nepovoljnijem položaju kada je o servisiranju odgovarajućom infrastrukturom reč. Komunalna preduzeća su prirodni partneri opština koje žele da izgrade infrastrukturu za punjenje vozila električnom energijom, kako bi omogućile omasovljenje električnih vozila.

 

Ako bi se povezani troškovi vezani za infrastrukturu prebacili na potrošače koji plaćaju račune komunalnim preduzećima, uticaj na mesečne račune bi bio minimalan. U gotovo svim slučajevima, ulaganja u komunalne usluge podstaći će drugo javno i privatno finansiranje, dodatno smanjujući troškove za one koji plaćaju rate. Naravno, ovo važi pre svega za bogate zapadne zemlje, trenutno ne toliko i za nas, koji jedva preživljavamo. Široko rasprostranjena elektrifikacija vozila ujedno povećava efikasnost mreže, što će vremenom osloboditi pritiska one koji plaćaju.

 

Revolucija električnih vozila je već u toku. Ipak, dok ona konstantno nastavljaju da se unapređuju, tako i napadi od strane kritičara postaju sofisticiraniji, jer se oni bore za održanje svoje supremacije nad ekonomijom. Međutim, jasno je da reč o bici koju su unapred izgubili, tako da se sve svodi na kupovinu vremena.

 

Priredio: Pavle Barta

 

preuzeto sa - vrelegume.rs

[neshaoct 9592]

Lexus potvrdio dolazak PHEV modela ove godine i novog EV za 2022. godinu

 

 

Luksuzna japanska marka se izjasnila povodom svojih ambicija vezanih za električne automobile s LF-Z Electrified konceptom u martu ove godine. Ova studija nulte emisije otvara put porodici elektrifikovanih modela, a Toyotin premium ogranak planira da lansira ne manje od 10 novih ili unapređenih modela koji će posedovati elektromotore do 2025. Lexus je potvrdio da će prvi od nekoliko novih plug-in hibridnih modela biti lansiran u toku ove godine.

 

 

U press materijalu u kojem se do detalja objašnjava strategija elektrifikacije automobila japanske kompanije, Lexus kaže da će njegov prvi PHEV biti model za masovno tržište, nakon kojeg će uslediti potpuno novi, čisto električni automobil 2022. Japanska firma obećava da će, kroz ekspertizu stečenu u oblasti elektrifikacije i hibridnih vozila, kreirati ''nove vrednosti i vozačko iskustvo'', jedinstveno za elektrifikovana vozila Lexusa.

 

 

Japanci ostaju nemi što se tiče drugih tehničkih aspekata, mada kažu da će njihovi budući elektrifikovani modeli posedovati takozvanu Direct4 tehnologiju, koja je u suštini sistem distribucije obrtnog momenta na sve točkove. Lexus objašnjava da se radi o kombinaciji ''visokoprecizne kontrole pogonske sile sa odzivnim steer-by-wire sistemima, koji u velikoj meri poboljšavaju reflekse vozila, što rezultira dinamičnijem ponašanju koji prija svim čulima''.

 

Trenutno Lexus u ponudi ima devet elektrifikovanih modela u oko 90 zemalja širom sveta. Prošle godine, oko 33% prodaje japanske marke na globalnom planu, odnosilo se na elektrifikovane automobile. Što je još važnije, od aprila 2005. ovaj proizvođač je isporučio više od dva miliona hibridnih i električnih vozila svojim kupcima. Do 2025. Lexus želi da ima elektrifikovanu varijantu modela u okviru celokupne game. Japanska firma procenjuje da bi do kraja ove dekade prodaja hibridnih i električnih Lexusa moglo da premaši onu tradicionalno pogonjenih vozila. Na kraju, do 2050. Lexus želi da ostvari karbonsku neutralnost kroz kompletan životni ciklus vozila, uključujući proizvodnju, logistiku, vožnju i reciklažu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Lexus prodao dva miliona elektrifikovanih automobila

 

 

Kao Toyotin luksuzni brend, Lexus je imao privilegiju da od matične kompanije preuzme već dokazanu hibridnu tehnologiju, pa je 2005. lansiran prvi elektrifikovani model ove marke - RX400h. Tada su hibridni pogonski sistemi još bili egzotična pojava u automobilskoj industriji, da bi samo 15 godina kasnije postali priznata i poželjna tehnologija koja spasava proizvođače kada je reč o strogim emisionim regulativama u EU.

 

Lexus je, poput Toyote, profitirao s obzirom da je hibrdni pogon veoma rano uključio u svoju ponudu, pa nije iznenađenje da je do sada prodao 2 miliona vozila koja u svom pogonskom sistemu imaju i elektromotor. Tačnije, Japanci navode da je u pitanju dva miliona elektrifikovanih automobila, ali s obzirom da u ponudi imaju samo jedan potpuno električni model - UX 300e, uglavnom je reč o hibridima. U 2020. godini elektrifikovani automobili činili su trećinu ukupne prodaje Lexusa.

 

 

U tom proizvođaču procenjuju da su zahvaljujući svojim hibridnim modelima smanjili globalnu emisiju ugljen-dioksida za oko 19 miliona tona.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Nova umetnost: Kako zvuče električna vozila?

 

 

Umetnik Yuri Suzuki sa svojim timom radi na dizajnu zvuka za motore električnih automobila. U pitanju je projekat koji istražuje odnos građana prema zvukovima koji ih okružuju, s posebnim osvrtom na promene u saobraćaju. Projekat se fokusira i na bezbednost pešaka, budući da je prilično opasno što se električna vozila uopšte ne čuju. Građani su navikli da čuju kada im se vozilo približava, pa se tokom učestvovanja u saobraćaju oslanjaju i na čulo sluha. Suzuki je upravo zbog toga dizajnirao dva zvuka motora za inače tiha električna vozila - jedan je inspirisan zvukom motora tradicionalnih vozila, a drugi se menja kada vozilo usporava ili ubrzava.

 

 

Tim radi i na tome da zvuk motora prilagodi vlasniku vozila, dobu dana, te aktivnosti za koju se vozač sprema, kao i lokaciji – nežniji zvukovi namenjeni su mirnim predelima. Očekuje se da će novi dizajn zameniti dosadne zvukove običnih automobila, a eksperti tvrde da mogućnost menjanja zvukova utiče na bolje iskustvo vožnje, ali i na to da se vlasnik odgovornije ponaša u saobraćaju.

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Izvoz električnih vozila i hibrida iz EU se od 2017. povećao pet puta

 

 

Izvoz električnih i hibridnih vozila iz Evropske unije se povećao pet puta od 2017. do 2020. dok se uvoz utrostručio u tom periodu, objavila je Evropski kancelarija za statistiku, Eurostat. Prema statistikama, EU je 2017. izvela 150.000 električnih vozila i hibrida, a prošle godine 725.000. Istovremeno, broj uvezenih takvih automobila se povećao sa 301.000 na 892.000 jedinica u istom periodu. Stručnjaci ističu da se postepeni trend rasta nastavlja uprkos padu spoljne trgovine usled restriktivnih mera povezanih sa pandemijom.

 

Od vozila koja su izvezena 2020. godine, gotovo polovina su hibridi koji nemaju sposobnost punjenja na električnoj mreži (49%), a udeo električnih i hibridnih električnih vozila iznosio je približno četvrtinu (27%, odnosno 24%). Glavna izvozna tržišta EU-a za potpuno električna i hibridna električna vozila bila su Ujedinjeno Kraljevstvo 2020. godine sa udelom od 39% izvezenih jedinica, Sjedinjene Države (16%), Norveška (10%) i Kina (9%).

 

Kada je reč o prošlogodišnjem uvozu električnih vozila u EU, polovina su hibridni automobili (50%), zatim potpuno električni (34%), a ostalo su električni hibridi (16%). Polovina uvezenih električnih i električnih hibrida dolazi iz Japana i Sjedinjenih Država (obe zemlje su činile po 23%), a slede Južna Koreja (15%), Ujedinjeno Kraljevstvo (14%), Turska (10%) i Kina (9%). Evropska unija je 2020. godine izvezla ukupno oko 5.2 miliona vozila, a uvezla 3 miliona. U ukupnom izvozu automobili na benzinski pogon su činili 64%, dizel vozila 22%, a električna i hibridna vozila 14%. Više od polovibe uvoza automobila u EU (53%) bila su vozila na benzinski pogon, zatim električna i hibridna vozila (30%) i dizel vozila (18%).

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Ford predviđa da će električna vozila činiti 40% njegove prodaje do 2030.

 

 

Ford predviđa da će električna vozila predstavljati 40% njegove ukupne prodaje do 2030. godine pa ubrzava investicije u taj sektor. Kompanija koja je u februaru najavila da će za proizvodnju električnih vozila do 2025. godine izdvojiti više od 22 milijarde dolara, sada je u novoj izjavi najavila da će taj iznos povećati na 30 milijardi dolara. Grupa je takođe odlučila da radi na vlastitim električnim baterijama.

 

Uprkos formiranju istraživačkog i razvojnog centra posvećenog baterijama, Ford je najavio da namerava da osnuje zajedničku firmu sa južnokorejskom SK Innovation za proizvodnju električnih baterija. Prema sporazumu, dve fabrike bi trebalo da budu izgrađene u Severnoj Americi, gde će se do 2025. proizvoditi baterije za oko 600.000 električnih vozila. Suočeni sa izazovima klimatskih promenama, brojni proizvođači automobila širom sveta su se nedavno obavezali da se okrenu električnim vozilima kako bi smanjili emisiju izduvnih gasova. Veliki Fordov konkurent na američkom tržištu, General Motors, takođe je u januaru obećao da više neće proizvoditi dizel ili benzinske automobile od 2035. godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Toyota dodatno ubrzava elektrifikaciju

 

 

Toyota je nedavno predstavila konceptnu verziju dolazeće Toyote bZ4X, otkrivajući na taj način prvo u nizu električnih vozila s baterijom i nultom emisijom (BEV). Do 2025. Toyota planira da predstavi 15 električnih vozila na baterije, uključujući sedam Toyota bZ modela. Toyota bZ4X Concept, SUV srednje veličine s pogonom na sva četiri točka, sastavni je deo Toyotine strategije prelaska iz čisto automobilske kompanije u posao posvećen pružanju bolje mobilnosti za sve. ''BZ'' je skraćenica za ''Beyond Zero'', koja naglašava Toyotinu predanost ne samo dostizanju nultog iznosa ugljeničnih emisija i ugljenične neutralnosti, već i ostvarivanja novih koristi za okolinu, za pojedince i za društvo u celini. Novi koncept Toyote bZ4X razvila je Toyota u partnerstvu sa Subaruom, oslanjajući se na specifične veštine i iskustva svake kompanije. Očekuje se da će prodaja serijske verzije započeti oko sredine 2022. godine.

 

Koncept bZ4X

Toyota bZ4X Concept više je od samo prevoznog sredstva, služeći i kao udoban i povezan prostor u kojem ljudi mogu da uživaju u zajedničkom provođenju vremena tokom putovanja.

 

 

Glavni inženjer Koji Toyoshima je istakao: ''Naš ciljani kupac je neko ko pridaje važnost vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Kada žele da uživaju u takvim trenucima, Toyota bZ4X Concept može da im posluži kao središte za okupljanje''.

 

Spoljni dizajn

Spoljni dizajn koncepta bZ4X predviđa velika očekivanja ljudi od iskustva vožnje električnim vozilom, bez potrebe za kompromisom. Njegov celokupni oblik oživljava dinamičnost i korisnost. SUV ima karakterističan visoki položaj za vožnju, ali i čvrst stav na putu. Karoseriju čine senzualne površine, u kombinaciji sa preciznim i visokotehnološkim stilom.

 

 

Prednji deo automobila - trenutna tačka prepoznavanja za svako vozilo - oslobađa se poznate maske i umesto toga sadrži raspored senzora, svetala i aero elemenata u prepoznatljivom obliku ''čekića'', stvarajući novi stav i prisutnost na drumu.

 

Prostrana kabina i ''pogonski modul''

Toyota bZ4X Concept izgrađen je na novoj modularnoj platformi e-TNGA, razvijenoj posebno za električna vozila. Dugi međuosovinski razmak i kratki prepusti pomažu u stvaranju izrazito prostrane i otvorene kabine. Prednja kabina dizajnirana je oko ''pogonskog modula'' koji vozaču daje osećaj direktne povezanosti s putom i važnim informacijama. Nisko postavljena instrument tabla otvara panoramsku vidljivost i naglašava osećaj prostora. Kontrole su grupisane oko centralne konzole, dizajnirane za lako prepoznavanje i upravljanje. Digitalni ekran instrumenata vozača postavljen je iznad upravljača, tako da je za registraciju podataka potrebno samo minimalno kretanje oka.

 

Razvoj

Razvojni program ubrao je blagodeti više od 20 godina Toyotinog liderstva u elektrifikaciji vozila i kvalitet, trajnost i pouzdanost bez premca. To je osiguralo da električni pogonski sklop - motor, upravljačka jedinica i sistem upravljanja baterijama - pružaju vodeću efikasnost u klasi i vrlo konkurentan domet vožnje. Ekološki profil automobila dodatno je ojačan ugrađenim solarnim sistemom za punjenje, koji povećava udaljenost koja se može preći. Zahvaljujući velikom iskustvu Toyote u razvoju tehnologije baterija za hibridne električne i priključne hibridne električne modele, veća, snažnija baterija potrebna za Toyota bZ4X Concept stvorena je za pouzdane, trajne performanse, održavajući vozni domet automobila.

 

Autentični SUV sa pogonom na sve točkove

Sistem pogona na sva četiri točka, isporučen električnim motorima na prednjoj i zadnjoj osovini, razvijen je zajedno sa Subaruom. Bogato nasleđe i stručnost Toyote i Subarua kombinovani su kako bi pružili visoku sposobnost pogona na sve točkove koji Toyota bZ4X Concept izdvaja u svom segmentu, dajući mu istinsku terensku sposobnost koja vozačima pruža dodatnu sigurnost i mir u svim uslovima na putu.

 

Napredni sistem ''Steer-by-Wire''

Toyota bZ4X Concept biće dostupan s prvom na svetu verzijom ''Steer-by-Wire'' u jednom modelu masovne proizvodnje. Ova tehnologija daje vozaču veću kontrolu i precizniji odziv u skladu sa brzinom vozila i uglom upravljanja. ''Steer-by-wire'' takođe odstupa od tradicionalnog kružnog upravljača, zamenjujući ga upravljačem jedinstvenog oblika koji eliminiše potrebu da vozač pomera ruke dok okreće, unapređujući kvalitet, ali i zabavu u vožnji.

 

 

Toyotino liderstvo u elektrifikaciji

Toyota bZ4X Concept najnovija je prekretnica na Toyotinom putu za dostizanje nulte emisije, koji je započeo pre više od 20 godina lansiranjem originalnog Priusa, prvog hibridnog električnog automobila na svetu za masovnu proizvodnju. Od tada Toyota je neprestano pomerala granice elektrifikacije vozila, postižući sve veću efikasnost svoje hibridne tehnologije i realizirajući nove mogućnosti razvojem plug-in hibridnih električnih i električnih vozila na vodonikove gorivne ćelije. Do sada Toyota je prodala više od 17 miliona elektrifikovanih vozila, čime je smanjila štetnu emisiju za oko 140 miliona tona CO2. Između 2010. i 2019. godine, elektrifikovana tehnologija pomogla je Toyoti da smanji ukupnu emisiju CO2 u vozilu globalno za približno 22%. Do 2025. godine Toyota će ponuditi više od 70 elektrifikovanih vozila širom sveta, uključujući najmanje 15 električnih vozila na baterije.

 

PR saopštenje

[neshaoct 9592]

Električni Rolls-Royce model bi mogao da se zove Silent Shadow

 

 

O elektrificiranoj budućnosti Rolls-Roycea je vrlo malo poznato, ali jedno je sigurno: svi brendovi BMW Groupe će se pridružiti električnom pokretu.

Prema britanskom Autocaru, proizvođač automobila sa sedištem u Goodvoodu trenutno testira EV pogon koristeći model Phantom kao test vozilo. Ali, isti izveštaj pominje da Phantom neće biti taj koji će dobiti čast da bude prvi električni Rolls-Royce. Očigledno je da Rolls-Royce radi na zasebnom modelu koji će koristiti električni pogon. Priča se da je naziv projekta označen kao Silent Shadow, a ta glasina se zasniva na BMW-ovom zahtevu kod nemačkog zavoda za patente za to ime. Ime donekle upućuje na model Silver Shadow koji je bio jedan od najprodavanijih Rolls-Royce modela.

 

Trenutno nisu dostupni detalji o dizajnu, ali izveštaj pominje poseban model ima smisla s obzirom na to da im fleksibilna arhitektura kompanije iz Goodvooda omogućava izgradnju nekoliko različitih modela. Takođe je moguće pretpostaviti da će se većina EV-ovih tehnologija BMW-a probiti u električni Rolls-Royce. To naravno uključuje motore i baterije. Detalji pogonskog sklopa ostaju tajna, ali Rolls-Royce je navodno razvio verzije sa pogonom na zadnje i na sva četiri točka zajedno sa baterijom za koju se tvrdi da ima kapacitet od preko 100kWh za domet od najmanje 500km. Ovo ipak neće biti prvi Rolls-Royce EV. Pre više od deset godina, proizvođač luksuznih automobila predstavio je koncept 102EX na salonu automobila u Ženevi.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

U Teksasu žele da oporezuju vlasnike električnih automobila

 

 

Električna vozila ne koriste benzin pa samim tim ne participiraju u porezima koje su ugrađene u cenu goriva. Zato u Teksasu ozbiljno razmišljaju o oporezivanju vlasnika električnih vozila. Ideja je da im naplate između 190 i 240 dolara godišnje (155-195 evra), ali i dodatnih 150 dolara (125evra) ako prelaze preko 14.500 kilometara.

 

Isti tok misli se pojavio u još nekoliko američkih država, a razmišlja se o naplati po pređenoj kilometraži i masi vozila. Ideja je jasna, drumska infrastruktura se finansira i iz poreza za gorivo, a budući da električnim vozilima nisu potrebna fosilna goriva, moraju na drugi način da snose trošak korišćenja javnih saobraćajnica. Republikanci se u Teksasu zalažu za dodatno oporezivanje vlasnika električnih vozila. U predlogu zakona stoje pomenuti iznosi, a baziran je na proceni da Teksasom saobraća do 300.000 takvih vozila. Uvođenjem poreza bi se godišnje prikupilo dodatnih 37.8 miliona USD (31 milion evra) tokom iduće godine, a to bi do 2026. godine naraslo na 135.6 miliona dolara (111 miliona evra). Ako predlog zakona prođe, na snagu bi trebalo da stupi već 1. septembra ove godine.

 

Plug in America (PIA) se oštro protivi ovakvom oporezivanju, pogotovo jer prosečan vlasnik klasičnog vozila godišnje plati 73 dolara (59 evra) davanja. Takođe, naglašavaju da se već u 20 država naplaćuje naknada za registraciju električnog vozila u iznosu od 50 do 200 dolara (40-165 evra). Takođe, pozivaju i na činjenicu da uskoro s radom počinje Tesla Gigafactory Texas koja će proizvoditi čista vozila i zapošljavati brojne građane, pa ovo nije način kako im se treba odužiti. Zagovornici električnih vozila zahtevaju da se propiše pravednija naknada vezana isključivo uz kilometražu i masu vozila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električni automobili bi mogli da budu masovno usvojeni puno brže od predviđenog

 

 

Da li eksplozija interneta pre dvadesetak godina može da bude predložak za masovnu upotrebu električnih automobila u skoroj budućnosti? Prema BBC-jevom stručnjaku za okolinu Justinu Rowlattu, odgovor je da. Prema njegovom mišljanju, ono što vidimo da se dešava u automobilskoj industriji nije samo promena u potražnji potrošača, već tehnološka revolucija. Čini se da mnogi proizvođači automobila dele ovo mišlejnje i brzo razvijaju sve upotrebljivije električne modele.

 

Čini se da je kraj SUS motora sve bliže jer glavni proizvođači automobila otkrivaju dugoročne planove što će ne samo usporiti, već kod brojnih proizvođača kako najavljuju i potpuno prekinuti razvoj i proizvodnju motora s unutrašnjim sagorevanjem. U General Motorsu tako kažu da će do 2035. godine imati sva vozila u ponudi električna, a u Fordu da će sva vozila koja se prodaju u Evropi biti električna do 2030. godine. Volkswagen je izjavio da će 70% njihovih modela biti električno do 2030. a upravo je i Fiat objavio da će do 2030. postati potpuno električni proizvođač. I Jaguar će električna vozila prodavati od 2025. dok će Lotus u vlasništvu Geelyja slediti primer tri godine kasnije. Unutar iste korporacije i Volvo će od 2030. godine nuditi samo električne modele.

 

Možda postoji dobar razlog za masovni egzodus benzinaca i dizelaša iz putničkih automobila: uprkos ukupnom padu prodaje automobila za petinu tokom pandemije koronavirusa, globalna prodaja električnih automobila je u 2020. porasla za 43% a ukupno 3.2 miliona. Rowlatt primećuje da je takav trend već viđen kod internet revolucije što bi mogao da bude putokaz. Krajem 1990-ih, tehnologija kompjutera je počela da se povezuje u mrežu, a o eksploziji korišćenja interneta u novom milenijumu svedoče brojke. Do 1995. na mreži je bilo 16 miliona ljudi, a do 2001. bilo ih je 513 miliona. Danas ih ima preko 3 milijarde. S vremenom je sve postajalo bliže, brže i jednostavnije, a pokretači promena u internetskoj statistici bile su niže cene, a kompjuterski hardver je postojao sve napredniji i dostupniji. Čini se da će to biti slučaj i s električnim vozilima.

 

Električni automobili u početku su bili (i još su) uglavnom vrlo skupi, zbog visoke cene njihovih baterija. Međutim, Madeline Tyson, iz američke istraživačke grupe za čistu energiju RMI, kaže da je pre deset godina koštala 1.000 dolara po kilovat-satu baterije; a sada se približava ceni od 100 dolara. S obzirom na to da je danas tek 5% prodatih automobila električnih, na početku smo karakteristične ''S krive'' kojom se razvijao i internet. Američki UBS predviđa da će se broj prodaje električnih vozila popeti na čak 20% od ukupnog broja već u iduće četiri godine, da bi do 2030. godine prodaja električnih vozila skočila na 40%. Od te tačke, predviđa se da će u sledećih 10 godina, gotovo svaki novi prodati automobil biti električni. Zora električne revolucije prema Justinu Rowlattu upravo počinje, a revolucija nas istinski očekuje...

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Mitsubishi Airtek na novim najavnim slikama

 

 

Mitsubishi je još ranije najavio da će na kineskom tržištu lansirati novi električni crossover. Njegova premijera se bliži pa je japanski proizvođač sada objavio i nekoliko novih slika maskiranog vozila.

 

 

Nazvan je Mitsubishi Airtrek, proizvodiće ga Guangzhou Automobile Group (GAC) i Mitsubishi Corporation, a prodaja startuje krajem ove godine.

 

 

Kako bilo, u pitanju je kompaktni crossover koji će u Mitsubishijevoj kineskoj gami zauzeti mesto između modela Eclipse Cross i Outlander.

 

 

I ovde je primenjen Mitsubishijev Dynamic Shield dizajn prednjeg dela vozila, dok tehničkih detalja za sada i nema mnogo. Pominju se elektromotor sa 184KS i 350 Nm, baterije od 80 kWh i autonomija do 600 km (po NEDC normama). Kako stvari sada stoje, Mitsubishi Airtrek se neće nuditi ni u Evropi ni u Severnoj Americi.

 

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Koji električni automobili mogu da pređu najviše kilometara do gašenja?

 

 

Norveški autoklub (NAF) je odlučio sa sprovede test mereći domet svakog električnog vozila vozeći ga dok se ne ugasi. Test je trebalo da uporedi stvarni električni domet u stvarnim uslovima sa zvaničnim podacima. Ti brojevi potiču iz Svetskog harmonizovanog postupka ispitivanja lakih vozila ili WLTP-a, koji određuje ciklus vožnje koji se koristi za procenu približnog dometa EV-a. Ukupno je testiran 21 automobil, a svaki je vozio sve dok se nije ispraznio akumulator i ugasio. Svaki automobil se vozio istom rutom istog dana, s istim postavkama kontrole klime kako bi pokušale da se ograniče potencijalne razlike u uslovima ispitivanja. Testiranje je podrazumevao mešavinu vožnje u gradu, makadama i autoputa, kao i planinski prevoj koji je dodao promene visine.

 

Najviše je impresionirao BMW iX3 koji su test vozači vozili 556.2 km pre nego što se zaustavio. To je 20% više od WLTP procene, ili tačnije 106 km. Prema podacima NAF-a, od ukupno 21 testiranog vozila, 18 je premašilo svoj fabrički određeni domet. Tri vozila koja to nisu uspela su Polestar 2, Citroen e-C4 i Xpeng G3 koji su pali za 3, 5, odnosno 12 km. Međutim, čak su i ova tri modela pokazala impresivne rezultate, uzimajući u obzir činjenicu da ciklus testiranja WLTP često daje optimistične rezultate koji u stvarnosti ne mogu da se postignu.

 

Tesla Model 3 Long Range je bio ukupni pobednik i uspeo je da postigne impresivnih 654.9 km. Sledeći je bio Ford Mustang Mach-E Long Range RWD 617.9 km ili samo 27 km manje od Tesle. NAF ističe da je Model 3 koji je testirao ažurirana verzija sa dometom WLTP od 614 km. Na primer, Volkswagen ID.3 je uspeo da pređe 421 km, a zvanični domet mu je 418 km (model ID.3 PRO 539 km fabrički, na testu 564 km). Sjajna je Hyundai Kona sa fabričkim dometom 484 km te stvarnim dometom 537 km. Važno je napomenuti da su svi automobili vozili dugo nakon što je njihov predviđeni domet dostigao nulu. Mach-E i Model 3 su dostigli granicu od 0 km na oko 600 km, ali vozili su skoro 55 ili 18 km nakon što su došli na nulu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Osnovano svetsko udruženje vozača električnih automobila

 

 

Električna vozila su ušla na velika vrata - iz godine u godinu se beleže značajni porasti u prodaji, brojne države podstiču kupovinu električnih vozila, porezi na gorivo i emisije gasova rastu, a sve zelene akcije promovišu upravo takvu vrstu mobilnosti zbog nulte emisije izduvnih gasova. Zato je sve jasnije da je električna budućnost neizbežna i u jednom trenutku ćemo verovatno svi preći na električne automobile.

 

Skoro svaka država ima svoje udruženje ili asocijaciju koja promoviše električnu mobilnost i bori se za prava sadašnjih i budućih vozača EV-a, a čak i na nivou Evropske unije postoji asocijacija AVERE koja Evropskom parlamentu daje predloge novih zakona za standarde emisija štetnih gasova poput normi Euro6 i buduće Euro7. Sada je i zvanično predstavljena i GEVA - svetska asocijacija vozača električnih vozila koja okuplja čak 28 takvih udruženaj širom sveta.

 

Cilj ovog svetskog udruženja je prikupiti najbolje prakse i informacije od različitih udruženja vozača EV-a i njihovih članova kako bi si međusobno pomagali, informisali i kako bi se dodatno podstakla električna mobilnost širom sveta. Takođe, želi da se podstakne da do 2030. godine sva putnička i laka dostavna vozila budu električna ili hibridna. ''Samo tokom prošlogodišnje pandemije korona virusa viđeno je koliko u stvari emisije štetnih gasova mogu da imaju uticaj na okolinu, a ovakvim ciljem iste bi se značajno smanjile te čak mogle da se spreče i klimatske promene'', navode osnivači GEVA-e.

 

GEVA ističe da su takvi ciljevi vrlo ostvarivi s obzirom na napredak tehnologije, a prelaz na električna vozila dodatno ubrzavaju i podsticaji koje pružaju brojne države pri kupovini i vlasništvu električnih vozila. Jedna od prvih zajedničkih aktivnosti GEVA-e biće učestovanje na Konferenciji UN-a o klimatskim promenama COP26 koja će se održati u Glazgovu u novembru ove godine. Udruženja povezane sa svetskom asocijacijom planiraju da organizuju posebne događaje u svojim zemljama kao i ''rally'' vožnju do Škotske kako bi promovisali elektromobilnost kao važan element u rešavanju klimatskih promena.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Novi električni Volvo crossover pod nazivom XC20 ili XC30

 

 

Nakon električnog modela C40 Recharge koji je prikazan ranije ove godine, Volvo će po pisanju nekih medija kupcima ponuditi još manji električni crossover. Navodno, to će biti električni crossover iz B segmenta, možda sa XC20 ili XC30 oznakom.

 

To znači da možemo očekivati rivala modelima kao što su Peugeot e-2008 i Opel/Vauxhall Mokka-e. Ipak, Volvo XC20 ili XC30 će biti luksuzniji i skuplji od pomenutih modela. XC20/XC30 će dakle biti dostupan samo u električnoj verziji, imajući u vidu da će Volvo do 2030. godine postati isključivo električni bend. Neke informacije kažu da će XC20/XC30 navodno moći da se dobije samo sa prednjim pogonom, uz jedan elektromotor smešten napred. Kako stvari sada stoje, pojavljivanje ovog modela na tržištu se može očekivati tokom 2023. godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog