djunis82

^^^ Ne može tamo po cenama koje su ovde priželjkivane (nabavna plus svi troškovi), bar ne tako lako i ne u željenim količinama da je to tako jednostavno, svi bi tako radi. A svedoci smo da veoma mali broj ljudi se odluči za lični dovoz Prilično su relativne te računice. Možda je taj od 600h km tek prošao generalnu, dok taj od 350h km je pred generalnom. I opet, osnovno pitanje: koje je primenljivo rešenje koje bi pomirilo ovdašnju tražnju ovakve platežne sposobnosti I ovakvih želja sa objektivnim uslovima i stanjem ponude?

Potpuno tačno. Velika je razlika između tržišta polovnjaka starosti 1-4 godine, onih od 5-9 i onih 10+ godina. Cena postepeno opada, ali verovatnoća krša eksponencionalno raste. --- Naravno da se prevara može gradirati. Meni je veća prevara da se uopšte prodaje automobil koji je krpljen od 2 različita lupana. Nije to ekvivalent kolega. Ovde govorimo o tržištu i prodaji, a ne opisivanju rezultata prodaje ----- @ostali koji su protivnici trenutne prakse: kako biste se vi, da ste trgovci, postavili u situaciji kada imate kupce koji za 2.500 očekuju automobil star 15 godina sa kilometražom do 200.000km, a za tu računicu preko ne možete naći takav auto?

Dobro, šta možeš da mu prodaš? i po kojoj ceni?

Izvini, nisam video ovu i prethodnu poruku. Nije to ista prevara. Ako na pumpi zatražim pun rezervoar i dobijem račun za 80litara goriva na rezervoar kapaciteta 60litara, znaću da sam prevaren i neću više kupovati tamo (pravne posledice prevare koje bi prodavac trpeo sad neću navoditi) Kada se u poslovnom odnosu stvarno dogodi prava prevara, poslovni odnos se prekida. Kada je na tržištu na strani ponude neka prevara sistemskog karaktera, tržište doživljava kolaps tako što se tražnja povuče i broj transakcija se desetkuje ili ode na nulu. Kolaps traje dok se ponuda ne prestroji i prilagodi očekivanjima tražnje. Da li je to slučaj sa tržištem matorih polovnjaka u Srbiji? Ne bih rekao, jer, koliko vidim, tržište funkcioniše bez ikakvih problema od liberalizacije pa do sada. Dakle, kupci kupuju te automobile, matore polovnjake. Obim prodaje je prilično veliki (97.000 uveženih automobila starijih od 13 godina, samo u 2017. godini) I to sa uračunatom "prevarom na kilometar satu". A dodao bih da je i u među kupcima Srbiji, kao stvar opšteg znanja, uvažena činjenica da automobili preko prelaze velike kilometraže, naročito dizelaši. A opet se gaji iluzija da se može kupiti matori polovnjak sa relativno malom kilometražom. Po ceni onog sa ogromnom kilometražom. Za mene je to svesna samoobmana, u koju se, sudeći po nesmetanom funkcionisanju tržišta polovnjaka, i ne veruje puno. Prema tome, dabome To je potpuno legitimno. Vidi, ponuda je spremnost da se auto proda po ceni X, a tražnja je spremnost da se auto kupi po ceni Y. Tamo gde se ponuda i tražnja poklope (X=Y), dođe do prodaje. U našem konkretnom primeru, prosečni srpski kupac spreman je da auto od nekih 15 godina sa <200.000km, plati 2.500 EUR. Po toj ceni, takvih automobila NEMA. Takav automobil košta 3.500 EUR. A po ceni koju je spreman da plati, može kupiti samo onaj koji je >300.000. Dakle, obzirom da je cena od 2.500 EUR za >300.000 nešto što se teško može promeniti (obzirom na nabavnu cenu preko), kupac može uraditi 2 stvari: 1) dodati 1.000 EUR i kupiti željeni auto 2) kupiti ono što se nudi za novac koji ima auto. To je to. Sve i da se eliminiše priča sa štelovanjem kilometraže dolazimo na ovo što sam opisao.

Ja ne trgujem automobilima, potpuno sam iz druge priče. U trgovini automobilima sam prodavac samo kad prodajem svoj auto zarad kupovine sledećeg (što se može videti iz moje dosadašnje forumske aktivnosti) Ali, kao ekonomista, ne mogu a da ne pokušam da objektivno razumem to tržište. I to nema lične veze sa bilo kim, već sa trgovcima i kupcima polovnjaka u celini. Ja bih rekao da ovde postoji ono što pravnici nazivaju "saglasnost volja" između "prevarenih kupaca" i "prevaranata prodavaca". Pojednostavljeno, kupci se suočavaju sa 2 pitanja: - Da li vam je važna prava kilometraža? DA/NE - Da li ste spremni za platite stvarnu cenu za pravu kilometražu? DA/NE Ovi koji odgovore DA-DA su kupci automobila <200.000km po ceni od 3.500 Ovi koji odgovore NE-DA su kupci automobila >300.000km po ceni od 2.500. ALi, ove dve grupe kupaca ne čine više od 10-15% Ogromnu većinu čine oni kojima je kilometraža bitna, koji navodno Većinu kupaca (sigurno preko 90%) čine oni kojima je kilometraža važna, koji to govore i tako se ponašaju, ali koji zapravo nisu spremni da plate stvarnu cenu za tu kilometražu. I takvi kupci završe sa automobilom "<200.000" po ceni od 2.500 EUR. To su kupci koji žive iluziju da automobil iz uvoza, DIZEL, star 15 godina nije prešao više od 200.000km i da takav treba da košta 2.500 EUR. Tu iluziju žive ili iz neznanja ili iz ignorisanja činjenica. Iole internet pismen čovek, ukoliko je voljan, će jednostavnom proverom na mobile.de videti koliko zaista košta automobil koji priželjkuje i tako razveje iluziju. Dakle imamo iluziju kupaca i prevaru trgovaca. Pitanje je ko je prvi počeo? Kokoška ili jaje? Pa, prvi su počeli PRODAVCI, naravno. Ali su prevaru KUPILI kupci. Zbog svoje iluzije. Tako se uspostavio krug u kojem se trenutno nalazi najveći deo tržišta polovnjaka. To tržište tako funkcioniše otkako je liberalizovan uvoz polovnjaka. I zato ovo nije prevara u klasičnom smislu reči. Jer da jeste prava prevara, tržište bi se blokiralo i u kratkom roku bi se ponuda prestrojila u skladu sa stvarnim (a ne formalno deklarisanim) željama kupaca.

2.500 evra jeste stvarna cena za automobil star 15 godina i >300.000 km. To sto mi ŽELIMO da je to cena za automobil sa kilometražom <200.000 jeste problem sagledavanja i prihvatanja stvarnosti Recimo da, u nekom idealnom svetu, postoji mogucnost da se ova zla praksa iskoreni. Šta bi se dogodilo? Dogodilo bi se to da na tržištu imamo: - automobil star 15 godina, >300.000km, i DALJE po svojoj STVARNOJ ceni od 2.500 EUR - automobil star 15 godina, <200.000km, po svojoj stvarnoj ceni od 3.500 EUR. I pošto je platežna moć ovdašnjeg tržišta prilično ograničena (što se i vidi iz cenovne strukture tražnje za polovnjacima), to će u dužem roku rezultirati postepenim eliminisanjem ovih od 3.500 EUR (jer će to kupovati zanemarljiv broj ljudi), te će na tržištu ostati samo ovi sa >300.000km. I šta imamo na kraju? Isto ono što imamo i sad, po istoj ceni, samo sa pravom cifrom na km satu. I ko je tu ostvario benefit? Šta se NE BI dogodilo? Ne bi se dogodilo što bi, izleda očekivali, a to je da ovaj od <200.000km dođe na cenu od 2.500, odnosno da onaj od >300.000 spadne na cenu od 1.500. Jer, cena u Srbiji zavisi od nabavne cene u inostranstvu, a ona se neće tako lako pomeriti naniže zbog ovakve "turbulencije" u Srbiji JEdna od lokalnih iracionalnosti. Nešto slično onome što prosečni Srbenda očekuje od idealnog političara da radi kao Tito: "Tito je krao i narodu davo. Ovi kradu i nikom ne dadu" Sve dok kupac nije prisiljen da kupuje takvu robu, već se svojevoljno odlučuje za nju, ja bih rekao da on svesno prihvata rizik.

Ovo što radi Dule, onako kako je opisao, i nije neka prevara, već izlazak u susret iluzornim željama kupaca. Kako ja to vidim? Prosečan automobil, recimo C klase, karavan, star 15 godina, a da nije havarisan, u 95% slučajeva prešao je preko 300.000km. Kada se uzme u obzir njegova nabavna cena preko, troškovi prevoza i zarada prodavca, recimo da je njegova cena Srbiji nekih 2.500 EUR. To je jedini realni input. Činjenica. Kupci u Srbiji, po ne znam kom osnovu, očekuju da cena od 2.500 EUR koju oni plaćaju ovde, u Srbiji, treba da važi za automobil do nekih 200.000km, dok bi za isti takav, a koji je prešao preko 300.000km, trebalo da važi cena od manje od 2.000 EUR. To nije realni input. To je ILUZIJA. Šta prodavac može da uradi? (Za potrebe objašnjenja, pod "prodavcem" podrazumevam TRGOVCA automobilima, nekoga ko ostvaruje prihode njihovom prodajom na kontinuiranoj osnovi) Recimo, ako se opredeli da uveze automobil tog godišta sa velikom pravom kilometražom 1. Postavi lokalnu tržišnu cenu 2.500 EUR, ali ostavi pravu kilometražu i... ČEKA... U tom slučaju, treba da čeka nekih X sedmica ili meseci da bi se javio kupac koji razume činjenicu opisanu iz uvoda (o realno pređenoj kilometraži za to godište). Za to vreme, drži novac zarobljen, a vremenom morao bi i da spusti cenu do nivoa troškova nabavke (ako npr. ne proda za godinu dana) Realno, to je malo verovatni scenario za ljude kojima je prodaja automobila izvor prihoda. To vreme za čekanje imaju prodavci koji prodaju lični automobil 2. Ostavi pravi kilometražu, a cenu spusti na nivo koji je "očekivan" za tu kilometražu. Ako je spusti do nivoa troškova nabavke, onda je badava radio. Ako je spusti ispod, onda poklanja novac drugom A i u tom slučaju je upitno koliko će čekati da to proda, jer će ljudi zazirati od te kilometraže. Dakle, ni ovaj scenario nije realan. 3. Postavi lokalnu tržišnu cenu, spusti kilometražu Bingo, automobil se proda u normalnom roku. Ako se opredeli za drugi pristup Uveze automobil tog godišta sa malom (do 200.000) pravom kilometražom Takav automobil bi u Srbiji imao, recimo, cenu od 3.500 EUR. Ma koliko se kupci zaklinjali u to da su voljni da plate i više za pravu i manju kilometražu, ljudi LAŽU (bar 95% kupaca). Svako, ko bude video takav auto uvek će ga cenovno porediti sa onim što košta 2.500 EUR, a ima "istu" kilometražu. I onda će se, "logično", zapitati: "zašto bih ja plaćao 1.000 EUR više, kad imam isti takav auto za 2.500 EUR?" I šta onda da radi prodavac? Da opet spušta cenu i niveliše cenu dobrog automobila sa cenama ostalih "dobrih" automobila? Nije realno niti racionalno. I to je taj circulus viciosus tržišta matorih polovnih automobila u Srbiji.... I zato ja, suštinski, smatram da je Duletovo objašnjenje, a i prodajni pristup, zapravo, validan

Da si manje vremena proveo u "ispijanju kafe".....

Vidi, znaš i sam da je Libra lux, a ne konfekcijski auto. To znači da je imala gomilu boljih stvari od konfekcije. Međutim, tokom godina i sama konfekcija je dobijala deo po deo stvari iz lux segmenta, kako bi bila atraktivnija za kupovinu. Tako i 308 i uopšte svi automobili C klase te generacije kao standarndne imaju stvari koje se nisu mogle očekivati nekih 7-8 godina pre. Sve se onda svodi na stvar procene vrednosti koja se dobija za dati novac

A, ako ti godina-dve starosti gore-dole ne igra neku ulogu, mislim da nije nerazumno pogledati i neku 307 karavan 2007. godište. Niža cena, taman toliko što je stariji model, a opet jednako prostran i udoban kao i 308. A možeš da je nađeš i u verziji atmo benzinca, pa opet plin koji on skroz dobro podnosi. Benzinci u 308 nisu se baš proslavili Šta da napišem, druže, kad bi bilo ionako dosadno čitaocima. Jer, samo bih ponavljao kako mi se auto sviđa, kako uživam u vožnji, prostoru iznutra, udobnosti, da jedva čekam svaki dalji put, da je potrošnaj za prvih 17.000 km nekih 5.6 litara (čep metoda). Žena ga vozi, sviđa joj se. Deci se sviđa. Meni se sviđa. Jedino što je skrnavo na tom autu je menjač. Ono je bruka jedna. Radi on, ali kako ga napraviše onako kugličastog i da ne menja glatko, to je čudo i sramota francuska @SavaNS, i ja sam pre 308 vozio Libru karavan. Oba auta imam predstavljena na ovom forumu. 308ica je nesto detaljnije predstsavljena na forum.garaza.com

NIsam proveravao, ali rekoše mi da je akumulator za motore sa S&S skuplji za 50eur u odnosu na ostale. Evo, vozim 308icu već 1.5 godinu, svaki put mi lepo kad sednem za volan. Svaka vožnja mi je uživanje (nisam trkač, volim vožnju koja ne zamara). Nijednom mi se nije desilo da me vožnja u 308ici premori. E, da, još jedna stvar u odnosu na Picasso, Grand Picasso, Scenic i Megan III (naročito Megan): vozačko sedište je mnogo udobnije i kvalitetnije urađeno. Kod Picassa, bočna potpora za goozove se brzo upropasti jer je od običnog sunđera, postane ružno na izgled onako sažvakano. Sedište kod Megana mi je iznenađujuće tvrdo i malo. (to govori čovek od 192cm i 105kg) Mada, ako poredim 308 , verziju od 2014. (onaj sa karting volanom, sabijen i smanjen) i Picasso iste godine (onaj sa tankim led svetlima), onda Picasso pobeđuje

Nisam se najpreciznije izrazio. Nisam ja kupio ovaj od 112ks zato što ima Start-Stop, nego sam napisao da je naziv tog motora E-HDI jer ima Start-Stop. Sad vidim da sam poruku napisao da navodi na pogrešan zaključak

Meni se Roomster nije svideo. Napred sedišta od Fabije, a pozadi izrazito mala i neudobna sedišta. Pežo 308, kad ima 3 sedišta nazad, je komotan čak i za odrasle su ta sedišta ok Ako ne možeš da priuštiš ove novije verzije motora, onda bolje idi na 308icu sa motorom od 90ks. Nešto je slabiji (mada, biće ti ok za vožnju) ali će ti se isplatiti više

Ja sam dosuo prosle godine. Kostalo je 220 eur i, po recima majstora, trebalo bi da sam miran bar nekih 60.000 ako ne i vise. 150 eur kosta potpuno izbacivanje celog tog sistema. Posto sam kola gledao na aukcijama, pa sam imao prilike da vidim i druge PUG i Citroene, video sam da im se otprilike poklapa taj servisni interval za FAP na 150-200.000 Ja sam uzeo auto na 155.000 i aditiv dosuo na 162.000 Ne znam koliko si ogranicen budzetom, ali ako mozes da se protegnes, savetovao bih ti da juris one novije verzije tih motora, od 92 ili 112ks. Kazu da su mnogo bolji od prethodnih, pouzdaniji i jeftiniji za odrzavanje. Ja sam uzeo taj od 112ks, tzv E-HDI jer ima start-stop sistem.

Ja sam imao istu dilemu. Odlucio sam se za Peugeot 308 SW i nisam se pokajao. Kvalitetnije je uradjen od Citroena, neces imati skripu i cvrcke. Jednako je prostran, a jeftiniji u nabavci. Veci i korisniji gepek

Alfini, prebaci u poruku na ovu temu to sto ti covek ispricao

@nesa 159: Podatak koji sam dao je isključivo po pumpi. Početkom svakog meseca sipam gorivo do vrha i tako pratim. Kompjuter laže za 0.5 litara

308, 1.6 HDI, 112ks Za prvih 5.700km, prosecna potrosnja 5.34 Racunam da je tu bilo oko 1.,5-2.000km autoputa, oko 2-2.500 i ostatak grad

Ja sam svog deckonju odgovorio od hoverborda prikazivanjem YT klipova sa padovima pocetnika (dece i odraslih). Sve mu je bilo jasno I meni, takodje

Kako testirati tacnost nekog kataloga vrednosti automobila? Jednostavno, koliko ljudi bi bilo spremno da proda svoj auto po AMSSovoj ceni. Eto, kada sam kupovao Libru 2011. godine, AMSS je cenio 4.500, a ja platio 3.800. Mogli smo se naci na 4.200, pa zadovoljni i AMSS i ja... 308icu mi AMSS procenjuje na skoro 9.000 evra, a ja je platio 6.600 evra. Nadjemo se na 7.6000 i svi dobri

MAK Petrol u Makedoniji. Ranije sam sipao i na Octi. Jeste, ovo je 308 sa 6 brzina

Beograd - Nei Pori - Beograd U odlasku preko Dojrana, u povratku preko Evzonija. Prosecna brzina 77km/h, u koju je ukljuceno i svako stajanje na granici i naplati putarine (bar 1h-1:15h) PUG 308 SW, 1.6 HDI, 112ks. Predjeno 1.464km sa 82l goriva (od cega 51l makedonskog, definitivno losijeg). Klima ukljucena non-stop, na autoputu do 120kmh (povremeno do 130kmh) Na magistrali do 90kmh, grcka magistrala 110kmh. Prosecno 5.6 l/100km Libra je za isti put prosle godine (doduse preko Evzonija u oba smera) u istim uslovima i stilu voznje (malo mozda brze na autoputu, ne znacajno vise) potrosila 92 litra goriva, 6.27 Ranije je Libra na relaciji do Nei Pori, ali iz Cacka, trosila 5.7

Ja sam isprobavao Lagunu III pre kupovine PUGa i mogu ti reći da sam bio dobro zagrejan za auto. OStavio mi je baš dobar utisak. I limuzina i karavan Ima fora s tim Lagunama oko profila guma. Tu možeš da dođeš u situaciju da se podobro izuješ za pneumatike

Šta je u planu sledeće?

Grand Scenic, Grand Picasso, Peugeot 5008, S-Max, Touran/Sharan...