Kuda ide ovaj svet?

[kicerica 5]

Srpska kultura, izgubljen slučaj?!

 

Veliki brat (Foto: forum antiglobalista)

Svađe, peting, seks, skandalozna ponašanja, u kojima jedan učesnik vređa porodicu onog drugog, ili se bavi njegovim narušenim zdravljem, i fizičko nasilje, iz sezone u sezonu, sve su prisutniji u Farmi, Velikom Bratu i ostalim, manje popularnim rijaliti programima.

Nakon nedavnih – pedofilske ispovesti folk pevača Andrije Ere Ojdanića, o tome da je, pre desetak godina, bio u ljubavnoj vezi sa maloletnom devojkom, kao i tuče između pevačica pseudofolk muzike, Goce Božinovske i Vesne Rivas, čiji je povod bio etiketiranje Goce Božinovske, kao prostitutke, odnosno ismejavanje mioma Vesne Rivas, u predelu abdomena, ne ostaje nam ništa drugo nego da dobro razmislimo o svojevremenoj izjavi G-dina Nebojše Pajkića, kako je krajnji cilj rijaliti programa ubistvo pred kamerama.

Poražavajuć je podatak da ove osavremenjene starorimske skaradije gledaju ljudi srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, mada je obrazovanje u Srbiji prilično rastegljiv pojam. Za ovakve njihove kulturne afinitete, ne bi smelo da bude bilo kakvog opravdanja. Fakat je, da je čovek, koji se za svoga života kulturno ne uzdiže, običan mediokritet i, samim tim, zatvoren za nadgradnju najvišeg, duhovnog segmenta svog života.

Tako, konzumenti spomenutih skaradija, ne samo da se kulturno ne uzdižu, oni se kulturno samouništavaju. U potpunosti predani sudbini, tužni, anksiozni, apatični ili depresivni, oni, kao da su izgubili svaku nadu u pozitivna dešavanja i promene, koji bi doprineli potencijalnom boljitku, ovog, duboko devijantnog društva, u kome vegetiraju. Nada predstavlja jedini put ka delovanju i ostvarenju svakog pozitivnog životnog cilja.

Ono što još više deluje poražavajućim, ogleda se u nedostatku empatije pripadnika tzv. urbane populacije, koji zaista nisu konzumenti osavremenjenih starorimskih skaradija, i koji se po tom pitanju, sa puno gordosti, rukovode floskulama, poput ako ti se ne sviđa promeni kanal, ređe, isključi televizor, uključi mozak. Štaviše, oni ispadaju još gori. Ćute i neretko se podsmevaju zatupljenim masama, umesto da tu svoju kulturnu prosvetljenost upotrebe u ispravne svrhe, i pokrenu razne akcije za ukidanje ovih kulturnih skaradija. Zašto, ako ih baš briga za sve, ne pođu od toga da, npr. kroz par godina, posledicom bunta, baš njihovo dete može postati lažna rijaliti zvezda.

Rešenja za ovaj ogroman problem posrnuća srpske kulture, tj. kolektivne srpske svesti, izgleda da, za sada, nema. Da li je zaista potrebno da se nus pojave iz rijalitija prenesu na ulice, i kako G-din Pajkić kaže, dogodi ubistvo pred kamerama, pa da se, tek onda, uzmemo upamet?!

 

 

 

Igor Vlahović

 

 

 

Edited June 19, 2013 by kičerica

[kicerica 5]

Tekst preuzet iz Politikinog zabavnika, koji je objavio deo teksta iz knjige "Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera", pod naslovom "O intelektualcu" Slobodana Jovanovića, srpskog istoričara, književnika, političara Kraljevine Jugoslavije. Ovaj izvod kako će vreme kasnije pokazati tačan je i nakon pola veka od njegovog nastajanja.

 

 

„Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovjek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspjehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa.

Bilo usljed njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrijednosti ne razumije i ne cijeni. Sve cijeni prema tome, koliko šta doprinosi uspjehu u životu, a uspjeh uzima u „čaršijskom”smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrijednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavljenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je pretjerano visoko mišljenje o sebi samom.

U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uvjerenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca.

Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspio postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolje reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je:

„Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!”

Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovjek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovjek kraj punog čanka ostane gladan.

Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovjek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspjeha, vidi se kako je on moralno zakržljao. Pored poluintelektualca koji je uspio, postoji i poluintelektualac koji nije uspio.

Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste.

Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je objelodanila dve stvari:

1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito osjeća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi;

2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spriječi pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.”

[kicerica 5]

Bila jednom četvorica Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je da se obavi jedan važan posao,
i Svako je mislio da će ga Neko obaviti.
To je mogao da učini Biloko, ali Niko nije hteo.
Zbog toga se Neko naljutio, jer to je bio posao za Svakoga.
A opet Svako je mislio da Biloko može da ga obavi,
ali Niko nije shvatio da Neko ne želi da ga obavi.
Na kraju je Svako krivio Nekoga,
jer Niko nije učinio ono što je mogao da uradi Biloko.

 

 

U potpisu:
Neko ali nisam baš siguran Ko.

[kicerica 5]

Veličina je bitna, al' vagine

 

biiip mu mater, sedim juče i razmišljam, kako to da žene stalno nešto
pričaju o veličini kurca, a mi samo ćutimo i klimamo glavom, k'o četvorooki
štreber pred ambicioznim tatom kad dobije trojku iz istorije. Ta ženska
emancipacija nas je naterala da se stalno zbog nečeg osećamo krivim, da se
pravdamo i da im udovoljavamo bez konca i kraja. I to mora već jednom da se
zaustavi.

Vreme je za kontraemancipaciju.

Prvo je krenulo sa pričom o ravnopravnosti, školovanju, izboru za koga će da
se udaju i slično, onda se nastavilo, zaposlenjem i politizacijom, pošto
kao, žene nisu imale pravo glasa - Tako je, nisu imale pravo glasa, pa? U
čemu je problem? Zar neko misli da za to nije bilo valjanog razloga!?

I umesto da budu srećne što smo im da lisve to, što smo im na kraju krajeva
dozvolili čak i da glasaju, umesto da ćute i da se pokriju ušima, jer su nam
sada svi državnici uglavnom kompletni idioti, al' sa stilom, jer da žene
znaju da izaberu, bile bi u srećnim brakovima i vezama, a ne po sigurnim
kućama, ili u frižideru dok im mužjak tarlambasa neku klinku, one idu dalje
teraju po svom. Još prava, daj još prava i još i još.

Pokret feministkinja, reklame za žene, magazini za žene, ovo za žene, ono za
žene, razne modne pičke materine, rasprodaje, sniženja, kurci, palci, na
kraju prodavnice cipela postale veće od prodavnica gedžeta.

I sve je okej, navikne se čovek na sve nesreće, pa i na emancipaciju, i onda
BAP!, iz nehata pogleda epizodu serije Sex i Grad, pošto se sada uglavnom
televizijski program pravi za žene. I u toj epizodi vidi kako ona razgažena
Samanta na'vatava nekog tipa na sred ulice, u skladu sa njenim kurvanjskim
likom iz serije. I kako to biva uvek sa njom, tipa kojeg je upoznala na
kraju epizode, do odjavne špice je privela, i jebala bar tri puta. Međutim,
ovaj put ne.

Privela ga je, ali lik ima kurčinu koju ni Samanta ne može da primi.

Sedim u sobi sam, ćutim, gledam ono, i zapitam se dokle bre više sa
izvoljevanjem? Ne valja kad je mali, ne valja kad je veliki, ne valja kada
je kriv, ne valja kada je prav, ne valja tanak, debeo, normalan, nenormalan?
Pa šta valja majka mu stara? Ništa im ne valja, hrđavom kurcu i dlaka smeta.

I da se ne biste nezasluženo osećali kao govno zbog bezobrazluka
emancipovane žene, evo vam nekoliko konkretnih rečenica kojima ćete u svakoj
situaciji lako postavititi i subjekat i predikat na pravo mesto kada je
kurvinsko izvoljevanje tokom sexa u pitanju.

Mali
- Šta mali pizda ti materina? Nije mali nego ti imaš rupčagu, može unutra
glava da se proturi da se vidi kako izgleda materica uživo.

Veliki
- Šta debeo i velik, šta si stegla ko da ti tražim sto evra na zajam? Kako
misliš da rađaš ako oko malo većeg kurca ovako zajebavaš?

Kriv
- Šta kriv, nagni se na levu stranu pa ti neće biti kriv.

Više ga ne oseća
- Pa naravno da ga više ne osećaš kad si procurela dole do komšije, kapiram
da ću posle ovog jebanja morati da mu krečim plafon.

Boli
- Naravno da boli kad si suva k'o drenovina Kraljevića Marka. Mislim, je l'
mene Bog ovako obdario da bih morao još dodatno da ližem po pola sata pre
nego što ti ga gurnem?

Ne ulazi lepo
- Naravno da ne može da ti uđe lepo, pa nije moj biiip zglobni autobus pa da
tako lako prolazi kroz lakat krivine.

Spustio se
- Nije se on spustio ni zbog čeg' drugog, nego zato što ležiš na tom krevetu
k'o naftna mrlja u Pacifiku, moram na svaka dva minuta da ti opipam puls da
vidim 'el si živa.

Eto, dalje se snađite sami, ali aman, već danas počnite sa
"kontraemancipacijom", svaki sekund nam je dragocen.

 

 

KOMENTARI

 

 

 

http://www.tarzanija.com/velicina-je-bitna-al-vagine/

Edited June 30, 2013 by kičerica

[MS PK 7734]

Leeele, ovaj ima da bude lincovan, misli da ce biti javno spaljen, kao vestice sto su nekada palili

[Mijailović P. 3450]

Uh, najezim se od buducnosti !

[beli_Punto 123]

http://www.magacin.org/2013/07/dragi-nasi-ocevi-i-dedovi-oprostite-nismo-vas-dostojni/

 

i tacku na temu da stavite!

[kicerica 5]

Istina, ziva istina.

[marko1984 2]

Na zalost...

[mare batica 0]

ko ima vremena, neka procita od Danka Popovica, Knjiga o Milutinu, deluje vrlo otreznjujuce.

[kicerica 5]

Knjiga o Milutinu

 

 

http://ponude.biz/knjige/k/Knjiga%20o%20Milutinu.pdf

Edited July 8, 2013 by kičerica

[kicerica 5]

Tamo.....

GDE CVETA LIMUN ŽUT,

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=wLbVIu71QI0

Edited July 9, 2013 by kičerica

[kicerica 5]

Bugarski mitropolit Kiril pronađen zadavljen!

 

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/bugarski-mitropolit-kiril-pronadjen-zadavljen/

Edited July 9, 2013 by kičerica

[beli_Punto 123]

Izmedju ostalog ... 

 

http://www.kurir-info.rs/vi-ste-profesori-krenite-u-rat-protiv-starleta-sponzorusa-pevacica-tajkuna-i-pobedite-ih-clanak-884567

[Sh@rance 3]

Da nije ovaj sa puntom clan FLCS

[SikterBre 31]

Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde ne zaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje.
Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci. Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću.
Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje. Gde nisi normalan, ako ne poludiš. Gde živiš samo zato da bi umro. Gde je vreme beskonačno, a glupost besmrtna...

[kicerica 5]

Kineski slamač nerava

 

 

Кинески сламач нерава

 

 

Gaođin 7 (Foto: RTS)

Peking – Vojska NR Kine transportni avion pretvorila u leteću radio i televizijsku stanicu, koja će se koristiti za psihološke operacije i propagandu. Osnovni cilj dejstva aviona jeste da izazove „nervni slom“ neprijatelja, tako da bude poražen bez borbe.

Narodnooslobodilačka vojska Kine prepravila je transportni avion u leteću radio i televizijsku stanicu, koja će se koristiti za psihološke operacije i propagandu.

Državni mediji su javili da je avion I-8 prepravljen i da je u njega ugrađena oprema za emitovanje radio i TV programa.

To je još jedan znak da kinesko vazduhoplovstvo počinje da dostiže američko u pogledu korišćenja savremenih tehnologija ratovanja, ocenjuje američki magazin Forin polisi.

Novi avion „gaođin 7″ zadaće „neprijatelju nervni slom“ svojim letom, ocenjuje kineski provladin list Global tajms.

„Gaođin 7″ će, kako navode kineski list, „sprečiti širenje neprijateljske propagande, uticati na moral neprijateljske vojske, posejati seme glasina i zbunjenosti i poslati celu neprijateljsku vojsku od običnih vojnika do zvaničnika u stanje nervnog sloma“ – tako da kineska vojska pobedi bez borbe.

Ovakav opis dejstava ovog novog oružja, izazvao je veliki broj podrugljivih komentara na sajtu Global tajmsa.

Međutim, ovakva dejstva, u vojnoj terminologiji poznata kao „psihološke operacije“, imaju dugu istoriju, posebno u Vazduhoplovstvu SAD.

Novi kineski avion sličan je američkom EC-130J „komando solo“ koji nosi opremu za emitovanje televizijskog i radio programa, sa veoma jakim signalom.

Signal iz propagandnog aviona je toliko jak da dok se emituje potpuno ometa ostale radio i televizijske programe koji se emituju na podrčju gde avion dejstvuje – i tako u etar šalje samo poruku koju SAD izabere.

Avione za širenje radio i TV propagande SAD koriste još od Vijetnamskog rata, a korišćeni su i tokom sukoba u Iraku i Kuvajtu 1991. godine. U operaciji „Pustinjska oluja“ glavni zadatak aviona bio je emitovanje poruke iračkim vojnicima da se predaju.

Takođe, kako navodi američki magazin Forin polisi, ovi avioni su korišćeni i tokom bombardovanja Libije 2011. godine. Konkretna poruka koju su slali libijskoj mornarici bila je „ukoliko za cilj izabarete brodove NATO-a, bićete uništeni“.

Zanimljivo je da su avioni „komando solo“ u Avganistanu emitovali i avganistansku pop muziku, koju lokalno stanovništvo godinama pod talibanskom vladavinom nije moglo da sluša.

U komentaru američkog magazina se navodi da ovakvi primeri baš i nisu korisni za ostvarivanju američkih ciljeva. Još jedan problem je, kako navode stručnjaci, i kako se meri efikasnost dejstva ovih aviona.

Forin polisi zaključuje da sudeći po američkim iskustvu, kineski propagandni avion neće baš mnogo doprineti pobedi bez borbe.

RTS

 

[beli_Punto 123]

Verovatno ce da pustaju pink, farmu, velikog batu i ostale gluposti i neprijatelji ce da pobacaju puske i pobegnu sto dalje

[kicerica 5]

Dilea iacta est

(foto - slucajni partneri)

 

 

(Sasvim običan dan u Singidunumu, godina 40.p.n.e. Guverner provincije Ilirije, Manipulacijus Kirbije, sprema se da primi vođe Tribala, koji dolaze na prijem povodom nekakvog bezveznog rimskog praznika. Baca pogled kroz prozor i sa dosadom konstatuje da se Tribali, po običaju, guraju na kapiji. Ulazi sluga)

Sluga: Gospodaru, da li želite uobičajeni popodnevni klistir?

Manipulacijus: Ne, verni moj, poseta tribalskih glavešina će imati isti efekat. Vidi stoku kako se gura! Ko je onaj debeli?

Sluga: To je onaj Dačanin, što misli da je predsednik Veća Tribala.

Manipulacijus: Da, Jupitera mi, sad ga poznadoh! Skratio šiške. A onaj čupavi?

Sluga: To je Lupus Danicije.

Manipulacijus: A ona dronjava, što izgleda kao da je facom zaustavila zid?

Sluga: Njegova žena, Danicija Lupus

Manipulacijus: Da dovedeš onog slikara, Grka, da naslika njihov portret, pa da okači u ostavu, da se robovi prepadnu kad kradu pekmez. A onaj uštogljeni sa plavušom?

Sluga: To je šef svih Tribala, koga smo izabrali prošle godine. Zar ste ga zaboravili?

Manipulacijus: E, bar da sam ga zaboravio, nego slabovid sam, a daleko je…To je onaj što smo ga podmetnuli severnim plemenima, da misle da je njihov prijatelj?

Sluga: Tako je, gospodaru. Mada su ga i oni pročitali. Putinije više neće ni u klozetu da ga primi.

Manipulacijus: On beše akademski građanin?

Sluga: Od skora. Nabacio diplomu da malo zeza Tribale. Vole oni…

Manipulacijus: Vole, vole…A gde je moj verni Poltronije Lupus? Ne vidim ga?

Sluga: On misli da je dovoljno što svaki dan svrati po pamet kod nas, pa može i da preskoči javne prijeme.

Manipulacijus: Otima se to kontroli, otima…Narediću dželatu da sva njihova usta prišije na moje dupe, pa da vide kako se poštuje gospodar!

Sluga: Zapravo, gospodaru, oni su najposlušniji od svih. Prodali bi i majku za šaku sestercija.

Manipulacijus: Apolona mi, ko je onaj neobrijani lepotan kod ulaza?

Sluga: To je naš verni Šmrkonije, koji simulira sledbenika boginje Evrope.

Manipulacijus: A šta simuliraju ona dvojica sa gerijatrije?

Sluga: A, da, to su Velimirije i Mrkoje. Simuliraju neku gradnju, šta li…tako nešto. Zavlače Tribale da će dobiti neki Koridor 10. Mi ga tako zovemo jer foliraju 10 godina.

Manipulacijus i Sluga (zajedno): Haha..grok..khkh…haha…ludi li su ovi Tribali…

Manipulacijus: Puštaj simulante unutra!

(Zvanice ulaze redom i ugibaju se pred Manpilacijusom)

SVI ZAJEDNO: Ave, gospodaru…Bogovi ti dobro dali…

(Manipulacijus ih prima sa ledenim smeškom i svakom pruža ruku na rukoljub)

DiplomijeTomanikus: Moćni Manipulacijuse, ubeđen sam da…

Manipulacijus: Na latinici, molim!

Diplomije: Mocni Manipulacijuse, ubedjen sam…

Manipulacijus: Ma pričaj slobodno, čoveče, vidiš da te zajebavam!

Diplomije: Hahaha…Duhoviti kao uvek…hahaha…Odmah sam ja znao…

Manipulacijus: Ti si onaj što je grdio Rim kad smo vas ono malo opeglali na jugu Ilirije,a? Što si pozivao narod da se bori protiv naših legija?

Diplomije: Nisam, gospodaru, Audija mi! Morao sam zbog stana, inače sam intimno navijao za legije. Časti mi moje radik…naprednjačke!

Manipulacijus: E baš si našao u šta da se zakuneš! A voziš Audijus, a?

Diplomije: Osmokopitni, sa prednjom vučom. Dve konjske snage.

Manipulacijus: Ko su ove plavuše s tobom?

Diplomije: Moka supruga i njen stilista

Manipulacijus (zagleda): Taj se leba najest` neće. Ajd sad, sevaj tamo i nemoj drugi put da nosiš masku, nije ti ovo maskenbal.

Diplomije: Nemam masku, gospodaru, ovo mi je faca.

Manipulacijus: Ne mogu da verujem. Zakuni se.

Diplomije: Školovanja mi moga!

Manipulacijus (slugi): Vodi ovog tamo i pazi da ne trpa pečenje u džepove, ko prošli put.

(Prilazi Dačanin)

Dačanin: Gospodaru Kirbije, dozvolite da vas poljubim u de3snicu junačku!

Manipulacijus: Ne bi ti dao ni konja da mi poljubiš. Nego vidi ovako, sine Dačanine…opet si se ugojio… šta ono tedoh da kažem…a, da! Sine Dačanine, rešio sam da napravim jednu malu kombianciju. Ti ćeš da pređeš u opoziciju, a Pontije Đilasije će malo da uskoči umesto tebe. Red je da se pomogne čoveku, skroz se olupao.

Dačanin (guta knedle): Ja…meni…ali, vlast…kako ću ja bez vlasti?

Manipulacijus: A ti si, kao, vladao do sad? Aj` ne zezaj me. Dakle, ti pređeš u opoziciju lepo i kreneš da prodaješ Tribalima žvaku da si uvideo da je je evrrimski put pogrešan, da Poltronije Lupus vodi zemlju u propast i slično.

Dačanin: Šta? Ali, vi znate, gospodaru, da sam ja dobio titulu Najrimljanina, da Rim volim više od rodnog Pomoravlja…vrednosti…standardi…

Manipulacijus: Voliš ti iznutricu od koferčeta, a ne evrorimski put. Znam te ja dobro. De stadoh? A, da! Prodaješ, dakle, Tribalima patriotizam i nabereš nešto glasova pa, posle izbora, čiji ću datum ja da odrdim, te glasove doneseš Pontiju i Poltroniju i kažeš da je takva bila volja birača. Tako ćemo opet da nasankamo Koštunija Legalikusa i one pacere iz udruženja Porta-za život Srbije. Tribali ionako nikad ništa ne kapiraju- Zima-leto, zima-leto i eto tebe opet na vlasti.

Dačanin: Gospodaru, vi ste naš roditelj i mi ćemo poslušati, ali kako ćemo bez sestercija, dvokolica, provizija?

Manipulacijus: Kad je Kirbije cicija bio? Uostalom, to je kobajagi, ostaće ti sve što imaš i sad. Samo pričaj Tribalima patriotsku priču i ne brini.

Dačanin: A je l smem i dalje da nastupam s „Miljackom“?

Manipulacijus: Ma možeš da jašeš Mrkoja Koridoriksa, što se mene tiče. Nego, gde je moj verni Vulinije, dosledni borac za simulaciju socijalizma?

Dačanin: Eno ga na jugu Ilirije, simulira brigu za tamošnje Tribale.

Manipulacijus: Znači, dogovorili smo se! Promenićeš stranu do izbora.

Dačanin: Ali, gospodaru, vi znate da ja imam svoje principe. Ne mogu da ih izdam…bez pet miliona sestercija.

Manipulacije: Ska prabljem, što kaže tvoj drug Tačijus. Daću nalog da ti se isplati iz vašeg budžeta.

(nastaviće se (nazalost))

 

Radoslav Vidaković

[kicerica 5]

Cigani spremaju prijave protiv Srba koji lažu da su Cigani kako bi upisali fakultete u Srbiji

 

 

(Фото: Блиц)

Gde su sadašnji i prošli vlastodržci doveli Srbiju vidi se iz priložene vesti. Pitanje je ko će mladim Srbima da pomogne i olakša školovanje i da li je moguće da Cigani tuže Srbe u sopstvenoj državi koji nisu u ništa boljem položaju od ovih lezilebovića naviknutih na prosjačenje i olakšice?!

Beograd -Pojedini srednjoškolci izjašnjavaju se kao pripadnici romske nacionalne manjine da bi lakše upisali željene fakultete, dobijali stipendije i mesto u domu, kaže za “Blic” Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma i najavljuje da će protiv nekih od njih podneti krivične prijave.

Kada se izjasne kao Romi, kandidati dobijaju pravo da se nakon polaganja prijemnog ispita upišu na budžet mimo rang liste, odnosno u okviru dva odsto od ukupnog broja mesta na fakultetu, koliko je predviđeno za pripadnike nacionalnih manjina i osobe sa invaliditetom.

„Lažni ili, kako ih mi zovemo, “jednokratni” romski studenti, pojavili su se od prošle godine. Osim što se na prvi pogled primeti da nisu Romi, to se vidi i po njihovom prezimenu, odnosno porodičnom stablu. Međutim, mi im ništa ne možemo. Njihovo Ustavom zagarantovano pravo je da se izjasne kako žele i ako se tome usprotivimo, onda kršimo najvažniji državni akt. Zloupotrebe se uglavnom dešavaju na elitnim fakultetima poput Medicinskog, Arhitektonskog, Farmaceutskog. Jedini način da prevarama stanemo na kraj je da protiv pojedinih od njih pokrenemo krivične prijave „, priča Mihajlović.

Da bi se neko smatrao pripadnikom romske nacionalne manjine, sve što treba da uradi je da se u opštinu u kojoj živi prijavi u poseban birački spisak. Nakon toga odlazi u Nacionalni savet Roma i traži potvrdu koju moraju da mu izdaju.

U Kancelariji za ljudska i manjinska prava kažu da ne mogu ništa da učine, jer kada iz Nacionalnog saveta Roma dobiju potvrdu da je neko njihov član, oni moraju da je poštuju.

Mladi Romi ogorčeni su zbog ove pojave.

„Tužno je što se naši vršnjaci koriste takvim prevarama. Mnogi mladi Romi su prinuđeni da istovremeno rade i školuju se i ne uspevaju da postignu uspeh kao neko ko odrasta u mnogo boljim uslovima. Za njih su tih dva odsto mesta na fakultetima jedina šansa. Na sreću, ja sam uspela da upišem Medicinski fakultet u Beogradu i to na budžet, a da nisam ušla u tih dva odsto“, priča Milena Stanojević (20) iz Beograda.

Ministarstvo nemoćno

„Mi tu ništa ne možemo. Spiskove upisanih pripadnika nacionalne manjine dobijamo od Kancelarije za ljudska i manjinska prava i ne možemo tek tako nekoga da optužimo da nije Rom“, kaže Slobodan Stupar, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje.

 

 

Blic

[beli_Punto 123]

Ko je njima dao bilo kakvo pravo da oni o necemu odlucuju ... 

[SikterBre 31]

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=YTu_tnBgvew

[kicerica 5]

Bratko i TEPKO

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/332068/Otrovna-voda-iz-Fukusime-pravo-u-okean

 

 

 

[MS PK 7734]

   

[kicerica 5]

Vreme orvelovske zamene teza, kako je sloboda ropstvo, a rat je mir

 

 

Џорџ Орвел (Фото: Новости)

 

 

Pucanje bez opomene

 

Američka industrija oružja finansira uvođenje zakona koji dozvoljavaju bezobzirno ubijanje svakog ko se sumnjiči da drugoga ugrožava, dok se državne institucije besomučno naoružavaju spremajući se za novi rat. Ovog puta protiv sopstvenog stanovništva kome je već pripremljen scenario uvođenja policijske diktature u svrhu zaštite njegovih prava koja se na ovaj način suspenduju.

 

 

Marko Vasić

(dopisnik iz Vašingtona)

 

Posle samo dva i po veka potpuno su zaboravljeni ideali koji su pokretali američku borbu za slobodu od Velike Britanije. Parole, kao što je ona kako je jedno društvo slobodno samo onoliko koliko su slobodni njegovi pripadnici, nestale su ustupajući mesto jednoj politici koja sa slobodarskim tradicijama nema nikakve veze.

  Ceo svet je već dobro upamtio imena Džordža Cimermana i Trejvona Martina, aktera jednog događaja koji još jedino u Sjedinjenim Američkim Državama može da prođe nekažnjeno. Međutim, presuda u slučaju Cimerman je u potpunosti bazirana na zakonima koji važe ne samo u državi Floridi, već i u tridesetak drugih država, članica SAD. Radi se o jednom propisu koji se žargonski naziva  Stand-Your-Ground, u slobodnom prevodu "Ne odstupaj".

  Ovom zakonskom novelom je ukinuta obaveza propisana i američkim zakonima da se u slučaju protivpravnog napada prvo pokuša sa sklanjanjem, odnosno begom, pre nego što se upotrebe sredstva koja napadača mogu da povrede ili ubiju. Po pravilu Stand-Your-Ground akta izričito je dozvoljeno odmah primeniti nasilje, čak i u slučajevima kada se neko samo oseća ugroženim. Postojanje objektivne neposredne opasnosti nije više neophodno, dovoljna je slobodna procena, kao što stoji u paragrafu 3. glave 776.013 odeljka 16 Statuta države Floride.

  Florida je, inače, prva država SAD koja je još 2005. uvela ovaj propis i to pod uticajem Marion Hamer, tadašnje lobistkinje i predsednice  National Rifle Association (NRA), udruženja proizvođača i prodavaca oružja.

  Da je pomenuti "Ne odstupaj" zakon jedino što je NRA postigao, još bi bilo i dobro, bez obzira na tragičnost pogibije mladog Trejvona Martina i mnogih drugih, anonimnih žrtava legalizovanih uličnih egzekucija.

  Dovoljno je da policajci viknu "Istraga", pa da smeju da suspenduju sva građanska prava koja proističu iz ustava i Deklaracije o pravima. Policajci su ti koji po slobodnoj proceni određuju šta je to "bezbedna udaljenost" sa koje televizijska ekipa može da izveštava o nekoj ustanovi, javnoj ili privatnoj.

Ako je potrebno, kamere će biti udaljene i iza ćoška, odakle ne mogu ništa da snimaju. Kao opravdanje za donošenje zakona poslužili su događaji koji su usledili posle uragana "Ivan" koji je 2005. pogodio Floridu. Bande razbojnika su napadale kuće i prodavnice, jer se sistem vlasti u potpunosti raspao na više dana, a žrtve su se plašile da brane svoju imovinu da ne bi bili osuđene zbog prekoračenja nužne odbrane. Vlast je odavno ponovo uspostavljena na teritoriji cele Floride, ali je sporna izmena ostala, jer ona članicama NRA omogućuje veću zaradu.

  I pre je u SAD vladao kult vatrenog oružja, a pravo na njegovo posedovanje i nošenje čak je i ustavno zagarantovano svim punoletnim i neosuđivanim građanima. Ni onim osuđivanima, međutim, nije bio problem da ispod tezge pazare pištolje, puške, pa čak i automatsko oružje i eksplozivne naprave. U Americi je sve moguće kupiti.

  U međuvremenu su se na ulicama američkih gradova pojavile i takozvane "Građanske patrole", neformalne grupe ljudi koji zamišljaju da su pozvani da brane zakon i ustavni poredak. Jednoj od njih je pripadao i ubica Cimerman, a ovo glumatanje šerifa niko ne sprečava, jer isto u potpunosti podržava NRA sa finansijskim interesima svojih članica.

  Proizvođačima i prodavcima oružja ni ovo nije bilo dovoljno, pa su izdejstvovali pomoću uticaja koje imaju da i savezne institucije povećaju svoju kupovinu.

Kako objavljuje portal The Daily Beast policijske stanice u celoj zemlji dobijaju na račun budžeta ne samo automatsko oružje, već i drone za nadzor i oklopna vozila (ukupno 2.700 otpornih na mine), a portal Natural News je avgusta prošle godine otkrio kako je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (Homeland Security, DHS) kupilo dve milijarde komada municije. DHS je u međuvremenu demantovao ovaj izveštaj, mada ga je vlada  potvrdila, a analitičari su izračunali kako je ovoliko municije dovoljno za vođenje dvadesetogodišnjeg rata, odnosno da je to prosečno šest metaka po glavi stanovnika!

  U isto to vreme je predsednik Barak Obama javno govorio kako "automatsko oružje spada u vojnu opremu i ne treba da se nalazi na američkim ulicama".

  Kao što je svojevremeno uragan "Ivan" služio kao opravdanje za uvođenje "Ne odstupaj" promene zakona, tako je i navodna opasnost od terorističkih napada iskorišćena da se opravda sve veća militarizacija američke policije. Ona u međuvremenu ima tako široka ovlašćenja da više uopšte ne može da se govori o demokratskom i slobodnom društvu. Što je najstrašnije, ona ta svoja ovlašćenja bezobzirno i koristi, faktički uvodeći vanredno stanje.

Novinski portal intellihub. com objavio je 5. jula 2013. kako je u državi Nevadi policija u mirnodopsko vreme bukvalno rekvirirala jedan privatni stan.

Prethodno je policijskoj patroli dato ovlašćenje da ode do stana Entonija Mičela, pozvoni i ovoga zamoli da napusti na izvesno vreme kuću kako bi ista bila korišćena u svrhe nadgledanja jednog sumnjivog lica iz komšiluka. U slučaju da odbije da to učini, patrola je bila ovlašćena da ga uhapsi na licu mesta zbog navodnog ometanja policije.

  Umesto da bar tako postupe, policajci su odmah provalili u Mičelov stan, dok je ovaj sedeo u dnevnom boravku, i sa u njega uperenim oružjem ga uz bujicu psovki primorali da legne na pod. Posle su još u nesrećnog čoveka, koji je ne pružajući bilo kakav otpor bio na podu, ispalili nekoliko projektila sa suzavcem. Mičel je u međuvremenu tužio policiju tražeći odštetu.

  U SAD postoji i služba koja se zove Department of Alcoholic Beverage Control koja se bavi nadzorom da li se poštuju zabrane o prodaji i konzumiranju alkoholnih pića na javnim mestima. Verovatno iz dosade, jer nemaju šta da rade, šest naoružanih pripadnika ove službe su u Virdžiniji napali studentkinju Enu Douni. Kako je 2. jula prenela agencija NPR agenti u civilu su potegli oružje i En lišili slobode zbog sumnje da poseduje pivo, dok je u stvarnosti imala samo običnu vodu. Iz pritvora je puštena tek idućeg dana.

  Protiv En je u međuvremenu podneta prijava zbog ometanja službenog lica, jer se branila od ljudi u civilu koji se nisu ni legitimisali, a za koje je smatrala da su razbojnici koji žele da joj otmu auto. Postoji i audio zapis njenog poziva za pomoć pristiglog na telefon za hitne slučajeve. En se, inače, smatra srećnom što nije ranjena ili ubijena tokom pokušaja da se zaštiti.

  Mediji sve više izveštavaju o tome kako se pripadnici američke policije treniraju na isti način kao i pripadnici elitnih vojnih jedinica. Informativni portal TimesDispatch. com to objašnjava ovako: "Poslednjih godina policijske jedinice su usvojile ne samo vojnu taktiku, već i vojnu opremu, a često i način razmišljanja vojnih osvajača umesto orijentacije na obezbeđivanje mira u zemlji."

  Publicista Majk Adams ovo objašnjava na sledeći način: "Živimo u košmaru jedne policijske države po ugledu na Velikog brata, a to nije slučajno. Sve to je uvedeno iz jednog posebnog, jasnog razloga da se javnost prvo navikne na policijsku diktaturu, da bi zatim bila aktivirana infrastruktura takvog načina vlasti kako bi Amerikanci u velikom broju bili uhapšeni ili ubijeni."

  Na kraju svog autorskog teksta u časopisu Kopp Adams zaključuje: "Dok Amerikanci dozvoljavaju da ih CNN i New York Times hipnotišu da iluzorno sve negiraju, Obamina vlast guši slobode i uvodi potpuni nadzor, streljačke odrede, lov na novinare, kriminalizaciju "uzbunjivača", zaplašivanje patriotski orijentisanih grupa, kao i stotine drugih formi represije, zaplašivanja i ucenjivanja... Dokle će Amerikanci ovo da trpe pre nego što se pobune?"

 

A 1.

 

 Crni zatvori u SAD

 

  Slučaj Cimerman ne samo da je otkrio postojanje paravojnih patrola u američkim gradovima, već i jednu poraznu statistiku. Po izveštajima Saveznog istražnog biroa (FBI) belac koji ubije belca ima tri puta veće šanse da na sudu bude oglašen krivim od belca koji je ubio crnca. U odnosu na procenat učešća u ukupnom broju stanovnika, crnaca u zatvorima SAD ima šest puta više nego belaca.

 

Марко Васић / Таблоид

Edited August 13, 2013 by kičerica