Kuda ide ovaj svet?

[silenci 2337]

au ala taj trstenik ima nebodere dok je pao sa 14og,znaci veliki grad,pa kako nece da skoci,bice toga dosta,kad drzava svaki dan tone u propast

[SikterBre 31]

Pa ta zgrada je najviša u gradu, u samom centru i na vrhu je restoran i on izašao na terasu, približio sto do zaštitne ograde, popeo se gore, preskočio se i u sred bela dana skoči dole i sve se iščivilji, kaže burazer to nije ličilo na čoveka.. Ja sam se baš dugo pitao šta čoveka natera na tako nešto, moraš mnogo sebičan da budeš i da ne misliš na druge da bi se odlučio na takav potez... 

[beli_Punto 123]

Ja sam video kad je covek pao sa 18 sprata nikad nista mucnije nisam video u zivotu ... i ne zelim da se podescam toga ali eto desava se, najgore od svega je sto je sef naredio da mu se okaci sigurnosni pojas oko struka ... 

Edited September 8, 2013 by beli_Punto

[SikterBre 31]

Jedan drugar koji voli tako da se igra sa životom se pre par godina preskakao preko te ograde restorana i okačio za ogradu i radio zgibove   isti taj se penjao u pola noći na dimnjak gradske toplane (103m) imaju stube do gore i čovek se preskočio preko ograde, popeo se iskulirao malo, ispušio pljugu i sišao dole... šta li je nekim ljudima u glavi, po nekad se pitam..

[beli_Punto 123]

semenke ... zato posle puknu kao tikva !!!

[kicerica 5]

Koliko košta ukradeno novorođenče u Srbiji?

 

 

septembar 2013.

 

 

Vladimir Čičarević: „Saznao sam da „neko“ može da dođe u dodir sa tim ljudima koji trguju decom i da „naruči“ žensku ili mušku bebu.“

Nekoliko decenija u Srbiji trguju novorođenčadima. Nije reč o pojedinačnim slučajevima, već o desetinama i stotinama otetih mališana. U poslednje vreme o tome se govori sve aktivnije, posebno posle odluke Suda za ljudska prava u Strazburu, koji je odlučio da se Zorici Jovanović, čije je tek rođeno dete nestalo iz jugoslovenskog državnog porodilišta daleke 1983. godine isplati 10 hiljada evra odštete.

Naš sagovornik je Vladimir Čičarević, rukovodilac udruženje „Roditelji nestalih beba Srbije“ koji tvrdi da je sam žrtva bebi-mafije.

- Meni je 2003. ukraden sin iz porodilišta. Ja sam pre dve godine posumnjao da mogu da postoje neke indicije da je on ukraden. Onda sam krenuo da tražim dokumenta, i da polako ulazim u trag da zaista postoje mnoge nepravilnosti u dokumentaciji koju smo dobili ja i bivša supruga. Krenuo sam malo dublje da to istražujem. I došao sam do jednog određenog momenta da sva dokumenta, sve dokaze koje sam ja predao javnom tužiocu, da oni to uopšte ne procesuiraju. To mi je mnogo bilo čudno. Onda sam se obratio jednoj grupi roditelja koja nije registrovana, u nekoj privatnoj varijanti. Bio sam na sastanku sa njima i onda sam čuo da postoji ustvari, hajde da tako kažemo, kriminalna grupa koja je mnogo jača čak i od narkokartela. Tako sam često slušao sa različitih strana da ćemo pre srušiti narkokartel nego bebimafiju. Ja sam godinu dana ćutao, ništa nisam radio, razmišljao sam kako da dođem do nekih drugih dokaza koji će ukazati javnom tužiocu da zaista beba jeste ukradena, i onda dolazimo do zaključka da od 2000. godine do 2012-2013 da je podneto preko hiljadu i po prijava i da se nijedna nije procesuirala samo zbog jednog problema, a to je zato što ne postoji zakon o ukradenim bebama. Mi u srpskom Zakoniku imamo taj 191. član koji samo govori o oduzimanju maloletnog deteta. I opet dolazimo u problem, zato što se kod oduzimanja maloletnog deteta radi o identifikovanoj osobi, sa matičnim brojem, imenom i prezimenom, dok je beba NN lice, nije identifikovana osoba.

 

Tako da je to jedna rupa u zakonu. I naš prvi talas kampanje biće to potpisivanje peticije od 30.000 potpisnika, što nam Ustavom garantuje da mi predamo taj predlog zakona o ukradenim bebama Skupštini Republike Srbije, i oni treba u roku od 15 dana da nam jave da li to može ili ne može. Ja mislim da će to moći pošto iza udruženja roditelja nestalih beba, iza cele kampanje stoje najeminentniji ljudi. Znači, to su najpoznatiji naši glumci, književnici i mnogo ljudi koji će se narednih dana i nedelja pojaviti u medijima da podrže celu ovu kampanju. Tako da sam ja jednostavno iz svog ličnog iskustva video da je to jedna teška stvar, da je to ustvari jedna potpuna mafija, koja je razgranata ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi. Stupili smo u kontakt sa roditeljima iz Španije. Kod njih je tamo jedna velika medijska blokada. Oni ne mogu kao što sam ja mogao da se pojavim u medija centru da pričam o tome javno. Ja sam, eto, da kažem, taj krst uzeo na sebe i bilo mi je prećeno. Rečeno mi je da će me mrak pojesti ako izađem da sve to iznesem u javnost. Ali ono što me hrabri to je podrška apsolutno svakog kome sam se obratio za pomoć, da se čak i neki ljudi i neke organizacije iz Srbije same javljaju i stoje iza cele ove priče. Tako da mi sad imamo jedan dobar vetar u leđa, kao da su bukvalno svi sa nama.

Odakle takvo uverenje da su vašeg sina upravo ukrali?

- Sva dokumentacija ukazuje na to. Apsolutno sva dokumentacija. Kada vi dobijete dokumentaciju iz porodilišta ona mora da ima određene faksimile. Faksimil je odrđeni pečat na kome piše ime prezime i struka lekara. Moji dokumenti, i ja sam to dao u novine da slikaju, su bez faksimila, prešvrljani su bili pojedini brojevi, prešvrljana su bila imena i prezimena pojedinih lekara, pa čak i doktorka koja je vršila obdukciju mog navodno umrlog deteta je pre četiri godine otišla iz zemlje za Ameriku. Imamo čest slučaj da su lekari koje smo videli potpisane u tim bolničkim dokumentima uglavnom, da kažem slobodno, otišli, pobegli iz Srbije. Ja sam bio pre neki dan u Narodnom frontu, razgovarao sam sa čovekom koji je navodno predao moje mrtvo dete javnom komunalnom preduzeću Pogrebne usluge i on je rekao da njemu samo stižu deca u crnoj kesi, da on nema pravo da otvara tu kesu. Pošto je jedino njegov pečat bio tu predpostavljam da su čoveka prevarili. On je meni objasnio proceduru šta se radi kad umre dete. Dakle, dete kad umre na porođaju, babica uzima mrtvo novorođenče i nosi ga u posebnu prostoriju gde se vrši, da kažem, „pakovanje“ bukvalno tog mrtvog deteta u crnu kesu i onda se ono prosleđuje organu, odnosno tom višem tehničaru s kojim sam ja razgovarao, koji zavodi tamo taj protokol preminulih beba i predaje javnom komunalnom preduzeću. Znači, u 90% slučajeva imamo informacije da su babice krive za iznošenje dece iz porodilišta.

Tako da faktički tu crnu kesu koja je zatvorena nema pravo da gleda niko sem babice. Mi tu imamo jedan jako dobar prostor da posumnjamo da na taj način nestaju deca. Ja sam ispitao celu proceduru, ispitao sam dokumenta, pokazao ih stručnjacima. Oni su rekli da je u mom slučaju nameštena dokumentacija. Znači, bez faksimila, bez potpisa lekara. Dokumentacija koja ne sme da bude u rukama pacijenta. Tako da je to bio jedan jako dobra pokušaj manipulacije, jako dobar pokušaj da nam neko zamaže oči, da mislite da ste dobili kompletnu dokumentaciju, ustvari, niste, naravno. Ono što je najrelevantnije u celoj priči, to je papir sa groblja. Ja savetujem svim roditeljima, svima onima koji sumnjaju da su im deca ukradena da odu u Ruzveltovu ulicu, pričam za one koji su na području Beograda, da napišu zahtev groblju da im daju potvrdu da li je njihovo dete tamo sahranjeno ili nije na osnovu datuma kada je dete preminulo. Na osnovu imena oca i majke i matičnog broja. Mi smo svi dobili potvrde da naša deca tamo nisu sahranjena.

U koje svrhe kradu novorođenčad?

Cena ukradene bebe je od 15 do 40 hiljada evra u Srbiji

Druge porodice usvajaju tu decu. To je jedna od svrha. Cena ukradene bebe je od 15 do 40 hiljada evra u Srbiji. Znači, neko može da dođe u dodir sa tim ljudima koji trguju decom, da im da, na primer, 30 hiljada evra i da kaže, ja hoću žensku ili mušku bebu. I oni vam kažu, u roku od mesec dana dobićete bebu sa papirima. Uglavnom se deca kradu da bi se davala drugim hraniteljskim porodicama. U druge svrhe, ja sam to isto rekao, mogu da se prodaju nekim organizacijama, odnosno sektama. To su uglavnom dečaci. Pretpostavljam da znate o čemu pričam. To je samo još jedan dokaz da je beba kao krompir na pijaci. Onoga koji prodaje uopšte ne zanima ko je kupac. A čak su deca, evo, skoro sam pogledao na internetu, Bože oprosti, i živa i mrtva korišćena za seciranje, za razne eksperimente. To su neke priče za koje mi za sada nemamo nikakve dokaze, ali odnekud je procurela ta informacija i ja želim da javno kažem da ljudi znaju. Ne želim da pravim neku veliku senzaciju od ovoga, niti želim da pravim neki horor. Uglavnom se fetusi i neoformljena tela novorođenčadi koriste za kozmetiku.

Autor: Timur Blohin
Izvor: Glas Rusije

 

 

http://www.magacin.org/2013/09/koliko-kosta-ukradeno-novorodjence-u-srbiji/

Edited September 20, 2013 by kičerica

[MiroslavL 0]

Čitam i ne mogu da verujem!!! Pa stvarno gde će im duša ako rade takve stvari!

[MS PK 7732]

Kakve veze ima dusa sa novcem....Pare i samo pare..

[tatamata 2]

Predstavljamo Vam kako će izgledati naručivanje hrane kada u Srbiji nastane društvo totalnog elektronskog nadzora.
Beograd, 23.09.2013

 Operater: – Pica servis! Izvolite!

Mušterija: – Dobar dan! Želim da naručim dve pice!

Operater: – U redu! Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG?

Mušterija: – Moj JMBG!? Šta će Vam to?

Operater: – Instalirali su nam novu tehnologiju!

Mušterija: – Pa kakve to veze ima sa picama?

Operater: – Tako povećavamo brzinu usluge, što je u Vašem interesu! Hoćete biti ljubazni da mi date Vaš JMBG.

Mušterija: – Ne razumem… Čekajte da pogledam! Pišite: JMBG 2709969710345

Operater: – Hvala Vam, gospodine Petroviću. Samo da proverim podatke iz naše baze. Vidim da živite u Nušićevoj ulici i Vaš kućni telefonski broj je 2601595. Vaš broj na poslu je 3301-572, a Vaš broj mobilnog je 065/7921-…. Vi sada zovete sa kućnog telefona.

Mušterija: – Da, kod kuće sam. A odakle Vam sve te informacije?

Operater: – Pa umreženi smo, gospodine.

Mušterija: – Sa kime se umreženi? Sa DE-BE-om ili sa mojom firmom?

Operater: – Gospodine, budite ljubazni, recite Vašu narudžbu!

Mušterija: – Donesite mi na kućnu adresu dve velike šumadijske pice, sa ljutom papričicom…

Operater: – Mislim da Vam to nije dobra ideja, gospodine.

Mušterija: – Kako to mislite?

Operater: – Gospodine, Vaši zdravstveni podaci iz elektronskog kartona govore da imate povišeni krvni pritisak i visok nivo holesterola. Žao mi je, ali polisa Vašeg dopunskog zdravstvenog osiguranja ne pokriva i taj rizik…

Mušterija: – Pa što mi onda možete preporučiti?

Operater: – Mogli biste naručiti našu bezmasnu soja-picu. Uveren sam da će Vam se dopasti.

Mušterija: – Zašto to mislite?

Operater: – Pa, prošle nedelje ste u knjižari kupili knjigu “Gurmanska jela od soje”. Zato sam Vam to predložio.

Mušterija: – U redu, u redu. Dajte mi onda dve velike soja-pice. Koliko Vam dugujem?

Operater: – To bi trebalo biti taman za Vas, Vašu ženu i Vašeg sina. Sve skupa, zajedno s troškovima dostave, 2100 dinara. Kako plaćate?

Mušterija: – Kao i uvek, kreditnom karticom.

Operater: – Oprostite, gospodine, ali bojim se da ćete morati platiti gotovinom. Prekoračili ste dozvoljeni minus na kartici.

Mušterija: – OK, skočiću do bankomata i doneti novac pre nego vaš dostavljač stigne.

Operater: – Neće ni to ići, gospodine! Imate prekoračenje i na tekućem računu.

Mušterija: – Nema veze. Samo pošaljite pice. Pripremiću novac. Koliko vam vremena treba za dostavu?

Operater: – Malo smo zatrpani u ovom trenutku. Oko 45 minuta.

Mušterija: – Kako bre? Najmodernija tehnologija, umreženi ste, a treba Vam više vremena nego pre!?

Operater: – Gospodine, ako Vam se žuri, možete doći do nas, ali biće Vam nezgodno voziti pice na motociklu.

Mušterija: – Kako znate da vozim motocikl?

Operater: – Ovdje stoji da kasnite s otplatom lizinga za auto, pa Vam ga je lizing kompanija oduzela pre dva meseca. Ali, Vaš skuter je u potpunosti otplaćen, pa sam samo pretpostavio da ćete tako doći po Vaše pice.

Mušterija: – Ne, ipak ću doći gradskim prevozom.

Operater: – Gospodine, prema našoj evidenciji, Vaša BUS-PLUS kartica nije dopunjena za ovaj mesec!

Mušterija: – Ma nosite se u tri lepe….

Operater: – Gospodine, preporučio bih Vam da pazite što govorite! Već imate dve prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira 2010. i zbog vikanja na saobraćajnog policajca 2011.

Mušterija: – Alo, bre, pa ja sam nazvao pica servis, a ne policijsku stanicu…

Operater: – Gospodine, znamo i za Vaš nik, pod kojim pišete veoma oštre komentare na :

1. Fiat-Lancia Club Serbia Forum
2. → Opšti deo
3. → Off!
4. Kuda ide ovaj svet?

 

Mušterija: – Ma šta mi reče….

Opetarer: – Da i ne spominjem sajtove koje posećujete…

Mušterija: – Ama čoveče, hoću dve pice!!!!

Operater: – Želite li još nešto, gospodine?

Mušterija: – Ne, ništa više. I nemojte zaboraviti dve Koka kole gratis, kako piše u Vašem oglasu!

Operater: – Oprostite, gospodine, ali naš oglas ima klauzulu da ne smemo nuditi besplatnu Koka kola dijabetičarima! I molim Vas da dočekate našeg dostavljača, jer se boji psa. Vi vašeg kućnog ljubimca, kako vidim, još niste vodili kod veterinara da se vakciniše.

[kicerica 5]

http://www.youtube.com/watch?v=TMvGaYoE1lA

[kicerica 5]

Novičić: Da li smo mi kao narod normalni?
 

Normalni?

 

 

 

Da li smo mi kao narod normalni? Mnogi će se na mene naljutiti zarad mog mišljenja, a ono je da nismo. Trpimo poskupljenja. Ruše nam državu. Zlostavljaju porodice. Od nas i naših najmilijih prave robove. Sve je manje slobode u ovoj zemlji. Doduše, ovde moram da napomenem – kako za koga!

Nemoj da bulazniš Milane. Zar ne vidiš da su hapsili Miškovića, da su priveli razne menadžere i direktore. Da se vodi borba protiv korupcije. Da, da. Stanje nikada nije bilo bolje.

Malo po malo, a naslov u novinama, ubila muža, skočio sa mosta, pretukao trudnu ženu, ušao u Skuštinu naoružan (uhvatiše ga nažalost), neđena mrtva beba, itd.  Već ti je muka da čitaš dalje. Skrati sebi muke. Idi na neku drugu stranicu. Tamo ćeš pročitati kako je Ekrem poje… neku klinku, kako je Ljubina ćerka u drugom stanju sa njenim mužem, da su raznorazne „VIP“ ličnosti sa ovim ili onom zamenile partnere, da je neko od njihove dece u toku noći dobilo visoku temperaturu i da ne nabrajam sve redom. Uzmi brate mili – sestro slatka bilo koje novine ili upali TV i baci oko na bilo koji kanal i uživaj, sladi se VIP sreći – nesreći.

U vreme DOSove vledavine za tadašnje pojmove dogodila se užasna tragedija. Vozilo jednog od ministarstava sa sve upaljenim rotacionim svetlima je ubilo jednu devojku usred Beograda. Epilog. Koliko je meni poznato sva krivica tj. krivično je odgovarao samo vozač pomenutog vozila, a u vozilu je bio i tadašnji ministar Dragan Veselinov. Nije poenta ni u tome. Čisto sumnjam da je vozač samoinicijativno upalio rotaciona svetla. Nakon svih ovih godina od tada sve više živim u ubeđenju da su rotacije bile uključene bezrazložno. Ne sećam se da je tada u poseti zemlji bio neki strani visoki zvaničnik. Čak, koliko se sećam nije bila zakazana ni sednica vlade. Moguće je da se dotičnom gospodinu žurilo jer se uspavao, a moguće je i da je žurio na sveže spremljene škembiće, pa greota da se ohlade. Vozač je osuđen na 5 godina,. Kasnije je kazna smanjena na 4, a ministar krivično nije odgovarao. E to se već zove zloupotreba službenog položaja. Da ne pričam o tome da je istragom utvrđeno da je na semaforu bilo upaljeno crveno svetlo, a ministar je svedočio da je bilo zeleno?

Primer drugi. Ubi Mitrović devojku na pešačkom. Čim se saznalo ko je počinioc, na Pinku, inače mom najomiljenijem biiip kanalu sa najvećom gledanošću (što me ni malo nečudi, jer mi nismo normalan narod čim možemo da gledamo Farme, Velikog brata, Ludu kuću, Preljubnike, itd.) je izdato saopštenje kako je to velika tragedija za obe porodice i kako bi otac pomenutog nesrećnog mladića dao sve da može da bude na mestu nastradale. Vudi čuda! Dade stariji Mitrović sve. Dao nam zabavu. Već u ranim jutarnjim satima pomenuti vlasnik televizijskog kanala veselo je lupkao palcem po njegovoj bas gitari. Zaista tragično. Najmanje što ste mogli učiniti Mitrovići, jeste to, da barem na jedan dan postavite crnu sliku na svih 100 Pinkovih kanala, tj. preciznije, da ni na jednom od njih ne emitujete program bilo kojeg sadržaja. Da se barem na tome završilo. Ne. Krenulo se i dalje u propagandu. Te možda je na semaforu bilo zeleno svetlo, te devojka je u maniru najbržeg sprintera pretrčavala preko pešačkog, itd. Nastavilo se i sa licitiranjem oko toga koliko će mlađani dobiti robije, po sistemu ko da manje! Tragično je i to što je mladić pobegao sa mesta nesreće. Ali molim Vas da ga razumete. Suvuše je mlad. Neiskusan. Jako se uzrujao, potresao i nije znao šta da radi, pa je brže bolje požurio na aerodrom da se posavetuje sa tatom. Uzrujan, uznemiren? I u takvom stanju je vozio do aerodroma. Pravo je čudo kako u toj svojoj uzrujanosti nije na putu do aerodroma pokosio još nekog pešaka. Bogu hvala da nije došlo do još neke nesreće! Predpostavljam da to neće uticati na konačnu presudu!

Primer treći. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Doduše moglo bi se svrstati i u rubriku verovali ili ne! Ili je saobraćajcu samo dovoljno reći: “Znate, ja sam Krkobabićev unuk“? Na svu srećicu u toj nesreći dete je ostalo živo. Verujem da u ovom slučaju vozač nije kriv, jer se nesreća dogodila van pešačkog. Jedino je smešna izjava vozača.

Da li Zakon o saobraćaju važi za sve podjednako ili da se vratim na početak teksta, kako za koga? Da li je bitno i važno ovoj zemlji i zakonodavstvu da ste VIP ili ste samo „običan smrtnik“?

Da se odmah razumemo. Nisam ja Evro-fanatik. Naprotiv. Ali sa ovakvim zakonodavstvom, izvršiocima istih, a Boga mi i sa zakonodavcima daleko smo mi od EU integracija. Da zlurad budem. Meni kao velikom antijevropejcu ovakvo stanje i odgovara.

Kad rekoše tj. kada naši lekari zakazaše operaciju onom 73godišnjaku? 2023? Putuj Evropo!

I šta očekivati? Da mi ovako nenormalni normalno uredimo zemlju? Ma daj. Ko koga ovde zaj……

Sutra će moje dete, tvoje dete, nečije drugo dete (ne daj Bože nikome), nastradati pod točkovima nekog drugog džipa. Nekog drugog VIP vozača!

Ili ćemo i dalje ćutati i biti nenormalni?

 

 

http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/09/25/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BC%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8/

[Macvanin 88]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/408869/Monstrum-Nahuskao-pitbulove-da-rastrgnu-psa-i-pretio-aktivistima-da-ce-proci-isto

[silenci 2337]

http://www.vaseljenska.com/vesti/dok-narod-gladuje-igre-oko-prajda-kostale-nas-dva-miliona-evra/

strasno,pobiti pedere i gotova stvar  najgore od svega sto nam evropa preti zbog otkazivanja setnje tih nenormalnih

[kicerica 5]

http://www.vaseljenska.com/vesti/dok-narod-gladuje-igre-oko-prajda-kostale-nas-dva-miliona-evra/

 

 

Izgubila sam bebu zbog jezive policijske torture!

30. septembar 2013. | Kurir

 

Gordana Kaplarević (Foto: Kurir)

Čačak – Diplomirani pedagog iz Čačka Gorana Kaplarević (31), koja je bila u četvrtom mesecu rizične trudnoće, tvrdi da je u beogradskoj policiji izgubila bebu zbog jezive torture koju je pretrpela! Ona se policajcima javila da bi dala izjavu zbog automobila koji joj je ukraden na Čukarici, a u Čačak se vratila u lokvi krvi!

Tretirali me kao mafijaša

„Ispitivali su me sedam i po sati, kao da sam okoreli kriminalac! Uzalud sam im govorila da sam trudna i da moram da uzmem ampuliranu terapiju za održavanje trudnoće… Čak sam ponela i lekarsku dokumentaciju jer sam morala da svratim u neku ustanovu da mi je daju, a ampule sam imala kod sebe. Oni sve to nisu želeli ni da pogledaju! Bilo mi je veoma loše, a oni su se oglušili na molbu da pozovu lekara“, priča Gorana.

Njena drama počela je kad joj je prošle godine s beogradskog parkinga nestao automobil koji je bio kasko osiguran.

„Prethodno sam sa svekrvom i ćerkama, koje imaju pet godina, odnosno 18 meseci, došla iz Čačka do Beograda, svoj „micubiši pajero“ ostavila na parkingu na Čukarici, kao što sam to i ranije činila, a odatle smo produžili na Frušku goru drugim prevozom. Kad smo se posle sedam dana vratile, automobila nije bilo. Krađu sam ja prijavila jer sam poslednja vozila auto“, kaže Gorana.

Ona dodaje da se beogradska policija za ovaj slučaj zainteresovala tek u martu ove godine, kad je porodica Kaplarević odlučila da tuži osiguravajuću kuću, koja je isplatila svega polovinu ugovorenog osiguranja.

„Tada počinje moj pakao s inspektorima Vladimirom M. i Aleksandrom S. Vladimir mi je govorio da sam lažno prijavila krađu i da on ne voli kad se neko igra sa osiguravajućim društvom! Vrhunac je bio kad mi je rekao da će zvati Centar za socijalni rad da mi oduzmu decu i da sam nemoralna „, priča kroz suze pedagog u dve čačanske osnovne škole.

Tražila sam da me zatvore

„Tražila sam čak i da me zatvore, tada bi morali da mi ukažu lekarsku pomoć. Pustili su me tek posle sedam i po sati, kad sam potpisala sve što su tražili. Kad sam došla kući, moje pantalone i sedište bili su potpuno krvavi“, kaže Gorana, koja je odmah primljena na odeljenje ginekologije čačanske Opšte bolnice. Nažalost, lekari su procenili da je prekid trudnoće neophodan.

Posle se izvinjavali

Gorana kaže da joj se, nakon svega, javio jedan od policajaca koji ju je ispitivao.

„Kad je čuo šta se posle saslušanja dogodilo, taj policajac je pozvao telefonom i suprugu Nemanji (37) i ujaku se pravdao da nije znao da sam trudna“, rekla je Gorana.

Odbačena prijava

Zbog postupanja dvojice inspektora Gorana je podnela krivičnu prijavu, što je Kuriru potvrđeno i u MUP Srbije.

„Tužilaštvo je njenu prijavu odbacilo, ali je zato policija je podnela krivičnu prijavu protiv Gorane zbog sumnje da je prevarila osiguranje“, rekli su u MUP Srbije.

 

http://www.vaseljenska.com/drustvo/izgubila-sam-bebu-zbog-jezive-policijske-torture/

Edited September 30, 2013 by kičerica

[Macvanin 88]

Onaj monstrum zove se Merzan Danijel,iz Srpske Crnje!

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/snimao-dva-pit-bula-kako-dave-jadnog-mesanca-video/32437

Edited September 30, 2013 by Macvanin

[kicerica 5]

[beli_Punto 123]

Ponekad mi je zao sto nato nije imao jos neku bombu da nam baci ... bar da nas nema

 

http://www.kurir-info.rs/podmetnuli-promovisu-gejeve-u-skolskom-udzbeniku-clanak-1020103

[MS PK 7732]

Sta ces kada smo visoko moralni i patrijahalno vaspitani

[kicerica 5]

Švedske vlasti priznale: Kemtrailsi su stvarni, a ne neka teorija zavere!

 

Kemitrajls (Foto: Srbin info)

 

Stokholm – „Ti dugi beli tragovi, oblačne sumaglice na plavom nebu, iza neobeleženih aviona, nisu uobičajeni tragovi“, rekla je vođa švedske Stranke Zelenih, Pernila Hagberg.

Kao što je izvestila putem švedskih novina „Katrineholms Kuriren„, Hagberg kao prvi veliki politički vođa koji se izjasnio o tom problemu, otvoreno je priznala da ove neobične oblačne staze, koje ne uspevaju tako brzo da nestanu sa neba kao normalni tragovi aviona, su zapravo otrovna mešavina hemikalija, virusa i metala koji se kolektivno nazivaju „Kemtrejls„.

Prema Hagbergovoj, zaprašivanje je zajednički poduhvat od strane američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i američke bezbednosne agencije „US National Security Agency (NSA)„, kao i Švedske vlade u svojoj zemlji, da menjaju atmosferske uslove putem namernog zaprašivanja aerosolom.
U ovoj opasnoj mešavini aerosola su uključene i razne hemijske komponente, kao što su virusi i virusni fragmenti, a takođe i metali poput aluminijuma i barijuma, za koje je već dokazano da se gomilaju u zalihe voda i u tlo širom sveta.

Normalni mlazevi koji se sastoje od obične vodene pare koja se brzo razvija nakon emisije iz mlaznih motora su daleko drukčiji od Kemtrejlsa. Sledeći video prikazuje slike Kemtrejlsa kako oni inače izgledaju na nebu:

„Sjajno je videti političarku kako privlači pažnju javnosti na ovaj problem i pomaže pridodati verodostojnost ovog slučaja u mainstream medijima“, piše JG Vibes za „Intel Hub„. „Nažalost, ovo je politički problem koji zahteva mnogo nepolitičkih rešenja“.

Zaprašivanje neba za spas Planete?

Zanimljivo, Ujedinjene nacije (UN) i razna Bil & Melinda Gejts udruženja nedavno su bili prisiljeni da priznaju da se odvijaju takva zaprašivanja, te da emitovane čestice nisu sastavni deo normalnih mlazeva aviona. No, njihov izgovor zašto se izvršava zaprašivanje neba Kemtrejlsima je taj da oni nekako pokušavaju da spasu planetu od razornih učinaka takozvanog „globalnog zagrevanja“, koje je uvek prisutno, kao pseudonaučna ekološka teorija koja se često koristi kao opravdanje za sve vrste čudnih predloga mera.

U slučaju Kemtrejlsa, sve od blokiranja Sunca (njegovog zračenja) kako bi se smanjila prosečna temperatura na Zemlji do namernog pomeranja vremenskih uslova (HAARP) za potrebe neutralisanja navodnog topljenja polarnih kapa (leda), korišćeni su kao izgovor za pokušaj legitimisanja sejanja otrova na našem nebu. Ako ponovo bude izabrana za još jedan mandat, Hagberg kaže da će nastaviti da se bori protiv takvih Kemtrejlsa u svojoj zemlji, a za koje ona kaže da su ti napori inicirani i od strane švedske Vlade.

 

 

 

Vestinet

 

Ps

 

Do sada u ovim hemijskim mlaznicama su pronađeni sledeći agensi:

1. Pseudomonas Aeruginosa – bakterija koja napada većinom respiratorni sistem čoveka;
2. Pseudomonas fluorescens; izaziva infekcije krvi i respiratornog sistema;
3. Serratia marcescens – upala pluća, upala mozga, upala srčanog mišića;
4. Mycoplasma fermentes incognitus, vrsta patogenog mikroorganizma za koju se pretpostavlja da je stvorena bio-inženjeringom u američkim vojnim laboratorijama i koja je pronađena kod 45% američkih vojnika koji boluju od tzv. golfskog sindroma;
5. Streptomyces i druge vrste gljivice;
6. Neke vrste kvasaca;
7. Određene bakterije koje sadrže specifične enzime koji su u stanju da izmene genom čoveka;
8. Soli barijuma;
9. Aluminijum – čestice mikronskih dimenzija; (interesantno je da ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti imaju veću količinu aluminijuma u mozgu);
10. Ethylene dibromide (dibrometan) C2H4Br2– kancerogeni dodatak za gorivo i insekticid, mirisa sličnog hloroformu; izaziva depresiju CNS-a, edem pluća i nadražuje sluznicu respiratornog trakta; čini se da je on uzročnik i karakterističnog kašlja („kemtrejl kašalj“) koji se javlja kod ljudi nakon zaprašivanja određenog područja;
11. Dehidrirane ljudske crvene i bele krvne ćelije (eritrociti i leukociti);
12. Fibrozni filamenti (njihova uloga je navodno da omoguće određenim mikroorganizmima koji se nalaze u ovoj hemijskoj smesi da živi stignu do zemlje, jer bi ih normalni atmosferski uslovi uništili. Tako se na područjima zaprašivanja mogu naći smeđe fibrizne niti slične paučini koje su veoma toksične.);
13. Virusi i prioni nisu zvanično potvrđeni; njihovo prisustvo se samo nagađa.

Edited October 9, 2013 by kičerica

[kicerica 5]

 

Ko nameće kretenizam i izopačenost kao estetske i duhovne trendove

 

25. oktobar 2013.

 

Samo letimičan pogled na sadržaj srpskih medija (posebno online izdanja kojima najviše pristupaju maloletnici koji ne kupuju novine ne kiosku) pokazuje da se u njima, kao po pravilu, uvek nalaze „vesti“ koje u sebi sadrže: seks, pornografiju, fizičku i mentalnu izopačenost, monstruoznost. Kriminal je obavezno štivo. Posebno je važan kriminal maloletnika. Iako su kulturna i medijska politika formalno u nadležnosti Ministarstva za kulturu i medije stvarni kreatori ovakvog medijskog sadržaja je izgleda nevidljiva agentura.

Kada govorimo o kulturi, obično prvo pomislimo na pozorište, film ili književnost. ove umetničke delatnosti (umetnost je veština stvaranja) danas se podvode pod pojam kulture. Za same medije nikada ne vezujemo pojam kulture, već se oni smatraju samo posrednicima tj. medijatorima koji nam pomažu da se o kulturnim zbivanjima informišemo i bliže upoznamo.

Pojam „kultura“ označava nešto što je odgojeno, odnegovano sa određenom pažnjom i potiče od latinske reči colo, colere… gajiti, negovati. Glagolski pridev je kultus odnosno kult. Kultura je tako plod kultivacije dostojan pažnje i divljenja, koji su ljudi naučili da obožavaju.

I domaće biljke koje se gaje nazivamo biljnim kulturama. Biti kulturan znači biti odgojen tako da određene plodove kultivacije prihvatamo kao nešto pozitivno, značajno, dostojno divljenja i pažnje. Kultivisan čovek je naučen da se u životu održava i ponaša u skladu sa usvojenim principima koji vladaju u društvenoj zajednici (porodici ili plemenu).

U suštini negovanje ljudske svesti je veoma lak proces jer su ljudi po prirodi upućeni isključivo na učenje i to jako dobro rade. Suštinski nekulturan čovek koji ni na koji način nije odgojen gotovo da ne postoji, osim ako nije odrastao potpuno izolovan u šumi.

Tako ako produktivna društvena zajednica počiva na kultu rada i stvaranja (što su specifične odlike ljudske vrste), na kultu poštovanja starijih članova, na kultu poštovanja tuđe imovine, na kultu porodice, kultu čistoće, na kultu boga kao vrhovne i najviše sile, na kultu straha od ove sile, onda se razaranje ovakve društvene zajednice može izvršiti drugačijom kultivacijom. Tako se može stvoriti kult lenjosti, kult gramzivosti, kult nasilja, kult žrtvovanja, kult ubijanja, kult prljavštine, kult prevare i sl.

Preoblikovanje u ponašanju ljudi preko kulturne i medijske politike danas se vrši preko jedne posebne vrste specijalnog rata i naziva se kulturni inženjering. I on se sprovodi u Srbiji i mnogi su to primetili. Pošto je harmoničan odnos u društvenoj zajednici jedan dominantan prirodan princip koji omogućava biološki opstanak zajednice, svako destabilizovanje ovog principa vodi urušavanju čitave društvene zajednice.

Kako se kulturnom politikom zajednica destabilizuje? Tako što se prvo poremeti prirodno shvatanje realnosti koje jedinku okružuje i ona više ne razlikuje šta je realnost, šta iluzija, šta je mentalna bolest i patologija, a šta zdrav i normalan princip ponašanja. Sa tako konfuznom svešću jedinka postaje lak plen kulturnog inženjeringa koji joj onda implantira potpuno drugačije kultove i društvene nazore.

Sredstvo za vršenje ovog mentalnog inženjeringa su mas mediji koji su zbog svoje moći i uticaja svi stavljeni pod kontrolu masonerije. Masonerija kontroliše izdavaštvo, štampane i elektronske medije, pozorište, film…U stvari sve što utiče na kulturu.

To što se kao tobožnji ministri za kulturu i medije poslednjih godina u Srbiji imenuju umetnici iz pozorišta (koje predstavlja iluziju) savršeno pokazuje da je i njihova ministarska uloga samo iluzija u koju veruju najviše oni sami. Stvarni kreatori kulturne politike u Srbiji , ali i u drugim zemljama članicama EU kao i u SAD su od javnostu skrivene agenture i posebno obučeni agenti takozvani „hendleri“ ili rukovaoci.

Ova reč „hendleri“ je moderna jer potiče iz jednog varvarskog jezika koji je u totalno izopačenom kulturnom sistemu vrednosti postao danas svetski jezik – iako je u suštini za izgovor težak i rogobatan , a gramatički primitivan. Pogodite koji je to jezik.

Čime oni rukuju? Na žalost, sa ljudima i to nižih intelektualnih sposobnosti i često morala, koji se biraju kao korisni idioti jer su sugestibilni, strašljivi, sujetni, kao ličnosti neformirani i stručno nepriznati. To su ljudi spremni da rade za druge. U Srbiji ogroman broj ovakvih kvaziintelektualaca, novinara i tzv. medijskih eksperata smatra velikom čašću da radi za strance i po njihovim direktivama.

Brisel traži promenu svesti

Ovi ljudi se veštim odabirom po sistemu selekcije koja se vrši tajnom psihološkom analizom lakovernih kandidata (pri čemu kandidati za to ne znaju) klasifikuju od strane „hendlera“ i postavljaju na različite uticajne društvene pozicije javnih i kulturnih delatnika pri čemu praktično rade kao agenti uticaja ili samo puki isvršioci zahteva svojih „hendlera“. Soroševa mreža organizacija „Otvorenog društva“ je samo jedna od velikog broja ovakvih agentura koje služe za hendlovanje „probranih“ idiota, a izvesna Sonja Liht je njihov glavni „hendler“ za Srbiju. Ona „hendluje“ pored kulture i medija i ministarstvo za inostranu politiku i evropske integracije.

Da bi im se podgrejalo samopuzdanje i ojačala sujeta i lažni osećaj sopstvene „vrednosti“ oni u medijima dobijaju titule eksperata ili epitete „uglednih“ novinara, umetnika i društvenih stvaralaca i sl. Odabir se često vrši i preko članstva u masoneriji, jer samo pristupanje običnih ljudi masonskim organizacijama pokazuje njihovu povodljivost i potrebu da budu „nešto važno“.

Zato masonerija za njih pravi i posebne nagrade i društvena priznanja kako bi ih održala u iluziji da su oni zaista važne ličnosti. Što više je neki novinar ili umetnik nagrađivan, posebno novcem, to je znak masonske upletenosti. Šta će inače umetnicima nagrade? Pravi umetnik stvara iz sopstvene unutrašnje potrebe.

Nobelova nagrada ili Pulicerova su upravo to. One nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa stvarnim vrednostima ni književnika, ni mirotvoraca, ni naučnika, ni pisaca. Na protiv, dobitnici su često agenti i članovi masonerije. Književna dela nobelovaca odušu prizemnom i plitkom filozofijom običnih ljudi zarobljenih u svojoj trivijalnosti. I to je upravo kultura koju vlastelini (Iluminati) preko agenata neguju. Ideja je da se narodu pokaže da je on bezvredan, njegov život je prazan i uzaludan (Čekajući Godoa je tipična podmetačina koja ljude prikazuje kao ovce koje žive u večitoj nadi) i sam smisao života je večito nejasan i predmet nagađanja i dilema kroz „mudre“misli junaka. Postoje tvrdnje da je Beket bio slobodni zidar Irske, ali nema dokaza.

U stvari poznato je odavno da je za čoveka smisao života-stvaranje i stalno usavršavanje veštine stvaranja. Umotvorine i rukotvorine čine smisao ljudskog života i ljudi se po tome i vrednuju. Oni koji ne stvaraju već moraju da kradu ili kupuju tuđe ostaju zato večito nezadovoljni i neurotični.

Kontrola kulture i medija je zacrtana još pre sto godina

Oblikovati svest stotina miliona robova i napraviti od njih potrošačko ili radno društvo najvažniji su zadaci kulturne politike koju vlastela sprovodi preko tajnih službi i njihovih „hendlera“. Kada postoji višak radne snage, onda se robovi kretenizuju tako da postaju ne samo neupotrebljivi, već i smetnja drugima i opravdano se moraju eliminisati i to fizički. I zdrav deo zajednice će to logično podržati. Na ovome ćemo se kasnije zadržati.
„Niko nije veći rob nego onaj koji misli da je slobodan, a da to u stvari nije“ zapisao je Gete.

To se lako može shvatiti kada se pogleda 12-to poglavlje famoznog masonskog manifesta poznatog kao „Protokoli sionskih mudraca“. Sionski mudraci su elitne vlastelinske porodice , a Protokole su uobličili jezuiti za potrebe Crvene revolucije u Rusiji. Iako se tvrdi da je delo čist falsifikat, verovatno je puka slučajnost što se sve zarctano u njemu ostvaruje kao Novi Svetski Poredak. Evo šta je u vezi medija tu zapisano pre sto godina, a vi procenite sami da li je to i ostvareno:

„Reč sloboda, koja se može tumačiti raznoliko, mi tumačimo i određujemo ovako: Sloboda je pravo da se može raditi samo ono što dozvoljava zakon. Ovakvo tumačenje reči poslužiće nam time što će se vremenom sva sloboda naći u našim rukama, jer će zakoni rušiti ili stvarati samo ono što mi budemo želeli po gore izloženom programu“.

Dakle, da podsetimo da danas postoje zakoni o medijima , o informisanju (na ovim zakonima i takozvanim „medijskim slobodama“ upravo insistira Evropska unija (tvorevina međunarodnih bankara) i ne može svako imati glasilo i ne može svako biti novinar, već samo oni koji deluju u skladu sa zakonom. Slušajte samo šta nam sve naređuje Brisel u vezi medijskih zakona i što korisni idioti iz Srbije to usvajaju kao Sveto pismo. Treba samo da uključite TV B92 i pogledate saopštenja „nezavisne“ organizacije ANEM.

Šta dalje kažu Protokoli: „…Mi ćemo pretvoriti sadašnji skupi produkt javnosti, koji je skup zbog neophodnosti njegove cenzure, u unosan posao za našu državu: mi ćemo je opteretiti naručitim taksenim prirezom i kaucijama prilikom osnivanja organa ili tipografija koji će tako osigurati našu vladu od svih napada strane štampe. Za eventualni napad mi ćemo kažnjavati nemilosrdno… Molim vas da imate u vidu, da će među onima koji nas napadaju biti i organi koje smo mi osnovali, ali oni će napadati isključivo one tačke koje smo mi već predodredili za izmenu“.

Pa nisu li ovi falš organi koji „napadaju“ i „grakću“ današnje brojne nevladine organizacije i „nezavisne“ građanske asocijacije, kojih ima svuda (jer su navodno one tekovina demokratije i građanskih sloboda i njima datog prava da se „samoorganizuju“ i da vrše određeni društveni uticaj tj. pritisak na nacionalnu vladu). Ali, ako su „sloboda“ i „demokratija“ samo iluzije, a jesu, onda su i sve ove organizacije tu da iluziju slobode održavaju.

CIA iza kultnih američkih novinara

Na primer Klej Felker koji je šezdesetih godina bio osnivač popularnog magazina New York i urednik magazina Esquire i mnogih drugih bio je jedan od 600 američkih novinara koji su tajno radili za CIA. I bio je Jevrejin, naravno.
„Bili su manje vrednosti nego dobra telefonska prostitutka“, zapisao je njegov tadašnji CIA „hendler“ Filip Grem, koji je radio kao publicista „Vašington Posta“

Tu je i izvesni W. Judžin Grovs koji je, nakon što je dobio Rodes stipendiju, postao kandidat da vodi američku Nacionalnu studentsku asocijaciju 1966. Prosto rečeno zato je i stipendiran. Tada mu je odlazeći predsednik Filip Šerbrun otkrio i „veliku tajnu“, a ona je glasila da pomenutu studentsku organizaciju finansira CIA.

Grovs je tako ostao zapamćen kada je ovo otkrio preko New York Times-a javnosti. U stvari on je nadgledao nazovi tranziciju studentske organizacije do njene „nezavisnosti“, a onda je napustio. Možemo li da pretpostavimo, ako istinske nezavisnosti nema, da je ova organizacija samo promenila „hendlera“. Rodes je inače bio veliki obožavalac britanske imperije i sve je radio za nju.

I dobitnici Pulicerove nagrade, Bob Vudvord i Karl Bernštajn, početkom sedamdesetih su se proslavili „razotkrivanjem“ Afere Votergejt (sa ciljem da se kompromituje predsednik Nikson) . Mnogo godina kasnije na videlo je ipak izašlo da je čitavu aferu vodila CIA, a dva proslavljena novinara su bila samo alatke za zamajavanje javnosti. U SAD nikada nije bilo tako jakog nezavisnog novinarstva koje može da obori predsednika. Holivudski filmovi su upravo tu da stvaraju iluziju o američkoj „slobodi štampe“.

„Dobar“ novinar se drži isključivo agencijskih vesti

U daljem tekstu Protokola se onda kaže i sledeće: “ Ni jedna objava neće dopreti u javnost bez naše kontrole. To mi sada postižemo time što sve vesti prima samo nekoliko agentura u kojima se one koncentrišu sa svih krajeva sveta. Ove agenture biće tada potpuno naše ustanove i objavljivaće samo ono što im mi naredimo“.

Ako ste se nekada zapitali čemu danas služe poznate informativne agencije poput Rojtersa, Asošijeted presa, Itartasa, ANSA-e,Tanjuga… eto sada možete da shvatite.

Mnoge vesti tako mogu biti čista propaganda i mogu biti pravljene u tajnim biroima za pravljenje vesti. Mi to ne možemo znati. Po mnogom vestima se onda mogu napraviti i stvarni događaji. Tako nastaje iluzija stvarnosti.

„Pravi“ edukovani novinar koji živi od svog izveštavanja za neku „uglednu “ novinu i ima zadatak da izveštava o radu državnih institucija nikada neće ni posumnjati u istinitost agencijskih vesti jer je naučen da se ovim agencijama mora verovati. Inače ode ugledna i dobro plaćena novinarska pozicija. Zamislite da pitate predsednika vlade ili potpredsdnika kad stižu da daju sve te izjave koje svakodnevno mediji objavljuju i da li uopšte znaju šta su sve izjavili i kome. Naravno, ne može svaki novinar da pravi intervju sa predsednikom države i premijerom i da ga zbunjuje.

Politička ili pozorišna scena

„Na trećem mestu postavićemo našu tobože opoziciju, koja će makar u jednom od svojih organa predstavljati naš tobožnji antipod. Naši stvarni protivnici primiće zdušno ovu varljivu opoziciju i pokazaće nam tako svoje karte“.

„Svi naši listovi predstavljaće sve moguće pravce – aristokratski, republikanski, revolucionarni, pa i anarhistički… dokle god, naravno, bude bio živ ustav… oni će, kao indijski bog Višnu imati stotinu ruku od kojih će svaka pipati puls čiji god hoćete u javnom mijenju. Kada puls bude ubrzan tada će ove ruke povesti mnjenje u pravcu našeg cilja, a uzbuđena osoba gubi moć rasuđivanja i lako se podaje sugestiji. … Uobražavajući da idu za organom svoje partije, oni će poći za onom zastavom koju mi budemo istakli.“

Za ove navode iz „Porotokola“ nije potreban nikakav komentar. Pod „lažnim zastavama “ se danas najvipše izvode teroristički napadi, a svi su orkestrirani iz istog centra. Danas je manje više poznato i da je z a vreme Hladnog rata između SAD i SSSR-a šezdestih godina CIA tajno finansirala i kontrolisala uspeh američkih studenata, radničkih, religioznih političkih i umetničkih organizacija, a što se može naći u knjizi „Moćni Vurlicer“ („The Mighty Wurlitzer“) iz 2008, Hju Vilforda.

Sve ove organizacije su tako namerno modelirane po ugledu na frontalne organizacije sovjetske komunističke propagande i one su regrutovale istaknute Zapadnjake kao Socijaliste i Liberale. Ove naizgled spontano okupljene grupe su tajno finansirane i vođene iz Moskve , a u SAD su delovale preko američke Komunističke partije (CPUSA) i tobože su krišom promovisale komunizam. Vili Munzenberg, agent i aktivista komunističke internacionale ih je nazivao „klubovi nevinih“. Munzenberg je agitovao u Nemačkoj Vajmarskoj republici. Bili su to u stvari provokatori za prikuplajnje ideoloških žrtava.

Tako je CIA imitirala taktiku Kominterne i krišom zastrašivala američke građane avetima komunizma, dok je sama negovala u finanisrala američku komunističku partiju. Stvaran je kolektivni mentalitet koji je održavan u strahu od sovjetizacije, pa su policijske agenture postajale sve jače i jače da bi mogle da se navodno obračunavaju sa „zadojenim komunistima u sopstvenim redovima“.

Obe službe, i CIA i CPUSA, služile su međunarodnim bankarima i trgovcima i njihovoj masonskoj mreži razapetoj širom sveta u koju su pecali lakoverne koji bi postali njihove sluge i agenti uticaja. Sve ovo idejno su vodili jezuiti.
Mase tako postaju glupaci (ovce) koji se održavaju u komi pomoću falš obrazovanja i mas medija. U ovim falš organizacijama i danas uvek sedi neki deklarisani ili prikriveni Jevrejin čime su one praktično međunarodno povezane. Na taj ove organizacije mogu da podrivaju sve značajne državne i privatne institucije i često predstavljaju odskočnu dasku preko koje se u državne strukture ubacuju njihovi aktivisti. Tako i danas u Srbiji imate veliki broj vladinih službenika koji imaju „impozantne“ biografije koje su stekli u nevladinom „ekspertskom“ sektoru. Tu su i bračni drugovi gde jedan sedi u vladinoj kancelariji, a drugi u nevladinoj.
Tako čim nešto nije po volji bankarima, oni se oglašavaju protestima, saopštenjima i svaka inicijativa nacionalne vlade ili zaista nezavisnih građana tako bude nadjačana.
Možete sada da prebrojite koliko političkih ovaca ima u Srbiji koji su spremni da rade za zapadnjačke pljačkaše i dželate verujući da rade za „slobodu“ i „demokratiju“. Sunce je tako počelo da izlazi na Zapadu, a na Istoku je večiti mrak i zaostalost.

Većina ljudi više i ne razlikuje realnost od iluzije već su postali teški ovisnici od medija. Ako mediji kažu da pada nevidljiva kiša, onda zato kišu ne primećujemo.

Već smo ranije pisali da je vlastela nametnula iluziju o moći novca koji je danas postao kult broj jedan. Svi ga vole iako je to običan papir. Ali, papir koji vam omogućava da ne morate ništa da znate da stvarate, jer sa ovim papirom možete sve dobiti od onoga ko ume da stvara. Tako je stvoren ogroman broj jedinki koji praktično ne uspevaju da dosegnu smisao života (stvaranjem) , ali žive u iluziji da samim tim što ne stvaraju vrede više od onih koji to umeju. Falš škola i loša kulturna politika im to osećanje nameću. Tako su ovi ljudi praktično postali ovisnici od novca jer bez njega ne mogu ništa. I to je bio cilj bankara. Zato oni i nastoje da ljudsko stado koje im radi istovara i stado koje za njih potkrada i obrće novac i kupuje ga sa kamatom održe u neznanju, primitivizmu i iluzornom osećanju civilizacijskog napretka.

Kultivizacija primitivizma i imitacije

Tzv. „moderna umetnost“ nije ništa do isprazna i jalova apstrakcija koja ima za cilj da mase udalji od stvarnosti. Dakle, ako je sama reč kultura nešto što se odgaja i što je odgojeno i opipljivo, moderna umetnost zauzuma mesto u kulturi, a da zapravo ne predstavlja ništa. Ona čak nije ni slika nečega. Ona je obično jedna žvrljotina kakvu mogu da nacrtaju i deca i majmuni.

Ono što se naziva modernim i progresivnim u kulturi je u stvari satanistički napredak u zaglupljivanju i masovnom hipnotisanju. Bitef festival je tipična kretenska manifestacija tobožnje moderne pozorišne umetnosti, a zapravo manifestacija seksualne i mentalne izopačenosti. Neke od tih koreografskih predstava mogu i majmuni da igraju. Noć muzeja, noć nauke, noć pozorišta, noć kupovine… sve su to satanističke noćne veštičarske priredbe. Istina je potisnuta, a laž se objavljuje kao vest, kao informacija. Negativno samorazarajuće ponašanje koje osobu samu degradira smatra se isplativim. „Farma“ i „Veliki brat“ su upravo to -samoponižavanje zarad novca: hoću, biću idiot i budala i kreten samo mi platite.

To znači i popularisanje pevačica u „nacionalne dive“ koje čak i nemaju glas da bi pevale. One same tako postaju budale lišene svesti o sopstvenim vrednostima i ne shvataju da su samo igračke u rukama „hendlera“.

Umetnost (veština stvaranja) danas je postala toliko prosta i trivijalna da nikakav duhovni ni fizički napredak iz nje ne može da se iznedri. Imitacija ne može stvoriti napredak. Ljudski umovi su stavljeni u kavez iz koga nisu u stanju da izađu jer i ne znaju da su u kavezu. Nije narod primitivan sam po sebi, već ga takvim čini kultura koja mu nameće prefrigana agentura. Vlastela je bezbedna samo dok su ljudi „ovce“.

Levo je velika pozorišna umetnost, a desno je TV kič i primitivizam koji „narod voli“. Sasvim desno je realan život. Primećujete li razliku?

 

 

Ivona Živković / Tabloid

Edited October 25, 2013 by kičerica

[TheCityAndTheStars 1]

Brate kicerica. Volim da pisem i citam. Volim i da kopiram tekstove. Tvoj post sam pokusao da procitam sa telefona i zauzeo je celu stranu, skrolovao sam ga dok me prsti nisu zaboleli da vidim ko ga je postavio....tako da cu ga sacuvati u bookmarks za ponedeljak! Ne znam zasto, ali nekako na poslu vise volim da citam duge tekstove!

Edited October 25, 2013 by TheCityAndTheStars

[Martin 799]

Pa ti sigurno radiš "državni posao". 

[TheCityAndTheStars 1]

Evo dokaza da prave vrednosti, covekoljublje i dalje zive. Ovakve vesti pa makar iz daleke Amerike daju veru u bolje sutra.

[beli_Punto 123]

Ubiti ... spaliti ... 

 

 

http://www.kurir-info.rs/bruka-na-zvezdari-ako-nemas-50-dinara-lekari-vas-nece-primiti-clanak-1097585

[tatamata 2]

MASONI U SRBIJI – Tajni obaveštajni dokument o srpskim slobodnim zidarima i koje poznate ličnosti u Srbiji su masoni
Objavljeno: 15/11/2013

U Hrvatskoj su oduvek Srbiju smatrali zemljom masona, tako da ne treba da čudi pitanje Aleksandra Stankovića u udarnoj emisiji HRT-a srpskom glumcu Mikiju Manojloviću – da li je mason. Ali, Mikijev odgovor: “Zar bih ja gostovao na Hrvatskoj televiziji da nisam mason?” zbunio je retko zbunjivog voditelja, ali i kompletnu javnost u Srbiji i Hrvatskoj, koja se ponovo zapitala – koliki je uticaj masona u Srbiji. Polemike je pokrenula i priprema velikog događaja – okupljanja Trilateralne komisije sledeće jeseni u Beogradu. Na skup je pozvan i premijer Srbije Ivica Dačić, a u organizaciji tog susreta uticajnih ljudi učestvuju vodeći masoni Srbije.

U ekskluzivnom izveštaju bezbednosnih službi na 47 strana, u koji je “Nedeljnik” imao uvid, do detalja se analizira priprema Trilaterale, ali i razne nelegalne stvari u koje je upletena srpska masonerija. Prezentovan je i kompletan spisak srpskih masona, koji je potvrdilo nekoliko nezavisnih izvora.

Kao jedna od najvažnijih masonskih adresa u Srbiji, u izveštaju je označena je lobistička kompanija “Ist-vest bridž” (IVB), u kojoj vodeća mesta zauzimaju čelni ljudi Regularne velike lože Srbije (RVLS). Kompanija “Ist-vest bridž” je interesantna i zato što obavlja funkciju beogradskog predstavništva Trilateralne komisije ili “svetske vlade u senci”. Srbija je ulaskom u Trilateralnu komisiju tamo dobila tri mesta. U to telo ušli su Jovan Kovačić, bivši novinar i predsednik “Ist-vest bridža”, Dejan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu za energetiku, i Tahir Hasanović, nekadašnji funkcioner Nove demokratije. Sva trojica imaju visoke pozicije u “Ist-vest bridžu” i u Regularnoj velikoj loži Srbije.

Šef u tramvaju

Trilaterala i masonerija, bar u Srbiji, ukrštaju se i u toj činjenici da se u velikom broju slučajeva poklapa članstvo u srpskoj ispostavi i pripadnost masonskoj loži. Tako je veliki majstor Regularne velike lože Srbije trenutno Ranko Vujačić. On je svojevremeno bio i visoki funkcioner u Organizaciji UN za industrijski razvoj, a takođe je član “Ist-vest bridža”. Kao glavni “operativac” i u srpskoj Trilaterali i u Regularnoj velikoj loži navodi se Tahir Hasanović, koji je u upravljačkom “bordu” IVB-a i sekretar za odnose sa inostranim ložama u RVLS.

Članovi “Ist-vest bridža” su mnogi uticajni ljudi iz društvenog života Srbije, ali i iz inostranstva, kao što su Goran Svilanović, Marko Blagojević iz CESID-a, poznati genetičar Miodrag Stojković, bivša ministarka Milica Čubrilo, PR stručnjak Bora Miljanović, ministarka energetike Zorana Mihajlović, kneginja Jelisaveta Karađorđević i drugi javnosti manje poznati, ali veoma uticajni ljudi u svojim profesijama.

Prema jednoj anegdoti, čuveni pisac Milorad Pavić, koji je bio šef lože, znao je da stavi na sebe masonske regalije i da se tako tramvajem odveze na masonski obred. A jednom je, kažu, čuveni zemunski pesnik Raša Livada hteo da poveze autom Pavića uz stav “kakvi smo mi masoni ako nam se šef klacka u tramvaju”, ali je zastao, ušao u kafanu na jedno piće s nogu, pri čemu mu je pauk odneo automobil.

Približavanje naprednjacima

Za mnoge pripadnike društvenog i javnog života se zna ili pretpostavlja da su masoni. Najviše javnosti interesantnih masona dolazi iz sveta kulture. U “masonskim krugovima” se u poslednje vreme odvija trend “približavanja naprednjacima”. Kandidat naprednjaka za privremenog gradonačelnika Beograda je Milan Božić, odavno “prepoznat kao mason”. Među masonima koji su poznati javnosti nalaze se glumci Dragan Bjelogrlić i Bogdan Diklić, Svetozar Cvetković, Branislav Lečić i Goran Šušljik, pisac Dragan Velikić, istoričari Čedomir Antić i Slobodan Marković, političari Milan Marković, Goran Knežević, Miloljub Albijanić, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, nekadašnji ministri Svetozar Čiplić i Saša Dragin, bivši funkcioner LDP-a Nenad Prokić…
Najpoznatiji masoni su, svakako, glumac Predrag Miki Manojlović i dramski pisac Dušan Kovačević. Obojica su poslednjih meseci davali pozitivne izjave o Aleksandru Vučiću i novim vlastima. Miki Manojlović je bio u grupi od oko 50 članova koji su pre nekoliko godina isključeni iz članstva Regularne velike lože Srbije. On je bio uz profesora Dragora Hibera u sukobu sa tadašnjim velikim majstorom lože Petrom Kostićem. Razlog za sukob je, navodno, bio način prikupljanja novčanih sredstava za izgradnju masonskog hrama.

Masona u Regularnoj velikoj loži Srbije ima preko 1.000, dok se, prema procenama, u ostale četiri lože okuplja još oko 2.000 slobodnih zidara. Oko 50 njih je “raspoređeno” u pokrajinskoj i republičkoj izvršnoj vlasti. Ilustracije radi, interesantno je da je po dolasku Ivana Tasovca, takođe masona, za ministra kulture, njegov “brat” iz lože Igor Jovičić, koji je od ranije u Ministarstvu odbrane, ove jeseni imenovan za sekretara u tom ministarstvu. I prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je često apostrofiran kao mason, ali je on pripadnik Malteškog reda, koji je neka vrsta produžene ruke masonerije. Član Krunskog kabineta Vladan Živulović, inače predsednik Atlantskog saveta, član je lože Veliki orijent Srbije, koja je pod francuskim uticajem.

Sastanak u “Dači”

Masonerija je u proteklih dvadesetak godina, od obnove rada na prostorima bivše Jugoslavije, doživela nekoliko velikih raskola i to je najveći interni problem za njenu ideju. Uvećavanjem broja loža, pojačana je i produkcija masona, zbog čega su, kako se često žale zvaničnici masonerije, opali kriterijumi za prijem u članstvo. Veliko ujedinjenje bilo je spremano 2008. godine, ali je propalo jer, kako kaže jedan mason, Srbi ne mogu da se slože ni u masoneriji.

Ono što je manje poznato jeste da se veliki broj masona nalazi i direktno u SPC-u, kao i da je vladika Nikolaj bio jedan od poznatijih masona koji se zbog toga zalagao čak i za ujedinjenje s Anglikanskom crkvom. S druge strane, SANU je uvek imala posebnu ložu, a kako kaže jedan od najupućenijih ljudi u stanje srpske masonerije, i direktan link s jednom od najuticajnijih svetskih loža u Švajcarskoj – “Alpinom”. To je deo koji je držao krug intelektualaca oko Dobrice Ćosića, a u “Alpini” je jednu od glavnih uloga imao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

U poslednje vreme, pod uticajem engleske i nemačke obaveštajne službe koje imaju uticaj na najjaču Regularnu ložu Srbije, napravljen je plan za povratak monarhije u Srbiji. Prenos moštiju prvo kneza Pavla, a kasnije i kralja Petra iskorišten je za tu priliku kad je prvo u Srbiju došao rođeni brat vojvode od Kenta Majkl, koji vodi svetsku masoneriju, i u restoranu “Dača” sedeo za stolom sa kneginjom Jelisavetom, prestolonaslednikom Aleksandrom, ali i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i njegovim savetnikom Oliverom Antićem.

Nalet u institucije

U “Dači” je tada bio krem srpske masonerije, a bio je najavljen i dolazak vojvode od Kenta, koji vodi plavu masoneriju. Tu pripada dve trećine masona, a pod njegovim bratom Markom ostala trećina. To je takozvana crvena masonerija, poznata kao “Mark master mason”. Kakve su tu veze uspostavljene sa srpskim vlastima, nije poznato. Tek, svetski kongres Trilaterale odjednom je zakazan za sledeću godinu u Beogradu, a kao glavni govornik naveden je srpski premijer Ivica Dačić, kojeg, neko kaže, čuva Brisel, a neko – masoni.

U Srbiji je primetan nalet slobodnih zidara u institucije. Milan Božić donedavno je bio jedan od najuticajnijih ljudi u “Telekomu”. Milan Parivodić je pre nekoliko dana ušao u SNS, što neki tumače naređenjem masonima da se priklone ili infiltriraju u najveću stranku u Srbiji, koja pokazuje da će vladati nekoliko godina. Masoni, koji su svojevremeno napravili dve stranke – Novu demokratiju i G17 plus, ranije su imali dosta svojih članova u Vojvodini, u DS-u, odakle dolazi i naprednjak Goran Knežević, snimljen na masonskoj inicijaciji, što je i objavljeno u jednim novinama.

Ali, sada uporište pokušavaju da naprave na Andrićevom vencu, jer je Boris Tadić, kažu, bio alergičan na masone. To nije slučaj s Vojislavom Koštunicom, čiji je politički idol Slobodan Jovanović bio jedan od poznatijih masona. Takođe, Koštunica se niz godina aktivno bavio i vraćanjem dvora dinastiji Karađorđević i pravljenjem ekipe masona u Krunskom savetu.

Masoni imaju i svoje mlade ljude, koje neprestano guraju. Jedna od najvažnijih uzdanica bio im je Čedomir Antić, ali očigledno se do danas nije pokazao kao čovek koji bi mogao da preuzme neku veću ulogu u društvu. Masoni, s druge strane, kompletno kontrolišu kulturu, SANU i SPC, tako da im je samo ostalo da preuzmu i politiku, pa da se obistini hrvatska tvrdnja da je Srbija – masonska država.

 

izvor 

http://www.intermagazin.rs