Crne tačke Beograda - Mapa lokacija na kojima se dogodilo najviše udesa u 2018. godini

[neshaoct 9592]

Foto: Blic / RAS Srbija

 

Kružni tokovi i velike raskrsnice bile su prestoničke crne tačke na kojima se tokom 2018. dogodilo najviše saobraćajnih nesreća, pokazuju podaci MUP-a koje je sažela Opservatorija društvenih inovacija. Ova organizacija je, na osnovu zvaničnih podataka, napravila interaktivnu mapu na kojoj je obeležena svaka saobraćajna nesreća, kao i tačne lokacije gde su se one događale. Takođe, mapa prati zvanične podatke i pokazuje datum kada se nesreća dogodila, kao i broj vozila koja su učestovala u saobraćajnim nezgodama, karakter, ali i ishod saobraćajnih nesreća kojih je u 2018. na teritoriji Beograda bilo 18.063. Kružni tok kod opštine Novi Beograd, Slavija, Autokomanda, Obilićev venac, Bulevar Mihajla Pupina kod Ušća, Plavi most i okolina, ugao Bulevara despota Stefana i Cvijićeve, mesta su na kojima je najčešće dolazilo do udesa.

 

Slavija

Slavija definitivno predstavlja mesto gde su nezgode bile najčešće, zabeleženo ih je čak 184 u 2018. godini, uglavnom na samom kružnom toku, ali i na uključenjima i isključenjima. Reč je uglavnom o lakšim saobraćajnim nezgodima, bez teže povređenih. Međutim, podaci pokazuju da u nekoliko navrata dolazilo do obaranja pešaka.

 

Autokomanda

Na Kružnom toku kod Autokomande, u blizini stadiona Zvezde i Partizana, dogodile su se 133 nezgode, većina lakših, mada je bilo i nekih gde je bilo povređenih, ali bez smrtnih ishoda. Samo par stotina metara dalje, kod ''Franša'', desilo se 101 saobraćajna nezgoda, a u jednoj od njih je poginuo pešak.

 

Mostovi

Ni vožnja mostovima, čini se ''ne prija'' vozačima. Na samom Brankovom mostu dogodilo se 28 saobraćajnih nesreća, od kojih trećina sa povređenima, ali bez smrtnih ishoda. Međutim, na potezu duž Brankove do Terazijskog bilo ih je čak 105. Gazela je u 2018. ''pretrpela'' 25 nesreća na samom mostu, na Mostarskoj petlji, bez okolnih saobraćajnica čak 72, na Mostu na Adi 27. Na Pančevačkom mostu su se dogodile 32 saobraćajne nezgode, a na Starom savskom mostu bilo ih je ''samo'' pet.

 

Novi Beograd

Na Novom Beogradu najviše saobraćajnih nezgoda bilo je na kružnom toku kod Opštine Novi Beograd - 77, i to uglavnom čukanja. Pored ove, druga najkritičnija saobraćajnica u novom delu grada je raskrsnića kod TC Ušće gde je bilo 66 nezgoda bez smrtnog ishoda. Međutim, zabrinjava činjenica da su dva pešaka ''pokošena'' u blizini Ulice Jurija Gagarina.

 

Bulevari

Veliki broj nezgoda u 2018. dogodilo se u Bulevaru kralja Aleksandra, na skoro svakoj raskrsnici oko 20, a nešto veći broj nesreća bio je i na uglu Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice - 67. Da je Radnička ulica kod Ade Ciganlije prometna, svedoče i čak 72 saobraćajne nezgode.

 

Ibarska, autoput, zrenjaninac...

Statistika može dosta da pokaže, ali i da sakrije. Na saobraćajnicama označenim kao crne tačke desio se najveći broj nezgoda, ali ne i najtragičnijih. Najviše poginulih i teško povređenih bilo je u prigradskom području. Na autoputu u blizini Mladenovca i Grocke, ali i na okolnim, manjim putevima bilo je šest tragedija, a mnoge saobraćajke prošle su sa povređenima. Slično je i u Lazarevcu, na Ibarskoj magistrali i okolini, sa tri tragedije i brojnim povređenima. Na levoj obali Dunava dogodio se veliki broj nesreća, mahom na Pančevačkom i Zrenjaninskom putu...

 

preuzeto sa - blic.rs

[neshtry 14855]

Prvi put kada sam prošao zadobilaznicom,auto putem prema Nišu, nikad više kroz Beograd i preko Gazele...
Ništa briga, ništa stres,
Pijte samo Krašexpress

Poslato sa POT-LX1 pomoću Tapatoka

[Ivan 17670]

Iz mog iskustva, neka mesta gde se ovako cesto desavaju, prilicno govore i o nama kao vozacima. Kruzni tokovi bi trebalo da su najefikasniji vid raskrsnica, meni licno i omiljeni za voznju (ako to ista moze da bude u gradskoj guzvi). I statisticki dokazano ubrzavaju protok saobracaja, u odnosu na semaforizovane ili obicne raskrsnice. U samoj zoni toka se vozi sporije i vozila dolaze pod uglom, tako da iako dodje do kolizije, posledice uglavnom budu samo u vidu manjih cukanja. Teoretski, a u nasoj praksi malo drugacije - najcesce zbog bahatosti, inata, neznanja, kod nekih cak i straha voznje u istom. Pogotovo u slucaju tokova sa 2 ili 3 trake, primere vidjamo svakodnevno. Tehnicki gledano, kruzni tok na Autokomandi je malo iskomplikovan prolaskom tramvajskih sina u oba smera po sred toka, koje traze dodatnu paznju (ranije su u jednom smeru bile oko kruznog toka). Glavni problem na NBG toku kod Opstine (i maltene jedini udesi) su na ukljucenju iz Zemuna/iskljucenju ka Fontani. Zbog prebrzog ulaska iz pravca grada, ali i neopreznosti/bahatosti onih koji cekaju da se ukljuce iz pravca Zemuna i cekaju cak i u spoljnoj traci toka. Slavija je prica za sebe i slicno funkcionise i posle rekonstrukcije, 3 trake + 2 trake za tramvaj/trolu/taxi - uglavnom parola "snadji se".

Udesi na mostovima i pristupima ka njima - ravno, pravo, pregledno, vise traka, ali slicna prica... Nabijanje "u du*e"  , tj. neostavljanje dovoljno mesta za manevar, nepracenje saobracaja koliko je god moguce unapred, vec fokusiranje samo na vozilo ispred. I najmanje kocenje, par takvih svaki uz svoju "vozacku sekundu" i krece slaganje... Naravno tu je i sve cesci detalj u vidu mobilnog telefona u ruci (pogotovo ako je voznja u sporoj koloni, da se malo kucne na Viber i ubije vreme). I naravno opet nas cuveni bezobrazluk i inat - prva stvar od onih koji su pametniji od svih ostalih koji cekaju kao ovce. A druga stvar od onih koji zubima drze volan i metar rastojanja od vozila ispred koje je jedina referenca. I pri vecoj brzini i po cenu lancanog sudara, samo da se slucajno neko ne ubaci izmedju - cak i ako se taj drugi normalno prestrojava ili menja traku. Imao bi o nama esej da se pise, ali i o tehnickim uslovima u kojima vozimo, infrastrukturi, itd...

Nedavno sam vozio po Istanbulu - najveci grad u Evropi, 7. po velicini u svetu (poredjenja radi, sa 9 puta vise stanovnika od BG), sa neuporedivo vise saobracaja, guzve, limitiranim kapacitetom u starijim delovima grada... Ostao sam frapiran da u onakvom haosu, za skoro nedelju dana boravka maltene da nisam cuo sirenu, video bahatost ili bilo kakav incident/nepostovanje izmedju vozaca... Sve ide bez nervoze, tolerantno, koliko mogucnosti dozvoljavaju - neverovatno, ali i jasna poenta.

 

 

Edited August 12, 2019 by Ivan

[marko.jovanovic 925]

Poenta je što su ljudi bahati i svi misle da su najpametniji. U kružnom toku najviše pazim da mene neko ne opali, zato što ne stoka ne zarezuje trougao na ulazu u kružni tok, pravilo desne strane u samom kružnom toku, a o isključivanju iz krajnje unutrašnje trake i isecanju svih da ne govorim. 

[Irena HGT 2139]

U Srbiji sve veći broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama

 

 

Na putevima u Srbiji, od početka godine, dogodilo se 22.000 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo 310 osoba, dok je teške telesne povrede zadobilo više od 1.800 ljudi. Samo u periodu od 01. juna do 16. avgusta, dogodilo se 7.800 saobraćajnih nezgoda, sa 149 poginulih i 800 povređenih, izjavio je Nebojša Arsov, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Srbije na konferenciji za medije održanoj u Udruženju osiguravača Srbije. Inače, avgust je već godinama unazad mesec kada na našim putevima strada najviše osoba (62), slede oktobar i septembar sa 61 odnosno 58 poginulih, zbog čega će saobraćajna policija nastaviti sa pojačanom kontrolom i posle završetka letnje sezone. U MUPu navode i da su u prethodnoj godini, vozači sa povećanim nivoom alkohola u krvi izazvali gotovo 11 odsto nezgoda, pri čemu je to učešće u nezgodama sa nastradalima iznosilo oko 14 odsto. Procenat onih koji voze pod dejstvom alkohola raste u julu i avgustu, zbog sezone godišnjih odmora i niza manifestacija čiji posetioci konzumiraju alkohol. 

 

„Da bismo smanjili broj nastradalih u saobraćajnim nezgodama, moramo da radimo, pre svega, na promeni ponašanja svih učesnika u saobraćaju i kroz planske kampanje. Ispravna i bezbedna vozila su veoma bitna i zato Uprava saobraćajne policije pokušava da uvede red i u ovoj oblasti, a za to nam je svakako potrebna podrška Udruženja osiguravača da svi zajedno utičemo na svest ljudi. I dodatno, bolja infrastruktura doprinosi manjem stradanju“, kaže Nebojša Arsov, načelnik Uprave saobraćajne policije. Međutim, osim zatvorske kazne i drugih sankcija predviđenih zakonom, priča o zastrašujućim posledicama vožnje pod dejstvom alkohola tu se ne završava. Vozač koji pijan izazove saobraćajnu nezgodu, gubi prava iz osiguranja, odnosno postaje regresni dužnik prema osiguravajućem društvu koje je isplatilo štetu. „U situaciji u kojoj vozač pijan izazove saobraćajnu nezgodu, on će u krajnjoj instanci, isplatiti kompletnu materijalnu i nematerijalnu štetu koju je pričinio. Ti iznosi mogu da budu višemilionski, a isplata može da traje i po nekoliko godina, čak i duže i ne mogu se izbeći.

 

Ukoliko učesnik u saobraćaju pijan izazove nezgodu u kojoj pogine jedno lice, naknada štete po osnovu duševnih bolova za smrt bliskog lica može da iznosi i do 100.000 evra. Na tu naknadu pravo imaju svi članovi porodice. U slučaju da onaj ko je izazvao nezgodu ode u zatvor, štetu će platiti njegova porodica ili će biti isplaćena iz njegove imovine ili tek kada izađe iz zatvora, ali sa kamatom koja značajno podiže ukupnu sumu. Osim porodice oštećenog, pijani vozač ugrožava i dovodi do ivice egzistencije i svoju porodicu”, naglašava Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije. I u nezgodama u kojima povređene osobe dožive teške telesne povrede (sa umanjenim životnim i radnim sposobnostima), iznos naknade štete je višemilionski, veoma često i značajno veći od nezgode sa poginulima, jer se plaća i izgubljena zarada, a šteta koja nastaje zbog toga može da dostigne iznos od više stotina hiljada evra, upozorava Jovanović. Maksimalni iznos po jednoj saobraćajnoj nezgodi za štete na stvarima trenutno iznose 200.000 evra i million evra za štetu na licima. Predlogom novog zakona predviđen je novi iznos limita i to 500.000 evra za štetu na stvarima i 2.500.000 evra za štetu na licima. Približavanjem EU bićemo u obavezi da usvajamo njene pravne tekovine i postavimo limite na pet miliona evra za štetu na licima i milion za štetu na stvarima.

 

preuzeto sa - Auto Blog