Elektropunjači za automobile / baterije za automobile / elektromotori

[neshaoct 9592]

Seat otvorio novi centar za istraživanje i razvoj baterija

 

 

Otvoren je Test Center Energy (TCE), novi centar za istraživanje i razvoj baterija za električne i plug-in hibridne automobile u koji je kompanija Seat uložila više od sedam miliona evra. Smešten je u tehničkom centru proizvođača u Martorellu, a koristi se za razvoj i testiranje performansi energetskih sistema za električna i hibridna vozila Cupra, Seat i Seat Mo, kao i drugih marki Volkswagen Grupe. Test Centar čini deo globalne R&D mreže Volkswagen grupe i prvi je takav centar u Evropi van Nemačke, pored onih u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo je deo plana budućnost - brzim korakom unapred, kojim Seat zajedno sa Volkswagen grupom, ima za cilj da pretvori Španiju u vodeće evropsko tržište za električnu mobilnost. TCE takođe teži da postane prostor za inovacije, saradnju i istraživanje, nudeći obuku za mlade ljude u proizvodnji električnih automobila.

 

Ceremoniji su prisustvovali španska ministarka nauke i inovacija Diana Morant i katalonski savetnik za poslovanje i zapošljavanje Rodžer Torrent, koji su obišli objekte zajedno sa generalnim direktorom Seat i Cupra Wayne Griffiths-om i potpredsednikom kompanije za istraživanje i razvoj. ''TCE će vršiti do 6.000 različitih testova godišnje, što će nam omogućiti da garantujemo performanse baterija i sistema za punjenje. DanašnjI događaj je odlična vest ne samo za elektrifikaciju kompanije, već i zato što će omogućiti da se pozicioniramo kao merilo za razvoj rešenja za održivu elektromobilnost'' izjavio je Werner Tietz, potpredsednik kompanije Seat za istraživanje i razvoj. Kao deo svoje strategije, Seat planira da proizvodi električna vozila u fabrici u Martorellu od 2025. godine i da igra ključnu ulogu u razvoju i prodaji električnih vozila.

 

Najsavremenija tehnologija za testiranje i validaciju baterija

Test Center Energy prostire se na 1.500 kvadratnih metara, izgrađen je za samo 18 meseci i sadrži različita odeljenja za validaciju baterijskih modula. U ovim objektima radi više od 25 visokokvalifikovanih stručnjaka. TCE može da izvrši do 6.000 kompletnih validacionih analiza funkcija vezanih za sistem visokog napona godišnje (baterija, punjenje, bezbednost). Baterije će prolaziti u proseku više od 17.500 sati testiranja kako bi se obezbedile optimalne performanse u svim okolnostima, tokom svog životnog ciklusa. Takođe, u centru postoji nekoliko različitih komora koje testiraju baterije i module u ekstremnim tempetarutnim uslovima, između -25 i +55 ºC, simulirajući na taj način različite uslove sa kojima se automobil može sresti u svom životnom ciklusu. Ovaj centar je izgrađen u skladu sa principima zaštite životne sredine kojima Seat teži i trenutno je u procesu sertifikacije kojim će biti proglašen za objekat sa minimalnim uticajem na životnu sredinu.

 

PR saopštenje

[neshaoct 9592]

Cena auto baterija pada i padaće još

 

 

U trku ulaze kompanije koje proizvode baterije na bazi natrijuma, a i vodonik je u igri - Litijum nije više bez konkurencije, pobediće ona tehnologija koja bude jeftinija i praktičnija jer vrednost baterije sada čini trećinu cene električnog automobila. Automobilska industrija se već usmerila i ide u pravcu proizvodnje vozila na baterije. Na ulicama ih je sve više, države ih subvencionišu - iako tehnologija još nije optimalna i nije baš isplativa. Od kada je kompanija Tesla 2008. godine napravila model sa litijum-jonskim baterijama, broj električnih automobila je porastao za osam miliona.

 

Problem je što cena baterije čini trećinu od ukupne cene električnog automobila, pa je smanjivanje troškova njihove proizvodnje opredeljujući uslov da postanu konkurentni konvencionalnim automobilima. Cene gotovo svih sirovina u auto-industriji rastu, baterije su najskuplji deo električnih automobila, ali cene litijum-jonskih baterija su počele da padaju. Prema podacima konsultantske agencije Blumberg, cena kilovat sata baterije u pametnim telefonima i drugim uređajima trenutno iznosi 132 dolara, 6% niže od cena 2020. i 89% niže od cene 2010. godine. Stručnjaci trenutno pominju cenu baterija za električne automobile od 118 dolara po kilovat satu.

 

Izvesno je da će se proizvodnja baterija i dalje razvijati. Trenutno prosečan trošak za jedan kilovat-sat energije iz litijum-jonske baterije iznosi 130 dolara. Cilj je da iznosi 100 dolara i tada bi već električni automobili mogli da konkurišu konvencionalnim. Proizvođači baterija bi mogli da ostvare ovaj cilj u sledećih nekoliko godina. Potražnja za baterijama će rasti, a njihova cena će biti sve niža, zaključili su u listu Ekonomist. Elektro-mobilnost trenutno zavisi od baterija na bazi litijuma, kobalta i bakra.. Ali, još jednom se pokazalo - isplati se da se ulaže u istraživanja i nove tehnologije. Natrijum kao alternativa za litijum u baterijama nije nova, ali je bila zanemarena ideja - zbog toga što nije bilo tehnologije koja bi uklonila nedostatke ovog metala. Dva alkalna metala litijum i natrijum su hemijski veoma slični. Natrijum nema gustinu energije litijuma i teži je, ali natrijum je dostupan svuda i jeftin je. Natrijum-jonska baterija ima sličan princip rada kao i litijum-jonska baterija - ali joj nisu potrebni kobalt i bakar. Međutim, u poređenju sa litijumovim jonima, natrijumovi joni imaju veću zapreminu i veće zahteve u pogledu strukturne stabilnosti i kinetičkih svojstava materijala.

 

Kineska kompanija CATL koja baterijama snabdeva Teslu, Daimler, Volkswagen i druge proizvođače elektro-automobila, predstavila je letos prvu generaciju svoje natrijumske baterije. Takva baterija će biti jeftinija, manje zapaljiva, imaće duži vek trajanja i biće otpornija na niske temperature od litijum-jonskih, i litijum-fero-fosfatnih baterija. Stručnjaci kažu da natrijum-jonske baterije mogu da se pune samo 1.500 puta, u poređenju sa dva do četiri više puta kod litijumskih varijanti. Kompanija je ponudila prelazno rešenje - sistem za kombinovanu upotrebu litijumskih i natrijumskih baterija, ali i istakla da istražuje dalje i da očekuje vrhunske rezultate.

 

Prema pisanju kineskih medija, očekuje se da će natrijum-jonske baterije u probnoj fazi koštati oko 65 evra po kilovat-satu, a u serijskoj proizvodnji, bi cena trebalo da se prepolovi. CATL planira da započne masovnu isporuku ovih baterija 2023. godine. Ova firma od 2014. sarađuje sa partnerima u Nemačkoj i počela je izgradnju fabrike baterija u Tiringiji. I druge konkurentske firme  rade na sličnim projektima. Britanska kompanija AMTE Power najavila je nedavno proizvodnju baterija na bazi natrijuma po licenci britanskog proizvođača baterija ''Faradion''.

 

Drugi veliki proizvođač baterija GAC najavio je promociju električnog automobila sa baterijama od grafena, koje punjenjem od osam minuta omogućuju autonomiju kretanja do 800 kilometara. Međutim, postoji još jedno električno rešenje koje stiče sve veću popularnost, a radi se vozilima na vodonične gorivne ćelije. Automobili koji koriste ovu tehnologiju su takođe pogonjeni elektromotorima. Umesto punjenja baterije električnom energijom putem priključka, ovim modelima je neophodna stanica za punjenje vodonikom, vrlo slično onome što danas imamo sa benzinom i dizelom. Dok je baterijski pogonjenim vozilima potrebno najmanje sat vremena da bi se napunila, u zavisnosti od tipa baterije i punjača, automobili pogonjeni gorivnim ćelijama se praktično pune kao i konvencionalna vozila što se tiče potrebnog vremena. Baterije koje koriste ovi modeli, mnogo su manje, a samim tim i lakše. Dakle, budućnost nudi i vodonik kao izvor energije za pokretanje vozila, i trebalo bi da ponudi bolju alternativu u odnosu na baterijski pogonjene automobile, i to onog momenta kada bude razvijena odgovarajuća infrastruktura.

 

Prilikom posete fabrici Tesla automobila koja je u izgradnji u Nemačkoj, Ilon Mask je, na pitanje da li je budućnost automboila hidrogenska ili električna, rekao - defintivno je električna! Hidrogen je, tvrdi on, gubljenje vremena. Sigurno je da ćemo u budućnosti sve češće viđati modele renomiranih proizvođača pogonjene vodonikom, šta god Ilon Mask mislio o tome. To tvrde naučni timovi koji razrađuju ove projekte. Razvoj na polju dostupnijih i bezbednijih alternativnih baterija na prirodno zastupljenim elementima poput natrijuma, magnezijuma, aluminijuma, kalcijuma i cinka ali i nekih koje sada nemamo u vidu, neophodan je da bi se došlo do što boljeg, dugoročnijeg i isplativijeg rešenja. Dakle, velika svetska dilema i trka oko toga koja je sirovina bolja osnova za izradu baterija, koji i kakav pogon - i dalje traje. Pobediće ona opcija koja je jeftinija i praktičnija za upotrebu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Porsche će graditi fabriku baterija na jugu Nemačke

 

 

Porsche planira da gradi fabriku baterija u Reutlingenu, na jugu Nemačke, objavila je filijala nemačkog proizvođača sportskih automobila za baterije Cellforce. Lokacija je izabrana zbog povoljnog geografskog položaja i blizine partnera u razvoju i industrijskoj proizvodnji baterija, ističu u kompaniji.

 

''Fizička blizina što većeg broja partnera u projektu je ključan uslov za naš brzi uspeh'', istakao je poslovni direktor Cellforce Groupa Markus Graef. Proizvodnja bi trebalo da počne 2024. godine. Porsche je već najavio da planira da proizvodi baterije, ali čekala se njegova odluka o lokaciji fabrike. Fabrika će dobiti subvencije u ukupnom iznosu 60 miliona evra, pri čemu će dve trećine novca stići iz savezne blagajne, a ostatak iz budžeta savezne pokrajine Baden-Wuerttemberg. Porsche ima udeo od 72.7% u Cellforce Grupi, a ostatak drži Customcells, svojevrsna filijala Instituta Fraunhofer. U razvoju baterijskih ćelija je učestvovao i nemački hemijski koncern BASF.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Audi otvara luksuznu salonsku stanicu za punjenje električnih vozila

 

 

Stanice za punjenje električnih vozila nisu strašno uzbudljive jer su mnoge od njih tek parking mesta sa punjačem negde na zadnjij strani parkinga. Međutim, nema više promrzlih ruku, ni postavljanja punjača na utičnicu po dosadnoj kiši i hladnoći pod vedrim nebom. Audi prekida to paćenje kod punjenja električnih automobila jer sadržajima u super luksuzu ''skraćuje vreme'' korisnika pod krovom, svojim novim projektom otmenog čvorišta Audi charging hub. Umesto poseta parkingu i sedenja u automobilu, vlasnici električnih vozila sada mogu da uživaju u vrhunskom iskustvu punjenja koje je slično salonima na aerodromima dok satima čekate sledeći let.

 

 

Prvo takvo čvorište za punjenje se nalazi u Nirnbergu, a za korisnike se otvara 23. decembra. To je rani božićni dar stanovnicima ovog nemačkog grada jer vlasnici električnih vozila mogu da rezervišu jedan od šest punjača putem aplikacije myAudi. Nakon što vlasnici stignu, priključuju svoje vozilo i mogu da posete salon na spratu.

 

 

Salon se prostire na otprilike 200 kvadratnih metara i ima ''otvoreni'' dizajn, kao i brojne prostore za sedenje, gde posetioci mogu da se opuste ili rade dok se njihovo vozilo puni. Takođe mogu da se druže na terasi ili koristi masivni ekran od 98 inča koji se može koristiti za prikaz informacija o punjenju vozila, detalja o čvorištu za punjenje ili Audi konfiguratoru. Ako vam to nije dovoljno, možete da potražite zalogaj na automatu ili koristite uslugu dostave hrane. Čvorište takođe ima stanicu za zamenu baterija za električne bicikle, uslugu pozajmljivanja električnih skutera i nadzirane test vožnje u Q4 e-tron i RS e-tron GT. Ovo čvorište za punjenje je napravljeno od ''fleksibilnih kontejnera'' što omogućava sastavljanje i rastavljanje stanica za nekoliko dana.

 

Stanica takođe koristi baterije ''drugog života'' iz rastavljenih razvojnih vozila i tako eliminiše potrebu za visokonaponskim dalekovodima i skupim transformatorima jer baterije ''donose infrastrukturu za brzo punjenje tamo gde električna mreža nije dovoljna''. Kako je Audi objasnio, čvorište za punjenje ima privremeni kapacitet od 2.45 MWh, a to znači da je stanici potrebno samo relativno skromnih 200 kW priključka na mrežu. To je ''dovoljno za kontinuirano punjenje modula'', a solarni paneli na krovu doprinose do 30 kW zelene energije. Audi je dodao da se otprilike 80 vozila može napuniti dnevno, bez prekoračenja ograničenja snage čvorišta. Kad smo kod naplate, posetioci sa ugovorom o usluzi e-tron Charging Service mogu da naplate 31 cent po kWh. Audi kaže da je to slično ceni kod korišćenja utikača kod kuće. To je značajno jer je čvorište za punjenje dizajnirano za ljude koji ne mogu da pune kod kuće jer žive u stanu, ili inače nemaju pristup priključku za punjenje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

EK predlaže: Parking mesta u novim i obnovljenim zgradama moraju da imaju infrastrukturu za punjenje električnih vozila

 

 

Vozači koji pređu na vozila sa nultom emisijom izduvnih gasova imaće koristi od novih zahteva za parking mestima kod kuće i na poslu u novim i obnovljenim zgradama, ako je suditi po predlogu Evropske komisije. Priprema za ugradnju punjača bila bi potrebna u novim zgradama i zgradama koje su podvrgnute opsežnim obnovama, predlaže Evropska komisija. Takođe, nove i obnovljene nestambene zgrade, kao što su kancelarije i prodavnice, morale bi da budu opremljene minimalnim brojem instaliranih punionica, ističe se prema predloženoj novoj Direktivi o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD).

 

Ljudi i firme ponekad moraju da čekaju i do godinu dana na ugradnju punjača. Takođe, mora da se odredi i maksimalno vreme koje vozači mogu da čekaju između zahteva za dozvolu i instaliranja punionice. Zastupnici u Evropskom parlamentu i vlade EU-a sada će raspravljati o predlogu pre nego što odluče o konačnoj direktivi koja će postati zakon. Na kućnim punjačima trenutno se već odvija oko 90 posto punjenja električnih vozila u Evropi.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Više od polovine opština bez javnih punjača za električne automobile

 

 

U Nemačkoj je ''električna revolucija'' u punom jeku. Električni automobili se dobro prodaju, ali, kako pišu lokalni mediji, više od polovine opština nema ni jedan javni punjač za vozila na struju. Prema podacima koje je objavio Berliner morgenpost, u Nemačkoj postoji ukupno 25.376 javnih lokacija za punjenje (podatak od 1. novembra), odnosno 49.207 zasebih punjača. Možda ćete pomisliti kako mi o takvim rezultatima možemo samo da sanjamo. Nemce, međutim, brine nešto drugo. Kako se pokazalo, od 10.796 opština, čak 6.516 nema ni jedan jedini javni punjač.

 

Situacija nije dobra čak ni u Bavarskoj, koja je prilično bogata u Nemačkim okvirima. U 994 od 2.056 opština do sada nije postavljen ni jedan javni punjač. Sa druge strane spektra, kao značajan izuzetak, nalazi se Severna Rajna-Vestfalija, jer samo 8 od 396 opština nemaju punjače. Situaciju su već kritikovali članovi pojedinih političkih partija. Jer, kako će električna revolucija da uspe ako se električni automobili ne mogu puniti ''u gradu''? Problem nedostatka široko pristupačnih punjača tiče se uglavnom ruralnih opština - zato političari traže da se, umesto da se upumpaju milijarde evra u subvencije za nabavku novih električnih automobila, barem deo tog iznosa utroši na poboljšanje infrastrukture za punjenje istih.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Ruski punjač električnih vozila - na točkovima

 

 

Jedna od najvećih prepreka širem prihvatanju električnih automobila jeste nedostatak infrastrukture za njihovo punjenje. Ruski startup L-Charge planira da taj problem reši pokretnim punionicama. Veliki gradovi Evrope i dalje nemaju dovoljno raširenu infrastrukturu da bi većina njihovih stanovnika mogla bezbrižno da pređe na električne automobile. Dok se punionice ne izgrade u većem broju, broj električnih automobila možda neće rasti tako brzo kako bi mogao inače, pa su ruski preduzetnici osmislili prelazno rešenje. Startap L-Charge je proizveo pokretnu punionicu.

 

Njihovo rešenje je u stvari električni kombi koji u tovarnom prostoru ima generator električne energije, a priključivanjem vozila može da radi kao bilo koji brzi punjač - i prosečnom vozilu doda i do 400 kilometara dometa za samo 10 minuta punjenja baterije. L-Chargeov mobilni punjač radi na čista goriva, prirodni plin, vodonik, ili na njihovu najisplativiju kombinaciju, zavisno od cena energenata. Svaki takav kombi može da u danu dopuni do 48 automobila, generišući 1.440 kWh električne energije svakog dana. Njegove usluge se pozivaju poput Ubera, korišćenjem posebne mobilne aplikacije, koja služi i za naplatu. L-Charge je u septembru ove godine primio 1.5 milion evra investicija za svoj projekat, a trenutno su u potrazi za partnerom koji bi mogao da proizvede oko dve hiljade ovakvih kombi-punionica godišnje.

 

 

Svoje mobilne punjače su već predstavili na sajmovima i izložbama širom sveta, a plan za komercijalizaciju je najbliže ostvarenju u Londonu, gde bi prvi mobilni punjači mogli da stignu tokom sledeće godine. Cena jednog vozila sa ugrađenim punjačem biće oko 175.000 evra. Kad je reč o emisijama, energija dobijena iz plina u ovim punjačima će emitovati triput manje ugljen dioksida od prosečnog dizelskog vozila na svakih 100 kilometara. Međutim, energija dobijena na ovaj način biće, iako više ''pri ruci'' i 1.5 do 2 puta skuplja nego ona iz nacionalne elektroenergetske mreže.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Putna torba spašava vozače električnih automobila: Prenosna baterija nije jeftina, ali je korisna

 

 

Prenosna baterija za punjenje mobilnog postaje stvarnost i za električne automobile. Mnogima se događa da ostanu bez električne energije u vožnji, a ovaj proizvod bi mogao da im pomogne. Samo u malo većem pakovanju.

 

Britanska firma ZipCharge je konstruisala prenosnu bateriju nazvanu Go koja izgleda poput putne torbe na točkovima. ZipCharge Go, težak 22.7 kg, biće ponuđen s dva kapaciteta baterije, 4 i 8 kWh. Pruža 32 do 64 km dometa za 30 do 60 minuta punjenja sa utičnicom tipa 2. Baterije će koštati od 1.200 do 2.400 evra, a ZipCharge će takođe ponuditi Go putem mesečne pretplate koja počinje od 60 evra mesečno. Prenosni punjač biće lansiran u Velikoj Britaniji i Evropi, a zatim u Aziji i Severnoj Americi.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Beograd dobija mrežu punjača za elektro vozila - Raspisan tender za izradu detaljnog plana

 

 

Grad Beograd u narednom periodu planira da izgradi mrežu punjača za elektro vozila. Javnom nabakom koja je raspisana predviđena je izrada plana za buduću mrežu, a vrednost nabavke procenjena je na 2.5 miliona dinara. Kako se navodi u dokumentaciji, kako se tržište hibridnih električnih vozila i električnih vozila povećava, raste i potreba za sve većom dostupnošću javnih stanica za punjenje. Stanica za punjenje električnih vozila je tačka ponovnog punjenja električnom energijom, i deo je infrastrukture neophodne za punjenje električnih vozila poput električnih automobila, hibridnih vozila, kao i drugih električnih vozila.

 

Plan bi trebalo da odredi broj stanica za punjenje, kao i njihova i mesta. Takođe, potrebno je detaljno definisati politiku i tehnologiju plaćanja, proceniti moguće prihode i tokove prihode, definisati moguće ''biznis'' modele za realizaciju plana, kao i proceniti ukupnu vrednost mreže stanica za punjenje. Rok za izradu plana je 120 dana, a rok za podnošenje ponuda 17. januar 2022. godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Toyota uvodi čvrste baterije u serijske modele do 2025. godine

 

 

Sposobne da obezbede brže punjenje i značajno duži domet, baterije u čvrstom stanju se smatraju narednim poglavljem u razvoju električnih automobila. Toyota je jedna od mogih kompanija koje ulažu u ovu tehnologiju. Međutim, šef elektrifikacione strategije i pogonskih sklopova kompanije, Tibo Pake, prošlog decembra je izjavio da će ova tehnologija debitovati na hibridnom a ne čisto električnom vozilu. Glavni naučnik u Toyoti i šef Toyotinog istraživačkog instituta, Džil Prat, ponovio je da će prvi automobil japanske marke sa čvrstom baterijom ujedno imati i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. On je dodao da razvoj napreduje po planu, tako da će prvi model koji će se odreći litijum-jonskih baterija pristići u prvoj polovini ove dekade. Budući da je već januar 2022., to znači da će se vozilo o kojem je reč naći na tržištu za najkasnije tri godine.

 

Neko će postaviti pitanja, zašto su za Toyotu prioritet hibridi, a ne elektromobili? Džil Prat priznaje da se to čini pomalo ''kontraintuitivnim'' na prvi pogled, ali njegovo objašnjenje u potpunosti ima smisla. S aktuelnom ''električnom'' ponudom, koja je i dalje ''premium'' u odnosu na benzinske ekvivalente u cenovnom smislu, instalacija čvrstih baterija u elektromobile će ih učiniti dodatno skupljim. Troškovi će verovatno ići dole do 2025. ali ne dovoljno da bi električni automobili sa čvrstim baterijama bili tržišno održivi.

 

Iz ovog razloga, Toyota će ovu tehnologiju koja obećava primeniti najpre na hibridne modele jer su baterije koje oni koriste manje, pa samim tim neće imati tako negativan uticaj na cene vozila. Kompanija takođe hibride vidi kao dobar testni poligon za novu tehnologiju, budući da su ciklusi pražnjenja i punjenja izraženiji, objašnjava Džil Prat. Hibridi obezbeđuju rigoroznije testiranje nove generacije baterija, koje će biti instalirane u električna vozila onog momenta kada njihova cena bude tržišno opravdana. Naravno, nova tehnologija će mesto pronaći i u performantnim modelima Toyote, verovatno u okviru Lexus divizije, poput Electrified Sport koncepta u vidu elegantnog, aerodinamičnog kupea, koji ima domet od 700 kilometara i može do stotke da pojuri za oko 2 sekunde.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Brzinu punjenja električnih automobila ne diktira punjač, već energija koju vozilo može da primi

 

 

Grad Beograd planira da u narednom periodu izgradi mrežu punjača za električna vozila. Kako se povećava broj ovih automobila na tržištu, raste i potreba za sve većom dostupnošću javnih stanica za punjenje, što podrazumeva i neophodnu infrastrukturu. Planom bi trebalo da budu određeni broj stanica za punjenje, kao i njihove lokacije.

 

Električni automobil je moguće puniti kod kuće, u vikendici i garaži, na otvorenom i zatvorenom parkingu. Punjača ima i na benzinskim stanicama, u tržnim i poslovnim centrima, javnim garažama, hotelima i drugim lokacijama, a razlikuju po snazi i brzini punjenja. Tako brzina punjenja može biti spora (preko šuko utičnice od 8 do 15 sati punjenja), brza (AC punjač, od 2.5 do 5 sati punjenja) i super brza (DC punjač koji napuni 30% do 80% baterije za 30 minuta). Ali ovi podaci o brzini punjenja razlikuju se u praksi, jer mnogo toga zavisi i od same baterije automobila.

 

Iz firme Salmont, koja je postavila sve brze punjače za električne automobile na autoputevima u Srbiji, kažu da u realizaciji plana mreže u Beogradu treba uzeti u obzir nekoliko problema koji su se u praksi pokazali kao dominantni. ''Veliki problem električnih automobila je brzina njihovog punjenja, jer brzinu diktira i samo vozilo, odnosno njegova baterija. U proseku je za automobil potrebno četiri sata da bi se napunio, tako da bi u planu budućih stanica trebalo razmatrati pre svega tu činjenicu'', navode iz Salmonta.

 

Njihovi inženjeri tvrde da iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je punjača uvek malo. Lider po njihovom broju je Nemačka, koja i dalje smatra da ih nema dovoljno. ''Zamislite da na jednoj lokaciji imate deset automobila koji čekaju na punjenje. Nećete moći da napravite veliku flotu vozila ukoliko ne možete da ispratite potrebe vozača za punjenjem. Teško je zamisliti da Beograd ima 10.000 automobila na struju, ako ne postoji izgrađena infrastruktura koja će zadovoljiti njihove potrebe u skladu sa karakteristikama vozila'', upozoravaju iz Salmonta.

 

Njihovo iskustvo govori da je zbog ograničenja koje sam automobil na struju ima, jer on preko svojih sistema komunicira sa punjačem i uzima energiju koju limitira karakteristika baterije, potrebno sačekati nova rešenja proizvođača kako bi se unapredila ova oblast. Potrebne su baterije koje su otpornije na brze punjače. ''Brzinu punjenja ne diktira punjač, već energija koju automobil može da primi, tako da treba imati u vidu da vozilo određuje koliko će punjenje trajati'', objašnjavaju iz Salmonta.

 

Kao dodatni problem sagovornici navode sistem naplate koji još uvek nije regulisan, tako da je sada punjenje električnih automobila na stanicama na autoputevima besplatno, jer struju može da naplaćuje samo preduzeće koje je ovlašćeno za prodaju električne energije. ''U inostranstvu postoje aplikacije namenjene samo za ovu uslugu, preko kojih se naplaćuje struja'', navode iz Salmonta čiji se brzi punjači nalaze u Adaševcima, Subotici, Preševu, Dimitrovgradu i na autoputu Miloš Veliki. Prema planu Puteva Srbije, punjači su još postavljeni na naplatnim rampama u Nišu i Vrčinu, jer je uzet prosek da su potrebni na 200 kilometara. Uskoro ćemo, po završetku Javnog poziva, dobiti odgovor kako će izgledati mreža punjača za električne automobile u Beogradu. Biće određen broj stanica za punjenje, kao i njihove lokacije, a potrebno je detaljno definisati i politiku i tehnologiju plaćanja, proceniti moguće prihode, definisati moguće biznis modele za realizaciju plana, kao i proceniti ukupnu vrednost mreže stanica za punjenje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

EK će od svake članice tražiti punjače za električna vozila na svakih 60 km autoputa?

 

 

U velikom paketu koji je Evropska komisija prezentovala prošle godine nazvanom Fit for 55, države članice bi se obavezale da izgrade mrežu punionica za električne automobile širom Evrope. Na svakih 60 kilometara duž autoputa bi se gradila stanica za brzo punjenje, a za teški transport na svakih 150 kilometara punionica vodonika. Ova uredba obezbeđuje da u svakoj državi članici postoji dovoljan kapacitet javnog punjenja da bi se zadovoljile potrebe veće flote automobila s nultom emisijom koja će doći na tržište, najavila je Evropska komisija.

 

Šta bi to značilo?

Do 2025. bi trebalo da bude milion punionica, a do 2030. godine 3.5 miliona. Za punionice uz autoputeve do 2025. mora da bude dostupno 300 kW po lokaciji - uz najmanje 150 kW, dakle verovatno dve punionice s ovom snagom. Do 2030. godine bi trebalo da bude 600 kW po mestu za punjenje, odnosno četiri punjača sa po 150 kW. Sada međutim Udruženje evropskih proizvođača automobila kaže da je to premalo i traži 7 miliona punjača do 2030. godine. Cilj je da električna mobilnost zaživi punim plućima, odnosno da javni punjači čine čak 60% kapaciteta.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Volkswagen i Bosch industrijalizuju proizvodne procese za baterije u Evropi

 

 

Volkswagen i Bosch su potpisali memorandum o razumevanju kako bi istražili uspostavljanje evropskog dobavljača rešenja za baterijsku opremu. Dve kompanije planiraju da isporuče integrisane sisteme za proizvodnju baterija, kao i podršku za povećanje i održavanje na licu mesta za proizvođače baterijskih ćelija i sistema. Kompanije imaju za cilj vođstvo u troškovima i tehnologiji u industrijalizaciji tehnologije baterija i količinskoj proizvodnji održivih, najsavremenijih baterija. Kroz proizvodni pristup ''lokalno za lokalno'', to će takođe biti korak prema cilju mobilnosti bez ugljenika. Samo u Evropi Volkswagen grupa planira da izgradi šest fabrika ćelija do 2030. godine.

 

Volkswagen Grupa i Robert Bosch Grupa uspostavljaju projektnu jedinicu za istraživanje mogućnosti industrijskih rešenja za proizvodnju baterija u Evropi. Odgovarajući memorandum o razumevanju su potpisali Thomas Schmall, član Uprave Volkswagen Grupe zadužen za tehnologiju i izvršni direktor Volkswagen Grupe Components, i Rolf Najork, član Uprave Robert Bosch Grupe i predsednik Uprave Izvršni odbor Bosch Rexrotha. Kompanije imaju za cilj snabdevanje niza procesa i komponenti potrebnih za masovnu proizvodnju baterijskih ćelija i sistema. Potražnja u celoj industriji je ogromna: samo u Evropi razne kompanije planiraju izgradnju fabrika ćelija s ukupnim godišnjim kapacitetom od oko 700 GWh do 2030. godine.

 

Za oba partnera ovaj savez je daljnji korak prema igranju vodeće uloge u svetu e-mobilnosti. Partnerstvo će se oslanjati na komplementarna područja stručnosti: dok je Volkswagen uspešan proizvođač automobila i na putu je da postane glavni proizvođač baterija, Bosch ima izuzetno znanje i iskustvo u fabričkoj automatizaciji i integraciji sistema. Volkswagen i Bosch su formirali projektnu jedinicu s ciljem pripreme osnivanja nove kompanije do kraja 2022. godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Kineska revolucija na tržištu električnih automobila

 

 

Revolucija električnih automobila dolazi iz Kine i zove se Choco-SEB. Ovo je nova vrsta univerzalnih baterijskih modula koju je razvila kineska firma CATL. Baterije imaju samo dva pola, mogu da skladište više energije i što je najvažnije, mogu da se zamene napunjenim za nekoliko minuta na posebnim stanicama. Da li je to rešenje? Naziv Choco-SEB dolazi od čokolade i Swapping Electric Block, što je električni blok koji može da se ukloni. CATL rešenje je, u stvari, potpuno novi pristup dizajnu automobilskih baterija, a pravo je pitanje zašto ga niko pre nije shvatio. Kineski tajkun u industriji proizvodnje, između ostalih auto akumulatori, kreirali su modularni izmenjivi akumulatorski blok koji može da se ugradi u automobil za nekoliko minuta, tako da vam neće biti potrebno sat vremena pauze za punjenje baterije. Istina je da sistem automatskih stanica za zamenu baterija već nekoliko godina razvija kineski brend NIO, ali u ovom slučaju je reč o stanicama koje mogu da koriste samo automobili jednog proizvođača. Izmenjivi CATL moduli moraju da budu univerzalni i odgovaraju do 80% modela automobila dostupnih na kineskom tržištu.

 

Choco-SEB: prve stanice za zamenu baterija već rade

Još jedna prednost je brzi razvoj infrastrukture za rukovanje Choco-SEB razmenom. Sistem je dizajniran za automobile od A00 do C segmenta - najmanji sadrži jedan modul, a najveći tri. Ono što je važno, svaki modul treba da osigura oko 200 km dometa - bar tako kažu kreatori. Korisnik će odlučiti koliko modula će ići u automobil prilikom posete stanici. Same menjačnice bi trebalo da budu prilično kompaktne i efikasne u isto vreme. Standardna tačka za zamenu baterije će pokriti područje jednako tri parking mesta i moći će da primi do 48 Choco-SEB modula. Ono što je najvažnije, usluga će biti trenutna - zamena jednog bloka traje samo minut, što je manje od prosečnog vremena za punjenje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. Proces zamene će se odvijati sputem aplikacije na pametnom telefonu. Za izgradnju stanica, koje su nazvane EVOGO, zadužena je kineska firma Contemporary Amperex Energy Service Technology (CAES), koja pripada CATL-u. Već je najavljena izgradnja prvih stanica u 10 kineskih gradova. Tu je i prvi automobil koji koristi Choco-SEB module. Reč je o automobilu proizvođača FAW Mikrovan Bestune NAT.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Norveška - Puštena u rad prva stanica za zamenu baterija u Evropi

 

 

Norveška je na odličnom putu ka tome da postane prva država na svetu u kojoj će saobraćati isključivo vozila na električni pogon. Zato i nije čudno što je kineski proizvođač električnih automobila NIO baš u ovoj zemlji pustio u rad prvu stanicu za zamenu baterija u Evropi. Vozači električnih automobila u ovoj zemlji do kraja 2022. godine na raspolaganju će imati još 20 ovakvih stanica. Ceo proces je veoma jednostavan, kada vozač primeti da je potrebno napuniti bateriju jednostavno stane na stanicu i za pet minuta zameni praznu bateriju punom i nastavi put.

 

NIO je Norvešku odabrao kao početnu stanicu za osvajanje tržišta u Evropi, te zato i nije čudno što planiraju proširenje mreže stanica za zamenu baterija. Ova novina dolazi u trenutku kada kompanija predstavlja model NIO ES8 koji je prvi električni automobil napravljen za ovo tržište. Automobil je opremljen baterijom kapaciteta 100 kWh i sa jednim punjenjem može da pređe oko 500 kilometara i ima opciju zamene baterije. Prema planovima kompanije NIO već tokom ove godine moguće je otvaranje stanica za zamenu baterija i u drugim evropskim gradovima. Nemačka je jedna od zemalja koja će u budućnosti dobiti jednu ovakvu stanicu. U Kini, NIO već ima više od 700 stanica za zamenu baterija, a plan je da instalira 4.000 (uključujući 1.000 van Kine) do kraja 2025. godine. Iz godine u godinu rasze potražnja za automobilima na električni pogon, jer ova vozila ne koriste fosila goriva i ne emituju emisije štetnih gasova koji utiču na klimatske promene i kvalitet vazduha koji udišemo.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Panasonic ulaže 700 miliona dolara u proizvodnju baterija za Teslu

 

 

Panasonic će početi sa proizvodnjom nove litijum-jonske baterije namenjene Tesli već od 2023. godine, u šta planira da uloži oko 705 miliona dolara i to u fabrike u Japanu, piše japanski poslovni portal Nikkei. Punjive litijum-jonske baterije bi mogle pomoći da električna vozila (EV) budu privlačnija za vozače tako što bi povećale domet vožnje za oko petinu, piše Nikkei na navodeći izvor. ''Proučavamo razne mogućnosti masovne proizvodnje uključujući testnu proizvodnu liniju koju uspostavljamo ove poslovne godine'', saopštio je Panasonic. Panasonic je u oktobru predstavio bateriju formata 4680 (46 milimetara širine i 80 milimetara visine). Očekuje se da će to pomoći američkom proizvođaču električnih vozila da smanji troškove proizvodnje. Japanska kompanija proizvodiće 4680 baterije u fabrici na zapadu Japana, s proizvodnjom dovoljnom za oko 150.000 vozila. Panasonic je jedini proizvođač razvijenije Tesline baterije što mu obezbeđuje poziciju ključnog dobavljača američke kompanije, barem za skuplje modele automobila, uprkos tome što taj proizvođač električnih vozila traži dobavljače baterija u Kini i drugde.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Stiže novi punjač za električna vozila: Biće mu potrebno samo šest minuta…

 

 

Ključno pitanje električne mobilnosti je kako smanjiti vreme punjenja baterija i poštedeti vozače sedenja u kabini vozila ili na beskrajnim kafama i pićima u kafiću pridruženom punionici. Svi smo, manje-više, svesni da je tehnološka revolucija iza ugla i da ono što danas smatramo poslednjim krikom tehnologije već sutra ide u staro gvožđe.

Voltempo, koji razvija nove tehnologije za električna vozila, lansirao je HyperCharging, koji predstavlja kao najbrži sistem punjenja na svetu. Čini se da će najava transformisati industriju, jer može da isporuči 1.000 kW snage - 2.8 puta više od bilo kog uporedivog sistema punjenja.

 

HyperCharging može da napuni sledeću generaciju električnih vozila za samo šest minuta. Takođe ima jedinstvenu sposobnost punjenja do 24 vozila u isto vreme. Pogodan je za automobile, kombije, kamione i autobuse. Snaga može da dolazi iz više izvora - na primer, kombinujući nacionalnu mrežu sa lokalnim izvorima zelene energije kao što su solarna i baterija za skladištenje energije. Sistem HyperCharging može da se instalira bilo gde - posebno na mestima koja moraju da pune mnogo vozila u isto vreme. Modularni sistem tehnologije omogućava da se instalira 70% brže od drugih sistema punjenja - za nekoliko sati ili dana, a ne mesecima. Troškovi instalacije su obično 30% niži zbog Voltempovog patentiranog dizajna centralizovanog punjenja. Prve instalacije tehnologije počinju 2022. godine, s čvorištem za punjenje koje će biti instalirano u Tyseley Energy Parku u Birmingemu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

''Košta više od auta!'' - vlasniku hibridnog Mercedesa izdali račun za novu bateriju od 17.950 evra

 

 

Hibridna tehnologija je u poslednjih 20 godina pomogla da smanji emisije izduvnih gasova, ali neki vozači su bili užasnuti kad su na red došli troškovi servisa i zamene delova, što im je donelo velike troškove. Ranjit Singh iz Leicestera u Velikoj Britaniji je jedan od vozača koji je to iskusio.

 

Singh je za 32.335 evra pre četiri godine kupio E300 BlueTec Hybrid iz 2014. kod zastupnika Mercedesa, vođen uštedom na gorivu i manjoj emisiji CO2. Reč je o modelu koji pokreće 2.1 litarski 4-cilindarski dizelaš od 210KS uparen sa elektromotorom od 27 KS, i naravno pripadajućom baterijom. Automobil sa 78.400 pređenih kilometara je radio dobro do ove godine, izveštava LeicestershireLive, pre nego što je krenulo po zlu. Nije poznato koji simptomi su podstakli Singha da odveze svoj hibridni Mercedes u ovlašćeni servis, ali kada je to učinio, rečeno mu je da je baterija došla do kraja svog veka nakon osam godina.

 

Singh tvrdi da mu je trgovac za novu bateriju izdao ponudu od 17.950 evra, ali ta cena ne isključuje troškove rada od 240 evra po satu. Pritom nije reč o bateriji od 80 kWh kao na električnim automobilima, jedinica od 0.8 kWh u Mercedesu W212 E300 BlueTec Hybrid je iste veličine kao obični automobilski akumulator. ''Užasnut sam onim što se dogodilo'', rekao je Singh, dugogodišnji vlasnik Mercedesa. ''Osećam da sada imam samo dve mogućnosti - odbaciti 8 godina star auto, ili potrošiti više nego što vredi, a vredi oko 15.500 evra.'' Singh je za LeicestershireLive rekao da je bio kod stručnjaka za hibride koji mu je rekao da nije dostupna jeftinija popravka, međutim na eBay-u se u Velikoj Britaniji mogu naći dve polovne baterije dostupne po ceni od 960 evra. Mercedes UK je rekao da ne može da komentariše slučaj bez vlastite istrage o tome, ali je rekao da su kupci obavešteni o sertifikatu baterije i da je jedinica Singhovog automobila iz 2014. pokrivena standardnim trogodišnjom garancijom za neograničenu kilometražu. Pregledajući razne Mercedesove forume jasno je da ovaj problem nije izolovan slučaj. Postoji mnogo drugih vlasnika E300 Hybrid sa sličnim pričama.

 

Gledajući širu sliku uključujući hibride svih marki, ovakva priča bi mogla da postane sve češća jer hibridi van garancije postaju jeftini polovni automobili sutrašnjice. Ali samo za kupovinu, očigledno ne i za popravku.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

U Velikoj Britaniji se gradi fabrika baterija vredna 4.5 milijardi evra

 

 

Britanski startap Britishvolt je objavio da je obezbedio prvih 2 milijardi evra za izgradnju gigafabrike baterija na prostoru Velike Britanije. Najveći deo ulaganja dolazi od ulagača Trixtaxa i Abrdna, ali se u priču uključuje i britanska vlada sa 120 miliona evra ulaganja, i to kroz Automotive Transformation fond. Britishvolt planira da izgradi ogromnu fabriku u Northumberlandu. Puni proizvodni kapacitet bi trebalo da postigne 2028. godine kada će zapošljavati 3.000 radnika uz još do 5.000 kooperanata. Pritom će prve baterije početi da sklapa tokom 2024. godine uz godišnji kapacitet proizvodnje od 30 GWh. Prema zvaničnim procenama, to je trećina potreba koje će imati autoindustrija na Ostrvu ako zadrži aktuelni kapacitet proizvodnje. U punom kapacitetu se govori o 48 GWh snage, odnosno 300.000 setova baterija godišnje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Indija uvodi stanice za zamenu baterija umesto punjača

 

 

Kako bi podstakla razvoj elektromobilnosti, Indija priprema uvođenje stanica za zamenu baterija električnih vozila umesto stanica za punjenje. Ministarka finansija Nirmala Sitharaman najavila je da će uskoro biti finalizirana politika zamene baterija koja će se u početku odnositi na električne skutere, motocikle i rikše. Kao povod za ovu odluku zvaničnici navode brz proces zamene baterije koji traje manje od 10 minuta, dok punjenje zahteva pola sata do sat vremena u zavisnosti od punjača, ali i znatne finansijske olakšice za vlasnike električnih vozila. Naime, kako je baterija najskuplji deo električnog vozila, nova politika omogućiće kompanijama da ih ponude vozačima kroz zakupe ili pretplate što će posedovanje i upravljanje vozilom učiniti znatno prostupačnijim.

 

Tajvanska kompanija Gogoro, koja proizvodi zamenljive baterije i električne skutere, najavila je da će se udružiti sa najvećim proizvođačem motocikala Hero MotoCorp na postavljanju stanica za zamenu baterija u Indiji. Zamena baterija električnih vozila sve je prisutnija u svetu elektromobilnosti, pa je tako kineska kompanija CATL, najveći svetski proizvođač EV baterija, pokrenula modularnu uslugu zamene baterija za električna vozila u Kini. Vozači će moći da zamene baterije za jedan minut, a kompanija će, kako je najavljeno, u početku postaviti stanice u deset gradova širom Kine kojima će korisnici moći da pristupe preko aplikacije. I Norveška je nedavno dobila prvu stanicu za zamenu baterija kineskog proizvođača NIO, a očekuje se da će do 2022. godine vozači EV u ovoj zemlji na raspolaganju imati još 20 ovakvih stanica.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Deutsche Bahn podržava Mercedesovu proizvodnju baterija za električne automobile

 

 

Nemačko državno železničko preduzeće Deutsche Bahn (DB) je u Bremenu otvorilo novi logistički centar koji bi trebalo da servisira novu Mercedesovu fabriku baterija za električne automobile. Baterijski sistemi proizvedeni u Mercedes-Benzovoj fabrici Hedelfingen u Štutgartu biće isporučeni u fabriku, udaljenu samo nekoliko stotina metara od novog logističkog centra DB-a, radi skladištenja i sortiranja a zatim će se ugrađivati u automobile. Mercedes u fabrici u Bremenu proizvodi električni model EQE.

 

''Ponosni smo što nam Mercedes-Benz ne poverava samo isporuku novih vozila u sve evropske zemlje, već i snabdevanje vlastitih pogona novim jezgrom električnih automobila'', rekla je izvršna direktorka DB-a za teretni saobraćaj Sigrid Nikutta. Član izvršnog odbora za proizvodnju u Mercedes-Benzu Jörg Burzer je rekao da je kompanija zadovoljna što u DB Cargu ima iskusnog i pouzdanog partnera u prelazu na ekološki održivu logistiku. Automobilski sektor spada među ključne klijente Deutsche Bahna i čini oko četvrtinu njegovog poslovanja s prevozom tereta. Vozovi prevoze uglavnom potpuno sastavljena vozila, ali proizvođači prebacuju i druge lance snabdevanja na železnicu kako bi smanjili emisiju štetnih gasova. Deutsche Bahn želi da privuče i druge klijente za logistički centar u Bremenu, napominje se u saopštenju.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Evropa mora da stvori uslove za ubrzanu izgradnju infrastrukture za električna vozila

 

 

Vlade i elektroenergetske kompanije moraju da stvore uslove za ubrzanu izgradnju infrastrukture za punjenje ako Evropa želi da bude spremna za 130 miliona električnih vozila do 2035. pokazao je izveštaj EY-a i Eurelectrica. Evropi će biti potrebno 65 miliona punionica, 9 miliona na javnim površinama i 56 miliona u stambenom prostoru, kako bi osigurala infrastrukturu za značajno veći broj električnih vozila u odnosu na današnja 3.3 miliona, navodi se u izveštaju ''Energetski sektor ubrzava e-mobilnost''.

 

U 2021. svaki jedanaesti novi automobil u Evropskoj uniji je bio potpuno električan, a prodato ih je čak 63% više nego u 2020., prema podacima ACEA-e. Evropa trenutno ima 374.000 javnih punionica, od kojih 67% u samo pet zemalja: Holandiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Druge nemaju nijednu punionicu na 100 kilometara puta. Ta polarizacija bi mogla da destabilizuje proces elektrifikacije, upozoravaju autori izveštaja. Kako bi držala korak sa potražnjom, Evropi je potrebno pola miliona javnih punionica godišnje do 2030. i milion godišnje nakon toga, rekao je direktor odeljenja za globalnu energiju i resurse u EY-u Serge Colle. Međutim, izgradnja javne infrastrukture za punjenje uveliko kasni zbog problema s planiranjem i izdavanjem dozvola, rekao je glavni sekretar Eurelectrica Kristian Ruby.

 

''Pozivamo političare na svima nivoima da se trgnu i poručujemo im da ambicije zahtevaju dozvole. Ako želimo realizaciju ambicija vezanih za infrastrukturu za punjenje, potrebne su nam dozvole da se bacimo na posao'', rekao je Ruby. Rastuća prodaja električnih vozila će povećati evropsku potražnju za električnom energijom za 11% godišnje, utvrdili su takođe autori izveštaja. Kako bi se ublažio rizik za lokalne distribucijske mreže, preporučuju podršku za rešenja pametnog punjenja, kao što su povoljne tarife za punjenje tokom noći kada je potrošnja energije manja, što bi moglo da smanji skokove u potražnji električne energije za 21%.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električna vozila nove generacije puniće bateriju za 6 minuta

 

 

Vodeći proizvođač nove tehnologije za električna vozila, britanski Voltempo, nedavno je predstavio sistem za brzo punjenje baterija za električna vozila koji može da isporuči 1.000 kW snage, odnosno 2.8 puta više od bilo kog uporedivog punjača. Prva javna instalacija ove tehnološki unapređene verzije punjača počinje u martu, u engleskom gradu Birmingemu. HyperCharging je dizajniran za budućnost i narednu generaciju električnih vozila moći će da napuni za samo šest minuta. I to nije sve, moći će da istovremeno puni 24 vozila.

 

Za sve ljubitelje električnih automobila ovo je odlična vest koja će mnogo toga promeniti u auto-industriji. Naime, ova tehnologija će olakšati prelazak sa masovnog tržišta klasičnih automobila na e-vozila, što će ujedno doprineti manjoj emisiji ugljenika. HyperCharging je dizjaniran za potrebe raznih stanica, kao i voznih parkova, pogodan je za automobile, kombije, kamione i autobuse. Punjenje se može izvršiti iz više izvora, na primer kombinovanjem električne mreže sa lokalnim izvorima zelene energije, kao što je solarna, i korišćenjem baterije za skladištenje energije. Ovaj revolucionarni zaokret u brzini punjenja e-vozila omogućiće benzinskim stanicama širom sveta da postanu glavna mesta za punjenje. HyperCharging sistem se može instalirati bilo gde - posebno na lokacijama gde je potrebno napuniti više vozila istovremeno.

Modularni sistem ove tehnologije omogućava da se instalira 70% brže od drugih sistema za punjenje - za nekoliko sati ili dana, a ne meseci. Troškovi instalacije su obično 30% niži, zbog Voltempovog patentiranog dizajna centralizovanog punjenja.

Izvršni direktor Voltempa je rekao da će novi sistem brzog punjenja omogućiti e-vozilima da se znatno manje zadržavaju na mestima predviđenim za to, te da su ovom novom tehnologijom pokazali da će u budućnosti ovoj vrsti vozila biti potrebno isto vremena da se napune potrebnom energijom kao što je to danas potrebno vozilima na benzin ili dizel gorivo. S obzirom na to da će se baterije puniti sve brže, pitanje koje se nameće je koliki će im biti vek trajanja. Vek trajanja baterije zavisi od načina na koji je punimo. Što češće punimo na ''brzim'' punjačima, to je njen rok trajanja kraći. A koliku kilometražu će vozilo moći da pređe, to zavisi od vozača. ''Baterija ne može odmah da se napuni ako je zagrejana, i na to se mora sačekati, tako da je punjenje baterije električnog vozila i dalje jedan sporiji proces, mnogo sporiji od točenja goriva''. Unapređenje novih tehnologija će to svakako promeniti, jer od punjenja baterija u trajanju od nekoliko sati došli smo na korak da se ona napuni za 6 minuta.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Broj stanica za punjenje elektromobila će uskoro nadmašiti broj benzinskih pumpi u Americi

 

 

Broj stanica za punjenje električnih automobila u SAD će uskoro uhvatiti priključak, a zatim nadmašiti broj individualnih benzinskih pumpi. Trenutno ima između 110.000 i 150.000 benzinskih stanica, dok je broj individualnih punjača trenutno 110.000.

 

Broj benzinskih stanica preko ''velike bare'' opada u poslednje dve decenije, dok povećana prodaja električnih vozila inicira širenje odgovarajuće infrastrukture. Trenutno na američkim putevima ima preko dva miliona elektromobila, u poređenju sa samo 16.000 od pre 10 godina. Glavni izazov za električnu infrastrukturu će biti praćenje ubrzanog povećavanja broja električnih automobila u Americi. Prognoze kažu da će do 2030. u ovoj zemlji na putevima biti 30 miliona baterijski pogonjenih automobila, što u prevodu znači da će u narednih 8 godina biti potrebno da se svaki dan postavi 478 punjača da bi se zadovoljili zahtevi vozača. Bajdenova administracija cilja na 500.000 stanica do isteka ove dekade.

U istraživanju se takođe ističe koje se savezne države najbolje kotiraju kada je reč o odnosu između stanica za punjenje i električnih automobila. U Severnoj Dakoti, Vajomingu i Zapadnoj Virdžiniji ćete imati najviše šansi da pronađete ''prazan'' punjač, dok su najgori Nju Džersi, Havaji i Arizona. U te tri savene države ćete najverovatnije otkriti da su svi lokalni javni punjači zauzeti, što znači da ćete možda morati da sačekate ili pronađete način da napunite vaš EV kod kuće.

 

Šta je još vredno isticanja? Po izveštaju Američkog departmana za energiju, idealan odnos elektromobila po stanici za punjenje 40 priključaka nivoa 2 i 3.4 brzih DC punjača (DCFC) na 1.000 električnih automobila. DCFC punjač obično ima tri priključka. Trenutno, postoji 41 punionica nivoa 2 i 5.7 DCFC priključaka na 1.000 električnih automobila, odnosno po 21 EV na svaki priključak. Poređenja radi, 2.514 automobila sa SUS motorima ide na jednu benzinsku stanicu. Tradicionalni automobili su trenutno u prednosti u odnosu na električne kada je reč o prosečnoj autonomiji kretanja - 580 kilometara naspram 417. Vreme potrebno da se napune baterije elektromobila je mnogo duže nego punjenje rezervoara konvencionalnog vozila, tako da prvonavedeni mnogo više vremena provode na punjačima.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Troškovi punjenja električnih automobila u Minhenu biće skuplji i do 80%
 

 

Troškovi punjenja električnih automobila u Minhenu će osetno porasti nakon 1. aprila 2022. godine. To je rezultat odluke lokalnog operatera da ne može ostati pasivan na povećanje cena struje i inflaciju. Dnevni list Abendzeitung Muenchen, obaveštava o planiranim povišicama punjenja električnih vozila. Kako se saznaje, SWM - mreža stanica za punjenje električnih vozila, 17. februara 2022. je izdala poruku u kojoj obaveštava o planiranim povišicama u Minhenu.

 

Portparol SWM-a je objasnio da više ne mogu funkcionisati s sadašnjim kvotama i da ''cene energije i ukupno povećanje troškova čine regulaciju potrebnom odmah''. Povećanja koja će se primenjivati od 1. aprila 2022. biće značajna. Na AC punionicama cena će porasti sa 0.38 € na 0.49 € po kWh, a na DC stanicama sa 0.38 € na 0.69 €, što za sesiju punjenja sa npr. 50 kWh znači povećanje sa 19€ na 34.5€. To su svakako iznosi koje će novčanik snažno osetiti. Treba, međutim, napomenuti da su stope u Minhenu do sada bile jedne od najnižih, a tek sada će se približiti nacionalnom standardu. Ipak, odluka SWM-a je naišla na kritike Ekološko-demokratske stranke (OeDP) koja otvoreno govori o ''cenovnom šoku'' i traži reakciju gradskih vlasti po tom pitanju. ''Minhen već decenijama premašuje granice zagađenja vazduha koje je postavio zakon EU'', kaže odbornik Tobias Ruff.

 

preuzeto sa - Auto Blog