Brands Hatch, Budim i… Peralta - Nigel Mansell

[Ivan 17587]

 

Mustache - predgovor:

Nisam detaljno proverio, ali mislim da je”brka” jedini ikad koji je jahao sa sva četiri “jahača F1 apokalipse”.

Timovi poput Lotusa, Vilijamsa, Ferarija i Meklarena bili su F1 destinacija  i odredište u različitim stadijima karijere ovog suzdržljivog Britiša. Svako bi bio zavidan samo na takvom uspehu, a kada se na sve doda i to da je Mensel ovenčan lovorikama F1 šampiona te šampiona CART serije, utisak je potpun. Zaista, ovakvom asu mora se odati pismeni legat.

E sad, koliko god svi ti timovi bili veliki,  mislim da je Najdžel imao četiri, pet specifičnih momenata koji su obeležili njegovu karijeru, a od timova, samo jedan – Vilijams.

 

Uvod:

Po mom skromnom mišljenju, kad pročitate Najdželovu osnovnu biografiju, zaista ne možete videti ništa specifično. Rođen 1953. u Kraljevstvu, u mestu za koje slomite jezik dok ga, i morate uvek naglas, pročitate… Ženio se, samo, jednom, te sa istom, zamislite, ženom dobio sve troje dece. Strašno. Zašto si toliko jednoličan Najdžele? Zaista, sasvim običan čika.

Ipak, nije to ono merodavno za naš opus o ovom vozaču. Ono merodavno jeste, njegova pasija, predanost, te onaj suvi kvalitet, da tako kažemo, koji odličnog deli od dobrog. Sigurno da bi Brit imao i više od jedne F1 titule u karijeri, ali. Kod njega zaista ima ali. Ono što mu je u karijeri stalno falilo, a što je neophodan sastav svake sportske esencije jeste – čista sreća.

Najdžel, ne sreća, Mensel, moglo bi se napisati u matičnom uredu…

 

Nije imao sreće, a sve drugo jeste. Da je drugačije, da ga je Fortuna milovala po brkovima, danas bi se dičio sa bar tri F1 titule. Ovako, za nekog neiskusnog, ko površno prati F1, on je samo neki brka… Ko je nekako došao do te jedne titule.  Englez, koji je ženu doveo na trku, možda…

Rekao sam gore, na samom početku teksta. Četiri tima, pet dekada u trkačkom životu Mensela. Pet, jednako bitnih, a od toga, dve šampionske. Razložićemo i ovaj tekst na tih pet segmenata. Plus ovaj prvi, a on će biti jedan mali dodatak. Ipak, baš ovaj faktor definisao je trkačku karijeru sjajnog Britanca. Da je imao malo više ovog faktora, sigunro bi ostavio dosta veći trag u F1 timovima, nego li što je ostavio.

 

 

Parte Uno – sreća ili nesreća

Zašto sam se dotakao toga o sreći ? Pa….

Pa, odlika Najdžela u nižim serijama otvorenih točkaša u Britaniji, sredijnom 70 – ih, jeste bila ta da zaista nije imao sreće. Ta odlika krenula je sa njim, rame uz rame, u više serije takmičenja. Nakon prve kolizije u takmičenju, još tamo 1977., doživeo je takvu povredu vrata, da su doktori stručno predvideli da više nikada neće moći uskočiti za trkački upravljač.

Ipak, Brka je bio hrabar, uporan, a konzistentan je svakako bio, pa su stručne prognoze tih doca ipak pale u vodu. Neka su, drago mi je. Da nisu, ostali bismo uskraćeni za jedno veliko znanje i majstorstvo.

 

Elem, nakon odlične kampanje u Formuli Ford, koju je moram naglasiti finansirao uglavnom sam te shodno uspehu, a to jeste i   titula prvaka, logično se negde nametnuo odlazak u viši rang. To je, ovom prilikom, bila britanska F3, u periodu od 78. do 80. Naravno, kod njega je to zaista naravno, i tu ga je čekala nesreća i bolnički oporavak. Kolizija i kreš sa Andrea de Ćezarisom bila je takva da su stručna lica smatrala kako je Brka srećan što je uopšte preživio takvo nešto.

 

Lotus:

Tokom te, za njega, burne i nezgodne 1978. testiralo se. Testiralo se maksimalno i jako često, a na jednom takvom testu Lotusa, negde na Pol Rikaru, u France, Najdžel je, još pod lekovima i nepotpuno oporavljen, ekscentričnom Kolinu Čepmenu pokazao kako Lotus može da ide.

Tražio je Kolin vozača za sezonu 1980., jer je svoj odlazak već bio utanačio Karlito Rojtman. Ipak, i pored sjajne predstave, neke stvari su bile rešene mimo staze, i mesto u timu dobio je legendarni Elio de Anđelis. Naš junak morao se zadovoljiti mestom test vozača u slavnom timu. Pokazaće se, sasvim dovoljno za početak.

Menselova veština vožnje toliko je impresionirala Čepmena da mu je za sezonu 1980. omogućio tri starta na gridu F1, i to vozeći modifikovanu verziju čuvenog Lotusa 81, bolid Lotus 81B. Za one koji su poznavali Čepmena, to potvrđuje stav i respekt koji je imao prema Menselu. Taj 81B zapržio je i najbrži krug na Silverstonu ikad, te godine. Najbrži krug, da ga tako nazovemo, “ondašnje” F1. Dovoljno da Kolin Najdžel Mensela postavi u ravan sa tada već jako iskusnim i super brzim de Anđelisom.

Ipak, njegovo srednje ime se i ovde potpisalo, pa je Mensel  na svom debiju, u Austriji 80- te, neposredno pre starta trke doživio curenje goriva u kokpitu. Epilog, opekotine prvog i drugog stepena na njegovoj pozadini.

U drugoj prezentaciji svoje brzine morao je odustati zbog mehaničkog kvara, a u trećoj trci, ajao, bolid prepustiti timskom kolegi Andretiju, jer je ovaj svoj devastirao… Je li treba još ?

Ono što jeste sigurno, sve te četiri pune sezone sa Lotusom Mensel će pamtiti po lošem, jer je konstantno bio u problemima, a od ukupnih 59 startova trka završio je samo 24. Daleko od toga da je Najdžel stalno bio kriv – ne.

 

 

Ali, uvek je bio  mnogo lošiji od svog timskog kolege, Anđelisa. U direktnom srazu, Elio ga je tukao gde god je stigao i kad je stigao, na svakoj stazi, u svakoj prilici… Na svaki mogući način. Mensel nije mogao nikako bolje od trećeg mesta, dok je de Anđelis sa svojim Lotusom čak I trijumfovao u toku sezone 1982. Istina, mnogo stvari se tu poklopilo za gospodnog Talijana, ali, pobeda je pobeda. Već tu, nametnula se i možda jedina negativna osobina sjajnog Engleza. Ako bi on, a dva puta mu se takvo nešto i desilo u karijeri, „naletio“ na psiho sklop kolege u timu koji mu na određeni način ne odgovara, njegov poraz u ogledu sa istim bio je neminovan. Jednostavno, nije se znao prilagoditi… Prvi je bio de Anđelis.

Ipak, malo sreće zračilo je Menselu, bar iz pravca Čepmena. Kolin ga je iskreno volio i cenio, i to je pokazivao na svakom koraku. Zato nije sve bilo tako crno.

Negde u toku sezone 82. “Brka” je dobio ponudu za Le Man. Honorar, za njega ogroman, čitavih 10. hiljada funti. Podsećanja radi, njegov godišnji ugovor u Lotusu vredio je 50. hiljada funti. Ovde, za trku, petina tog novca. Ipak, Čepmen je Najdželu platio 10. hiljada samo da ne učestvuje, a shodno tome njegov ugovor produžio do kraja 1984. te ga učinio milionerom.

Avaj, 1982. Kolin Čepmen nesrećno strada, a zlosrećni Mensel ostaje ne vetrometini ljudskih odnosa u tada, ne baš prijatnom timu za bivstvovanje, Lotusu. Došao je na zub “tehničkom”, Piter Voru, koji je otvoreno deklamovao kako ne podnosi Mensela, i prednost je javno davao Eliu Anđelisu. Po njemu, mesta za Mensela u Lotusu nije bilo.

 

Početak sezone 83. Anđelis je dočekao na mestu prvog vozača, što je automatski značilo i to da vozi dominantniji auto. Mensel je sve do devete trke čekao na svoj primerak turbo  motora. Shodno tome, ova sezona bila je za zaborav. Kada je napokon dobio taj Renoov turbo, tamo u Britaniji, pokazao je suvu brzinu, a trku završio kao 4., nekih 40. sekundi iza pobednika Prosta.

 Izvršni direktor Piter Vor nije bio voljan poštovati posljednju godinu ugovora sa Menselom, ali je na insisitiranje, navodno, glavnog sponzora JPS koji je tražio britanskog vozača u timu, Najdžel ostao u ekipi  i za sezonu 1984. Ipak.

Pokazaće se, njegovu najuspešniju u Lotusu. Ne toliko uspešnu, ako gledamo neke fotke iz tog perioda.

Ukucao sam Mensel 1984, a Gugl mi je odmah izbacio onu gde “Brka” leži, onesvešćen, pored svog automobila, negde na ciljnoj liniji…

Desilo se to u Detroitu te godine. Tih dana bilo je pakleno vruće, i po 40 Celzijusa, a “Nige” je bio izgleda kolateralna šteta. Bolid je riknuo zbog propale transmisije, a on je, onako borbeno strastven i kompetitivan, hteo da zadrži to šesto mesto, i makar bod… Nije u tome  uspeo, ako gledamo fotku, pošto se  onesvestio gurajući auto. Kad pogledate, dva sata na 40 stepeni… Dobro je i prošao.

Istina je, sa druge strane, potpuno drugačija. Te “Dalaske” subote Mensel i Anđelis osvojio su 1-2 u kvalifikacijama, i to prvi put nakon punih 6. godina za Lotus. Kakav uspeh, pored takvih imena na gridu, i sigurno kakva vožnja. A tek onda shvatate kakav peh je imao u trci, kad je menjač otkazao…

 

 

Te godine, tek u Dižonu došao je do prvog podijuma i trećeg mesta,  ujedno i prvih bodova u sezoni. Sve do tada,  odustajanja su bila njegova karma.

Ipak, da ga ne pamtimo po tome u toj 84. , Mensel se pobrinuo u kišom natopljenom Monaku, kada je evropskoj audijenciji prezentovao svoje manevarske veštine, pa bez po muke prestigao velikog Prosta. Trkački svet bio je zatečen, veštine Britanca javno su prezentovane.

Ipak, mračna sila i ovde je umešala svoje prste, a Najdžel je odustao u 15. krugu, nakon što se izvrtio na uzbrdici, i to radi skliske podloge na linijama crtanim za gradski saobraćaj. Još sam negde čitao kako su linije koje organizator ne briše na uličnim trkama veoma nezgodne u kišnim uslovima, a da se guma na ovakvoj podlozi ponaša kao letnja guma na ledu. Najdžela je to koštalo top plasmana dotadašnje karijere, a iako je utrka kasnije prekinuta, ostao bi zapamćen kao onaj ko je u trci  vodio sve do prekida… Šteta.

 

 

Kad na kraju sumiramo Lotus, pet trećih mesta u pet trkačkih sezona. Za nekoga, malo, za nekoga,  teško dovoljno da se vidi potencijal.

Na vama je da ocenite, svako vidi ono što želi. Istina je, Najdžel je sebi otvorio mesto u Vilijamsu, za sezonu 1985. Za njega, sasvim dovoljno.

Najdžel u svojoj biografiji, kako veli, žali radi samo jedne trke u toj tmurnoj sezoni 1984. To je VN Portugala, gde mu direktor Var nije dao kočione pločice koje je on želeo na bolidu. Iako se dokopao drugog mesta na 18. krugova pre kraja, kočnice nisu izdržale. Gospodin Piter Vor rekao je, po Menselovom odlasku iz Lotusa:

“Sve dok ja imam rupu na du…tu, on neće osvojiti jednu trku.”

Zato vam kažem, svako vidi ono što želi.

 

Williams:

Žak Lafit otišao je iz Vilijamsa, a na njegovo mesto uskače naš brkati Najdžel.

Vilijams je tih sezona bio divno mesto za raditi, I to su mnogi tvrdili u svojim sećanjima. Sir Frenki bio je pun životnog elana, teška nesreća koju je posle doživeo nije bila ni na pomolu.

Odmah moram reći, i uvodnu sezonu obeležila je opasna nesreća strastvenog Britanca, jer, on izgleda drugačije nije znao. Uvek do kraja, uvek na nož.

U toku VN Francuske, koja se tada pržila na čuvenom Pol Rikaru, Mensel je uspeo da postavi neslavni rekord. Naime, zabeležio je najveću, do tada, brzinu prilikom kolizije bolida koja je u trenutku udara iznosila čitavih 322 kilometra na čas. Paklena brzina crvene 5… koja je na kraju 1,8 kilometara dugog Mistral pravca praktično bez kočenja nastavila kroz super brzi Courbe de Signes… Epilog, opasan potres mozga  te odsustvo sa trke u nedelju.

Idemo redom.

Veliki Vilijams dočekao je i crvenu 5 – icu. Obeležje Najdžel Mensela, u proleće te 1985, i do kraja karijere. Sigurno je bilo to da Britanac nije bio srdačno dočekan od starosedeoca Rozberga, koji je u timu boravio već četvrtu sezonu. Razlog, kontroverze proizašle nakon čuvene trke u Dalasu sezonu pre.

Istina je ipak malo drugačija. Neke neistinite novinarske informacije došle su do Kekea, I on ih je usrdno prihvatio, ali na kraju, nije trebalo puno vremena da se nesuglasice izglade a dva vozača pronađu prijateljski i fer odnos u timu Frenki Vilijamsa.

Ipak su ne preterano konkurentni motori Honde kroz ovu sezonu sprečili dva vozača da prikažu svoje krajnje mogućnosti, a delovalo je da su Japanci svoj puni potencijal otključali tek krajem 1985., kad britanski tim ostvaruje i dve pobede. Relativno kasno za 85., ali idealna uvertira za narednu, 1986. godinu. Bitno jeste pomenuti Najdželovo drugo mesto na Spa, a odmah nakon toga  i prvu pobedu u svom 72. nastupu na GP Evrope. Odmah zatim, još jedna pobeda, i to na VN Južne Afrike na Kajalamiju. Taj Vilijams očigledno je bolje legao novopridošlici, nego li Kekeu.

Naredna 1986., te  1987., po mišljenju moje malenkosti, jesu godine kad je Fortuna oduzela titule Menselu, a dala ih, nekim manje zaslužnim, vozačima. Posebno 86., kad je za šampionom zaostao samo dva mizerna boda, i to na kakav način, priličan njemu. Maliciozan i očajan.

A 1987… Koliko god imao manje bodova, imao je pobedu više nego li sezonu pre, na svom kontu. Čak šest. Za ono vreme, mnogo pobeda u jednoj sezoni. Jako mnogo. Digresione.

Te sezone, 1986. Vilijams je sa svojim FW11 razmontirao konkurenciju, i sasvim zasluženo proslavio konstruktorsku titulu. Menselu se u ekipi pridružio sujetni Pike, čovek koji je na sve druge vozače gledao sa nipodoštavanjem… Ni Mensel nije bio izuzetak. Trvenja su krenula od samo dolaska Brazilca, i nastaviće se sve dok su njih dvojica bili timske “kolege”. Britanac je ipak, i u takvom okruženju čitavu sezonu bio blagi favorit, pa je u takmičarskom ozračju dočekan i zadnji GP sezone, u dalekoj Australiji. Računica je bila jasna. Biti treći, ili više. Ne odustati.

 

 

Kako veli Mari Voker, legendarni Mari, to mu je bila najdramatičnija trka u komentatorskoj karijeri, taj Adelejd 1986:

“Čitava sezona protekla je u istosmernoj borbi čak četiri tima i četiri vozača, za titulu prvaka. Ipka, negde pre dolaska u Ozi, Sena je već bio ispao iz te borbe, a ostala su njih trojica, Mensel, Pike i Prost. To se zaista retko viđa, u bilo kojoj sezoni, da se tri vozača ravnopravno u zadnjoj trci bore za titulu šampiona. Mensel je veći deo sezone bio u prednosti, i Australija je donosila rasplet, a mom prijatelju Menselu za titulu je bilo dovoljno čak i treće mesto, te je on bio u povlašćenom položaju… “

Trka je krenula odličnim manevrom i prodorom veterana Rozberga, međutim… Tog dana ništa nije išlo na “točak” Menselu, a to potvrđuje i njegova loša karma u ovoj trci. Već u 19. krugu trke, u dramatičnom stilu svojstvenom samo njemu, eksplodira njegov zadnji levi pneumatik.

“Dok se na kraju super brzog pravca bori da pod kontrolom zadrži FW11 prekriven iskrama, svima je jasno da je titula otišla u vetar. Ja sam nesvesno viknuo… and colossally, that’s Mansell…” veli Mari.

Prost je postao prvak, a samo dva boda diglo ga je iznad Mensela. To je peh.

Sigurno, iz te sezone mora se pomenuti još jedna trka, jako specifična, koju navijači Mensela pominju kao jednu od  najčudnijih u njegovoj karijeri. Verovatno, po meni, najčudnija.

Vozila se 9. trka sezone u Brends Heču, a Mensel je slavio na prethodnom Francuskom GP, i nastojao je vezati dve pobede u nizu. U prilog mu je išao i skor Vilijamsa 1-2 u kvalfikacijama. Ipak, da sve ne protekne glatko i blistavo potrudio se Sena, koji je odmah na startu prestigao Mensela na drugoj poziciji. U bekapu grida, bilo je nagurano jako mnogo bolida, a deblji kraj izvukao je Žak Lafit, koji je u koliziji svog Ližije Renoa polomio obe noge. Kako su bolidi bili neposredno iza ciljne linije, nabliži doktor Lafitu bio je vozač Zakspida, Džonatan Palmer….?!?

Ovaj je, čim je prošao polomljeni Ližije, parkirao svoj bolid sa strane, pa pojurio u pomoć kolegi…

Šta reći.

Ipak, u ovoj trci najviše sreće imao je Mensel, pa je bolid koji je imao problem sa trnasmisijom zamenio rezervnim, koji je opet bio prilagođen Pikeu… Kakve kontroverze, kakvi zapleti. Moram li pominjati, Mensel je trijumfovao pred 110. 000. frenetičnih Britanaca, a posle je tvrdio kako se zamalo onesvestio od sreće prilikom slavljeničkog kruga u grotlu Heča…

Bila su to zaista neka druga vremena, i neki potpuno drugačiji vozači…

Sigurno da je ta 1986. bila možda i  najnesrećnija u Menselovoj karijeri. Njegov patron, istinski prijatelj i vlasnik Vilijamsa, Frenk, te sezone doživio je tešku saobraćajnu nesreću, negde odmah nakon predsezonskih testova. Usledilo je njegovo dugo izbivanje iz ekipe, što je opet rukovodstvo Honde pokušalo da iskoristi za pritisak na, sada vodećeg čoveka ekipe, Patrika Heda. Iako je Hed bio Menselov trkački inženjer, Honda je protažirala Pikea, a godinama posle je kružila priča kako su baš Japanci plaćali Brazilčev višemilionski ugovor.

Na kraju je Patrik Hed kako tako zaštitio Najdžela, a plan Honde nije uspeo. Pike je bio jako ljut, a negde se pominjalo da je već pričao kako mu je novi klupski kolega Satoru Nakadžima, test vozač Honde, i njihovo dete…

Kad pominjem Hondu, sklop bolida i motora bio je perfektan. Vilijamsove rakete osvojile su te sezone 9. od ukupno 16. trka. Drama.

Iduće, 1987, moram da izdvojim tu sjajnu vožnju kod kuće na Silverstonu.

Jedna od njemu najdražih u karijeri, a sam kaže kako je tu pobedu proslavio u suzama. “Brka” se vratio iz 28 sekundi zaostatka, radi neplanirane zamene guma, u 30 krugova iza Pikea, da bi na kraju savladao klupskog “kolegu”. Kako kažu, osveta se servira hladna.

 

 

Zapravo, te 1986. sve se na “Ostrvu” svelo na nove “sigurnosne” mere koje su, “kao”, uveli čelni ljudi Silverstona i engleske moto federacije. Na pitanje nekog novinara Rozbergu, a koji je u kvalifikacijama 1985. ostvario najbolje vreme sa prosečnom brzinom od nešto preko 160 milja na čas, da li bolid dobro ide po pravcu, ovaj je mrtav hladan upitao:

“Po pravcu, kakvom pravcu”?, aludirajući kako je Silver ustvari jedan veliki splet zavoja… Upravo je to ponukalo svetsku auto federaciju da učini nešto posve drugo u srcu Britanskog moto sporta.

“U momentu kad ste završili i napuštate Čepel zavoj, vi jurite stazom a već razmišljate kako zauzeti najbolji položaj za osvajanje Stouv zavoja. Za vas, to je divno, to je opsesija. Ali, postavite se na mesto onih koji sigurno dele vaš entuzijazam, ali razmišljaju i o tome kako bi neki od nas mogao, pri izlaznoj brzini od 162 milje na sat, da poleti iz Vudkot šikane direktno na tribine…” rekao je Keke…sa smeškom.

Na novoj konfiguraciji Silverstona, ustvari ispeglanoj i prilagođenoj turbo nemanima onog vremena, sigurno se najbolje snašao Mensel, i ušao u legendu. Taj nezaboravni “meksički talas” sa tribina ljudi prepričavaju i danas…

 Avaj, opet… Predzadnja trka sezone u Japanu donela je nažalost tešku nesreću Mensela, a rezultovala je teškom povredom leđa. Pike je njegovo odsustvo na zadnje dve trke iskoristio da potvrdi,a zatim i overi, titulu svetskog prvaka.

Zadnja sezona u Vilijamsu, 1988. bila je verovatno najnezgodnija za Mensela. Na bolidu koji je koristio aktivno ogibljenje protekle 87., sistem je perfektno praktikovao taj režim, sa 1000 ks Hondinog agregata, uzimajući mu 5 odsto ukupne snage. Ali, sa novim Džud V8 atmosferskim agregatom koji je isporučivao skromnih 608 “konja”, to je bila patnja i otežavajuća okolnost. Svi znate kako je te sezone Honda već bila bivša u Vilijamsu, a atmosferski motori realnost i budućnost. Britanac je u takvoj konstalaciji završio samo dve od ukupno 14. trka, istina, obe na postolju.

Nakon jednog od tih postolja, onog drugog mesta kod kuće u Silveru, tim je praktično preko noći prestao da koristi aktivno ogibljenje bolida i prešao na pasivno ogibljenje. Iako je direktor tima Patrik Hed svojim vozačima rekao kako će trebati više mesec da se pređe na takav sistem… to je učinjeno odjednom. Šteta, bila je neprocenjiva za vozače.

U toku leta te 88., Mensel je dobio varičelu. Nakon vožnje na kompetitivnoj, ali i pakleno vrućoj VN Mađarske stanje se pogoršalo, te je Najdžel morao propustiti naredne dve trke, Belgiju i Italiju. Tako je Mensel propustio tradicionalni doček Tifozija koji su ovi uvek priređivali za dobrodošlicu novonajavljenom vozaču, pošto je Mensel već bio obelodanio odlazak u “Kavalino Rampante.”

 

Ferrari:

“Il Leone” je stigao, turbo je otišao. To je definicija 1989. Iz perspektive nekog talijanskog navijača. Kad takav nadimak dobijete od Tifoza, ne treba puno polemisati. Mensel je jedan od zadnjih vozača koji je u Ferari došao za života Enca  Ferarija, i samim tim jedan od zadnjih “odabranih”, vozača koje je lično Enco odabrao. Po Menselu, u životu nije doživeo veću počast i poštovanje, od tog poteza velikog Ferarija.

Nakon sjajne prezentacije i pobede na prvom GP vikendu u Brazilu ostaje upamćena rečenica:

“Ako bolid ima upola konjskih snaga koliko dobro zvuči kao ovaj ovde, onda ćemo pobediti na svim trkama u sezoni…”

 

 

Kad je silazio sa najvišeg podijuma u Žakarepagui, ispostaviće se i posle jedinog  u sezoni, posekao je dlan na pehar pobednika. Novinar kom je pružio ruku pitao ga je šta se desilo, a on je uzvratio:

“Aj kat maj hend on d blodi trofi…”, u prevodu, “isekao sam ruku na ovaj prokleti trofej…”

A sakrio je tada, brkati lisac, kako je imao unapred zakazan let kući, u terminu negde kad trka dolazi na polovinu. Jer, smatrao je kako će tada već biti u boksu, radi kvara na toj pionirskoj transmisiji Ferarija 640. Prevario se.

Zatim, narednih pet trka Mensel nije uspeo ni da završi. Taj 640 bio je u tom periodu pakleno nepouzdan, pun dečjih bolesti, i kad se takav bolid uklopi sa nemilordnim vozačem teške noge… Nema druge, nego Ret…

Sigurno jeste  to, mnogi su zapamtili mađarski gulaš koji je te sezone zgotovio sjajni Britanac. Moramo pojasniti tu čuvenu trku.

Uzani Hungaroring nije tada obilovao sa mestom za preticanje. Stešnjena, staromodna staza bila je noćna mora za svakog vozača koji zaglavi u poretku. Gledano sa strane, Najdžel je te 1989. bio jedan od takvih. Nakon mučenja i kalkulisanja sa pneumaticima u kvalifikacionom delu vikenda, zaglavio je čak na 12. mestu u poretku. Ipak, nema predaje…

Trka je startovala, a već do prvog zavoja naš junak bio je osmi !

 Međutim, tada stiže  Kafija u Dalari, koji se senzacionalno kvalifikovao na treće mesto, te mora da uspori iza vidno sporijeg bolida.

 

 

U 12. krugu, Nanini mora u boks po sveže gume, a “Brka” se penje na sedmo mesto… Još 8. krugova, I Tjeri Butsen ipak mora da kapitulira i preda šesto mesto. Maestralno, na stazi širine praktično za karting trke.

Krug je 22., a za pobedu se trgaju čak četiri vozača. “Polseter” Patreze stoički odrađuje posao, a iza njega priliku vreba pakleno društvance: Sena kao drugi, Berger na trećem i Prost kao četvrtoplasirani vozač. Čeka se greška, niko ne želi da odustane i posustane. Strašne Honde, te V10 nemani u Meklarenu imaju najviše snage, ali višak konja na zavijuganom Hungariju ne dolazi do izražaja. Nema strejt pravaca gde ove aždaje mogu da polete.

Mensel se lagano prikrada iz pozadine, i kao pravi lav u afričkoj savani, on vreba svoju priliku. Zna, kad je izbio na peto mesto i razliku za Prostom deklarisao na čitavih 17. sekundi, kako će prilika i doći. Ubeđen je u to. Jer, njegove gume su u odličnom stanju. Dobra odlika tog 640, ako je imao mnogo loših, bila je ta da je bio nežan prema gumama.

Prost prestiže Bergera, a drugi Ferarista mora u boks po sveže gume. Mensel, sada je već četvrti… Kad je Berger promenio svoju C komponentu pneumatika, inženjeri “Gudjira” odmah i čekiraju iste, a do Bergera kroz eter odmah juri informacija kako su gazne površine idealne za duge distance. Lov, može da počne.

Konstantno pritiska Prosta, i u tom 41. krugu prolazi Francuza. Epski okršaj je na pomolu, kreće u poteru za Senom. Sa druge strane, Sena je imao mnogo toga za dokazati u Mađarskoj, jer je kaskao čitavih 17. bodova za suvozačem Prostom u generalnom plasmanu. Prilika je baš tu, na žitnim poljima Mađarske ispod Budima, a i jedan i drugi, vide je baš kao svoju…

Pomalo zaboravljeni Patreze u Vilijamsu na čelu odrađuje svoju trku prefesionalno, a negde se već naslućuje i njegovo pobedničko slavlje. Ipak, Vilijams tog pakleno vrućeg dana nije izdržao , a Renoov agregat otkazuje radi problema sa sistemom za hlađenje. Do kraja, čitavih 24 kruga. Ko će – Meklaren, pun sirove, oktanske snage, ili Ferari, koji kao  balerina odevena u crveni kostim iz zavoja u zavoj pravi predivne aerodinamičke piruete. Okršaj titana, poslastica.

Nepouzdani sekvencijalni,poluautomatski menjač možda bi nekog drugog naterao da uspori i da se zadovolji visokim drugim mestom, ali ne i Mensela. Vrlo brzo, obojica ulaze i voze unutar jedne sekunde.

Krug je 58. Stefan Johanson u svom “Oniksu” vuče se stazom, već je odustao. Sinhroni u njegovom menjaču potrgani su, i on jedva čeka da ugleda skretanje u boks… Avaj, dok na sve načine pokušava da se izmakne iz okršaja za bodove I sa trkačke putanje,  nenamerno se namešta baš na trkačku liniju Seni, koji dolazi paklenom brzinom, glatko kao senka u uglu očiju. Brazilac jako koči, a Najdžel samo to i čeka. Rokada !

A onda randevu… Iako je tukao jednog Senu u direktnom okršaju, sa sporijim i lošijim automobilom, “nemilosrdni” nastavlja forsirati. Trku završava sa 26 komfornih sekundi prednosti…

Ova trka smatra se najboljom Menselovom u karijeri. Brz, neustrašiv, “Leone”.

 

 

Ipak, ništa nije slučajno.

Dejvid Tremejn, koji je za tadašnji MotorSport radio analizu ove trke, utvrdio je kako je Mensel kvalifikacioni stint odradio baš na C komponenti pneumatika, koja se inače koristila samo  za trke. Najdžel je tako sofisticirano te sezone proučio pneumatike, da je bio vozač koji je nešto tvrđu Cs komponentu I najtvrđu komponentu, Bs, koristio ubedljivo najbolje na gridu, po Tremejnu… To nam možda rezonuje ovakvu sjajnu vožnju u Mađarskoj, te famozno čuvanje pneumatika na njegovom 640.

Moram pomenuti možda i jedinu crnu tačku njegove karijere, taj Portugal 1989. Nakon što je promašio tačku zaustavljanja na promeni guma u boksu, te blokirao gume, on je, iako su mehanikosi potrčali prema njemu sa rezervnim pneumaticima, ubacio u mod za vožnju unazad, te unazad i krenuo. Pošto je FIA pravilima strogo zabranjeno kretanje unazad u boksu, sem onda kad bolid guraju mehaničari, on je odmah nakon toga dobio i crnu zastavu, ali je ignorisao obaveštenja od strane maršala na toj trci. Negde u 48. krugu sudara se sa Senom, obojica odustaju,  a Brazilac ga je godinama posle karakterisao kao glavnog krivca što on te godine nije osovjio titulu šampiona, umesto Prosta, timskog mu kolege.

I, 1990. Prost postaje njegov timski kolega. Omaleni francuski “Profesor” stiže u Maranelo, a sa njim I turbulentna vremena za Mensela… Neslaganje, netimski duh evidentni su tada. Mensel je imao mnogo problem  i u komunikaciji sa timom tih dana, jer se kompletan boks lagano prilagodio mnogo političnijem Prostu. Britanac, prečesto bez dlake na jeziku, nije baš spretno opštio na talijanskom jeziku, pa je sa mehanikosima razmenjivao samo bitne fraze govora, a za razliku od njega, Prost je tečno govorio talijanski. Razlaz je bio neimovan.

Ipak, Tifozi su ga uvek obožavali. Poslali su mu tada i zlatnu kacigu, mali kip zlatnog lava, a na kraju sezone 1990. kad je odlazio, dobio je od njih trofej sa natpisom “naš svetski prvak…”

Kap koja je negde prelila čašu, jeste potez Prosta u Silverstonu, kad je od tima tražio da se njihovi bolidi zamene jer je Menselov puno bolje delovao na stazi. Tim je to i učinio, a Najdžel je tada najavio oproštaj. Samo je sudbina znala da on ipak neće napustiti F1, a sir Frenki Vilijams kako će mu za sezonu 1991. ponuditi novu ugovor…

Opet, potez sezone 1990. jeste to imaginarno i nadrealno obilaženje Bergera u Meklarenu, u zavoju Peraltada na VN Meksika, koje se i danas smatra jednim od najboljih obliaženja ikad u F1 takmičenju. Nakon par lažnjaka iza Bergera, koji su poslužili za to da Austrijancu odvrate pažnju, Mensel je punom brzinom protutnjao pored Bergera u tom zavoju. Ono što je šokantno, obišao je bolid Meklarena širom, vanjskom putanjom zavoja, koja je mnogo teža za obilaženje.

 

Williams, Vol 2:

Najdžel Mensel vodio je u svakom krugu tog Kanadskog gran prija, sada daleke 1991., u svakom, sem u zadnjih 400, 500 metara…

Potpuna dominacija bilo kog vozača u svakom krugu neke trke podići će na noge svakog gledaoca, i naterati ga da ugreje svoje dlanove, u srdačnom pljesku. Svaki vozač, u tom momentu, mora doživeti makar malu euforiju, a neki žar strasti sigurno mu zapaliti utrobu… Jer, pobeda je na pragu.

U tom kanadskom matineu, sve je bilo u znaku Vilijamsovih plavo žutih. Iako je sezona bila obojena u druge boje, tog dana bilo je tako.

Suvereno 1 – 2 u kvalifikacijama gurnulo je Patrezea na čelo grida, a Mensela neposredno iza njega. Idealno, reći ćemo.

 

 

Bolid idejnog oca Edrijen Njuija startuje perfektno u rukama Mensela,i on odmah prestiže Patrezea, te suvereno nestaje u daljini. Sam protiv sebe, mogla bi se deklarisati ova trka. Dvojac vodi trku sve negde do 40. kruga, kad Rikardo doživljava punkturu penumatika, te nakon povratka iz boksa u poretku pada na treće, iza Benetona Nelsinja Pikea.

Međutim, Najdžel ne posustaje. Nakon 68. perfektno iskontrolisanih krugova, vreme je za još jedan, zadnji. Sigurno, Mensel već razmišlja o šampanjcu, slavlju… Jer, ovo je sezona nekih drugih, pa svaku ovakvu priliku treba oberučke iskoristiti.

“Najdžel ima još nekoliko zavoja za proći. Zagriza harpin vrlo sporo… I ON STAJE!!!,” počeo je da viče Mari Voker.

Šokirani Pike juri pored Mensela, ne može da veruje kako je srećno ostvario svoju poslednju pobedu u F1 karijeri:

“Kad sam ga ugledao, nisam mogao verovati. Koliko sreće… Nije mi žao, nikad mi nije bilo žao ni zbog koga,” rekao je posle toga bezosećajni Brazilac.

Mensel:

“Neverovatno. Jednostavno, ušao sam u zavoj, i kao i 68. puta do tada, vratio menjač iz 5. brzine u 4. Motor se odjednom prebacio u nulti mod, a odmah zatim i ugasio. Sve se desilo munjevitom brzinom. Kad si lider trke čitavo vreme, kad si toliko ispred ostalih, onda zaista ne znaš šta bi rekao. Nulta tačka.”

Službeno, Vilijams je tada rekao kako menjač nije izdržao. Teoretičari tvrde par drugih stvari. Po jednima, Mensel je u trenutku dok je mahao publici, rukom slučajno udario po “kil svič” dugmetu na volanu, koje trenutno gasi motor. Po drugima, broj  obrtaja motora Mensel je spustio previše nisko i time praktično zagušio motor… Kako bilo, drži tu nepopularnu čast vozača koji je vodio svaki krug u nekoj F1 trci, da bi u zadnjem krugu odustao.

Iskreno, Mensel je prvi put u karijeri tek 1991,. imao zaista konkurentan bolid, ali i Senu protiv sebe, u još boljem Meklarenu. Jednostavno, te sezone, sjajni dvojac Vilijamsa morao je sa novim bolidom preležati dečije bolesti, neminovne za  svaki F1 bolid. Iako je osvojeno 7. gp vikenda, protiv Sene, nije se moglo bolje.

Ipak, bolji utisak nego li Senin Meklaren, bar po meni, ostavio je taj FW14b, koji je u tandemu sa “Nige” činio paklen tandem. Po inženjerima, aerodinamičarima, Njui je odradio neverovatan posao. On je, po nekim, kopirao bolid Lejton Hausa, koji je sam dizajnirao u sezonama pre Vilijamsa, te uoči 91. dodao još neke bitne stvari na tako pripremljen auto.

Master piece.

 

 

Prilagođeni aktivni sistem ogibljenja Renault RS4 F1 Engine Activ, koji je razvijen još 1981. za automobil Lotus Esprit, tada je usavršen u Vilijamsu. Istina, početak sezone 91. doneo je model FW14, koji nije imao sistem aktivnog, a kasnije u toku sezone, stigao je i čuveni B. Razlika za oko posmatrača jesu bila ispupčenja na nosu bolida,  a gde bio smešten deo sistema, te nešto duži nos bolida.

Blistavi Rikardo Patreze nije voleo aktivno ogibljenje, i izbegavao je da vozi sa njim kad god je to mogao. Sistem je puno više odgovarao agresivnom stilu vožnje “Il Leonea”, pa otuda i sjajni rezultati našeg današnjeg heroja…

Godine 1992. sve je došlo na svoje. Ne treba puno pričati, jer, šta reći za podatak, zvanični, kako je bolid Vilijamsa u proseku svojim protivnicima bežao 2. sekunde po krugu u uvodnim delovima većine trka te godine. Kako je posle izjavljivao Patrik Hed, sam sistem menjača omogućavao je vozačima četiri do pet puta brže prebacivanje stepena prenosa u odnosu na druge bolide.

Po njemu, Honda jeste imala približno jak, ili jednako jak motor, ali taj agregat bio je mnogo teži od Renoovog, pa je čak i ovde prevaga išla na stranu Mensela i Patrezea.

Sezona, gde je Mensel u Imoli došao do pete uzastopne pobede u pet uvodnih trka, te time oborio rekord Sene iz 1991. sa 4. osvojene uvodne trke.

Sezona, gde je kompeticija bila negde blizu, čitaj Sena, jeste bila trka u Monaku te sezone. Ostale trke, ma nisu vredne ni pomena. Jednostavno, ti žuto plavi bolidi mleli su protivnike. Nisu davali ni promil šansi, niti šansu novinarima da napišu pristojan osvrt na neku trku tog šampionata. Jer, o bilo kakvom obračunu, nije se moglo pisati.

Sezona, kad se samo radi greške Mensela mogal očekivati pobeda nekog drugog vozača ili bolida…

Generalno, ja mislim, moja malenkost, da je ta godina bila jedna od  najimpresivnijih F1 sezona po dominaciji nekog vozača u nekom bolidu. Mensel je kao šampion u bodovnom plamanu maltene duplo pobegao svom klupskom kolegi Patrezeu. Trebalo mu je još dva boda, da razlika bude duplo veća.Sa ondašnjim sistemom bodovanja… šokantno.

Negde, nakon takve sezone bilo je za očekivati da Mensel ostane u slavljeničkom timu, sa šampionskim bolidom. Međutim, svi znamo kako je F1 prepuna politike, novca i vanjskih uticaja, pa su ti faktori  i tada, te 1992. došli do izražaja. Mensel je izgubio mesto u Vilijamsu, a zamenio ga je, ko drugi, nego svugde prisutni Prost. Razlozi ovakvi ili onakvi, ptavi razlog zna samo Frenk Vilijams.

 

 

Epilog:

Razočarenje je bilo strašno, ali ovaj put, Mensel je zaista otišao iz F1. Po njemu, zauvek. Čekao ga je CART, kvalitetom ipak ni blizu F1, a to je šampion I pokazao, pa u uvodnoj CART sezoni osovjio I titulu.

Ovde neću mešati babe i žabe, nisam ljubitelj američkih serija, i slabo znam i pratim njihovu istoriju, pa i kad je reč o takvom evropskom vozaču kao Najdžel.

Jeste se on nakratko, nakon CART episode vratio u F1, ali… Bez izgleda, bez pravog tima, bio je osuđen na neuspeh pre nego što je i došao. Smatram , kako  je neophodan samo srećan završetak ovako grandiozne priče, a to može biti samo osvajanje titule prvaka. Stoga, neka se naša priča završi baš sa njegovom titulom, jer “Il Lione” sigurno ne može drugačije.

Jedan veliki vozač, neustrašiv u svom trijumfu, uvek do kraja. Sigurno da je svojom pojavom, harizmom I energijom fascinirao i opčinio čak i najveće F1 vozače:

“Airton je nastojao da svakog vozača na gridu uplaši. Kod mene, to nikad nije mogao uraditi. Ja se Airtona nisam bojao. On je to znao, i radi toga se između nas stvorila posebna vrsta poštovanja, sve do same njegove smrti. A, Airton je bio veliki…”

Dame i gospodo - Najdžel Mensel.

 

Preuzeto sa: pole-position.rs

Edited September 2, 2020 by Ivan

[Ivan 17587]

A evo i tog cuvenog preticanja Mansella, koje se pominje u naslovu teme i svrstava u najatraktivnije u F1 istoriji...

Iz razloga jer je bilo u pretposlednjem krugu VN Meksika 1990, u cuvenoj, ultra brzoj krivini "La Peraltada" - po brzini i opasnosti pandan Tamburellu ili Parabolici. I to spoljnom stranom, na istrosenim gumama - par brzih laznjaka i Berger u McLarenu (sampionska ekipa te godine) ostaje iza njega. Dovoljno je reci da su Tifozi za vreme boravka u Ferrariju Mansellu dali nadimak "Il Leone":

 

 

Edited September 2, 2020 by Ivan

[neshaoct 9590]

Vettel kupio Mansellov Williams FW14B

 

 

Iako još uvek nema angažman za narednu sezonu, četvorostruki šampion sveta F1, Sebastian Vettel, pronašao je način kako da se zabavi kupujući Williams FW14B iz 1992. godine kojeg je vozio Nigel Mansell Ova sezona, koja je ujedno i poslednja za Vettela u Ferrarija, a moguće i u Formuli 1, definitivno ne ide po planu jer je SF1000 od bolida sposobnog za pobede, ''propao'' u sredinu poretka, pa i niže. Ali, Nemac bar ima dovoljno novca da se zabavi na neki drugi način. Vettel je veliki ljubitelj starih motocikala, ali i F1 bolida iz perioda ''zlatnih'' 80-ih i sredine 90-ih, kada su ih pokretale daleko egzotičnije pogonske jedinice. Tako je Sebastian, prema pisanju nemačke štampe, nedavno na aukciji kupio šampionski Williams FW14B iz 1992. godine, kojeg je vozio Nigel Mansell.

 

 

Prema rečima Vettela taj automobil mu je oduvek bio jedan od omiljenih, a imajući u vidu i da je legendarni Mansell imao broj 5, baš kao što to sada ima Vettel, prilika se jednostavno nije smela propustiti! Podsetimo, FW14B pokretao je Renaultov 3.5 V10 motor, a 1992. godine Mansell je osvojio prvi i jedinu F1 titulu vozeći ga. Nije poznato koliko je Nemac platio ovaj Williams, ali je 2019. godine jedan od šest napravljenih FW14B (za Mansella i Patresea), prodat na Bonhams aukciji za nešto više od 3 miliona evra.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[Ivan 17587]

Legendaran auto i legendarna crvena "petica" na nosu (Patreseov je imao belu "sesticu"). Uz McLaren MP4/4, masine uz koje sam zavoleo F1 i koje su mi ostale urezane u pamcenje, bukvalno kao simbol F1 i dan danas. Kada neko pomene bolid F1 - prve asocijacije su mi crveno-beli MP4/4 sa Hondom i upravo plavo-zuto-beli FW14B i FW15C sa Renaultom.

FW14B je bio jedan od najdominantnijih bolida u istoriji F1. Sa gomilom napredne elektronike, da su komentari bili da je bilo koji vozac sa grida u to vreme sa njim mogao da osvoji titulu. Sto naravno nikako ne umanjuje Mansellovu vestinu, licni utisak mi je da je samo zbog nedostatka srece ostao bez jos neke F1 titule.

FW14B su dizajnirali cuveni Adrian Newey i Patrick Head. Bolid je imao Traction Control, dominantan automatski menjac, aktivno vesanje, izuzetan V10 Renault motor i generalno je bio prilicno pouzdan. Mansell je sa njim osvojio 9 trka te godine, tri 2. mesta i imao je cetiri odustajanja. Na kraju sezone, imao je duplo vise bodova od klupskog kolege Patresea. Schumi je u Benettonu zavrsio kao 3., a Senna i Berger su sa McLarenima bili 4. i 5. te sezone.

Neverovatan bolid i za danasnje uslove, kada je koncepcija aerodinamike poprilicno drugacija. Pogledajte nos FW14B, spojlere, difuzore, kokpit, zadnji kraj "zakucan za patos"... Uglavnom se svi slazu da je kljuc dominacije ipak bilo aktivno vesanje, razvijeno do perfekcije za to doba. Koje je bolid drzalo neverovatno stabilnim u svim uslovima i bilo strogo cuvana tajna i kroz razvoj i kroz eksploataciju. Evo jednog interesantnog videa kako je aktivno vesanje radilo i na Mansellovom sampionskom FW14B, kao i na (takodje sampionskom) Prostovom FW15C za iducu 1993. godinu :

 

 

 

I jedan kratak i pitak video o samom FW14B - The technical Masterpiece  :

 

 

Edited September 6, 2020 by Ivan

[Ivan 17587]

Zaboravio sam da dodam, apropo Mansella i onih njegovih cuvenih laznjaka (kao na onom videu iznad i preticanja Bergera u "La Peraltadi")...

Veliki Senna je jednom prilikom izjavio da je Mansell jedini vozac, koji kada vas napada - mozete u isto vreme da ga vidite u oba vasa retrovizora  . Iako su imali veliko rivalstvo, evidentno je bilo i veliko medjusobno postovanje izmedju ova dva velikana sa kraja 80-ih i pocetka 90-ih.

 

  

[neshaoct 9590]

Bolid sa prve slike na ovoj temi je na prodaju:

 

Mansellov bolid na kojem je vozio Sennu ide na aukciju

 

 

Bolid koji je pripadao legendarnom vozaču Formule 1 Nigelu Mansell-u biće prodat na aukciji kuće RM Sotheby's u Monaku sredinom maja.

Mansell je tokom svoje uspešne F1 karijere vozio različite bolide, ali Williams FW14 je možda i najpoznatiji. U tom bolidu je osvojio drugo mesto u sezoni 1991. godine iza još jedne legende, Ayrtona Senne. Takođe, pobeđivao je na trkama u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i Španiji vozeći pomenuti FW14.

 

 

Ovaj Williamsov bolid je prepoznatljiv i po tome što se Mansell zaustavio da bi povezao Sennu kada je McLarenov bolid slavnog Brazilca ostao bez goriva u poslednjem krugu trke za Veliku nagradu Velike Britanije. Nakon završetka sezone 1991. godine, bolid je poklonjen Mansellu, gde je i ostao u njegovoj kolekciji. Ipak, uskoro će dobiti novog vlasnika, a očekuje se da će dostići cenu između 1.5 i 3 miliona evra. Iako je svih pet pobeda koje je Mansell ostvario u ovom bolidu posebno na svoj način, ipak je najposebnija pobeda u Španiji zbog direktnog okršaja sa pomenutim Sennom.

 

Fotografije bolida su dokaz da FW14 izgleda danas kao i 1991. godine, da sadrži originalnu šemu boja, Camelovu žutu, plavu i belu, kao i sponzore među kojima su bili Canon, Labatt's, Renault, Elf, Goodyear i Magneti Marelli. Nažalost, Renaultov V10 motor je uklonjen iz bolida pre nego što je poklonjen Mansellu, što znači da se bolid ne može voziti.