Uopsteno o zvuku

[Bki 2]

Napravio bih temu, ali mi treba vasa pomoc.

Da to bude tema sa sto vise informacija o zvuku, sa tehnicke strane te tematike.

E sad, da li da korisnici postavljaju pitanja, da li samo da pisem sve i svasta, i sta....da li sve da bude u prvom postu, ili da se vodi diskusija na "n" stranica o svemu?

Poenta je da bude sto preglednije za nove korisnike, a da istovremeno ne bude samo gooomila nabacanih informacija.

Ne znam, nisam pametan, tako da pomagajte

[Blueshadow 0]

Ja sam za diskusiju..

[Damjanović 9]

Velika je to oblast- a pretpostavlja razne podteme:

1. zvučna zaštita kabine vozila (zaštita od vankabinskih uticaja; opšta saobraćajna buka, rad motora i sl)

2. prostiranje zvuka kroz kabinu vozila (pozicioniranje zvučnika, vreme reverberacije, refleksija)

3. izračunavanje optimalne jačine pojačala za odredjeni volumen kabine ( podela na vrste muzike, i način slušanja muzike, zahtevi korisnika izlazne snage pojačala, impedance pojačala i zvučnika, zvučni opsezi, distorzija....)

4. kvalitet raspoloživih proizvoda na tržištu odnos prema ceni, trajnosti i sl.

5. Kvalitet i performanse audio uredjaja u zavisnosti kakvu muziku volite da slušate...Ekvilizacija zvučnih opsega...

6. Proizvodjači audio opreme za vozila (ovde već treba i malo istorije, počnimo od Nemaca. Becker, Grundig, pa Italijana. Audiovox, pa neizbežni japanci: Clarion, Sony, Pioneer, pa Amerikanci. Harman Kardon, Bose, pa Danci: B&O . . . svako od njih ima pored cene i neku karakteristiku, uopšte razvoj auto-audio sistema....)

e sad pošto je tema štiroka, i na svaku od ovih pretpostavki je moguće otvarati raspravu, možda je najbolje krenuti prikazanim redosledom, ili već kako je to inicijator teme BKI zamislio.

U svakom slučaju jako interesantna tema

Edited December 29, 2009 by Damjanović

[Bki 2]

To je ekstremno opsirno, sto si napisao.

Ja bih poceo sa nekim osnovnijim stvarima, ali bih takodje rado voleo da vidim i tekstove na te ozbiljnije teme.

Ja realno o kvalitetu uredjaja i tome koji je bolji a koji losiji na osnovu iskustva ne mogu da pricam skoro nista, posto to iskustvo nemam. Tu bih voleo da se nadje neko ko radi sa tim uredjajima i koji ih je probao na gomile. Njegova rec bi dosta znacila pri pomoci u izboru ovoga ili onoga...

Mogao bih da pokrijem teoretsku stranu.

Sta je zvucnik, kako radi. Sta je vreme reverberacije. Sta je to osetljivost kod zvucnika. Koju snagu treba koristiti, itd...

Tako te "sitnije" stvari sa kojima se susrecu pocetnici.

To bi i bila neka zamisao teme.

[Mans 1]

Sprema se neki sasvim opsti textic o snazi,frekvenciji,osetljivosti,pojacalima,zvucnicima,skretnicama,kondezatorima i sl...

Za one koji se opste interesuju sta kupiti, i kako upgrade-ovati svoj sistem,a za one koji malo vise zele da saznaju o auto akustici ce biti i pozamasnog gradiva

...a do tada malo strpljnja...

@Damjanovic: cisto da se zna ovaj forum okuplja ljubitelje kola,a ICE je samo mali deo toga tako da ne treba preterivati.Postoje forumi koji se bave auto akustikom btw vecina ljudi verujem da cak nije ni cula za 50% brendova kojie si nabrojao gore bez obzira sto oni objanjavaju....

[Bki 2]

Extra mans...

Jedva cekam da se bacim na citanje toga.

Ako treba neka pomoc, tu sam

[Damjanović 9]

Potpuno se slažem. Ovo je klub ljubitelja italijanskih vozila, prvenstveno, a to podazumeva razgovore i razmenu mišljenja o njima, njihovom razvoju i aktuelnim modelima. Segment automobilske opreme, a u tom delu i akustike je podtema i ne treba od toga praviti disertacije da se ne desi da podtema bude iznad teme. Medjutim kako je ovaj forum poprimio razmere ovolikog broja članova, a i tekstovi imaju pretežno ozbiljan karakter - i podtema bi trebala da isprati temu na odgovarajući način. Meni je lično ovaj segemt zanimljiv sa upotrebnog i praktičnog gledišta. Volim da slušam kvalitetnu reprodukciju zvuka, dok vozim ili sedim u kolima... U akustiku se delimično raumem - u delu gradjevinske akustike, kao i akustike brodova (time sam se davno bavio stručno), medjutim automobilskom - ne.

Edited December 30, 2009 by Damjanović

[banetv 3]

Evo da počnemo od kola.

Nažalost imamo gomilu ograničenja. Za početak imamo napajanje od 12V. To znači da sa sinusoidom sa špicom od 6V na zvučniku od 4ohma imamo samo 4,5W sinusne snage po kanalu. To su ona pojačala koja imaju izlaze ‚‚živi‚‚ kraj i masu koja ide na šasiju. Mada mnogi proizvođači rade izlazne hibride u tzv mosnom-spoju (bridge-amplifier) ili dvostruki pojačavač koji simulira sinusoidu od 12V te se na 4ohm dobija čak 18W. I zapamtite: 18W JE MAKSIMUM .

Onda su svi izmislili nekakve MUZIČKE SNAGE koje, verujte mi, ništa praktično ne znače - tu nema kriterijuma. Sinusnu snagu možete meriti a sve drugo su izmišljotine radi komercijale. A u radnji piše,na primer, 2 x 200W itd. Smešno. MAXIMUM 18W NA 4 OHMA (pazite na4Ohma). Dakle 4 ili više NEZAVISNIH kanala po 18W teoretski, ali sam ih zaista viđao.

Kako prepoznati bridge-output: obe žice od zvučnika su ‚‚vrući‚‚ krajevi i ni jedan NE SME NA MASU. Ja mislim da je to više nego dovoljno snage za auto, osim ako ćemo da ozvučavamo ulicu. Postoje pojačala tzv BOOSTER tipa ili CHOPER, koja prvo podižu radni napon na više od 12V - tada dobijamo i veće snage. Ali se užasno greju, jezivo vuku struje, i ne mogu se ugraditi u kutiju radija već idu sa hladnjakom u gepek.

Druga priča su zvučnici. Tu skoro svi lažu. Trebalo bi prvo čuti muziku snage 30W kod kuće na baždarenom i PROVERENOM pojačalu (instarumentom) na zvučnicima sinusne snage 100W do 150W pa videti koliko je to žestoko. Kućni zvučnici (u kutijama) i auto nisu isti. Zvučna kutija se proračunava ne zadate perforanse (zavisi čta želimo) u kolima to nemamo.

Zvučnik sa gumenim vešanjem traži iza sebe izvesnu kompresiju inače bi se raspao. Znači ovaj u kolima trpi silne udarce bez kompresije iza. Ti ‚‚iza‚‚ je zvuk u protivfazi i trba ga nečim oslabiti, upiti u neke meke filceve ili tapacirunge i ne sme da se vraća unutra preko limova, vrata itd.

U gepeku imate odličan veliki rezonator za niske tonove ali se zvučnik raspada ako nije predviđen za to.

[chela 2]

1) Slobodno mogu reci da se veoma dobro razumem u muziku, akustiku, instrumente(naravno muzicke)... Ali neki izrazi koje razumem(slucajno ili namerno) su suvisni za 99.9998% ljudi koje zanima nesto ovako i koji zele da upotrebe nase,vase znanje. Lepo je kad se pojavi neki inzinjer i objasni nesto ali to treba biti na "narodnom" srpskom kako bi sinusoidno-falusoidni ljudi razumeli.

2) Samo recite sta vas interesuje: Da tresti, Da gruva bas, da cujete svaki ton cisto ... Ovo se odnosi na podesavanja.

3) AKo vas interesuje hardver- komponente... Za player pojma nemam, jer nisam dugo gledao modele ali nesto skupo i brendirano ne moze da ne valja, zvucnici u kolima moraju biti skladno postavljeni i nacentrirani tako kao da ste okruzeni horom(prednji i zadnji zvucnici). resto malo kasnije, zavrsavam s poslom

[Damjanović 9]

Meni se veoma dopada kada mogu nešto da naučim i osvežim davno zapostavljena znanja iz domena akustike, pogotovu automobilske. Mislim da bi trebalo da iskoristimo dobru volju i stručnost svakog pojedinca kako bi ga potstakli svojim pitanjima i nedoumicama i od njih stekli odgovore koji nas interesuju. Zahvalnost Banetv-u na, nadam se, uvodu u ovu izuzetno osetljivu materiju (kako po vrsti, asortimanu, tako i ceni).

[mikisxy 6]

posto ne trazim previse od muzike ja se danas ponovio sa pioneerom deh-p55bt.zadovoljan zvukom i mogucnostima podesavanja e jos da uparim sa telefonima i pun kantar

[TRAZIONE_INTEGRALE 0]

Ma sta ce nam muzika u kolima, muzika treba da bude produkt motora automobila, pokupujmo svi zonde, ferarije i lamboe i uzivajmo u zvucima

[chela 2]

Slazem se sa vama gdin. Damjanovicu; ali treba malo pojednostaviti stvari kako ne bi ljudi googlali u potrazi za sinonimima.

... U kolima ne treba tragati za savrsenim zvukom jer je to nemoguce, treba teziti savrsenstvu. Najvaznija stvar je pravi hardware-komponente a to su Player- head unit i zvucnici. Nista manje bitne komponente su kablovi i pojacala. Ima 4 vrste ljudi. Oni koji traze jeftinu muziku skoro za dz.; oni koji hoce malo kvalitetniju muziku ali za sto manje para a da bude kolko tolko dobro i oni kojima je bitan ugodjaj u uvetu a oni ne zale para. Naravno maximalni entuzijasti su uvek tu!!!

Za prvu vrstu ljudi fabricka instalacija je super stvar, bez pojacala, sa fabrickim zvucnicima i plejerom(ili novi player) sa mozda dodatim malo jacim zadnjim zvucnicima(elipse isl.)

2. Vrsta su oni koji traze da im player bude malo kvalitetniji sa izlazom za pojacalo(ako ga se jednog dana uzele), prednje zvucnike menjaju, zadnji su definitivno ubaceni(ali ne oni jeftiniji nego neki "trosistemski") a woofer je u planu kad i pojacalo... Nije obavezno ali...

3. vrsta su ljudi koji imaju full range zvucnike Low, mid i high(Niski srednji i visokotonci) koji su naravno odvojeni "jer oni daju neuporedivo bolji zvuk nego sistemci", pojacalo sa vise kanala (tu moze da spada i sub) ili 2 pojacala za zvucnike i pojacalo za woofer i naravno woofer i dobri kablovi za njega. Takvim ljudima je bitan kvalitet zvuka, sto znaci da su plejer(head unit), zvucnici i ostale komponente veoma kvalitetne sa upotrebljivim opsegom tonova(frekvencija ljudskog sluha je 20-20 000 Hz a neke komponente navodno imaju opseg 50-50 000 hz), sa dobrim podesavanjima zvuka, frekvencija...

4. Ljudi koji menjaju sve od kompletnog ozicenja, neizostavni su i gel akumulatori(punjeni su nekim gelom i imaju veeeeeliku snagu), vise pojacala, vrsti zvucnika, tapaciranje, projektovanje... sa extra plejerima, pojacalima... Naravno ja ne bi bio ja kad ne bi zaboravio nesto a to su kondenzatori koji se odnose na 3.(manje) i 4. kategoriju.

Tip 1

Za laike pri podesavanju plejera i zvucnika je naj bitnije da odredi limite pri podesavanju. Treba svaki zvucnik testirati i videti gde im je granica. To cete lako uraditi tako sto cete prebacicvati balans na prednju ili zadnju stranu, balans na levu ili desnu. Prvo testirate prednji levi, tako sto prebacite napred fader i balans na levi zvucnik. Pojacavajte stepenik po stepenik dok ne dodje do distorzije, to ponovite za (sve zvucnike posebno). Zatim se vratite na stepenik manje, podesite boju tona(niske, srednje i visoke) ( poviseni srednji tonovi mogu biti neprijatni), tako da stvara sklad i da izgleda sto realnije. Poviseni niski tonovi vam nece zvucati kao da imate woofer, zato se preporucuje da se stave na isti nivo kao i visoki. Ako sve lepo podesite trebalo bi da mozete pojacati zvuk na onolko koliko je prvi put izazivalo distorziju na defaultu.

Zvučnici su elektroakustički pretvarači koji elektricnu energiju pretvaraju u mehaničku. Šta to znači?

Pri proticanju struje kroz kalem (zavojnicu-namotaje žica), taj kalem se ponaša kao magnet. Kada se to magnetno polje "pomješa" sa magnetnim poljem stalnog magneta, dolazi do odbijanja ova 2 tijela. Pošto je kalem spojen sa membranom, ovim kretanjem kreće se i ona, pri čemu dolazi do naizmjeničnog kretanja vazduha. To naizmjenicno kretanje vazduha mi čujemo kao zvukove.

Što god je brže kretanje membrane to je frekvencija viša. Prema ovome zvučnike možemo podjeliti na:

-niskotonce (subwoofer, woofer, sub, bass...),

-viskokotonce (tweeter-e, satelite) i

-srednjotonce .

Samo ime im kaže namjenu: niskotonci služe za reprodukovnje niskih frekvencija, visokotonci visokih, a srednjotonci srednjh (o frekvenciji vise u poglavlju frekvencija). Da bi bolje razumjeli razliku između pojedinih frekvencija, skinite program <> iz sekcije download.

Karakterisite zvučnika

NAZIVNA (NOMINALNA, SINUSNA) SNAGA- to je snaga isporučena zvučniku pri kojoj ne dolazi do oštecenja zvučnika tokom dužeg vremenskog perioda. Izražava se u vatima (W RMS- Wats Root Means Square) Ovo je jedini pravi podatak koji govori o snazi zvučnika. To je prosječna snaga isporučena zvučniku.

PEAK SNAGA- to je snaga kojom možemo kratkotrajno opteretiti zvučnik a da ne dode do oštecenja. Izražava se u vatima (W PEAK, PEAK POWER...). Ovo ne treba uzimati kao mjerodavan podatak zato što proizvodjači obično navode enormne cifre u odnosu na prosječnu snagu. Znači ovu mjeru ZABORAVITE.

OSJETLJIVOST (EFIKASNOST, SPL)- izražava se u decibelima po vatu (dB/W) i pokazuje koliki zvučni pritisak može proizvesti zvučnik sa 1 vatom ulazne snage na udaljenosti od 1m.

FREKVENCIJA- Ovaj podatak nam govori frekventni opseg zvučnika, tj. frekvencije koje je zvučnik može da reprodukuje. Frekvenciju možemo regulisati (kod woofera) pomoću kutije (više o kutijama u poglavlju kutije)

IMPEDANSA- je statička otpornost zvučnika (kada ne radi), tj. otpor jednosmjerne struje. U radu ta se otpornost mjenja zavisno od frekvencije. Može biti do 25% veća. Impedansa nam je važna zbog prilagođenja zvučnika pojačalu. Naprimjer: ako pojačalo daje snagu od 100W na impedansi od 4 oma, na 8 oma će davati oko 50W, a na 2 oma će davati 200W (to zavisi konkretno od pojačala). Iz ovoga možemo zaključiti da ako je otpor duplo manj da je snaga duplo veća. Pri tome treba paziti na koliko je minimalno oma stabilno pojačalo. Ako u karakterisikama pojacala piše da daje 100W na 4 oma, a ne piše snaga na 2 oma, to znaci da minimalno smijemo prikljuciti zvucnik od 4 oma (u većini slučajeva, ali uvjek ima izuzetaka).

REZONANTNA FREKVENCIJA- na toj frekvenciji dolazi do maksimalnog kretanja membrane i najjače emitiranje zvučne snage.

Pojačalo je elektronski sklop koji nam služi za pojačavanje signala. Kada kažemo signala mislimo da pojacava i napon i struju, što znači da ako neki sklop pojačava SAMO napon ili struju, onda to nije pojačalo. U praksi ga korstimo da bi pojačali signal sa CD player-a ili nekog drugog uređaja (NAPOMENA: ni slučajno ne smijete spajati pojačalo na izlaz gdje idu zvučnici, sa CD player-a, linije, ili nekog drugog uređaja-ne pitajte zažto...

Pojačalo se može izvesti sa tranzistorima (transmiter), integrisanim kolima (IC), MOSFET (Metal Oksid Semiconductor Field Effect Transistor) i FET-ovima (Field Effect Transisor). Ovo su aktivni elektronski elementi, a razlikuju se po principu rada tj. po nacinu kretanja elektrona unutar elementa (nećemo sad više ulaziti u oblast elektronike-za sada toliko). Od nabrojanih, najkvalitetniji su MOSFET– ovi, samo sto su teški za rukovanje, tj. osjetljivi su na staticki potencijal (na dodir).

Kod samogradnje najviše se praktikuje izvedba sa IC– ovima (sa ili bez tranzistora).To je zbog toga sto je u IC ugradjeno mnoštvo pasivnih i aktivnih elemenata međusobno povezanih u jedan sklop. Ovo je razlog zbog čega ovakva pojačala imaju veoma malo vanjskih elemenata (kondenzatora, otpornika,....).

Da spomenemo i ovo, ako nekad čujete da znate o čemu se radi:- pojačala možemo podjeliti i po klasama i to na: A, B, AB, C, D, G, H, S. Svaki pojedinacno nećemo objašnjavati, samo treba znati da je ova podjela izvršena prema fazama izlaznog stepena. U principu to nam malo znači pri kupovini, jer je to više "zanimacija" za graditelje.

I konačno smo došli do Snage pojačala: ona se ne povecava linearno (kao što vecina ljudi misli) nego logaritamski . Šta to znaci? -U prevodu razlika izmedu 1W i 2W je isto kao i razlika izmedu 100W i 200W (gledajući u decibelima-pogledajte hi-fi recnik da bi razumjeli ovaj pojam). Međutim ni "decibeli" se ne ponašaju logaritamski. Jednostavan primjer: razlika (za naše uho) je puno veća na primjer između 110 i 112 nego između 90 i 92. E sada sam zbunio i sebe i vas. Šta sve ovo znači? -To znači da je nama (za naše uho) u principu razlika između 100W i 200W puno veća nego između 1W i 2W. Ovaj tekst je napisan da vas nebi zbunilo ako vam neko nešto kaže o decibelima, tj. da znate kakva je razlika u glasnoći.

Evo jedan cist primjer: recimo gledamo rezultate dB drag takmicenja, pobjednik ima recimo 153dB, a drugoplasirani 150dB. Mnogi bi rekli: "zamalo!". Medjutim, da bi ga dostigao, ovaj drugi mora da zamjeni svoje pojacalo sa DUPLO jacim, znaci ako je imao 2kW, sada ce morati 4kW, sto dalje znaci da treba poboljsati struju (accu, kablove...). A razlika u glasnoci na uho je nevjerovatna, dok ne cujete necete znati...

Pored snage pojačala u vatima potrebno je gledati i strujne sposobnosti pojačala . Naime kod pojačala sa slabim isporučivanjem struje potrebno nam je više snage za pokretanje istog zvucnika od pojačala sa većim strujnim pojačanjem. Tako se može naći da slabije pojačalo (gledano u vatima) bolje svira od jačeg. Zato je poželjno pri izboru pojačala gledati poznate i kvalitetne marke proizvodjača. Izbjegavajte jeftina pojačala (i entry serije) jer u vecini slučajeva neće zadovoljiti vaše potrebe. Po mom ličnom mišljenju, važnije je da pojačalo kvalitetno svira nego da gruva i nabija. To vam govorim iz ličnog iskustva. Imao sam neko pojacalo od 200W Max, i u pocetku sam bio zadovoljan zvukom. Međutim jednom mi je palo na pamet da spojim woofer na neku staru Panasonic-ovu liniju od 2x10W max (kupljena 1989g.). Iznenadio sam se koliko je ljepsi zvuk na liniji. Mada nema dovljno snage da pokrene 10-ku, ipak je uzitak slusati fin i kvalitetan bass, dok je sa pojačalom samo nabijacina i gruvanje. Ovo potkrepljuje prethodnu priču da izbjegavate jeftina pojačala. Bolje je skupiti malo vise para pa onda uživati. U vecini slucajeva vazi: "koliko para, toliko muzike..."

Karakteristike pojačala

W MAX– ovaj podatak nam govori koliko pojačalo vuče snage iz izvora(akumulatora). Na primjer, ako imamo auto pojacalo na kome je osigurac 20A, možemo zakljuciti da pojacalo ima oko 240 W MAX. Ovo se jednostavno računa po formuli P=U*I (P=snaga; U=napon; I=struja).

W RMS–ovo možemo shvatiti kao jedini relevantan podatak o snazi pojačala. Ovo je sinusna (prosječna) snaga isporučena zvučniku. Obično je duplo manja od MAX snage mada to varira od pojačala do pojačala.

LOAD (minimal) IMPEDANCE– ovo nam govori na kolikoj je minimalnoj impedansi (otporu) pojačalo stabilno, tj. koji zvučnik (s kojom impedasom– otporom) smijemo priključiti. Ukoliko priključimo manju impedansu od preporučene, rizikujemo kvarom pojačala. Naime, na manjoj impedansi dolazi do izobličenja što rezultira zagrijavanjem i pregaranjem pojačala. Ovo je veoma važno da zapamtite. Više o impedansi zvučnika možete naći u poglavlju zvučnici .

Pojačala takođe možemo podjelti i po broju kanala (izlaza). U industriji auto pojačala to su najčesce: mono, dvo-kanalni, četvorokanalni. Dvo kanalni i četvoro kanalni (NE SVI) se mogu premostiti (bridge– ovati) tako da dobijemo duplo manje kanala sa duplo više snage (zavisi od proizvodaca). Bridge se u većini slučajeva spaja tako što spojimo + jednog kanala sa - drugog. Ovo ne važi u svim slučajevima jer se neki drugačije spajaju, a NEKI NEMAJU MOGUĆNOST BRIDGE-a tako da je moguće spaliti pojačalo. Još jedna stvar koja je bitna: ako je pojačalo stabilno na, recimo, 2 oma po kanalu, u bridge-u će biti na 4 (kada kažemo stabilno na 2 oma to znači da smijemo spojiti zvučnik od 2oma ili više).

Ako hoćete da vam preporučimo neke od proizvođača koji imaju dobru audio opremu, sa ovima ne možete pogrešiti: Alpine, JBL, Infinity, Ground Zero, Rockford Fosgate, Hifonics, DLS.... Ima ih još dosta ali su rjeđi na našem tržištu.

Preuzeto sa - www.caraudio-rs.info

[chela 2]

Hi-Fi Pojmovi

Akustika – oblast fizike kojoj je tema izucavanje osobina zvuka.

Bass - Niske frekvencije koje su cesto nezgodne za reprodukciju. One predstavljaju donji kraj muzicke skale. U akustici se obicno smatra da je to opseg ispod 200Hz u kojem teškoce, obicno u oblasti reprodukcije zvuka, nastupaju usled veoma dugih talasa. Elektrostaticki zvucnici postaju neefikasni na talasnim dužinama koje su vece od njihovih mehanickih frekvencija. Efikasan nacin reprodukovanja basova je korišcenjem bass reflex kutije.

Bass reflex - Vrsta zvucne kutije sa otvorom koja koristi protok vazduha u cilju bolje reprodukcije najnižih frekvencija.

Boja zvuka - Osobina zvuka koju definišu amplitude viših umnožaka osnovne frekvencije.

Decibel(dB)- Jedinica za odredivanje odnosa dve velicine iste prirode, u logaritamskoj podeli. Jedinica mere nivoa zvuka u odnosu na neki referentan nivo. Promena nivoa muzike od dva decibela je toliko mala da se može zapaziti samo ako se na to obrati pažnja.

Dinamika elektroakustickog uredaja - Odnos maksimalnog dozvoljenog nivoa signala bez izoblicenja prema nivou šuma uredaja.

Distorzija - Razlika izmedu kvaliteta originalnog i reprodukovanog zvuka.

Dolby - Sistem za smanjenje šuma.

Dinamicki opseg - Opseg, izražen u decibelima, izmedu najjaceg i najslabijeg signala koji reprodukuje hi-fi uredaj.

Elektrostaticki zvucnici - Zvucnici koji koriste silu visokih napona za pomeranje tankih zvucnickih membrana koji proizvode zvuk.

Feedback - Nepoželjno kruženje signala koje se javlja pri radu sa audio i/ili video signalom. Odražava se kao mikrofonija i/ili multiplicirana slika.

Fon - Jedinica za merenje subjektivne jacine zvuka.

Frekvencija - Broj oscilacija u jedinici vremena.

Hertz(Hz) - Jedinica za frekvenciju i predstavlja broj oscilacija u sekundi.

Hi-Fi (High Fidelity) - U bukvalnom prevodu oznacava visoku vernost, tj. oznacava visok kvalitet reprodukcije zvuka koji je najbliži originalnom zvuku.

Impedansa - Skup otpornosti, induktivnosti i kapacitivnosti, koji nastaje pri proticanju naizmenicne struje. Niska impedansa traži vecu struju od izvora, dok visoka traži manju struju. Ovo znaci da zvucnici sa niskom impedansom (nižom od 6-8 oma) uzimaju više struje iz pojacala, dakle i više snage pri istom naponu.

Klasa A - Odnosi se na pojacala u kojima se pozitivna i negativna poluperioda pojacavaju zajedno. Puno se greju jer tranzistori rade stalno, ali je kvalitet zvuka visok.

Klasa B - Kod ovih pojacala pozitivna i negativna poluperioda se dele na dva razlicita dela elektricnog kola. Manje se greju od klase A, ali zato imaju siromašniji zvuk.

Kablovi - Elasticni žicani provodnici obloženi izolatorom koji služe za prenos audio i video signala sa minimalnim gubitkom energije. Za provodnike od bakra cistoca se izražava u broju "devetki". Tako na primer kablovi cistoce 'šest devetki' ili '6N' napravljeni su od 99,9999x procenata cistog bakra. Dobri kablovi su napravljeni od više tankih vlakana (multistrand) ili od jedne ili više debljih žica (solid core). Ako su kablovi usmereni obicno se na njima nalaze strelice koje su usmerene od pojacala ka zvucnicima, dok su na interkonekcijskim kablovima strelice usmerene od izvora ka pojacalu.

Mono - Monofonski zvuk- Zvuk koji se cuje samo sa jednog kanala.

Monobloc - Mono blok- Nezavisno mono pojacalo snage, tako da su dva neophodna za stereo sistem. Prednost je u nepostojanju interferencije izmedu kanala.

Noise level (Nivo šuma) - Odnos jacine šuma i praga cujnosti. Izražava se u decibelima.

Odnos signal-šum(Signal-to-noise ratio) - Definiše razliku izmedu audio signala i nivoa šuma prisutnog u tom signalu. Meri se u decibelima (dB) i što je ova velicina veca to ce šum biti manje primetan, tj. cujan.

P.M.P.O. - Peak Music Power Output- Muzicka snaga u maksimumu audio signala, koja ne predstavlja relevantan podatak o snazi sistema. Drugim recima, ovaj podatak treba ignorisati, jer se obicno koristi za privlacenje pažnje neupucenih korisnika.

Pojacalo(amplifier)- Elektronski uredaj cija je primarna svrha da elektricni signal dobijen sa ulaza pojaca na zadati nivo i prosledi ga zvucnicima.

Power handling - Maksimalna snaga koja se može proslediti zvucnicima, a da ne dode do njihovog oštecenja. Treba imati na umu da je lakše oštetiti zvucnike sa preterano pojacanim pojacalom manje snage, nego sa previše snage.

Predpojacalo - Uredaj cija je primarna svrha da pojaca signal niskog nivoa koji mu je prosleden. Ugraden je u integrisana pojacala, ali se može koristiti i kao zasebna komponenta sa pojacalom snage ili aktivnim zvucnicima.

Reverb - Reverberacija (Jeka)- Povorka refleksija signala, sve slabijeg intenziteta koje nisu medusobno razlucive.

Skretnica(crossover) - kretnica je elektricno kolo unutar zvucne kutije koje razdvaja visoke frekvencije, i šalje ih visokotoncu, i niske frekvencije koje šalje bas zvucniku. Za termin crossover je vezan termin crossover frequency koji predstavlja frekvenciju razdvajanja opsega ucestanosti. Dvosistemski zvucnik ima jednu crossover frekvenciju, trosistemski ima dve itd.

Sound (Zvuk )- Proizvod mehanickih oscilacija u vazduhu prouzrokovanim pomeranjem nekog tela.

Speaker (zvucnik)- Uredaj koji elektricni signal pretvara u mehanicke pomeraje putem kojih se stvara zvuk.

Speaker Sensitivity(Osetljivost zvucnika) - Osetljivost ili efikasnost zvucnika oznacava koliko je lako "pokrenuti" zvucnike. Veca osetljivost znaci glasniji zvucnik pri odredeno podešenom pojacalu. Meri se u decibelima (dB) merenim u metrima (M) sa ulaznom snagom od jednog vata (W).

Subwoofer - Zasebni woofer koji reprodukuje najdublje tonove koje manji zvucnici ne mogu.

Tranzijenti - Kratke i iznenadne pojave u muzici, koje se teško verno reprodukuju.

Tweeter(visokotonac) - Zvucnik zadužen za reprodukciju visokih tonova.

Watt(vat) - Jedinica za snagu. Više vati znaci više snage, ali sama glasnoca zavisi od osetljivosti zvucnika i velicine prostorije.

Woofer - Zvucnik obicno vecih dimenzija zadužen za reprodukciju niskih frekvencija.

Preuzeto sa - www.caraudio-rs.info

[Testera 0]

Svaka cast, fantastican tekst. :unworthy:

Sada samo ovo prouciti i primeniti u praksi.

[fandjo 1]

Ovaj tekst nisam ja napisao al se u njemu nalaze konkretni odgovori na mnoga pitanja u vezi akustike u kolima.

Efikasnost zvučnika

Nekada poznata i kao osetljivost, efikasnost zvučnika je skoro uvek zanemarena kod prosečnog konzumenta. To i nije tako teško shvatiti, samo ljudi su pogrešno navođeni da efikasnost nije bitan,čak šta više ona je bitnija možda od same jačine u W(vatima). Postoji početna razlika u efikasnosti izmedju različitih zvučnika koji se mogu naći na tržištu, a i proizvođači su uvideli da ljudi kupuju na osnovu toga " koliko ima vati?" umesto "da li koristi te vate efikasno? ".Rezultat toga je da veliki broj jakih(gledano u vatima) zvučnika uskraćuju na efikasnosti a samim tim i na kvalitetu ,zato što proizvođači tako prodaju više komponenti (zvučnika). Stavite u glavu da nabavkom efikasnih zvučnika će te napraviti najveću razliku u vašem sistemu, čak veću nego sa odabirom snage pojačala.

Efikasnost zvučnika se meri u dB, ili ti decibeli, i zvučnici na tržištu variraju u efikasnosti između 80dB i 100dB u zavisnosti od modela. Problem je što za svakih 3dB koje ste dodali na efikasnost zvučniku, izlazna snaga će se udvostručiti. Da vam ponovim - dodajemo 3dB efikasnosti zvučnika a udvostručujemo izlaznu snagu. Da vam dam neki primer:

i. Zamislite da imate fabrički set zvučnika u vašim kolima, i njih zamenite sa setom zvučnika veće efikasnosti. Recimo da stari zvučnici su bili od 80dB a novi imaju efikasnost od 100dB. Sa novim zvučnicima , Vaš stereo sistem će proizvesti STO-PUTA veću akustičnu snagu. Naravno veoma glasan stereo sistem nemora da zvuči dobro, zamislite da pojačate bas toliko da zvuk bude pun i da gruva ali sa puno distorzije. Shavtate šta pokušavam da kažem.

ii. Vaš prijatelj ima veliko 100 Watt RMS pojačalo u svojim kolima koje snabdeva četri 200W zvučnika od 80dB efikasnosti.Zato vi imae pojacalo od 25 Watt RMS ugradjeno u centralnoj jedinici koje napaja cetri 40W zvucnika sa efikasnošću od 100dB. Vaš sistem bi bio dva i po puta snazniji, i vaš prijatelj bi tako izgledao dva i po puta smešniji, pogotovu ako je potrošio gomilu para i zverski se namučio da nabudži extra pojačalo.

Postoji jednostavan način da izračunate izlaznu snagu, ako znate efikasnost zvučnika i snagu vašeg pojačala. Efikasnost vašeg zvučnika , u decibelima je koliko zvuka proizvodi sa 1 Watt RMS ulazne snage (jačina zvuka se meri u dB). Počevši od efikasnosti koju je dao proizvođač ,vi dodajte po 3dB na to svaki put kad udvostručite snagu sa vašeg pojacala ili glavne jedinice. Primer bi vam pomogao:

1. Nađite efikasnost vaših zvučnika. Recimo da je 93dB. (Zapamtite: to znači 93dB jačine izlaznog zvuka sa 1 Watt ulazne snage.)

2. Nađite snagu u RMS Watima vašeg pojačala ili glavne jedinice. Pretpostavimo da je 25 Watts.

3. Izračunaj koliko si puta udvostručio 1 Watt snage da bi dobio jačinu tvog pojačala ili glavne jedinice; u ovom slucaju, udvostručio si 1 Watt između pet i čcetri puta da bi dobio 25 Watts – primer: 1 Watt x 2 x 2 x 2 x 2 = 16; 1 Watt x 2 x 2 x 2 x 2 x 2 = 32. (matematički bi napisali 1 x 2na4ti = 16 and 1 x 2na5ti = 32.) Pravi odgovor bi bio 4.6, mada ako pretpostavite da je 4.5 ne bi suviše omašili.

4. Pomnožite ovaj broj sa 3 i dodajte ga efikasnosti – to je zato što dodajete 3dB za svaki put kada ste udvostručili snagu, i sve tako do maksimalne snage koje vaše pojačalo može da proizvede. Znači ako ste udvostručili snagu 4.5 puta da bi stigli od 1 Watt do 25 Watts, sa povecćnjem snage koju dovodite na zvučnike sa 1 Watt na 25 Watts povećali bi ste jačinu zvuka za 13.5 dB. Stoga, vaš maksimalni izlaz (zvuka) bi bio 93dB + 13.5dB = 106.5dB

Da zaključimo: set zvučnika ima efikasnost od 93dB što znači da proizvode 93dB jačine zvuka za 1 Watt ulazne snage. Ali, napajano sa 25 Watt sa glavne jedinice, oni prizvode 106.5dB jačine zvuka.

Drugi primer:

1. Kicker Solobaric subwoofer - efikasnost 88dB

2. Jensen XA2250 pojačalo, RMS izlazne snage 125 Watts RMS za 4 Ohm opterećenja

3. Snaga je znači udvostručena oko 7 puta da bi od 1 Watt stigli do 125 Watts

4. Razlika u jačini zvuka ce biti 7 x 3dB sto je 21dB

5. Maksimalna jacina zvuka na izlazu je 88 + 21 = 109dB

Znači, potrošivši 250 Evra na vaš bas(subwoofer) i pojačalo dobio si ekstra 2.5dB izlazne snage. Samo da su ti prodavci u radnji za auto Hi Fi opremu ovo objasnili umesto što su potrčali da ti uzmu lovu...(bićemo fer, sigurno će te imati bolji zvuk na basu , ako ga napajate sa 1000 Watt sa vašeg pojačala, tako će te sigurno dobiti više zvuka za vaše pare – sada vam je jasno zašto ljudi koriste pojačala tolike snage – to je zato što im je potrebno mnogo više snage da bi zvučali dobro koliko i oni zvučnici koje će te da nabavite za vaš auto.Deluje konfuzno ali sam siguran da će te me shvatiti.

Primetićete da neke od ovih kalkulacija će odrediti koliko će vaš sistem biti glasan. Snaga (Watt-i) vašeg zvucnika (ono što pise na kutiji) ne odlučuje jačinu zvuka. Uopšte. Treba da bude nešto veća od snage vašeg pojačala da se nebi zvučnici istopili ili "produvali". Vrlo jednostavno kao što vam treba veći osigurač za toster nego za Video Recorder. Veći osigurač ne tera vaš toster da vuče više struje, on je tu samo da bi "savladao" veću količinu struje potrebnu da tostujete hleb.

Znači set zvučnika od 200 Watt možda izgledaju lepo, ali ukoliko njihova efikasnost nije dobra lako je moguće da će te naći 40 Watt zvučnike koji su mnogo, mnogo glasniji (a glasnost u basu=KVALITET).

Analogno tome: glavna jedinica/pojačalo je kao traktor koji vuče veliki teret (vaše zvučnike). Ne bi ste očekivali da isti traktor vuče prikolicu punu cigala i prikolicu koja je prazna, naravno? Pa, efikasnost vaših zvučnika je kao prikolica što manja efikasnost više cigala u njoj. Veoma efikasan zvučnik je kao kad traktor vuče praznu prikolicu. Zato zapamti : 90dB efikasnosti i više je dobro; što bliže 100dB (čak i više) to bolje, pošto vam to daje više snage u rezervi.

Snaga kojom Raspolažete

Vati (wattage) kojim raspolaže vaš zvučnik se odnose na to koliko snage mogu da prime. Kada zvučnici rade punom snagom, jezgro, koje proizvodi elektromagnetnu silu koja pomera membranu, postaje veoma vruće. Bolje rečeno previše snage na vašem zvučniku može dovesti do topljenja jezgra i namotaja, a to su trajna fizička oštećenja koja se nemogu popraviti (Mogu se popraviti ali to više nije to a i košta). Snaga vašeg zvučnika NIJE količina snage koju zvučnik može da primi pre nego što počne da distorzuje zvuk. Pronaćiće te da bas zvuk na zvučniku će distorzovati mnogo pre nego što stigne do deklarisane snage na zvučniku. Znači, snaga koju može da primi pre nego što distorzuje zvuk zavisi od onoga što slušate. Svi mi znamo da će na istom "kasu" pre doći do distorzije kad slušamo EMINEMA-a nego da slušamo Vivaldija. Kao posledica, sa rap/pop/drum'n'bass/jungle muzikom, moraćete da kupite zvučnike koji će podneti mnogo više snage nego što izlazi sa vašeg pojačala. Sa rok muzikom nešto manje, a sa klasikom najmanje – najverovatnije možete da prođete i sa 50 Watt zvučnika na 25 Watt sa pojačala/glavne jedinice.

[chela 2]

jovovic.com Prepoznajem txt ali nisam hteo da ga prepisem. tamo mozete procitati mnogo pametnih stvari, preporucujem da posetite sajt.

[Bki 2]

Opa, razvija se tema polako. Lepo lepo

Super su tekstovi, sad vec mogu ljudi malo bolje da se upoznaju sa oblascu.

Jos ne vidim u kom pravcu ce da tece tema, ali nije bitno, dokle god se diskutuje.

Ja cu, za pocetak, da napisem koji red o pojacalima. Da se nadovezem na gornji tekst...

Recimo da ima nekoliko najzastupljenijih klasa pojacala, od gore navedenih.

Pojacala mozemo da podelimo s obzirom na nacin rada na "Linearne" i "Prekidacke".

Klase Linearnih pojacavaca snage su A, B, AB.

Klasa "A" pojacala:

Oni se prave malih snaga, zbog svog niskog stepena iskoriscenja.

Imaju veoma mala izoblicenja, koja rastu sa porastom signala.

Izlazni tranzistori su kod klase A polarizovani, i u odsustvu signala provode struju (mirna struja), sto za rezultat ima veliku disipaciju(*).

Najkvalitetnija su klasa pojacala.

Stepen iskoriscenja im je do 50%

Klasa "B" pojacala:

Ekonomicnije su resenje od klase A, ali je i nizi kvalitet signala.

Imaju velika izoblicenja narocito pri malim signalima, ali su relativno velike snage.

Izlazni tranzistori kod ove klase nisu polarizovani, stoga je i mala disipacija(*).

Iskoriscenost je do 78.5%

Klasa "AB" pojacala:

Ova klasa se najvise koristi. Kombinacija prve 2 klase.

Primenjene su dobre strane klase A kao i klase B.

Izoblicenja su bliza vrednostima klase A, dok je stepen iskoriscenja blizi klasi B.

Za rezultat imaju veliku snagu na raspolaganju.

Izlazni tranzistori su blago polarizovani, tako da je disipacija (*) manja nego kod klase A.

Iskoriscenost im je 50% - 78.5%

Klasa Prekidackih pojacala (digitalnih) je klasa "D":

Kod ove klase izlazni tranzistori rade kao prekidaci (otvoren/zatvoren).

Ulazni signal se kod njih poredi sa visokofrekventnim (vf) trougaonim signalom i generise se sirinski modulisani signal (PWM).

Zatim se izlazni signal dovodi na filter, gde se odstranjuju VF komponente.

To za rezultat daje veoma veliki stepen iskoriscenja (90% i vise).

Mala je disipacija (*), malih su dimenzija, samim tim i malih tezina, sa veoma velikom snagom.

Mana im je sto su slozeni za izradu.

Pored ovih, postoje i posebne klase pojacala. To su G, H, S klase.

Ukratko, to su modifikacije AB klase, koje za cilj imaju smanjenje disipacije(*) na izlaznom stepenu.

(*)DISIPACIJA:

Disipacija je rasipanje snage. To je snaga koja ide u toplotu umesto da biva iskoriscena za zvuk.

Zato A klasa ima visoku disipaciju, ili na srpskom receno, dosta snage se rasipa i ista odlazi na grejanje pojacala. Zato se A klasa vise greje i samim tim ima manji stepen iskoriscenja, ali bolji kvalitet signala, u odnosu na B klasu.

Ne znam da li je iko ista razume, ali sta da radim.

Bar sam pokusao

[banetv 3]

Sve bolje i bolje. Drago mi je da se tama razvija. Koji pravac? Videćemo. Ovo je dobar uvod. Nije ‚‚pametovanje‚‚ jer smo različitih struka i zanimanja i ne možemo svi sve znati. Mislim da ćemo posle kvalitetnog uvoda krenuti u pravcu PRAKSE. Da se vratimo u Fiat-ova vozila koja su ipak nešto manja. Punto je najprodavaniji auto.

-Da se vratim malo na pojačala: tranzistore, IC,Mosfetove, ne proizvode proizvođači radija ili pojačala već sasvim druge firme(SGS,Motorola,Nec,...) i oni su univerzalni i ima ih u katalozima. Tamo i nalazimo prave podatke. Ali to su podatci O MOGUĆNOSTIMA, a kako je to iskorišteno to je druga priča. Što je najvažnije dobre pa i najbolje komponente su ipak jeftine. Proizvođač radija PROJEKTUJE RADIO za nače potrebe. Komponente su već sada visoko kvalitetne a praktična upotreba je svedena na ne veliki izbor: uglavnom razni hibridi običan ili mosni spoj, ili MOSFETovi više u mosnom spoju. U sam radio idu isključivo pojačala na 12V jer nema mesta za dodatak za podizanje napona. Eksterna pojačala su druga priča i mnogo širi izbor. Prospekte proizvođača treba uzimati s veikom rezervom je su ‚‚svi najbolji‚‚. Ja lično bih voleo da se ovde uključi neki moj kolega koji servisira isključivo auto akustiku dugo vremena. I molim da se zadržimo na AUDIO pojačalima.

-Nije dodirnut deo radio prijema (osetljivost,selektivnost,stabilnost..) kao i antene, ali pošto brzo prelazimo na digitalan radio-prenos (2-3 god) ne znam da li ima svrhe pričati o tome.

-Najosetljivija komponenta je zvučnik i njegovo okruženje, te tome treba posvetiti pažnju. Tu je najviše laži i prevara ali zato postoje ovi forumi. Na primer na zvučniku piše 50W (treblo bi po propisu da se smatra RMS odnosno sinusna snaga). Hajde da ga stavimo na stvarnih 50W sinusa 100Hz ili 1kHz, sa merenjem naravno, pa da vidimo šta će od njega ostati. Od mnogih če ostati samo matalni okvir. Takva iskustva bi trebalo zaista da razmenimo.

-I najvažnije, to što neko misli da nije dovoljno stručan za učešće u ovoj temi neka ne brine mnogo -i u gornjim postovima ima dosta grešaka pa nam ne smeta a ovde smo da naučimo nešto novo i da RAZMENIMO. Da čujemo i konkretna pitanja?

[bokija 83]

Ako u roku od pet strana ne izmislite pogon auta na subvufere,zakljucajte temu...

[banetv 3]

Tema se zove UOPŠTENO O ZVUKU. Slažem se da ovo ne treba da bude takmičenje u pameti i obaveštenosti - ili doktorska disertacija. Tek toliko da razumemo osnovno o zvuku i primenimo na naše Fiate. Na primer kada bih ja u Punta stavio dodatna pojačala, subvufere, bazuke, izleteli bi mi prozori a to mi ne treba.

OK, hajde da se ograničimo na naša kola. Punto nije baš najbolje zvučno prigušen (ali i nema mnogo buke jer je mali motor) i kako poboljšati akustične osobine. Inače u kolima ima dosta buke od motora, lupanja točkova i guma pa i vešanja, a potom od strujanja vazduha. To smeta slušanju muzike više nego slušanju vesti. Šta s time uraditi? Dodatni tapacirung? Gde? A gepek? Mnogi to prevaziđu tako što jako pojačaju zvuk. Može ali na duže staze to nije dobro jer tada zaista imamo slabiji pravi doživljaj muzike a i dokazano je da je veoma stresno za vozača i sigurno ostavlja posledice.

Za početak toliko - da čujemo i ostale.

Edited February 24, 2010 by Banetv