MultiZoki

Svaka cast na putopisu!
Jedna od destinacija koja nam je prakticno najbliza a malo poznata, sada to sve lepo moze da se vidi na fotografijama a i procitaju korisni saveti.
Svaka cast na dovitljivosti sto se tice ,,satora"!

Ove godine smo iskoristili odmor da skoknemo do nekoliko mesta u severnom delu Italije. Od Beograda preko Hrvatske i Slovenije pa do prve destinacije u Italiji, Trsta. Sam grad je dosta brdovit s izuzetkom priobalnog dela gde se nalaze svi vazniji trgovi i gradjevine. Ostali smo samo jedan dan sto je i sasvim dovoljno za sve sto bi trebalo posetiti. Uzurban grad pun turista, pogotovo Slovenaca i Hrvata koji su prakticno domaci ovde...To vece kada smo stigli, odrzavao se turnir u nekoj mesavini kajaka/vaterpola/kosarke sto je bilo prilicno interesantno...

Sutradan smo iskoristili priliku da posetimo dvorac Miramare sa impozantnim vrtom:

Za kraj jos par random fotki...
Evo je odradio posao posteno: 2629 km, prosecna potrosnja 5.2 l/100km.
Nezaborano putovanje, nadam se da cemo imati prilike da ga ponovimo i dodamo jos neka mesta koja ovom prilikom nismo posetili...

Sent from my SM-A510F using Tapatalk
 



A da ne zaboravimo da je truli zapad i dalje truo:

Sent from my SM-A510F using Tapatalk

Vratih se sa puta pre desetak dana, a kako me još uvek drže utisci, odlučih da napravim malu reportažu. Lepo se posložiše kockice ovog leta (redovan posao + privatni posao + stari godišnji + novi godišnji), pa se nakon putovanja u junu ( Vodice kod Šibenika ) ukazaza prilika za još jedno putovanje do mora krajem avgusta. Da budem iskren, pre samog puta smo planirali odlazak na Lefkadu ( nikad nismo bili, tako da je još uvek na listi "obavezno obići" ). Uspeo da uklopim godišnji, krenusmo da gledamo Last minute ponude, ali međutim, da ne dužim, ono što naše agencije nude pod lažnim Last minute ponudama nismo mogli nikako da uklopimo, ni zdravim razumom (nerealno visoke cene za loše apartmane), ali ni terminom (morao bih skratiti odmor za 3 dana zbog povratka na posao). Na nagovor supruge ponovo došla Hravatska u uži izbor, ali kako tamo već imamo loših iskustva u jeku sezone u vidu nenormalnih gužvi i bukae, odlučismo se za ostrvo Hvar, pa još južni deo, gde možemo imati mir i tišinu (bar tako kažu, ovo nam je prvi put). Naravno apartman našli direktno, bez posrednika, po ceni duplo nižoj od one za Lefkadu, ali to je druga tema, da krenem ja sa putem.
 
Krećemo, nedelja uveče, planirana već dobro oprobana ruta preko Bosne. Međutim, tek se tada setih da nisam uzeo zeleni karton  Ne rizikujemo, ko zna da li posle ponoći može da se podigne granično osiguranje na samom prelazu, idemo okolo. U prilogu je mapa naše rute:
 

 
Znači većinom magistrala, AP samo od Đakova do Siska. Do Đakova fantastična magistrala, lokalci voze 120, ja nešto manje, a kako ne bih bezveze išao skroz do Zagreba pa se vraćao, sa AP-a silazim kod Siska i nastavljam prema D1... U Sisku radovi i zastoji, a potom, kroz ova manja mesta do uključenja na D1, obnovljena magistrala, brzo se prolazi, policije nigde, gužve nema.... na prvu gužvu nailazima na potezu pre i posle Plitvičkih jezera, a kasnije opet nigde nikoga i tako do Knina. Brzo se vozi, lokalci 120-130 sigurno, ja opet u strahu malko sporije :D. Od Knina do Splita nešto jači saobraćaj, ali i dalje ništa strašno. Bez preterivanja, ovom rutom do Splita se stiže za 8h, nek je 9 sa pauzama. Međutim tu dolazi do problema. Mi umesto da smo hvatali trajekt iz Splita, držali smo se prethodnog plana (kao da dolazimo iz Bosne) da se na trajekt ukrcavamo u Drveniku za Sućuraj, pa onda još 60 km vozimo po samom ostrvu do destinacije. Razlika u ceni trajekta je poprilična ALI!!!! Nama je od Splita do Drvenika trebalo 3h  Gužve dole su neverovatne, stoji se u koloni, jedva se pomerali. Trajekt čekali 2-2,5h ... išli su na svakih pola sata, ali smo na red stigli tek kod petog. Vožnja trajektom tek nešto duža od pola sata, a zatim po ostrvu, opet u koloni, do finalne destinacije putovali 2h. Kada se podvuče crta, put je trajao 16h.... neverovatno!!!
 
U prilogu ruta u povratku preko Bosne:
 

 
Ako nemome znači informacija, na samom GP-u može da se kupi granično osiguranje i ono nas je stajalo 20e za minimalnih 7 dana (mislim da je oko 35KM ali zakidaju na kursu onako baš fino)... Neću mnogo o povratku, ali recimo da ni ta ruta vremenski nije ništa kraća. Ja ne mogu da verujem da se toliko sporo vozi po Bosni kad su ovakve gužve... Nije mi prvi put, već sam nekoliko puta koristio istu rutu, ali sam izgleda imao sreće pa nisu na čelu kolone bila tako spora vozila kao sada.
 
Da li je vredelo napornog puta, JESTE  Ali o tome ćemo u nardnom postu malo kasnije, neka ovo ostane kao uvod... i jedna fotografija našeg debelog fiće u trajktnoj luci u Drveniku:
 

@dellas

Jesi na ove balkone mislio? 80% zgrada im je u tom fazonu

Sent from my SM-G950F using Tapatalk

Pošto bi me mrzelo da odjednom postujem sve slike i da pišem naširoko, lakše mi ovako iz segmenata, svaki dan po malo
 
Za početak, kad se gađa neka promocija kod Air Srbije, 3 noćenja u dobrom hotelu sa doručkom i povratni let mogu da se izboksuju za 300€, pa čak i koji € manje. S' tim da može da se iskombinuje rani jutarnji let nedeljom i kasni večernji let sredom, pa je to 4 cela dana za razgledanje sa pomenuta 3 noćenja.
 
Utisci od prvog dana - prava metropola, velik grad, prelepa arhitektura. Solidno prljav, opušaka svuda po ulicama, konzervi bačenih u žbunje, papirića... veoma kulturni u saobraćaju. Jezik (meni) prelep, ljudi gotivci i otvoreni, spremni da se i sa strane uključe ako treba neka pomoć u konverzaciji.
 
Fiata Tipo i ovde ima baš dosta na taksiju, mogu se videti često i kao civilni. Simptomatično je da su svi do jednog karavani
 
Ono što je mene apsolutno fasciniralo za početak je njihova Chorizo kobasica - ja u životu nisam tako dobru jeo
 
Hronološki idu Plaza Mayor, Plaza de toros, Puerta del Sol, Plaza de Cibeles, Gran via.
 
Nastaviće se...
 

 
Sent from my SM-G950F using Tapatalk
 
 

A zvukovi a mirisi a ukusi a noge u 'ladan planiski potok, ha!   A pijenje kafe pored puta na parkingu: 

Ukupna kilometraža je oko oko 2.700 Km. Kod nas od BGD do Kladova, odnosno Đerdapske brane gde se prelazi, bilo je ukupno 500 Km (tur _ retur) i krug kroz Rumuniju oko 2.200 Km. Za gorivo(dizel) nam je otišlo oko 190 Eura. Napominjem da u Rumuniji NIGDE nisam video pumpu sa CNG tako da bi Multipla natural i ostali koji voze na metan bili prinuđeni da troše benzin. 
Hrana koja je pokvarljiva bila je sve vreme u frižideru 12/220. Dok smo u pokretu, priključeno na upaljač a gde smo se stacionirali, obavezno smo uključivali u 220. Frižider ne hladi led - ledeni ali je sasvim dovoljno da sačuva hranu par dana i da usput ne piješ bućkuriš od vode ili Fante(to je moje omiljeno). 
  Videli smo usput po Rumuniji mnogo biciklista - dugoprugaša. Bajkera ima bezbroj. Napomena: Pre susreta sa medvedom na parkingu prilikom spuštanja sa planine Fagaraš videli smo biciklistu. Bilo je to neposredno pre parkinga na kojem se šetala mečka sa mečićima. Prva pomisao je: Šta bi se desilo kad bi vozio bicikl i odjednom pred tebe na put iskoči meda i digne se na zadnje noge?  Horor, zar ne?  
 
Biće mi zadovoljstvo ako mogu bilo kojim savetom da pomognem. Iskustva su taze i dosta smo zapamtili  
   
 
  Zahvaljujem se na strpljenju dok si čitao. Možda sam malo preopširan mada mi se čini da nisam opisao ni deseti deo avanture koju smo doživeli. 
  
  Ukoliko bude potrebno, uvek sam spreman da iznesem iskustva koja imamo a koja mogu da pomognu.   

A zvukovi a mirisi a ukusi a noge u 'ladan planiski potok, ha!   A pijenje kafe pored puta na parkingu: 

Ukupna kilometraža je oko oko 2.700 Km. Kod nas od BGD do Kladova, odnosno Đerdapske brane gde se prelazi, bilo je ukupno 500 Km (tur _ retur) i krug kroz Rumuniju oko 2.200 Km. Za gorivo(dizel) nam je otišlo oko 190 Eura. Napominjem da u Rumuniji NIGDE nisam video pumpu sa CNG tako da bi Multipla natural i ostali koji voze na metan bili prinuđeni da troše benzin. 
Hrana koja je pokvarljiva bila je sve vreme u frižideru 12/220. Dok smo u pokretu, priključeno na upaljač a gde smo se stacionirali, obavezno smo uključivali u 220. Frižider ne hladi led - ledeni ali je sasvim dovoljno da sačuva hranu par dana i da usput ne piješ bućkuriš od vode ili Fante(to je moje omiljeno). 
  Videli smo usput po Rumuniji mnogo biciklista - dugoprugaša. Bajkera ima bezbroj. Napomena: Pre susreta sa medvedom na parkingu prilikom spuštanja sa planine Fagaraš videli smo biciklistu. Bilo je to neposredno pre parkinga na kojem se šetala mečka sa mečićima. Prva pomisao je: Šta bi se desilo kad bi vozio bicikl i odjednom pred tebe na put iskoči meda i digne se na zadnje noge?  Horor, zar ne?  
 
Biće mi zadovoljstvo ako mogu bilo kojim savetom da pomognem. Iskustva su taze i dosta smo zapamtili  
   
 
  Zahvaljujem se na strpljenju dok si čitao. Možda sam malo preopširan mada mi se čini da nisam opisao ni deseti deo avanture koju smo doživeli. 
  
  Ukoliko bude potrebno, uvek sam spreman da iznesem iskustva koja imamo a koja mogu da pomognu.   

Sad više ne mora ni da se ide kad je sve ovako opisano i uslikano...
Svaka čast na potrošenom vremenu i trudu da se sve predstavi.  

Petnaesti dan 30. 07.
 
Kamp Dracula - Pitesti - Criaova - Turn Severin - Tekija - Bgd
 
Povratak kući. Gde god da sam bio, ma koliko dugo, uvek me povratak kući radovao. "Preleteli" smo tih nekoliko stotina kilometara. Prijatno umorni od avanture i mlaćenja po Karpatima. Nezaboravno iskustvo. Ponoviti? Zašto ne! Ali ipak, sa drugom maršrutom. 
 
E sad i ono veoma važno što će svakako svakog da interesuje. Ako računamo Beograda i nazad, uz prosečnu potrošnju Multiple, koja je bila približno 5,8 l  cela ekspedicija nas je koštala oko 800 Evra.  Bez bilo kog luksuza. Ništa nismo kupli. U svaku znamenitost smo ušli bez obzira da li se plaća ili ne. Većinom se hranili sami ali i više puta jeli u restoranu. 
Cene u Rumuniji su generalno ISTE za većinu onoga što smo kupli. Mislim na hranu. Gorivo je neki procenat jeftinije. 
 
Eto! Potrudih se da vam iznesem naša iskustva. Svakako će pomoći nekome ko se bude odlučio za ovako nešto. Ako ništa, barem neće morati kao ja da strepi koliko šta košta, gde i kako prenoćiti i sl. I da! Zaboravih. Kod nas je kružila fama o mnoštvu lopova po Rumuniji. I mi smo imali malo zadršku u vezi toga. Da li nismo "naleteli" ili su se zlikovci preselili u bogatije krajeve, ali nama se NIKAKVA neprijatnost nije desila. Ljudi su ljubazni i predusretljivi. Svakako treba biti oprezan ali to ne važi samo za Rumuniju  
 

Trinaesti dan 29. 07.
 
Prvi zadatak pronalazak majstora za auspuh. Pomogao nam je Maps me. Prikazuje čak i automehaničarske radnje. Relativno lako smo našli. Radi od 10 mi stigli u 10 i 15. Odlično. Ali, vrata ZATVORENA??? Izađem iz auta, priđem, kad ono katanac nije zaključan već samo onako stoji. Gurnem vrata. Njih trojica sede i piju kafu. Zna neko Engleski?... tja... slabo... Ali, krećemo u priču. Kod mene zebnja da će da me klepi da mi zvone uši. Jedan srednjih godina, očigledno vlasnik, sa ne mnogo nametljivom kajlom oko guše, ponavlja samo: "No termin, no termin". Evo rek'o, kreće u pripremu za pljačku. Ipak, ima termin. Otvara široka vrata, seda za volan i uteruje Multiplu na dizalicu. Dignu je i onda gledaju ispod. On i još jedan u radnom odelu. Radnik. Gazda kaže može. A ja "How much will it cost?". kad on meni "UAN TAUZEN EURO". Onako kao besno ali vidim da je OK momak. Ja njemu :"No, no, no... Two thusen or I'm goin' ".  Onda mi kaže "hunderd Lei" što je oko 20 Eura. Zavari to radnik za 20 minuta. Radniku 5 Eura i gazdi 25. Mislim da sam dobro prošao. 
 
Sibiu obilazak.  Most laži. Ko pređe preko njega a nekad je nešto slagao, most će da mu se sruči pod nogama. Moja bolja 3/4 nije smela da kroči ni korak  Opet bezbroj prelepih kuća iz srednjeg veka i kasnije. Sve očuvane, renovirane. Etno selo "Astra". Nalazi se oko 10 Km van grada. Obavezno obići. Da biste videli baš sve, malo je jedan dan. Mi smo bili oko tri sata. Zaboravili smo koliko su ulaznice ali mislim da nije više od 30 lei. Seniori i ovde imaju popust 50%. 
 
Slike:  Most laži. Ni na ulicama nema laganja - Posmatraju te.  Uređaj za ispiranje zlata XIX vek (etno-selo, detalj)
 

 
 

Dvanaesti dan 28. 07.
 
  Brasov - Sibiu
 
 Brasov, obilazak.
 
  Ogroman grad. Prepun znamenitosti koje vredi pogledati. Izguglati pa odlučiti šta ko misli da bi ga zanimalo.
  Brašov-Poiana. Zimski centar na oko 15 km od grada. Do tamo vodi odličan, širok put. Nismo se zadržavali u centru. Gomila luksuznih hotela. Sve sređeno i uglancano do poslednje travke na travnjacima, a to nije ono što bi nas zanimalo. Parking se plaća iako je nedelja tako da smo se samo provozali kroz nekoliko ulica i na levo krug.
 Put za Sibiu .
 Na oko 80 km pre Sibiu otpao auspuh. Veza na račvi kod motora. Visi i kako auto štrucne, cevka malo zakači asfalt. Vezao sam kanapom i nastavili dalje sa namerom da sutra, u ponedeljak, potražimo nekog da to zašvajsuje.
Stigli u mesto Cisnadoara u kamp "Ananas". Noćenje u Kampu (66 Lei).
 
Slike: Crna katedrala u Brasovu, jedna od mnogih kapija za ulaz u grad Brasov, palat u Brasovu-ima ih mnogo i lepših... 
 

 
 

Jedanaesti dan 27. 07.
 
Rasnov. Obilazak tvrđave. Tvrđava je moćna i dosta dobro očuvana. Parkirali smo u gradu Rasnov i onda pešaka oko dva kilometra što putem u ravnici što uzbrdo ka tvrđavi. Postoji uspinjača ali mi smo hteli baš peške da idemo  
 
Noćenje u Kampu "Vampir. Izvanredan kamp. Ogroman i lako se nađe tiho mesto. Domaćin je valjda Rumun, mada tu nikad ne znaš. Ima i Mađara i Nemaca koliko hoćeš. Zna na srpskom doviđenja i hvala. A koliko sam primetio govori čini mi se sve jezike. (cena je bila 60 Lei sa strujom).
 
 Slike:  Pogled na tvrđavu odozdo. Pogled sa tvrđave na grad Rasnov, uspinjača ka tvrđavi, Detalj iz kampa "Vampir".
 


 
 

Deseti dan 26. 07.
 
Bran - Sinaia - Peles
 
Obilazak:
 
 Dvorac Peles. Must see. Smatra se dvorcem koji ide u istu ravan sa najlepšim i najcenjenijim dvorcima Evrope. Izguglati na netu da ja mnogo ne filozofiram. (ulaz u dvorac 60 Lei, seniori popust 50%). Ulazi se "u turama" po tridesetak tako da se ispred čeka. Mi smo stajali oko pola sata. Ide i vodič-kustos koji sve objašnjava u detalje. NIŠTA ne sme da se dira. Fotografisanje strogo zabranjeno!  Može ali MORA da se naglasi pri kupovini karte da se doplati valjda 5 Lei. Mi nismo znali. Možda negde piše ali... Moja darling je na kvarno iizboksovala nešto fotki ali su je u nekoliko navrata opominjale čuvarke koje mnogo liče na one Ruskinje iz doba komunizma. Bez obzira na sve, Vredi svaki Lei  
 
Sinaia - zimski centar. Prvi skijaški centar u Rumuniji. Samo da se zna da je u Sinai postojao luksuzan Hotel još 1880. godine. Duuuga, duuuuga tradicija. Žičara sa kabinama, pogrešno nazvana "gondola", vozi na vrh. Prva do 1400 mnv a druga, preseda se, vuče do 2050 mnv. Obavezno DEBELA jakna!!!! Inače, prozuknu uši žestoko. (Žičara košta 55 Lei po osobi za uspon do vrha) 
 
Slike: Dvorac i moja bolja 3/4 koja žali što se nije udala za princa nego za kraljevića, jbg, ovako nas obuli kao za operacionu salu, jedna od bezbroj fantastičnih soba u drvorcu, uspinjača radi, pogled sa 2050 mnv, pri vrhu slike naš domaćin. (nije jedini koji nam je poželeo dobrodošlicu) 
 


 
 

Deveti dan 25. 07.
 
  Sigisoara - Brasov - noćenje Kamp "Vampir
 
  Obilazak Drakulinog dvorca, Bran isti dan. 
 Da nije Irski pisac Abraham Stoker napisao roman o Grofu Drakuli i da istog nije smestio u srce Transilvanije, verovatno danas niko, pa ni mi, ne bismo ni znali za Zamak Bran u Rumuniji a još manje za Vlaškog Kneza Vlada Tepeša po kojem je taj lik i poistovećen u romanu. Ali, o Drakuli su napisane tone knjiga, opisa, članaka i snimljeni milioni metara filmske trake, tako da ja tu nemam šta da dodam.  Sam Zamak je impresivan jedino zato što je na vrhu neke vukojebične stene i impresivno deluje sam po sebi. Ne zna se puzdano da li je Knez Tepeš ikada i kročio u taj prostor. Ali, to nije sprečilo vešte Rumune da od te bizarne priče naprave biznis. Reke turista ulaze da se prošetaju kroz unutrašnjost i obiđu par desetina prostorija. U nekima su etno-izložbe a u jednoj neki plavokosi klipan svira nekakav valjda srednjevekovni žičani instrument dok se par slatkih cica u prikladnoj odeći iz tog vremena šećka po prostoriji i nezainteresovanim pogledom kulira posetioce. Fotografisanje je dozvoljeno. (Ulaznice su 40 Lei sa popustom za seniore 50%)
 
Slike: Na prvoj nije Tovariš Staljin nego neki rumunski glavonja, general, valjda, Zamak odozdo, ispred ulaza naravno vašar sa roštiljijadom, jagnjećim i ovčijim štavljenim kožama, podmetač da ne zebu bose noge pored kreveta (cca od 60 do 100 Lei) Zamak iznutra, čajnik ili krvnik u kome je možda Drakula kuvao krv-ne piše nego ja predpostavljam  
 


 
 

Sedmi dan 23.07. 
 
Durau - kanjon Bicaz - Lacu Rosu - Gheorgeani - Pride - Sigisoara - smeštaj Kamp Aquarius
 
Krećemo iz Kampa URSULET (preživelči kišu a medveda nismo videli). Umesto planiranog puta oko jezera Lacul Izvorul Muntelui (oko 40 Km), policija nas, zbog rekonstrukcije puta, upućuje na Targu Niemt i Niemt. Prelazimo neplanirano čitavih 120 Km više. 
 
Kanjon reke Bicaz. Videti pod obavezno. Na pojedinim mestima stene se u gornjem delu, na visini, skoro dodiruju, dok se dole, tik pored nas vodi ljuta bitka. Reka  tutnji i ljutito huči dok se svim silama upinje da vrati sebi ono što joj je čovek izgradnjom puta oteo. Bezuspešno, srećom. Mada smo videli kako radnici popravljaju kamene vodoutvrde. Takođe, na nekoliko proširenja su prodavci suvenira i svega i svačega sa svojim improvizovanim tezgama . Ima ih i na drugim mestima. Bezbroj... Kanjon nije predugačak. Mislim svega pet...šest kilometara ali je impresivan. I to spada u kategoriju must see. 
 
Lacu Rosu. Iliti Crveno jezero. Stigli po monsunskoj kiši. Naroda kao u Indiji. Jedva pretrčali od auta do jednog od restorana. Tu klopali.  Mici (ćevapčići na Rumunskom) i čips (pomfri). Po pljusku nastavili nizbrdo. 
 
Sigisoara. Jedan od nekoliko izuzetno očuvanih srednjevekovnih gradova. Izguglati. Bez dvoumljenja spada u can't miss destination.
 
Slike:  Prve tri kanjon Bicz, sledeća mici i Laku rosu pa fenomenalnom vremenu.  
 


 
 
Osmi dan 24. 07.
 
Sigisoara obilazak. 
Kuća u kojoj je rođen Vlad Tepes, alias Grof Drakula. Prastare zidine sa devet kula.
Najznačajnija "Sajdžijska kula". Najveća i najbolje očuvana. Tu je Muzej grada. Izvanredan pogled. Ulaznica 40 Lei. (za seniore preko 65 popust 50%). 
 
Noćenje Kamp Aquarius. Odličan kamp. Čist i lepo uređen ali mali. Može se desiti ako stignete kasnije da nema mesta. Nešto skuplji (90 Lei sve koplet) ali dobra stvar što sve možeš da obiđeš bez auta a prkiranje je problem i zbog mesta i što se svuda plaća. 
 
  Slike:  Sajdžijska kula, na kuli, kuća gde je rođen Grof Drakula, neki ne znam ni ja ko je, Petefi Šandor.
 


 
 

Petui dan 21. 07.
 
Cluj Napoca - Targu Mures - Regin - Borsec - Toplita - Lacul Izvorul Muntelui - noćenje u kampu Ursulet, Durau
 
Targu Mures, obilazak.  Grad koji inače zovu i "Grad ruža".
 
Videti Gradsku kuću i centralni trg, u stvari ulica podeljena travnjakom a zove se Piata Trandafilirol.
Takođe i Citadelu Mediavala sa Reformatorskom crkvom iz  XVII veka. 
Durau, noćenje u kampu Ursulet.  Na rumunskom se medved kaže URS. Uzimajući u obzir gde se dotični kamp sa tim imenom nalazi, malo je verovatno da po okolnim preiskonskim, neprohodnim šumama ne tumaraju mede. Kad smo stigli u kamp, recepcionar, simpatičan mlad momčić, koji solidno zna engleski, ponudio nam je kamp-kućicu-tipičnu dvokrevetnu kolibu za 80 Lei dok bi nas spavanje u Multipla izašlo samo 10 Lei manje. Naravno, uzeli smo kućicu i sledećeg dana se ispostavilo da smo napravili dobar dil. Naime, počela je da pada ne kiša nego TUŠ i neba. I padalo je skoro celi dan. Planirana pešačka tura do oko sat i po udaljenih Cascada Duruitoarea iliti vodopada je otpala. Kasnije u putu se ispostavilo da uvek važi ona stara kineska "Ko zna zašto je to dobro". Doći ćemo i do objašnjenja zašto je nama bilo dobro
 
Slike: Gradska kuća Trgu Mures, Unutrašnje dvorište Citadela Mediavala, Multipla u kampu Ursulet,  moja malenkost na LETOVANJU u Transilvaniji (temp. +6 u hladu),  opet letovanje u Rumuniji
 


 
 

Petnaesti dan 30. 07.
 
Kamp Dracula - Pitesti - Criaova - Turn Severin - Tekija - Bgd
 
Povratak kući. Gde god da sam bio, ma koliko dugo, uvek me povratak kući radovao. "Preleteli" smo tih nekoliko stotina kilometara. Prijatno umorni od avanture i mlaćenja po Karpatima. Nezaboravno iskustvo. Ponoviti? Zašto ne! Ali ipak, sa drugom maršrutom. 
 
E sad i ono veoma važno što će svakako svakog da interesuje. Ako računamo Beograda i nazad, uz prosečnu potrošnju Multiple, koja je bila približno 5,8 l  cela ekspedicija nas je koštala oko 800 Evra.  Bez bilo kog luksuza. Ništa nismo kupli. U svaku znamenitost smo ušli bez obzira da li se plaća ili ne. Većinom se hranili sami ali i više puta jeli u restoranu. 
Cene u Rumuniji su generalno ISTE za većinu onoga što smo kupli. Mislim na hranu. Gorivo je neki procenat jeftinije. 
 
Eto! Potrudih se da vam iznesem naša iskustva. Svakako će pomoći nekome ko se bude odlučio za ovako nešto. Ako ništa, barem neće morati kao ja da strepi koliko šta košta, gde i kako prenoćiti i sl. I da! Zaboravih. Kod nas je kružila fama o mnoštvu lopova po Rumuniji. I mi smo imali malo zadršku u vezi toga. Da li nismo "naleteli" ili su se zlikovci preselili u bogatije krajeve, ali nama se NIKAKVA neprijatnost nije desila. Ljudi su ljubazni i predusretljivi. Svakako treba biti oprezan ali to ne važi samo za Rumuniju  
 

Četrnaesti dan  30. 07.
 
Sibiu - Transfagarasan - Kamp " Dracula"  - noćenje u kućici ne u Miltipli (noćenje 80 Lei za nas dvoje)
 
Priča je malo poduža i nije moja. Ko želi može je pročitati sa bloga Aleksandre Petrovski: https://alex5rovski.com/najlepsi-put-na-svetu-transfagarasan/
Ipak to bolje predstave oni koji imaju više dara za pisanje od mene. Naravno, svi koji odluče da krenu preko ovog prevoja, trebalo bi obavezno da pročitaju.
 
Na slici dole je naš PONOVNI susret sa medvedom. Tačnije sa mečkom. Nije loše: Dva susreta sa ovim ponosnim džinovima za dve nedelje, hehe...
Na slici se vidi majka dok su dva mala mečeta u travi i ne vide se. Na njih smo naleteli na parkingu u šumi silazeći sa prevoja prema Pitestiju. Uz fotografiju ZABRANE izlaska na tvrđavu Poenari, pravo sedište Kneza Vlada Tepeša, odnosno Grofa Drakule, to je svakako bio dovoljan povod da se zamislimo i da zaključimo da je dobro što nas je kiša sprečila da iz Kampa Ursulet, nekoliko dana ranije, krenemoi peške, sami, da tražimo vodopade po rumunskoj vukojebini. U tim planinama ima medveda i, koliko mi se čini, nije problem nabasati na nekog. Oni su, generalno, plašljivi i klone se čoveka. Ali... Uvek to fuckin' ali, zar ne?
Kamp "Drakula.
Nalazi se ispod čuke na kojoj je Tvrđava "Poenari". Tu je stolovao Vlad Tepeš. Vlaški Knez, i veliki borac protiv Osmanlija. Makljao se sa njima gde god ih je stigao i, po legendi, zarobljenike bi obavezno žive nabijao na kolac. Zbog toga je u narodu ostao upamćen kao veoma surov lik i dobio je nadimak Vlad Nabijač. Tako da, nije čudo da su ga kasnije proglasili za besmrtnog krvnika Grofa Drakulu. Do tvrđave vodi 1486 stepenica. Na žalost, i pored naše žarke želje i kuraži da isprobamo našu kondiciju i popnemo se gore, nismo mogli. Razlog za zaključana gvozdena vrata, kojasu tik pored ulaza u Kamp, vidite na donjoj slici. Takođe, kapija Kampa koji je ograđen povisokom žicom, zakićena je upozorenjem da MORA da bude stalno zatvorena. Predpostavljam da predpostavljate zašto  
 
Slike: 
1) Delić puta
2) Vreme nas je baš poslužilo  
3) Zato smo se "poigrali" po snegu i to u bermudama  
4) Junačina je izdržala. FIAT je to 
5) On se ne plaši međeda
7) Tu su negde garant 
8) Želja za šumskim malinama jača od straha o mede
9) Closed
10) Bliski susret ssa mamom i dvoje dece   
 




 
 

Trinaesti dan 29. 07.
 
Prvi zadatak pronalazak majstora za auspuh. Pomogao nam je Maps me. Prikazuje čak i automehaničarske radnje. Relativno lako smo našli. Radi od 10 mi stigli u 10 i 15. Odlično. Ali, vrata ZATVORENA??? Izađem iz auta, priđem, kad ono katanac nije zaključan već samo onako stoji. Gurnem vrata. Njih trojica sede i piju kafu. Zna neko Engleski?... tja... slabo... Ali, krećemo u priču. Kod mene zebnja da će da me klepi da mi zvone uši. Jedan srednjih godina, očigledno vlasnik, sa ne mnogo nametljivom kajlom oko guše, ponavlja samo: "No termin, no termin". Evo rek'o, kreće u pripremu za pljačku. Ipak, ima termin. Otvara široka vrata, seda za volan i uteruje Multiplu na dizalicu. Dignu je i onda gledaju ispod. On i još jedan u radnom odelu. Radnik. Gazda kaže može. A ja "How much will it cost?". kad on meni "UAN TAUZEN EURO". Onako kao besno ali vidim da je OK momak. Ja njemu :"No, no, no... Two thusen or I'm goin' ".  Onda mi kaže "hunderd Lei" što je oko 20 Eura. Zavari to radnik za 20 minuta. Radniku 5 Eura i gazdi 25. Mislim da sam dobro prošao. 
 
Sibiu obilazak.  Most laži. Ko pređe preko njega a nekad je nešto slagao, most će da mu se sruči pod nogama. Moja bolja 3/4 nije smela da kroči ni korak  Opet bezbroj prelepih kuća iz srednjeg veka i kasnije. Sve očuvane, renovirane. Etno selo "Astra". Nalazi se oko 10 Km van grada. Obavezno obići. Da biste videli baš sve, malo je jedan dan. Mi smo bili oko tri sata. Zaboravili smo koliko su ulaznice ali mislim da nije više od 30 lei. Seniori i ovde imaju popust 50%. 
 
Slike:  Most laži. Ni na ulicama nema laganja - Posmatraju te.  Uređaj za ispiranje zlata XIX vek (etno-selo, detalj)
 

 
 

Dvanaesti dan 28. 07.
 
  Brasov - Sibiu
 
 Brasov, obilazak.
 
  Ogroman grad. Prepun znamenitosti koje vredi pogledati. Izguglati pa odlučiti šta ko misli da bi ga zanimalo.
  Brašov-Poiana. Zimski centar na oko 15 km od grada. Do tamo vodi odličan, širok put. Nismo se zadržavali u centru. Gomila luksuznih hotela. Sve sređeno i uglancano do poslednje travke na travnjacima, a to nije ono što bi nas zanimalo. Parking se plaća iako je nedelja tako da smo se samo provozali kroz nekoliko ulica i na levo krug.
 Put za Sibiu .
 Na oko 80 km pre Sibiu otpao auspuh. Veza na račvi kod motora. Visi i kako auto štrucne, cevka malo zakači asfalt. Vezao sam kanapom i nastavili dalje sa namerom da sutra, u ponedeljak, potražimo nekog da to zašvajsuje.
Stigli u mesto Cisnadoara u kamp "Ananas". Noćenje u Kampu (66 Lei).
 
Slike: Crna katedrala u Brasovu, jedna od mnogih kapija za ulaz u grad Brasov, palat u Brasovu-ima ih mnogo i lepših... 
 

 
 

Jedanaesti dan 27. 07.
 
Rasnov. Obilazak tvrđave. Tvrđava je moćna i dosta dobro očuvana. Parkirali smo u gradu Rasnov i onda pešaka oko dva kilometra što putem u ravnici što uzbrdo ka tvrđavi. Postoji uspinjača ali mi smo hteli baš peške da idemo  
 
Noćenje u Kampu "Vampir. Izvanredan kamp. Ogroman i lako se nađe tiho mesto. Domaćin je valjda Rumun, mada tu nikad ne znaš. Ima i Mađara i Nemaca koliko hoćeš. Zna na srpskom doviđenja i hvala. A koliko sam primetio govori čini mi se sve jezike. (cena je bila 60 Lei sa strujom).
 
 Slike:  Pogled na tvrđavu odozdo. Pogled sa tvrđave na grad Rasnov, uspinjača ka tvrđavi, Detalj iz kampa "Vampir".
 


 
 

Deseti dan 26. 07.
 
Bran - Sinaia - Peles
 
Obilazak:
 
 Dvorac Peles. Must see. Smatra se dvorcem koji ide u istu ravan sa najlepšim i najcenjenijim dvorcima Evrope. Izguglati na netu da ja mnogo ne filozofiram. (ulaz u dvorac 60 Lei, seniori popust 50%). Ulazi se "u turama" po tridesetak tako da se ispred čeka. Mi smo stajali oko pola sata. Ide i vodič-kustos koji sve objašnjava u detalje. NIŠTA ne sme da se dira. Fotografisanje strogo zabranjeno!  Može ali MORA da se naglasi pri kupovini karte da se doplati valjda 5 Lei. Mi nismo znali. Možda negde piše ali... Moja darling je na kvarno iizboksovala nešto fotki ali su je u nekoliko navrata opominjale čuvarke koje mnogo liče na one Ruskinje iz doba komunizma. Bez obzira na sve, Vredi svaki Lei  
 
Sinaia - zimski centar. Prvi skijaški centar u Rumuniji. Samo da se zna da je u Sinai postojao luksuzan Hotel još 1880. godine. Duuuga, duuuuga tradicija. Žičara sa kabinama, pogrešno nazvana "gondola", vozi na vrh. Prva do 1400 mnv a druga, preseda se, vuče do 2050 mnv. Obavezno DEBELA jakna!!!! Inače, prozuknu uši žestoko. (Žičara košta 55 Lei po osobi za uspon do vrha) 
 
Slike: Dvorac i moja bolja 3/4 koja žali što se nije udala za princa nego za kraljevića, jbg, ovako nas obuli kao za operacionu salu, jedna od bezbroj fantastičnih soba u drvorcu, uspinjača radi, pogled sa 2050 mnv, pri vrhu slike naš domaćin. (nije jedini koji nam je poželeo dobrodošlicu)