40 godina: Fiat Ritmo

[neshaoct 9664]

 

Kao odgovor na konvencionalno dizajnirani Golf iz 1974., Italijani su već naprednu tehnologiju oplemenili modernističkim dizajnom, a nažalost i limom iz SSSR-a. Ne menjaj ono što je uspešno, a uz to brojke u oznaci zvuče otmenije i ozbiljnije od imena. Konačno, krajem 1970-ih pojam su bili Mercedes 200 D, Audi 100, BMW 320, Volvo 244, Peugeot 504... Fiat je napravio ''boom'' modelom 128, koji je posebno atraktivan bio u sportskim verzijama Sport Coupe i 3P. U aprilu 1978. u Torinu je zvanično predstavljen Fiat Ritmo, odrekavši se uspešne brojčane oznake.

 

 

Ali sredinom Marta te godine, dakle pre tačno četiri decenije novinari su probili sve bitno o novom ''svemirskom'' autu, nasledniku modela 128. Ono što je bitno u tom autu je da je (gotovo) izvrsnu koncepciju Fiata 128 zapakovao u futuristički dizajn. Budući da je tada Golf već počeo raditi dar-mar u kompaktnoj klasi, Italijani su pošto-poto želeli napraviti veći i ozbiljniji auto. Dužinom 3937 mm, širinom 1650 mm i visinom 1400 mm bio je čak 232 mm duži, 40 mm širi i jednako visok kao Golf. Međuosovinski je razmak od 2448 mm veći za 48 mm. Ali, vratimo se koncepciji.

 

 

Ritmo je sve bitno preuzeo od kompaktne limuzine Fiata 128 predstavljenog 1969., koji je osvojio titulu ''Evropskog auta 1970. godine'', po kojem je 1971. napravljena legendarna kombi-limuzina Zastava 101 - ''Stojadin''. Napred i pozadi bilo je nezavisno vešanje, napred je bio MacPherson, sa poprečnim ramenima i ''nosećom'' balansštangom, a pozadi su poprečna ramena stajala na poprečno postavljenoj lisnatoj opruzi. Redni 4-cilindraš sa blokom od sivog lieva i glavom od aluminijuma imao je bregasto vratilo u glavi, pokretan zupčastim remenom. Kratkohodne izvedbe (80x55.5 mm), zapremine 1116 ccm, ugrađivao se u 128 i Stojadina svojevremeno je ''ispaljivao'' tada respektabilnih 55 KS. Dokazao se pouzdanošću i izdržljivošću. Ritmo je imao ''razbušenu'' verziju toga motora, provrta povećanoga na 86.4 mm, pa je sa 65 KS i postizao tada uvažavajuće performanse (15.3 s, 150 km/h).

 

 

Taj je motor 1980. godine pojačan na 75 KS, a 1981. stižu verzije 85 iz 1498 ccm, za 12.2 s i 163 km/h, te sportska 105 TC sa dva bregasta vratila, što je već davalo sportskih 9.5 i 180 km/h. Ni tu nije bio kraj. 1982., kad je uvedena verzija 60 iz 1116 ccm (1979. je ista snaga stizala iz 1049 ccm), predstavljen je ultrasportski Abarth 125 TC za vatrenih 8.0 s i 190 km/h, a 1983. pojačan je na 130 TC. Ritmo je, po uzoru na Golf, 1980. dobija dizel verziju 1.7 sa 55 KS, koja je prosečno trošila 6.4 l. Redizajnom iz 1985. stižu 1.7 sa 60 KS i 1.9 Turbodiesel sa 80 KS za 12.9 s i 170 km/h. Italijanski ''protivotrov'' za Volkswagen Golf, Opel Kadett i Ford Escort reklamiran kao ''rukom rađen od strane robota'' - u to je vrieme Fiat navodno imao najmoderniju fabriku na svijetu, bio je pouzdan, ali mu je, posebno od sredine 1980-ih reputaciju počeo nagrizati čelik iz SSSR-a, kojeg je Fiat dobijao u kooperacijskom ''dealu'' zbog Lade (Žigulija, odnosno ruskog Fiata 124).

Ritmo, još više njegova limuzinska verzija Regata, došli su na zao glas po limariji koja je ''rđala već u prospektu''. To je bio jedan od razloga zbog kojih je Fiat nepovratno izgubio dotadašnje pozicije na tržištu. U Jugoslaviji je bio relativno redak jer ga Zastava nije nudila u dinarskom programu, moralo ga se plaćati u devizama, za razliku od u ono vreme mnogo češće Regate. Ipak, kod nas je Ritmo imao značajnu ulogu u autotrkama, a posebno se pamti legendarni Mario Delmoro. U Španiji se proizvodio kao Seat Ronda.

 

preuzeto sa - autoportal.hr

[silenci 2523]

[neshaoct 9664]

Na prodaju očuvani Fiat Ritmo 60 CL iz 1978. godine

 

 

Prva serija Fiata Ritma, italijanskog rivala Golfu predstavljena je sada već davne 1978. godine, a kako tada, tako i danas svojim izgledom i samom idejom jednog kompakta sa hrpom ''otkačenih'' detalja polarizuje mišljenja ljubitelja automobila. Osim prepoznatljivih okruglih prednjih svetala i zadnjih uskih horizontalnih, čeličnih felni sa karakterističnim poklopcima, te okruglih kvaka na vratima, najprepoznatljiviji detalj Ritma su svakako veliki plastični branici koje je Ritmo popularizovao (nakon Renaulta 5 prve generacije još početkom 1970-ih).

 

U međuvremenu, ovaj rani Ritmo je danas ređi od mnogih Ferrarija. Većinu je odavno pojela rđa (rak rana svih Fiata iz tog vremena), pa je danas videti ovaj Fiatov model u ovako sjajnom stanju gotovo pa čudo. Pa ipak, ovaj 43 godine stari primerak sa fotografija je sačuvan gotovo u fabričkom stanju (nije reč ni o sportskom ni o po bilo čemu posebnom modelu), koji je bio čest u to doba, posebno lakiran u specifičnu bakarno crvenu metalik boju.

 

 

Na aukciju će ga staviti renomirana kuća RM Sotheby's 23. juna u sklopu onlajn aukcije ''Open Roads, June'' koja traje od 23. do 30. juna i biće zanimljivo videti koji iznos će postići. Procena je, naime, da bi mogao da postigne iznos od 15.000 evra.

 

 

O samom automobilu ima vrlo malo podataka, a među njima možemo primetiti činjenicu da se trenutno nalazi u Nemačkoj i da ima nemačke registarske oznake, dok dokument o registraciji vozila pokazuje da je bio u Italiji najkasnije do 2008. godine.

 

 

Iz fotografija se vidi da je ovaj Fiat Ritmo 60 CL dobro održavan, a znak da su se prethodni i sadašnji vlasnici pokušali pobrinuti za njegovo stanje i gotovo ga uvek stavljali u garažu jeste boja plastičnih branika koji su, uprkos godinama izlaganja suncu nisu posiveli. Isto se odnosi i na nadzornu ploču bez pukotina. Na satu stoji originalnih 19.279 pređenih kilometara. Motor je četvorocilindrični benzinac zapremine 1116 ccm, snage 60 KS, u kombinaciji sa ručnim 5-stepenim menjačem, a sa autom dolazi i dokumentacija koja sadrži i račun s cenom novog od 4.195.000 lira, što je brojka koja danas odgovara nešto manje od 15.000 evra.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9664]

Fiat Ritmo: 45 godina

 

 

Ritmo je lansiran 1978. godine na sajmu automobila u Torinu i nudio se u karoseriji sa 3 i 5 vrata, a prodavao se i u atraktivnoj kabrio verziji. Fiatov hatchback je završio drugi u izboru za Evropski automobil godine 1979  tesno iza pobedničkog modela Simca-Chrysler Horizon.

Dizajnirao ga je Sergio Sartorelli u Fiatovom Centro Stileu u Torinu kao moderni hatchback u karoseriji sa 3 i 5 vrata, ali i kao atraktivni kabriolet. Ritmo se isticao po plastičnim branicima integrisanim u stil koji kombinuje snažne okrugle oblike i oštre linije, postižući koeficijent otpora vazduha od Cd=0.38. Plastični branici su takođe bili otporni na oštećenja pri brzinama do 6 km/h. Ritmo se mehanički bazirao na svom prethodniku Fiatu 128. Vešanje je bilo potpuno nezavisno, kočioni sistem se sastojao od prednjih diskova i zadnjih doboša, a veličina točkova je bila 13 inča. Menjači su bili u rasponu od standardnog ručnog sa četiri stepena prenosa (opciono sa pet stepeni na CL modelima) i dodatnog trostepenog automatskog menjača izvedenog iz Volkswagenove automatike iz tog vremena.

 

Oznake modela su se bazirale prema snazi motora u konjskim snagama (Ritmo 60, Ritmo 65 itd.), a pored benzinaca s kubikažom u rasponu od 1.1 do 2.0 litra (Abarth), postojala su i dva dizelaša sa zapreminama od 1.7 i 1.9 litara (Ritmo D). Modeli sa CL oznakom su bili bolje opremljeni modeli, a takvi su se u 80% slučajeva u početku prodavali na italijanskom tržištu. Caka je bila u brojnim opcijskim dodacima koji ranije nisu viđeni na Fiatovim automobilima. Ta lista je uključivala: veće gume, obrtomer, stereo sistem, sigurnosne pojaseve i naslone za glavu, retrovizor na strani suvozača, preklopivu zadnju klupu, zatamljene prozore, brisač i grejač zadnjeg stakla, metalik boju i šiber.

 

 

Ritmo 60 CL je bio izuzetno tražen model. Ispod haube je imao motor od 1116 ccm, koji je razvijao 60 KS pri 5.800 obrtaja i obrtni moment od 83 Nm pri 3.500 obrtaja. Snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog ručnog menjača, dok su petostepeni mjenjač kao i luksuznija oprema bili dostupni kao opcije.

 

 

Bio je to komforan automobil za ono vreme, iako je imao dizmenzije slične jednom Puntu. Ritmo je u dužinu merio 3.94 metra, u širinu 1.65 m i u visinu 1.4 m. Međuosovinsko rastojanje je iznosilo 2.45 metra, dok mu je masa bila svega 860 kilograma. Zbog zgodnih proporcija i male mase najveća brzina je bila 145 km/h, a za ubrzanje od 0 do 100 km/h mu je trebalo 17.1 sekundu. Prosečna potrošnja goriva je iznosila 8.1/100 km. Ritmo se proizvodio od 1978. do 1988. a u tih 10 godina je doživeo dva redizajna (1982. i 1985.). Naslednik je bio model Tipo.