Abarth i Alfa Romeo na prestižnim događajima ''FuoriConcorso'' i ''Villa d'Este''

[neshaoct 9235]

Abarth i Alfa Romeo, ambasadori elegancije i sportskog duha istorijskog automobilizma na prestižnim događajima ''FuoriConcorso'' i ''Villa d'Este''

 

• U prelepom ambijentu jezera Komo, upravo su se završila dva od najprestižnijih istorijskih automobilskih događaja u Italiji i širom sveta: "FuoriConcorso“ i „Concorso d'Eleganza di Villa d'Este“.
• Zvezde oba događaja bile su automobili koje je predstavila organizacija Stellantis Heritage: aerodinamični Abarth 1000 Monoposto Record Pininfarina (1960), manifest aerodinamike izabran za „FuoriConcorso“, i dva Alfa Romeo 33 modela, 33/2-litarski „Daytona“ (1968) i 33 TT 12 (1975), izložena u Vili Erba povodom proslave stote godišnjice staze Le Man. 
• Izlaganjem automobila i učešćem na industrijskim događajima, Stellantis Heritage potvrđuje svoju misiju koja je usmerena na očuvanje i promovisanje istorijskog nasleđa brendova Alfa Romeo, Fiat, Lancia i Abarth: cilj koji je takođe naglašen otvaranjem Torinskog centra nasleđa za javnost, gde posetioci mogu uživati u uzbudljivom obilasku sa vodičem kolekcije od 300 starinskih automobila (informacije i ulaznice ovde)

Velika pažnja javnosti za dva od najprestižnijih istorijskih događaja u automobilskoj industriji u Italiji i širom sveta, ''FuoriConcorso'' i ''Concorso d'Eleganza di Villa d'Este'', koji su uveličali vikend u gradovima na obalama jezera Komo.
 

''FuoriConcorso'', pokrenut 2019. godine i već pozicioniran kao jedan od najuzbudljivijih automobilskih događaja na svetu, ima za cilj širenje kulture automobilizma dok pruža ukus čuvenog italijanskog načina života. Održan je u elegantnim vrtovima vile del Grumello i vile Sucota, ove godine sa temom ''Aero'', a jedan od učesnika bio je Abarth 1000 Monoposto Record Pininfarina (1960), jedan od najdragocenijih dragulja u istorijskoj kolekciji Stellantis. Ovaj moćan i vitki prototip, pravi manifest aerodinamike, u potpunosti se uklapa u temu događaja, a potiče iz kontinuirane i plodne saradnje između Fiat-a, Abartha i karoseriste Pinin Farina.

 

Fiat je lansirao model 500 1957. godine i sa ciljem da istakne kvalitete svog malog dvocilindričnog pogonskog sklopa, poverio je razvoj Officine Abarth-u, stručnjacima za proizvodnju automobila sa visokim sportskim performansama. Abarth je izgradio lagani, aerodinamični jednosedišni automobil oko motora, koristeći cevastu šasiju i suženo telo napravljeno u saradnji sa karoseristom Pinin Farina. Uspesi i rekordi postignuti na stazi su se nizali, kao i evolucije motora i aerodinamike sve do 1960. godine, kada je došlo do ekstremne promene: sa aerodinamičnog aspekta, „rep“ je promenjen u obliku i dužini, nova karoserija koja je rušila rekorde bila je oslobođena dugih zadnjih peraja korišćenih prethodnih godina i bila je mnogo kraća zbog značajnog smanjenja prevesa nad točkovima. Osim toga, novi jednosed je bio opremljena novim dvocilindričnim motorom zapremine jednog litra: model 1000 je isporučivao ukupno 108 konjskih snaga, preko 100 ks po litru bez turbo punjenja, što je vrlo visoka vrednost za takmičarski motor tog vremena koji je morao izdržati naporne rute na dugim udaljenostima.

 

  

Ne treba posebno naglašavati da je 28. septembra 1960. godine na stazi Monca Abarth 1000 Monoposto Record Pininfarina oborio niz rekorda, od prosečne brzine od preko 203 km/h, zatim još jedan rekord tokom 72 sata, postignut prelaskom 12.824,545 km prosečnom brzinom od 186,68 km/h.  Model koji je izložen na ''FuoriConcorso'' događaju deo je stalne zbirke starinskih automobila Stellantis Heritage-a i nalazi se u sekciji ''Rekordi i Trke'' Centra za nasleđe na adresi Via Plava, 86 u Torinu (posete su moguće uz rezervaciju putem ovog linka).

 

 

 ''Concorso d'Eleganza Villa d'Este'' je jedan od najprestižnijih događaja u industriji (prvi datira iz 1929. godine). Ove godine, pored tradicionalne i aristokratske baze u Černobiju, događaj je takođe obuhvatio očaravajuću Vilu Erba, gde je proslavljen stoti jubilej trke 24 sata Le Mana. Iz toga proizlazi veza sa Alfa Romeom, koji je odlučio da izloži dve dragocenosti iz svoje kolekcije oldtajmera, model 33/2-litarski Daytona (1968) i model 33 TT 12 (1975), oba prisutna na francuskoj stazi.

 

   

 

Alfa Romeo 33/2-litarski model Daytona predstavlja simbol plemenitog sportskog duha brenda koji se, posle povlačenja iz konkurencije 1951. godine, nakon što je osvojio drugi od dva šampionata Formule 1 sa modelom Alfetta 158-159, vratio na međunarodnu scenu sa Autodeltom (1963), zvaničnim trkačkim odeljenjem Milanskog preduzeća, koje ove godine proslavlja svoju 60. godišnjicu. Nakon početnih uspeha sa trkačkim automobilima, Autodelta je odlučila da napravi veliki iskorak u kvalitetu u kategoriji prototipova, počevši sa modelom Tipo 33. Sport prototipovi su bili dizajnirani isključivo za trke, opremljeni izuzetno sofisticiranim motorima i šasijama, i proizvedeni u ograničenim količinama potrebnim za homologaciju. Bili su opremljeni unapređenim i snažnim dvolitarskim srednjim motorom u obliku slova V, sa osam cilindara, koji je razvijao 270 KS i dostizao brzinu od gotovo 300 km/h.    

 

 

Prva verzija modela 33/2 (gde je 33 broj projekta, a 2 zapremina izražena u litrama) osvojila je svoju debitantsku trku u martu 1967. godine, u brdskoj trci kod Flerona blizu Liježa, u Belgiji: Alfa Romeo se tada uključio u Svetsko prvenstvo sportskih automobila, ostvarujući prestižne pobede na iscrpljujućim trkama izdržljivosti, pre svega na 24 sata Dejtone 1968. godine, gde je osvojio prva tri mesta u svojoj klasi sa timom koji su činili Vaccarella-Schütz, Andretti-Bianchi i Casoni-Biscardi-Zeccoli. Ova velika pobeda dovela je do toga da ime poznate američke staze postane deo naziva Alfa Romeo 33/2. Model 33 je takođe postigao odlične rezultate na trci 24 sata Le Mana - sa još jednim ''het-trikom'' u klasi. Na drugim takmičenjima, takođe je ostvario zapažene rezultate u ukupnom plasmanu, čak i ispred mnogo moćnijih automobila: to se dogodilo i na trci u Mugellu, gde su Vaccarella-Bianchi-Galli stigli na vrh podijuma. 

 

   

Razvoj koncepta Progetto 33 bio je neprekidan i napokon, 1975. godine, Alfa Romeo je uspeo da ostvari svoj san osvajanjem Svetskog prvenstva za brendove. Zvezda ovog impresivnog poduhvata bila je Alfa Romeo 33 TT 12 (sa tubularnom šasijom), automobil opremljen trolitarskim 12-cilindričnim motorom u obliku slova V sa 180°, koji je bio sposoban da razvije 500 KS i dostići brzinu od 330 km/h.

 

 

 

Sa izvanrednim vozačima, većinom i iz Formule 1, kao što su Arturo Merzario, Vittorio Brambilla, Jochen Mass, Jacques Laffite, Henri Pescarolo, Derek Bell, Jacky Ickx i Nino Vaccarella, model 33 TT 12 je ostvario pobedu na sedam od osam trka koje su se bodovale za Svetsko prvenstvo. Legendarni 12-cilindrični motor koji je bio ugrađen u ovaj automobil postavio je temelje za povratak brenda Alfa Romeo u Formulu 1 1976. godine, kao dobavljača motora za tim Brabham.