ficha007

Hvala ti puno Ivane.

Potreban mi je kod za fabrički Visteon u Stilu. Podaci su: Fiat Stilo Serijal no M 057993 FIAT PART 735392561 Visteon: VP4FCF-18C838-BA

Došlo vreme za zamenu akumulatora. Bacih pogled na papire, kad sam uzeo ovaj moj prethodni....uuuu, davno beše to. Februara 2012. godine pazarih crvenu slovenačku "Toplu" na 150.600km. Dugo, lepo i verno me je služila, pogotovo jer auto nije garažiran. Prošlu sezonu, na onim gadnim minusima je prvi put bila malo dopunjena, kada posle jedne duge i hladne zimske noći nije htela ni da "bekne". Dopunjena, sa teškom mukom je upalila vernoga "Stildžu", ali sam već tada bio svestan da sledeću zimu ne bi trebalo da dočekujem nespreman. I evo, u blagom decembarskom minusu već je počela da pokazuje znake umora, pa ko velim, red je došao da se rastajemo. Kako sam veran brendu koji me je tako dobro i dugo služio, pazarih po sistemu staro za novo ponovo "Toplu", malkoc jaču...cirka 78Ah, jer ko velim - od viška glava ne boli. Red veličina....11.000 dinara i koji dinar pride. Ali...preko pet i po godina verne službe, juče na satu 199.030km, dakle skoro pa 50.000km sa prethodnim "kumulatorom"...malo li je. Daj Bože da potraje kao i prethodna.

Ja sam stvarno oduševljen i zaista ne bih imao ništa protiv da imam jedan ovakav ili noviji kao jedini automobil. Ne privlači me jurnjava, više cenim neke druge stvari kod automobila, a što sam stariji, a deca sve veća, prija mi odlazak u prirodu i silazak sa asfaltiranih puteva, vožnja lokalnim stazama i bogazama. Ovo je pravo vozilo za uživanje.

Ovi koje Vojska vozi su noviji sa, ja mislim, Fordovim 2.4 ili 2.2 motorom. Naš junak iz Bratunca ima u sebi stari motor od 2500cm3 i 113ks. Vojni su ja mislim noviji od 2007 godine a ovaj je 1994 godište. Ljudi iz Tehničkog remonta Bratunac su raznim aftermarket dodacima uspeli da postignu taj noviji "look". Noviji imaju klimu, a kod ovog će pokušati naknadno da je ubace. Ne znam šta da kažem osim da mi je legao ko budali šamar.

Tehnički, auto nije moj, samo sam ga vozio, ali želim da podelim iskustvo sa članovima ovoga foruma čiji sa član. Veliku zahvalnost za ovo naše putešestvije dugujem mome kumu Jovici Babiću i njegovom bratu Slavenu, a naklon do zemlje ljudima iz Tehničkog remonta Bratunac ( TRB ) koji su obavili sjajan, da ne kažem vrhunski posao jer su iz mrtvih podigli jednu urbanu legendu među 4x4 vozilima, Land Rover Defendera.Od njega su napravili ultimativnu mašinu stvorenu za uživanje. Ali ne za uživanje ispred lokalnih kafića gde današnja dokona mladež provodi većinu svoga vremena, već za pravo uživanje. U prirodi. Blatu. U šumi toliko gustoj da ne vidiš put ispred sebe. Na tren, ali samo na tren juče sam se osetio kao član neke ekspedicije, kao učesnik velikog Camel Trophy relija, ili kao G4 Challenge relija. I jednom i drugom zajedničko je jedno. Land Rover koji učesnici voze. Da ne zaboravim da pozdravim i kumovog prijatelja Mitra, sjajnog čoveka koga sam imao priliku da upoznam i koji je takođe dobrim delom zaslužan za izgled ovog, slobodno mogu da kažem, borbenog vozila. Ako su ljudi iz Tehničkog remonta u Bratuncu srce tima koje je pripremilo ovu mašinu, onda je Mitar sigurno njegov mozak, „master mind“ operacije Defender. Naravno, veliki pozdrav za Dačija i njegovog matorog što su nam se juče pridružili i bili deo ekipe. Velika pohvala za dva najmlađa učesnika ove avanture. Kumovog sina Marka i moga sina Aleksu koji su stojički izdržali sva iskušenja na koja sam ih, vozeći ovo čudo bacio, i koja su stisnula zube u bila hrabra i kada su kao ping pong loptice skakala po gepeku, i kada smo se zaglavili u šumi, jer su pokazali da su dostojni jednog ovakvog putešestvija. I da se razumemo nešto. Vozio sam ja tih dana i BMW 520d „ganjc nov“. Šta da kažem. „Booooringgggg“. Hahahahha. Jedno dosadno i neinventivno vozilo u kojem se čovek oseća toliko ušuškano, kao da sedi u dnevnoj sobi u omiljenoj fotelji i gleda TV. Sam se pali, sam se gasi na semaforu ( start-stop sistem ), nema ključa da ga „uturiš“ u neku kontakt bravu, pali se i gasi na neka dugmeta, menjač neki patrljak, motor se ne čuje kada radi na leru jer mu zvučna izolacija prigušuje i najmanji zvuk motora...ma lepo kažem – ne „prima“ se to na mene. Svaka čast Nemcima, jeste to premium, ali za mene nije to to. Nema on ono nešto, neku „magiju“ koja mene pokreće. Defender je nešto sasvim drugo. Ovaj je rođen 1994. godine, toliko rustičan, zastareo, demode, sa motorom od 2.500cm3 koji kada radi možeš da mu prebrojiš taktove. Ručica menjača k‘o skinuta sa Dajca, kad radi u leru brunda poput nekog mede. U njemu mesta za 9 ljudi, pa mož‘ celu familiju da potrpaš u njega sa sve starcem i taštom i upustiš se u ultimativnu avanturu daleko od normalnih puteva i civilizacije. E, da. Ima i kontakt bravu. I to sa leve strane. Kao Porše i jedna njegova „drugarica“ poreklom iz Rusije. Lada Niva. I dok ona ima tri ručice – menjač, reduktor i blokadu diferencijala, Defender ima samo dve. Menjač i jednu manju na kojoj se nalaze reduktor i blokada diferencijala. Ali su sve to ljudi iz TRB iliti Tehničkog remonta Bratunac tako dobro uklopili, restaurirali, vratili mu onaj originalni šmek i šarm da bih bez razmišljanja uvek odabrao ovo i ovakvo vozilo ispred bilo kog napucanog iz „premium trojke“ iliti „svetog nemačkog trojstva“ ( osim možda Mercedesa G klase ). I što je najbolje, kada ovakav jedan auto parkirate pored bilo kog iz „trojstva“, opet će vaš LR biti upadljiviji, pogledi će ići više ka njemu, jer ovakav auto jednostavno nema šanse da ne upadne u oči. Dvadeset prvi vek je sigurno vek progresa, novih tehnologija u svim sferama života. Pa i u automobilskoj industriji. Veliki broj ljudi danas prihvata taj progres kao nešto normalno i svakodnevno, uobičajeno. I dok su Merdeces sa svojom G klasom, Toyota sa svojin Land Cruser verzijama, i delimično Nissan Patrol, prihvatili progres kao nešto neminovno, pa su u skladu sa tim postali luksuzni automobili za koje vam je greota da ih akate po gudurama, Defender je taj progres tek malo „očešao“ u smislu klima uređaja ili kožnih sediša za one koji to preferiraju, dok je suština ostala ista. „Idem gde hoću i prolazim kako hoću." Nekome je automobil samo komad lima, prevozno sredstvo od tačke A do tačke B, nekome opet statusni simbol koji sebi može da priušti, a koji oslikava njegov položaj u društvu, a nekom jednostavno potreba. Međutim postoji i poseban soj ljudi, avanturista u duši i srcu kojima nije bitno da li automobil ima 100 vazdušnih jastuka, da li troši kao upaljač, da li će za njime da se osvrću mlade curice, a klinci na ulici zagledaju „koliko je graviran“...itd. Za te i takve ljude jedan od najprepoznatljivijih „brendova“ na svetu je pogađate, Land Rover Defender. Pored Mercedesa G klase ( stare ), Toyote Land Cruser, Nissana Patrola, I zašto ne Lade Nive, jedan od relikata davno zaboravljenih vremena, ali isto tako i jedan od još retkih automobila sa „zrncem duše“ koji omogućuje onom ko ga vozi da uživa u svakom momentu kada se u njemu nalazi. Da se odmah razumemo, ima Land Rover da ponudi nešto i za razmaženu klijentelu koja hoće „svilu i kadifu“, ali je za to zaduženo drugo odeljenje kome će obratio i Džems Bond. Defender je bio i ostao ( do kraja, u ovom slučaju 2015. godine ) jedna od poslednjih oaza u pustinji, izvor dečijeg ushićenja, avanturizma i želje da se sami, ili sa porodicom otisnete gde god poželite, kako u ovoj našoj maloj Srbiji, tako i šire, kud god vas put navede. Istinski hard core fanovi razočarani su odlukom da se Defender prestane proizvoditi, ali masovna produkcija i težnja za što većim i bržom zaradom, i sa druge strane potreba da auto bude što bezbedniji doveli su do skorog gašenja proizvodnje ove legende. Danas na svetu kotrljaju se sigurno bolji i bezbedniji automobili, sa manjom kubikažom, više KS, potrošnjom od 1l/100km, ali će duh ovoga automobila živeti dokle god na kugli zemaljskoj postoje ljudi koji vole avanturu, kojima ne smeta malo blata i vode, koji ne žele da svoje zadnjice postave u kožu, svilu i kadifu ( iako postoje I Defenderi koji imaju sve nabrojano ), nego žele „krv, znoj i suze“ u terenskom svetu, da se figurativno izrazim. Da bude odmah jasno. Land Rover Defender je daleko od savršenstva. U modernom dobu koje više ceni tablet performanse od muževnosti, mesta za njega nema, što je očigledno velika šteta, jer i ovakav kakav je ipak izaziva ono dečačko uzbuđenje kod ljudi koji vole avanturu, ima onu neku patinu, zrači i podseća na vreme kada smo mi malo stariji bili klinci i čitali o Camel Trophy-ju, maštali da i mi jednoga dana budemo deo neke ekspedicije. Malo je danas takvih automobila koji mogu u meni da stvore "ono nešto, savršeno" efekat. Kuda je sve ovaj naš junak juče prošao ostaće samo za priču. Ostvario mi se jedan od klinačkih snova, da vozim jedno ovakvo čudo, i da se na trenutak osetim kao neki avanturista, da budem dete kome su roditelji poklonili omiljenu igračku da se sa njome igra. A i kum Jova je zaista bio oduševljen posle jedne ovakve avanture, pa je dogovor da je možda ponovimo u neko dogledno vreme. Jer vožnja jednog ovakvog vozila je kao vožnja na regati od Janje do Pavlovića mosta ( ko je bio, a znam da nas je dosta bilo, znaće o čemu pričam ). Gde god smo se zaustavili sa Defenderom bili smo predmet pažnje lokalnog stanovništva. A ekipa pored restorana na Drini sa ultra-mega-giga besnim kolima i „opasnim pogledima“ je verovatno mislila da smo policija koja je došla da ih hapsi. Jedan meštan u Amajlijama je bio još bolji kada me je pitao: „Jaooooj pa ovo je đavo auto. Pa gde pođoste sa njim?“ Ovo je bila jedna beskompromisna avantura posle koje se čovek vraća kući blatnjav i štrokav, čekajući da žena krene da ga psuje zbog količine blata koje uneseš u kuću ( svoju ili kumovu ), ali posle koje ti je puno srce i duša, a baterije za životne probleme toliko napunjene, da možeš da im se nasmeješ u lice i kažeš im: „Izađite mi na crtu ako smete“ Još jednom, hvala ti kume, hvala ti Slavene, hvala ti Mitre, i duboki naklon za ljude iz Tehničkog remonta u Bratuncu.

Samo da zapljunem da sam u periodu od 01.07.2017. pa do 12.07.2017. godine bio sa porodicom na letovanju u Grčkoj. Jerisos na Atosu. Krenuli smo u 20.00č i prešli oko 860km uz povremena zaustavljanja. Posle oko 860km kompjuter pokazao potrošnju od 4.8l/100km, ali klima nije bila paljena jer se putovalo noću. Prosečna brzina 95km/h. Tamo smo "ubili" jedno 300km po okolnim plažama, i onda opet povratak kući...sve u svemu 2020km nakon čega je bord komp pokazao prosečnu potrošnju od 5.5l/100km uz konstantno upaljenu klimu u povratku. Ja sam izuzetno zadovoljan obzirom da je ovo moje prvo more posle mnogo godina, prva neka velika vožnja "iz cuga" što se kaže, i da je auto put podneo fantastično, bez da se "zakašlje". To se ne bi moglo reći za moga kuma koji je vozio identičan Stilo SW, samo godin dana stariji od moga ( 2004. godište ) koji je imao peh da mu pred sam kraj puta, na kilometar od smeštaja crkne alternator....suma summarum 270 EUR nov jer nikako nije mogao da reši polovan, a i Grci su mnogo lenj narod da vitlaju polovan ili da mu remontuju... Slede slike punog, pred put i punog prilikom kretanja iz Jerisosa.

Na 193.216km urađen mali servis sa svim filterima i uljem. Zamenjen jedan grejač, i dve sijalice u oba fara. Jedna je pregorela ( desna ) ali smo obe zamenili. Takođe stavljen komplet šusplehova, dakle sva tri, i levo plastično potkrilo. Koristim priliku da se kolegama sa ovoga foruma još jednom zahvalim jer je i radio "propevao", odnosno kod koji mi je generisan se pokazao dobro, tako da sada uživam u mp3 muzici. Idemo dalje, što bi rekao sada već pokojni Gaga Nikolić u istoimenom filmu.

Ivane, hvala i tebi kao i Šomiju. I još jednom svaka čast na forumu i ljudima koji ga vode.

Šomi, hvala puno. Ovih dana gledaću da ga ubacim pa javljam. Svaka čast na forumu. Izuzetan je sa jako puno korisnih informacina.

Evo i ovde da postavim broj i podatke o CD-u sa mp3 funkcijom koji hoću da ubacim u svog Stila, pa ako neko može da generiše kod bio ih mu zahvalan jer imam nameru da ovih dana kada budem rešavao mali servis rešim i ovaj CD. FIAT part NO: 735374219 M014893

Pozdrav ljudi. Hoću da zamenim fabrički radio CD sa onim koji ima mp3 funkciju koji sam pozajmio iz drugog automobila, pa mi treba CODE. Pozadi je broj koji glasi M014893, pa vas molim da mi generišete kod. Hvala unapred.

Ivane, hvala na brzom odgovoru. Danas kad dođem kući pogledaću podatke sa CD-a pa ću okačiti ovde.

Martine u pravu si za volan. I mene počinje opasno da nervira i smeta, tako da je on među prvima da ode. E sad imam jedno pitanje za poznavaoce. Naime od kuma koji takođe ima Stila karavana dobio na poslugu fabrički CD sa mp3 funkcijom. Imam nameru da ga zamenim umesto moga takođe fabričkog CD-a. Da li ću imati problem sa kodom i kako da saznam koji je njegov kod. Ovo radim kao neko prelazno rešenje dok ne rešim neki xcarlink ili nešto slično,a da imam da mi nešto ćakula do mora. Takođe, pošto sam dobio samo jedan ključ hteo bih da rešim još jedan ali da ima funkciju daljinskog otključavanja. Koliko košta to zadovoljstvo?

Eee, pozdrav Martine. Vidim da si čitao blog. Vidi, prošle godine smo postavili izolaciju, ima tema i slike na blogu...krenem ti ja da se raspitujem za neki auto kredit da menjam Stildžu uz neku novčanu doplatu, a završim sa gotovinskim kreditom za izolaciju.. A Stildža osta kod mene. U svakom slučaju ne žalim se. Družićemo se nas dvojica još neko vreme.