Električni automobili na dugom štapu za srpske vozače

[neshaoct 9776]

 

Električni automobili u svetu nisu više retkost već redovna pojava na ulicama. Taj trend bi trebalo da raste, što pokazuje i nedavna najava velikog Forda da će u Evropi svi njegovi automobili biti električni do 2030. godine, a slične izjave se mogu čuti i od ostalih proizvođača vozila na baterije. Prema rezultatima prošlogodišnje studije nemačkog Udruženja automobilske industrije (VDA), više od 80% ispitanih kompanija polazi od toga da će se e-vozila etablirati kao novi standard. Isto toliko firmi uvereno je da je već započeo proces prelaska na električnu mobilnost. Ipak, 88% ispitanika računa da će se tek od 2030. godine, ili čak i kasnije, dogoditi potpuna zamena, odnosno dominacija e-motora. Jedan deo ispitanih dobavljača očekuje da bi mogli da se etabliraju i motori sa gorivim ćelijama, na sintetička goriva.

 

Taj trend verovatno neće tako brzo zaživeti na području nekadašnje Jugoslavije. Razloga je više.

Niska kupovna moć stanovnika regije i nedostatak novca i volje da se izgradi adekvatna infrastruktura nužna da električni automobili postanu realnost su za sada prevelika prepreka, piše Politika. Istina je, ne radosna, da je Balkan stekao epitet ''otpad za vozila koje niko neće ili ne može da vozi u Evropi''. Velika armija vozača jednostavno nema para za skupa vozila. A električni automobili su i do 60% skuplji od klasičnih, što opravdava logiku siromašnijeg sloja kupaca da traže jeftiniju robu. Čak bi i porast broja električnih automobila u Evropi mogao da dovede do toga da se u regionu još više uveze polovnih automobila, jer za njima u bogatijem delu Starog kontinenta jednostavno neće biti potrebe, i eto prilike da se presele na ove prostore. Postojeća infrastruktura za električne automobile u regiji je gotovo simbolična. Uglavnom nema brzih punionica za električne automobile, pa retki vlasnici prisiljeni su da parkiraju svoj automobil na baterije ispod balkona i da razvlače produžne kablove kako bi preko noći dopunili ''rezervoar''. Kako god da se okrene, osuđeni smo na benzince i dizelaše.

 

 

Jedan beogradski prodavac polovnih automobila koji se više godina bavi uvozom vozila iz zemalja Evropske unije, kaže da nijedan automobil nije bio električni ili hibrid, niti zna da je neko od njegovih kolega takav automobil uvezao. Ni autonomni automobili neće biti u skorije vreme u regionu. Takvim automobilima koji bi samostalno trebalo da voze, treba prateća signalizacija i napredne telekomunikacijske mreže, poput 5G mreža, kako bi vozila bila u vezi sa udaljenim serverima i međusobno. A to je na dugačkom štapu. Loša pokrivenost signalom i često starije generacije mobilnih mreža u određenim delovima regije jednostavno nisu dovoljni za ova vozila.

 

Izbrisane trake na putevima, rupe, oštećenja, saobraćajni znaci iza žbunja, nedostatak putne signalizacije... Nemoguće je očekivati da će sofisticirano vozilo moći da se ''izbori'' sa svim tim. A tu je i ljudski faktor, jer svaki novi, skuplji automobil ima dosta naprednih opcija. Većina vlasnika takvih vozila na ovim prostorima nije u stanju ni da povežu telefon putem ''blututa'' sa automobilom. A kako bi onda bili u stanju da koriste autonomne automobile? Nije u pitanju skeptičnost, već realno stanje, kažu stručnjaci. Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima nešto manje od hiljadu registrovanih e-vozila. Na dva miliona ukupno, to iznosi 0.05%. Vladinom uredbom subvencioniše se kupovina e-vozila, po katerorijama i do 5.000 evra. Prošle godine je za tu namenu potrošeno million evra iz budžeta. Statistički zanemarljivo, ali ne i nebitno, kao ulog u budućnost, ne tako blisku. Ako je prosečna starost voznog parka u Srbiji 15 godina, znači li to da ćemo 2037. godine da vozimo automobile u proseku napravljene danas. Izvesno je da će biti tako.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9776]

Šta sve čeka kupce e-automobila u Srbiji?

 

 

Trenutno prema podacima koji kruže medijima i internetom u Srbiji ima nešto više od 4.000 registrovanih električnih i hibridnih vozila. Dok prodaja ovih vozila iz godine u godinu raste, i podstiče je dodeljivanje subvencija od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, domaće tržište i infrastruktura, kako kažu upućeni, još uvek nije ni blizu dovoljno prilagođeno ovim vozilima.

''Tržište Srbije za e-automobile nije prilagođeno. Ti kreneš u Grčku sa električnim autom i negde na našem autoputu ostaneš bez struje. Ako nemaš sreće da si u blizini nekog od retkih brzih punjača, i u slučaju da kod sebe imaš svoj, moraš da platiš hotel da bi sačekao 10 sati da se napuni, što ćemo se složiti uopšte nije praktično'', kažu za ''Blic'' iz jedne autokuće u Srbiji koja između ostalog i sama prodaje električne automobile.

 

Kada uporedimo sa evropskim tržištem na kom na svakih 100 kilometara puta ima 5 ultra brzih punjača (računajući samo javne, ne i privatne punjače), a da bi tamošnja potražnja bila u potpunosti zadovoljena u planu je izgradnja još nekoliko miliona punjača, vidimo tačno koliko kaskamo za tim tržištem koje je i samo u razvoju. U Srbiji, prema podacima JP ''Putevi Srbije'', ima 16.358,638 kilometara državnih puteva, i oko sedamdesetak punjača (od kojih najveći deo uopšte i nije na putevima, te je u neku ruku nezahvalno računati ih) dobijemo podatak da imamo jedan punjač na, otprilike, svakih 250 kilometara puta. U više navrata, na primer tokom potpisivanja ugovora sa Stelantisom i tokom nedavne posete NTP Beograd, predsednik Srbije je istakao da je nerazvijena infrastruktura jedan od ključnih problema. ''Mora da se uradi infrastruktura za punjenje električnih vozila. Moramo imati jeftine struje, a da bismo to postigli moramo imati obnovljive energije. A da bismo to uradili trebaće nam reverzibilne elektrane. Moramo da radimo što više, pošto od 2035. neće više biti klasičnih vozila'', istakao je Vučić nakon sastanka predstavnika kompanije Stellantis koji su takođe istakli isti problem.

 

Prema procenama trenutno u Srbiji ima nešto više od 70-ak punjača, od kojih je najveći broj sporih punjača, i koji se nalaze i na autoputevima (tj. odmaralištima i naplatnim rampama), ali i garažama hotela, šoping molova, i javnim garažama. Na instaliranju punjača rade i javna preduzeća i privatne kompanije. ''U sklopu putne modernizacije u Republici Srbiji, JP ''Putevi Srbije'' je u toku 2017. godine, instaliralo pet punjača za električne automobile, kažu iz JP ''Putevi Srbije''. Navedeni punjači su instalirani na strateški ključnim tačkama na autoputevima, odnosno na ulazima u Srbiju i to na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica , kao i na centralnoj lokaciji u zemlji, na prostoru bivše naplatne stanice Beograd kod Bubanj potoka, ali ovaj poslednji je kasnije premešten u blizini naplatne stanice Ljig.

 

 

Pored toga kako navode iz JP ''Putevi Srbije'' u 2021. godini instalirano je i 3 ultra brza punjača snage 175 kw. Oni se nalaze na naplatnoj stanici Beograd, smer Niš-Beograd, i platou bivše naplatne stanice Niš (jedan u smeru ka Beogradu, a drugi u smeru ka Nišu). ''JP 'Putevi Srbije' u saradnji sa resornim ministarstvom ima nameru da nove deonice autoputeva oprema sa električnim punjačima'', kažu dodajući da trenutno raspisuju tender koji će obuhvatiti još 10 elektro punjača na javnim putevima. Svi ovi punjači, kako napominju iz javnog preduzeća su trenutno besplatni za korišćenje. ''U ovom trenutku, četiri elektro punjača su povezana na platformu Charge&Go. Ova platforma posredstvom aplikacije omogućava nadzor i upravljanje nad sistemom punjača, kao i naplatu punjenja (kada se steknu zakonski uslovi), navode dodajući da je plan da se i ostali punjači podignu na istu platformu. Iz kompanije Charge&Go, koja je nedavno dobila sredstva iz zajedničkog projekta Svetske banke i EU za finansiranje srpske istraživačke i startap zajednice, za ''Blic'' navode da oni u svojoj mreži trenutno imaju 44 punjačka mesta.

 

''Plan je da se mreža punjača proširi sa još 30 lokacija, tj. 60 punjačkih mesta'', kaže direktor te kompanije, Miloš Kostić ističući da je plan da do kraja godine u svojoj mreži imaju oko 100 punjača. Kako je on pojasnio, investicija u jedan punjač zavisi od vrste punjača koja se instalira. ''U slučaju kućnih, sporijih, punjača instaliranje izađe oko 1.000 evra, dok ultrabrzi punjači, snage od 50 pa čak i do 300 kilovata (kw), koštaju od 30.000 evra pa na više'', kaže Kostić. Što se tiče plaćanja, on je objasnio da se ono naplaćuje po minutu punjenja.

 

 

Punjenje baterije elektirčnog automobila vas kod kuće košta oko 1.5 evro na 100 kilometara pređenih, a ako punite na punjačkom mestu ono vas košta oko 4 ili 5 evra za 100 pređenih kilometara, tj. naplaćuje se nekih 0.08 evra po minuti, dodaje Kostić.

 

Subvencije ministarstva
Trenutno u Srbiji je na snazi Uredba o subvencionisanju električnih vozila, od motora do automobila, konkurs je u toku, a zahteve za subvenciju moguće je podneti Ministarstvu zaštite životne sredine i to do 31. oktobra ove godine. Visina subvencije zavisi od tipa vozila, a iznosi se kreću od 250 evra do 5.000 evra. Uredbom su definisane subvencije za pet kategorija vozila: mopede i lake tricikle, motocikle, putnička vozila sa najviše devet sedišta, zatim vozila vrste M1 i N1 koja pokreće hibridni pogon i vozila M1 i N1 koja pokreće hibridni pogon koji uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem ima barem jedan električni motor.

 

Stanje u Evropi
Dok je u Srbiji trenutno registrovano nešto više od 4.000 električnih i hibridnih automobila, prema zvaničnim podacima prošle godine je u svaki 11 novi auto kupljen u Evropi je bio električan, pokazuju podaci Asocijacije evropskih proizvođača automobila. U Srbiji još uvek nismo dobacili do stotog električnog punjača, širom Evrope ih trenutno ima oko 374.000 javno dostupnih. To jest, u Evropi na 100 kilometara javnog puta trenutno ima instaliranih 5 ultra brzih punjača. Kako bi uspeli da isprate potražnju, Evropi treba još oko pola miliona javnih punjača godišnje do 2030. i još jedan milion godinu nakon te, kaže stručnjak za e-automobile Serž Kol. Prošle godine prodaja električnih vozila u Evropi je rasla 63.1% na skoro 878.500 automobila, a prodaja hibrida za 70.7% na oko 867.100 prodatih modela.

 

preuzeto sa - blic.rs

[neshaoct 9776]

Kada bi cene bile iste, da li biste kupili automobil na struju ili benzin?

 

 

Glavni problem masovnog prelaska na električne automobile po pravilu je cena - osetno veća od benzinskih i dizelskih modela. Međutim, šta ako bi cene bile identične, odnosno ako bi novi električni automobili koštali isto kao benzinci i dizelaši?

 

Sajt za poređenje osiguranja automobila Compare the Market je napravio istraživanje sa više od 2.500 vozača u Americi, Australiji i Kanadi. Prema rezultatima, čak 53% vozača bi se odlučilo za kupovinu automobila s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Njih 38% izabralo bi automobil na struju dok ostali ne znaju odgovor. Sklonost prema električnim automobilima više su pokazali muškarci nego žene, a najviše simpatija prema struji imaju ispitanici u starosnoj grupi od 18 do 34 godine. Najmanju želju za prelazak na struju imaju stariji građani sa 55 ili više godina. Prema njima, glavne prepreke su trajanje baterije, domet i cena punjenja.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[moron 5701]

Pa, uz današnje stanje stvari, kupio bih SUS verziju čak i da je skuplja od EV-a. Bez dileme.

 

[Ivan 25495]

@moron

EV sta ? 

[neshaoct 9776]

Dramatičan pad cena polovnih električnih i hibridnih automobila

 

 

Izveštaj kompanije za analizu tržišta iSeeCars.com, pokazuje da cene električnih polovnih automobila u SAD-u dramatično padaju. Podaci pokazuju da su cene polovnih električnih vozila vozila u poslednjih godinu dana pale za gotovo 30%. Firma je analizirala transakcije više od 1.8 miliona polovnih automobila, starih od jedne do pet godina, u periodu od juna 2022. do juna 2023. godine. Cene električnih vozila trenutno padaju gotovo deset puta više u odnosu na prosečnu cenu polovnih vozila, odražavajući jasan pomak u ponudi i potražnji električnih vozila. Analitičari posebno ukazuju na Teslu, koja je sa nekoliko popusta na nove električne automobile uticao i na pad cena polovnih vozila. S obzirom na to da Tesla čini većinu tržišta polovnih električnih vozila, dramatičan pad je uticao na sve proizvođače.

 

Tablica pokazuje 10 polovnih modela sa najvećim padom cena u Sjedinjenim Državama, a na vodećim mestima su električna vozila (njih šest) i hibridi:

• Tesla Model 3   -30.5%
• Tesla Model X   -21.3%
• Nissan Leaf   -19.2%
• Tesla Model S   -19.0%
• Range Rover   -18.5%
• Range Rover Velar   -17.5%
• Land Rover Discovery   -16.8%
• Hyundai Ioniq hybrid   -16.2%
• Jaguar E-Pace   -16.2%
• BMW serije 5 (PHEV)   -15.5%

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9776]

Država spremila 170 miliona dinara subvencija za kupovinu e-vozila, iznos manji nego prošle godine

 

 

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila na električni pogon, a Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo je u te svrhe 170 miliona dinara. To je manje od polovine iznosa utrošenog tokom 2023. godine, kada je za subvencije bilo opredeljeno oko 440 miliona dinara.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a zahtevi se podnose ministarstvu zaključno sa 31. oktobrom tekuće godine.

 

 

''Uredbom koja je usvojena predviđena je podrška za kupovinu više vrsta električnih vozila. Građani i pravna lica koja žele da ostvare pravo na subvencionisanu kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla, mogu da računaju na podršku od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za kupovinu električnih motocikala, motocikala sa bočnim sedištem, teških tricikala, lakih i teških četvorocikala, predviđena je podrška u iznosu od 500 evra. Najveća subvencija dostupna je za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3.5 tone, i iznosi 5.000 evra'', navodi se u saopštenju.

 

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović rekla je da će sredstva koje je ministarstvo opredelilo za podršku kupovini električnih vozila u ovoj godini biti dodeljena prema pristiglim, urednim zahtevima građana i privrede, sve dok se ne utroši ukupan iznos ili najkasnije do 31. oktobra. ''Ukoliko se pokaže da interesovanje građana i privrede znatno premašuje opredeljen iznos, mi ćemo se potruditi da obezbedimo dodatna sredstva za subvencije za kupovinu novih električnih vozila'', rekla je Vujović.

 

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović kaže da je ovaj iznos znatno manji od onog iz 2023. godine, te da se nada da će sredstva biti povećana. ''Predviđen iznos od svega 170 miliona dinara više je nego duplo manji od iznosa utrošenog tokom 2023. godine za istu namenu, koji je bio oko 440 miliona dinara. To je svakako nešto što zabrinjava, jer je interesovanje za električna i hibridna vozila iz godine u godinu raslo, a rastao je i iznos subvencija''. On podseća da su subvencije u 2020. godini iznosile 120 miliona dinara, godinu dana kasnije 168 miliona, a 2022. godine 260 miliona dinara. ''Nadamo se da će biti prostora za razgovor sa nadležnima da se predviđeni iznos za 2024. godinu ipak poveća'', rekao je Ćorović.

 

Ministarstvo je ranijih godina povećavalo inicijalni iznos subvencija, te je moguće da će, u zavisnosti od interesovanja, to učiniti i tokom ove godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[moron 5701]

Znači, za ovu godinu su ukinute subvencije za hibride i priključne hibride?

Drago mi je da je tako napokon, sa više razloga.

Šteta što nisu ukinute i subvencije za EV, kao u nekim zemljama EU.