Fabrike automobila ne odustaju od vodonika i gorivih ćelija

[neshaoct 9590]

Hyundai i Iveco udružuju snage da bi razvili električna vozila i tehnologiju vozila na vodonik

 

 

Hyundai i Iveco potpisali su memorandum o razumevanju da bi ispitali potencijalnu saradnju na polju zajedničke tehnologije vozila, zajedničkog izvora i uzajamnog snabdevanja. Obe kompanije su zainteresovane za pogonske sklopove električnih vozila (EV), sisteme vodonikovih gorivih ćelija, automatizaciju vozila i tehnologiju povezivanja za privredna vozila, a njihov savez je usmeren na razvoj inovativnih rešenja u tim područjima. Kompanije su navele da je Memorandum o razumevanju preliminarni korak u proceni mogućnosti saradnje na poljima tehnologije i platformi, uključujući komponente i sisteme. ''Ovaj sporazum je daljnji korak u nezavisnim strategijama Iveco grupe i Hyundai Motor Company za stvaranje vodećih inovativnih rešenja u današnjem okruženju koje se brzo menja izgradnjom ekosistema obostrano korisnih partnerstava'', navode iz kompanija.

 

 

Iveco i Hyundai naveli su da je njihova saradnja u skladu sa njihovim nezavisnim strategijama, obe firme dele zajedničke interese i željne su povećanja sinergije. Električni pogoni i sistemi vodonikovih gorivih ćelija su posebno privlačni za ove dve marke. Iako je Hyundai poznat po pristupačnim putničkim vozilima, takođe se svrstava među najveće svetske proizvođače privrednih vozila. Njegovo poslovanje s kamionima i autobusima ima dugu istoriju, a kompanija je svoja prva vozila prodala 1969. Hyundai je u prošlosti jasno dao do znanja da želi da osigura svoju poziciju na brzorastućem tržištu čistijih privrednih vozila. Kompanija navodi da je njen kamion s gorivim ćelijama Xcient prvi masovno proizvedeni kamion za teške uslove rada na vodonik.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

U Nemačkoj kreće velika investicija u širenje stanica za punjenje vodonikom

 

 

Većina proizvođača automobila trenutno ulaže u električna vozila. U Evropi su trenutno dostupna samo dva automobila na vodonik: Hyundai Nexo i Toyota Mirai. Glavni problem je trenutno infrastruktura, ali čini se da najvažnije evropsko tržište, Nemačka, pokušava da reši taj problem.

 

Prema vlastitim izjavama, vodeći operater stanica za punjenje vodonikom u Nemačkoj, H2 Mobility, uspeo je da osigura 110 miliona evra za investicije. Firma je objavila da će Hy24, najveća svetska investicijska platforma za vodonik, uložiti 70 miliona evra. Preostalih 40 miliona je doprinos postojećih deoničara Air Liquide, Daimler Truck, Hyundai, Linde, OMV, Shell i TotalEnergies. H2 Mobility trenutno upravlja s oko 90 stanica za vodonik u Nemačkoj i sada želi da iskoristi novac za proširenje mreže na 300 punionica do 2030. godine. Čini se da su i najnoviji događaji na svetskom tržištu nafte motivisali Nemce na nova ulaganja.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Renault koncept na vodonik najavljen za 19. maj

 

 

Renault je još u februaru sa jednom fotografijom najavio novi koncept automobil, a sada je uz novu najavnu sliku potvrdio i zvanični datum njegove premijere - 19. maj. Kako se kaže, to je jedinstveni projekat koji otelovljuje viziju održivog razvoja i opredeljenja grupe, uz navođenje da je u pitanju ''koncept automobil bez presedana''. Francuzi za svoj novi koncept automobil kažu da je opremljen ''motorom na vodonik'', ali ne otkrivaju detalje.

 

Kako stvari sada stoje, vozilo verovatno nema električne motore, već motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji radi na vodonik umesto na benzin ili dizel. Tanki LED farovi i osvetljeni logo podsećaju na Megane E-Tech Electric, ali sa znatno većim dnevnim svetlima gde se obično nalaze usisnici vazduha. Sve u svemu, izgleda da je u pitanju krosover, i to sa kamerama umesto koncencionalnih retrovizora. Osim toga, francuska komanija nas poziva i da se pripremimo da vidimo ''tehnološke inovacije'' za bezbednost putnika.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Najavni video za Renault koncept na vodonik

 

Renault sa novim videom najavljuje svoj koncept automobil na vodonik koji će premijeru doživeti 19. maja:

 

 

[neshaoct 9590]

NAMX sa pogonom na vodonik

 

 

Startap kompanija NAMX je ove nedelje prikazala koncept svog prvog vozila. U pitanju je SUV vozilo sa pogonom na vodonik, uz obećanje da će njegov domet iznositi do 800 km. Za dizajn je odgovorna kompanija Pininfarina, dok definitivni serijski model na tržište stiže tek 2025. godine.

 

 

Već sada se međutim zna da će serijski model biti dostupan u dve verzije, pri čemu osnovna verzija ima zadnji pogon i 300KS, najveću brzinu od 200 km/h i ubrzanje do 100 km/h u trajanju od 6.5 sekundi. Jaču GTH verziju će odlikovati pogon na sva četiri točka, 550KS, najveća brzina od 250 km/h i ubrzanje do 100 km/h za 4.5 sekundi.

 

 

Cene za ove modele će se kretati od oko 65.000 do 95.000 evra, u zavisnosti od verzije.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

''Zeleni'' vodonik za korak bliže masovnoj proizvodnji

 

 

Uprkos kontroverzama, vodonik može biti sjajna zamena za fosilna goriva, a ujedno i sredstvo za skladištenje i transport energije. Međutim, dobijanje vodonika iziskuje energetski intenzivan proces, što u većini slučajeva (trenutno) nije u potpunosti ekološki podobno. Revolucija na planu koncentrisane solarne energije bi mogla da obezbedi soluciju za proizvodnju ''zelenog'' vodonika u okviru novog termohemijskog procesa.

 

Uprkos tome što ga ima u obilju na planeti Zemlji, vodonik nije lako dobiti u čistoj formi, jer on egzistira u kombinaciji sa drugim elementima. Trenutno, ugljovodonici i voda su najpopularnije supstance za dobijanje ovog gasa, a oba procesa imaju značajne mane. ''Cepanje'' ugljovodonika da bi se dobio vodonik je najjeftiniji način, ali pored željenog gasa, generiše se i ugljenik. Kada se dotični ugljenik hvata i skladišti, imamo posla sa ''plavim'' vodonikom, ali veći deo koji se danas proizvodi je ''sivi'', što znači da se ugljenik ispušta u atmosferu, što nikako ne želimo. Naravno, najpoželjniji je ''zeleni'' vodonik, koji se dobija iz elektrolize vode, uz korišćenje obnovljivih izvora energije. Nažalost, razbijanje molekula vode zahteva velike količine energije. To je takođe skup proces, i to objašnjava zašto se na njega odnosi manje od 5% od ukupnog vodonika koji se danas koristi. Srećom, naučnici vredno rade na iznalaženju novih načina za dobijanje ''zelenog'' vodonika, a solucija o kojoj sada govorimo je solarna termohemijska proizvodnja vodonika (STCH).

 

Ovaj novi metod su predložili naučnici iz Departmana nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju (NREL), a on je potencijalno energetski efikasniji od proizvodnje vodonika putem elektrolize. Ovo rešenje bi moglo da redukuje troškove čistog vodonika u narednoj dekadi za 80%, na jedan dolar za kilogram, što je cilj koji je zacrtan od strane Hydrogen Energy Earthshot inicijative. U elektrolizi se koristi elektricitet u cilju razdvajanja molekula vode na vodonik i kiseonik, ali STCH se oslanja da hemijski proces iz dva koraka, u okviru kojeg se metalni oksidi izlažu temperaturama višim od 1.400 stepeni Celzijusa, a zatim se reoksidiraju parom pri nižim temperaturama, da bi se proizveo vodonik. Ostvarivanje tako visoke temperature se možda čini problematičnim i krajnje energetski neefikasnim poput elektrolize, ali na sreću, to nije slučaj. Umesto korišćenja solarne energije za proizvodnju električne energije, STCH se oslanja na koncentrisan vid ove energije, s ciljem da se direktno iskoristi vrelina. Preciznije, polje specijalnih ogledala reflektuje sunčeve zrake i koncentriše ih u manju tačku, generišući na taj način temperaturu daleko višu u odnosu na ono za šta su sposobne klasične termoelektrane na fosilna goriva. Za razliku od fotonaponskih panela (PV), koji koriste samo ograničeni raspon solarnog spektra, STCH može da iskoristi kompletan. To za posledicu ima značajno višu efikasnost.

 

Međutim, pre nego što počnete da ''skačete od sreće'', moramo naglasiti da je STCH proces i dalje u ranim fazama razvoja. Glavna prepreka u ovom momentu je pronalaženje pravih materijala koji mogu obezbediti visoke performanse pri tako ekstremnim temperaturama. U svakom slučaju, radi se o izazovnom zadatku, projektu u okviru kojeg još uvek postoje brojna pitanja na koje još uvek nije pronađen adekvatan odgovor, posebno po pitanju materijala. Po NREL-u, perovskitski materijali bi mogli imati potencijal da odigraju važnu ulogu u efikasnoj proizvodnji STCH-a. Perovskiti su kristali ''uzgojeni'' u laboratoriji, s interesantnim i intrigantnim atributima. Istraživanje NREL-a ulazi duboko u ovu oblasti da bi identifikovalo najbolje materijale u smislu performansi i troškova. Uprkos verovanjima Ilona Maska, NREL smatra da bi vodonik mogao da bude važan za prenošenje i skladištenje energije koja se generiše iz obnovljivih izvora, kao zamena za fosilna goriva koja koristimo u transportnom sektoru, zatim u proizvodnji amonijaka, kao i u okviru drugih industrijskih aplikacija.

Karika koja nedostaje je kako sve ostvariti na efikasan način u smislu troškova, uz obavezan nulti uticaj na životnu sredinu kada je o emisiji ugljenika reč.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

GAC Space concept

 

 

Kineski Guangzhou Automobile Group (GAC) prikazuje novi luksuzni koncept MPV vozila sa pogonom na vodonik. GAC Space concept je promovisan na događaju GAC Tech Day, gde kineska kompanija predstavlja svoju najnoviju tehnologiju.

 

 

GAC još nije objavio konkretne detalje o pogonskom sistemu za Space, ali je na pomenutom događaju predstavio 1.5 motor na vodonik, tvrdeći da da troši 0.84 kg vodonika na 100 km.

 

 

Koncept Space karakteriše futuristički dizajn eksterijera, sa sekvencijalnim farovima, osvetljenim rešetkama u prednjem grilu i krovom inspirisanim tradicionalnom kineskom arhitekturom. GAC tvrdi da se volan i sistemi za prepoznavanje lica mogu povući, zahvaljujući mogućnostima autonomne vožnje Nivoa 4, što znači da automobil može da preuzme kontrolu nad većinom situacija u vožnji bez ikakvog uticaja vozača.

GAC kaže da unutrašnjost vozila i luksuzna iskustva postaju sve važniji za kupce širom sveta, i zato koncept maksimizira unutrašnji prostor sa enterijerom nalik salonu. Sadrži pejzažnu sliku planina i reka, sa karakteristikama Guangdžoua, planinom Bajun i Bisernom rekom, takođe kao deo dizajna. Kauč u obliku slova L je u partnerstvu sa kupolastim svetlima.

 

 

U unutrašnjosti su i digitalni displej, sistem prepoznavanje lica i materijali od tkanine.

 

 

Koncept Space takođe sadrži nekoliko različitih režima za različite scenarije vožnje. Jedan režim, nazvan Bonfire Circle, spušta pedale i postavlja prednja sedišta prema putnicima pozadi i centralnom stolu. Drugi režim, nazvan Tea Time Lounge, podiže vrata prtljažnika i proširuje ih u ''udoban prostor za sedenje''. ''Space concept predstavlja korak napred u GAC-ovim inovacijama i istraživanju. Njegov dizajn objedinjuje tehnološki napredak, potrebe korisnika i razvoj vremena, stvarajući savršenu simbiozu između čoveka i prirode. To je naš krajnji cilj'', rekao je GAC-ov šef dizajna Fan Zhang.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Hopium Machina Vision

 

 

Francuski Hopium (deo Hydrogen Motive Company - HMC) je pre više od godinu dana počeo sa testiranjem prvog prototipa svog sedana Machina sa pogonom na vodonik. Sada stižu nove slike i najava da će premijera biti održana u oktobru ove godine u Parizu (u formi predserijskog automobila pod nazivom Hopium Machina Vision).

 

 

Radi se o limuzini sa avangardnim stajlingom, aerodinamičkim točkovima, staklenim panoramskim krovom, kamerama umesto klasičnih retrovizora, kao i hi-tech enterijerom sa četiri individualna sedišta.

 

 

Automobil raspolaže sa više od 500KS, ima autonomiju od oko 1.000 km (proces punjenja vodonikom će trajati oko tri minuta), dok je najveća brzina 230 km/h.

 

 

Proizvodiće se u Francuskoj, a osim u Evropi prodavaće se i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i SAD-u. Cena za ovaj automobil iznosi 120.000 evra (prvih 1.000 primeraka je navodno već rezervisano), ali prve isporuke se najavljuju tek za 2025. godinu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

BMW i Toyota sarađuju u cilju lansiranja novih modela na vodonični pogon

 

 

Prošlo je više od decenije otkada su BMW i Toyota započeli saradnju. Ovo partnerstvo je iznedrilo Supru i Z4, ali veze između dva giganta zapravo vuku korene dublje od tandema sportskih automobila.

 

Naime, BMW i Toyota će započeti masovnu proizvodnju i prodaju zajednički razvijenih automobila na vodonične gorivne ćelije, i to već od 2025. Piter Nota, šef prodaje bavarskog proizvođača, pružio je izvesne informacije publikaciji Nikkei Asia. Doduše, Nota nije obelodanio detalje u vezi s novim FCEV modelima, ali je rekao da BMW vodonik vidi kao ''posebno važan za velike SUV primerke''. Prethodne glasine su sugerisale da je BMW zainteresovan za dodavanje vodoničnog pogonskog sklopa u ponudu X7. Međutim, kupci neće morati da čekaju još tri godine da bi se upoznali s novim BMW-ovim vozilom na vodonične gorivne ćelije. iX5 Hydrogen Concept, koji je predstavljen na prošlogodišnjem Salonu automobila u Minhenu, započeće s ograničenom prozvodnjom kasnije ove godine.

 

BMW-ov fokus na tehnologiju gorivnih ćelija kompaniji omogućava da izvrši ekspanziju svojih investicija, nastavljajući da ulaže i u motore s unutrašnjim sagorevanjem i baterijski električna vozila. Infrastruktura neophodna za funkcionisanje vozila pogonjenih vodonikom gotovo da ne postoji. Nemački proizvođač želi da 50% prodaje novih automobila grupacije bude na čisto električni pogon do 2030. uključujući Mini i Rolls-Royce. Ne znamo sve detalje u vezi s novim iX5 Hydrogen modelom. Koncept je pristigao sa 170 konja, ali je njegov maksimalan domet ostao nepoznanica. Ovaj krosover će navodno koristiti dva rezervoara za vodonik, kapaciteta od po šest kilograma. Dotični pogonski sklop može da isporuči do 374KS, ali BMW je odabrao da prioritet stavi na efikasnost, pre nego na performanse. Toyota ima dugačku istoriju razvoja vodoničnih gorivnih ćelija, tako da ne čudi što su Bavarci ušli u saradnju sa japanskim gigantom, koji je razvoj tehnologije u ovoj oblasti započeo još 1992. što je kulminiralo serijskim modelom Mirai, koji je na tržište stupio 2015. Ovaj FCEV je nedavno temeljno revidiran, ušavši u drugu generaciju.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

BMW pokrenuo proizvodnju sistema gorivnih ćelija za BMW iX5 Hydrogen

 

 

Oliver Zipse, predsednik Upravnog odbora BMW-a, i Frank Weber, član Upravnog odbora BMW-a odgovoran za razvoj, inaugurisali su proizvodnju sistema gorivnih ćelija u kompetitivnom centru za vodonik u Minhenu. Razlog za ovu priliku je mala serija BMW iX5 Hydrogen automobila koji će ući u službu širom sveta od kraja ove godine u svrhu testiranja i demonstracije. Kombinacija gorivne ćelije i baterije visokih performansi bi trebalo da obogati portfelj kompanije dodavanjem jedinstvenog oblika pogonskog sistema za premium segment. BMW Grupa igra vizionarsku i pionirsku ulogu u ovoj tehnologiji s ciljem postizanja raznovrsnijeg prelaza na mobilnost bez emisija.

 

''Kao svestrani izvor energije, vodonik ima ključnu ulogu na putu prema klimatskoj neutralnosti. Takođe će značajno dobiti na važnosti što se tiče lične mobilnosti. Mislimo da su vozila sa pogonom na vodonik tehnološki idealno postavljena da se uklope uz električna vozila na baterije i upotpune sliku električne mobilnosti'', rekao je Oliver Zipse. ''Današnjim pokretanjem male proizvodnje gorivnih ćelija, demonstriramo tehničku zrelost ovog tipa pogonskog sistema i naglašavamo njegov potencijal za budućnost. Naš dugogodišnji istraživački i razvojni rad nam je omogućio da izvučemo najviše iz vodonikove tehnologije'', dodao je Frank Weber, član Upravnog odbora BMW-a za razvoj. ''Uspeli smo više nego da udvostručimo kontinuirani učinak gorivnih ćelija druge generacije u BMW iX5 Hydrogen, dok su se i težina i veličina drastično smanjile.'' Zahvaljujući ovom napretku, BMW Grupa prednjači u razvoju vodonikove tehnologije i smatra je obećavajućom za svoju sledeću generaciju vozila.

 

BMW Group će sada proizvoditi visoko efikasne sisteme gorivnih ćelija u svom internom centru za kompetencije za vodonik. Ova tehnologija je jedan od ključnih elemenata u modelu BMW iX5 Hydrogen i stvara visoku kontinuiranu snagu od 125 kW (170KS). Udružuje se sa električnim motorom pete generacije BMW eDrive tehnologije i baterijom visokih performansi razvijenom za ovo vozilo da bi njegov pogonski sklop isporučio 275 kW (374KS). Razvojni tim je ugradio snažan pogonski sistem - koji se sastoji od dva rezervoara vodonika, gorivne ćelije i elektromotora - u postojeću BMW X5 platformu male proizvodnje. BMW iX5 Hydrogen je već uspešno demonstrirao svoju izuzetnu svakodnevnu upotrebljivost, čak i na vrlo niskim temperaturama, tokom poslednjeg kruga zimskih testiranja u Švedskoj početkom ove godine.

 

U gorivnoj ćeliji se odvija hemijska reakcija između vodonika iz rezervoara i kiseonika iz vazduha. Osim tehnoloških ekvivalenata karakteristika koje se nalaze na SUS motorima, BMW Grupa je takođe razvila posebne vodonikove komponente za svoj novi sistem gorivnih ćelija. To uključuje, na primer, kompresor velike brzine s turbinom i visokonaponsku pumpu rashladnog sredstva. BMW Group nabavlja pojedinačne gorivne ćelije potrebne za proizvodnju BMW-a iX5 Hydrogen od Toyota Motor Corporation (Toyota Mirai). Dve kompanije već dugi niz godina uživaju u partnerstvu koje karakteriše poverenje i sarađuju na pogonskim sistemima gorivnih ćelija od 2013. Sistemi gorivnih ćelija se proizvode u dva glavna koraka. Pojedinačne gorivne ćelije se prvo sastavljaju u sklop gorivnih ćelija. Sledeći korak uključuje montažu svih ostalih komponenti za proizvodnju celovitog sistema gorivnih ćelija.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Da li vodonično pogonjeni automobili nude svetliju budućnost od baterijskih?

 

 

Prodaja baterijskih električnih automobila je u porastu širom Evrope, a sudeći po Global Electric Vehicle Outlook-u, sada ih se više proda za nedelju dana nego što je to bio slučaj tokom čitave 2012. godine. Međutim, uprkos povećanju popularnosti, nestašica ključnih materijala za proizvodnju baterija, uključujući litijum, nikl i kobalt, mogla bi da ugrozi snabdevanje. Tu se nameće pitnje, da li je došlo vreme da se fokusiramo na energiju baziranu na vodoniku?

 

Za razliku od Evrope, gde je veoma mali broj automobila na vodonik prisutan u prodaji, sa tek 228 stanica za punjenje, Azija ulog stavlja na ovu tehnologiju. Japanske vlasti planiraju da imaju 800.000 vodoničnih vozila na putevima do 2030. dok je Kina postavila ambiciozan cilj od milion takvih vozila do 2035. Za očekivati je da se u ovim zemljama spuste troškovi, poveća obim i razvije lanac snabdevanja. Proizvođači automobila takođe ostaju podeljeni, a sa izuzetkom Toyote i Hyundaija, mali je broj onih koji ulažu značajnija sredstva u vodonik. Ipak, nedavno je BMW obnovio svoje interesovanje za ovaj energent, smatrajući ga ravnopravnim baterijskoj tehnologiji. Bavarci planiraju da lansiraju ograničen broj BMW iX5 Hydrogen modela širom sveta počev od kraja ove godine, inicijalno u svrhu testiranja. ''Kao svestran izvor energije, vodonik ima ključnu ulogu na putu ka ostvarivanju klimatske neutralnosti'', rekao je Oliver Cipse, predsednik Upravnog odbora BMW-a. Stellantis grupacija je takođe pokrenula ograničenu proizvodnju komercijalnih vozila na vodonik. Međutim, postoje i oponenti ove tehnologije. Mercedes je u fioku stavio planove vezane za automobile s gorivnim ćelijama, baš kao i Audi.

 

 

EV i PHEV: razlike

Da pojednostavimo, baterijski pogonjeno vozilo pokreće električna energija uskladištena u bateriji, koja se puni putem električne mreže. Sa druge strane, u slučaju vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama, električna energija se proizvodi putem hemijske reakcije u svežnjevima gorivnih ćelija. Ona zatim napaja motore koji pokreću točkove, a jedinu emisiju čini vodena para. Vodonične gorivne ćelije se dopunjavaju na posebno predviđenim stanicama za punjenje. Lepota kod vodoničnih automobila je u tome što možete dopuniti rezervoar kao što to činite u slučaju benzinskih ili dizel vozila, postići sličnu autonomiju, i to sve uz nultu emisiju. Ovde se nameće sledeće pitanje - zašto onda vodonik ima teškoća da se nađe u masovnijoj upotrebi? Ovaj gas uključuje brojne izazove, od niske efikasnosti do visokih troškova.

 

 

Niska efikasnost zbog visokih gubitaka energije

Najčistiji način da se proizvede vodonik je elektroliza, proces prilikom kojeg se koristi električna energija u cilju razdvajanja vode na vodonik i kiseonik. Međutim, ovaj proces iziskuje veliku količinu energije, tako da je efikasnost znatno ispod 100%. Tokom vremena neophodnog da se vodonik dopremi do stanice za punjenje, izgubi se dodatna energija, a čak ako se tranportna faza premosti, troškovi skladištenja takođe nisu niski. Šta kažu procene? Do momenta kada krenete na put i kada se vodonik konvertuje u električnu energiju u automobilu, koristi se tek oko 38% prvobitne količine električne energije.

 

Nerazvijena infrastruktura

Ključni prodajni adut kada je reč o automobilima na vodonik, je taj što se njihovi rezervoari mogu dopuniti za nekoliko minuta, međutim uprkos tome što se radi o najprisutnijem hemijskom elementu u univerzumu, pronalaženje vodonika u formi goriva je trenutno prilično teško. Ovde dolazimo do osnovnog problema vodonika u stilu ''kokoške i jajeta''. Naime, ko će kupovati električne automobile ako nema stanica za punjenje? Sa druge strane, ko će investirati u stanice za punjenje ako nema automobila na gorivne ćelije? Inicijalni investicioni rizik u vezi sa izgradnjom vodonične infrastrukture je daleko viši za pojedinačne kompanije, tako da će hvatanje ukoštac s ovim problemom verovatno zahtevati planiranje i koordinaciju u kojima će učestovati vlade zemalja, industrija i investitori.

 

 

Vodonik je visokozapaljiv

Ovo je opšte poznata činjenica. Pored toga, teško je skladištiti ga, tako da predstavlja bezbednosni rizik u slučaju incidenta. Međutim, proizvođači automobila poput Toyote, insistiraju da je bezbednost automobila na gorivne ćelije istovetna onoj kod konvencionalnih vozila. Japanski proizvođač je proveo dugi niz godina testirajući vodonična vozila u ekstremnim uslovima i temperaturama, da bi osigurao njihovu bezbednu i pouzdanu eksploataciju.

 

Vodonični modeli automobila u opticaju

Dok nova baterijski električna vozila niču kao pečurke posle kiše, na evropskom tržištu imamo samo dva dostupna modela na gorivne ćelije, Hyundai Nexo SUV i Toyotu Mirai. Vozila sa ovom pogonskom tehnologijom nisu samo u startu skupa, već je skupo dopunjavati im rezervoare. Obim troškova u poređenju s punjenjem baterijskih automobila takođe značajno varira od zemlje do zemlje.

 

 

Budućnost?

Žiri još uvek veća u nastojanju da utvrdi da li postoji prostor za obe tehnologije.

Ni BEV vozila nisu bez problema. Skupa su i zahtevaju poprilično vreme za dopunjavanje baterija. Takođe, baterije nisu prihvatljive za velika i teška vozila poput kamiona i radnih mašina, gde gorivne ćelije predstavljaju mnogo bolje rešenje. Pored toga, električna vozila možda ne proizvode emisiju štetnih gasova koji izlaze kroz izduvni sistem, ali recikliranje njihovih komponenti i proizvodnja samih vozila i baterija daje svoj doprinos emisiji ugljenika. To nije sve, jer rudarenje sirovina neophodnih za proizvodnju baterija inicira brojna etička i ekološka pitanja. Međutim, nedostatak vodonične infrastrukture, izazovi vezani za transport ovog goriva i činjenica da je potrebno mnogo više energije da se na koncu pokrene vozilo na gorivne ćelije nego baterijsko, znači da za sada budućnost pripada potonjoj tehnologiji. Da bi vodonik imao šansu u ovom dvoboju, svet mora da proizvodi mnogo veću količinu obnovljive energije, gde bi višak bio uskladišten u formi vodonika. Za sada, te količine su izuzetno male i ne mogu da zadovolje ni industrijsku potražnju, a kamoli zahteve koje nalažu potrebe transporta. U nekoj daljoj budućnosti, stvari bi mogle da se promene, ali je to za sada na dugačkom štapu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Bosch testira kombi-vozila sa gorivnim ćelijama koje vožnju čine ekonomičnijom

 

 

Kombi-vozila brzo isporučuju robu na odredište, poželjno uz pogonski agregat sa nultom emisijom štetnih materija. Međutim, što je relacija duža, a vozilo teže, to električni pogon zasnovan na baterijama brže doseže svoj limit. Tu na scenu stupaju prednosti koje nudi gorivna ćelija. Bosch je opremio dva kombi vozila ovom tehnologijom i započeo ispitivanje na putevima. ''Gorivne ćelije omogućavaju veći domet i kraće vreme punjenja, što vožnju čini ekonomičnijom'', kaže dr Markus Hejn, član Upravnog odbora kompanije Bosch i predsednik poslovnog sektora Mobility Solutions.

''Sa dva kombi-vozila s gorivnim ćelijama u mogućnosti smo da sveobuhvatnije razumemo sistem i pokazali da gorivne ćelije mogu biti prikladno pogonsko rešenje kod lakih komercijalnih vozila.'' Partner na projektu je ABT eLine, koji je projektovao i preobratio vozila zajedno sa firmom Bosch Engineering. Na sajmu IAA Transportation u Hanoveru Bosch je zainteresovanim posetiocima omogućio da na stazi isprobaju probna vozila i tehnologiju gorivnih ćelija.

 

U upotrebi su pretežno komponente kompanije Bosch

Razvojni inženjeri upotrebili su komponente kompanije Bosch u gotovo celom sistemu gorivnih ćelija. Koristi se komplet gorivne ćelije koji se sastoji od niza ćelija (tzv. stek), modula za napajanje anode s ubrizgivačem vodonika i recirkulacionim ventilatorom, elektronskog upravljačkog uređaja, električnog vazdušnog kompresora i komponenata sistema za skladištenje vodonika, čak i većeg broja senzora. Sa tehničke strane, oba vozila počivaju na vozilima dostupnim u slobodnoj prodaji koja se kreću isključivo na električni pogon.

 

Baterije i periferna oprema zamenjene su gorivnom ćelijom, uz pet rezervoara za ukupno 10 kilograma vodonika i malim litijum-jonskim akumulatorom. ''Smeštanje komponenata gorivne ćelije u raspoloživi prostor bio je veliki izazov'', kaže dr Uve Gakštater, predsednik divizije Bosch Powertrain Solutions. Partner ABT eLine prilagodio je rashladni sistem, upravljački sistem vozila i električni sistem. Bosch je projektovao sistem gorivnih ćelija, ugradio ga u vozilo zajedno sa sistemom skladištenja vodonika i razvio je pripadajući upravljački sistem. Nakon neophodnih tehničkih ispitivanja, vozila su dobila zvaničnu dozvolu za upotrebu na putu. Projekat je već omogućio sticanje važnih saznanja: čak i pod opterećenjem, vozila su prelazila do 540 km, a za šest minuta bila su potpuno napunjena gorivom. Zahvaljujući tome, gorivna ćelija ubuduće može biti odličan dodatak električnom pogonu za vozne parkove čija kombi-vozila prelaze veoma duge relacije tokom dana i vraćaju se u sedište uveče.

 

Gorivna ćelija i vodonik spremni za sledeći korak

Prve komponente kompanije Bosch za gorivne ćelije već se nalaze u serijskoj proizvodnji. Međutim, posao ni izbliza nije gotov. ''Potrebno nam je što više podataka iz realnih uslova vožnje kako bismo nastavili s razvojem sistema'', objašnjava Gakštater. Zahvaljujući mogućnosti povezivanja u virtuelnom ''oblaku'', dva probna vozila sada dostavljaju ove podatke u stvarnom vremenu na računare razvojnih inženjera, dopunjujući izmerene vrednosti dobijene na ispitnim stolovima. Uz pomoć ovog znanja, Bosch svojim kupcima može ponuditi komponente koje su ispitane u još ranijoj fazi, kao i sveobuhvatnu podršku u projektovanju sistema. Ipak, neophodni su dodatni koraci kako bi tehnologija gorivnih ćelija napravila proboj. ''Industrija i politika moraju da sarađuju na prevazilaženju prepreka na putu vodoničnim tehnologijama'', upozorava Gakštater. Na primer, razvoj infrastrukture rezervoara i proizvodnja zelenog vodonika u velikim količinama ostaju zadaci koje je moguće rešiti isključivo udruženim snagama.

 

PR saopštenje

[neshaoct 9590]

NamX HUV na sajmu u Parizu

 

 

Startap kompanija NamX je na sajmu u Parizu prikazala koncept svog prvog vozila. U pitanju je HUV model sa pogonom na vodonik, uz obećanje da će njegov domet iznositi do 800 km. Za dizajn je odgovorna kompanija Pininfarina, dok definitivni serijski model na tržište stiže tek 2025. godine. Već sada se zna da će serijski model biti dostupan u dve verzije, pri čemu osnovna verzija ima zadnji pogon i 300KS, najveću brzinu od 200 km/h i ubrzanje do 100 km/h u trajanju od 6.5 sekundi.

 

 

Jaču GTH verziju će odlikovati pogon na sva četiri točka, 550KS, najveća brzina od 250 km/h i ubrzanje do 100 km/h za 4.5 sekundi. Cene za ove modele će se kretati od oko 65.000 do 95.000 evra, u zavisnosti od verzije.

 

 

[neshaoct 9590]

Predsednik BMW-a smatra da će vodonik biti ''najpopularnija stvar za vožnju''

 

 

BMW možda povećava svoju ponudu električnih automobila, dodaje značku ''i'' na sve više i više modela, ali predsednik kompanije ipak smatra da će vodonik postati najpoželjniji izvor pokretačke snage automobila.

 

Predsednik Oliver Zipse je rekao novinarima da je tržište vodonika nekoliko godina iza električne energije, ali da će uskoro postati glavni igrač. ''Nakon električnog automobila, koji postoji već oko 10 godina i brzo raste, sledeći trend biće vodonik'', rekao je Zipse u intervjuu za Bloomberg. ''Kad bude više skalabilan, vodonik će biti najmodernija stvar za vožnju''. BMW je jedan od nekoliko proizvođača automobila koji su bili uključeni u razvoj automobila sa vodonikovim pogonom u poslednje dve decenije, a nedavno je najavio iX5, SUV X5 sa pogonom na vodonik koji će ući u proizvodnju krajem ove godine. Ostali proizvođači koji su važni po pitanju vodonika uključuju Mercedes, Hondu i Toyotu, a japanski par je već stavio u prodaju vozila na gorive ćelije pre nekoliko godina. Ali BMW-ove ambicije za vodonik nisu ograničene na marku BMW i mogle bi da se prošire na druge marke unutar BMW grupe. Govoreći zajedno sa Zipseom u sedištu Rolls-Roycea u Goodwoodu noć pre predstavljanja novog električnog Spectrea, šef britanske luksuzne marke, Torsten Müller-Ötvös, rekao je da je ideja o vodonikovom Rolls-Royceu potpuno ''na mestu''.

 

''Koristiti vodonik? Zašto ne? Ne bih isključio tu opciju'', kaže Müller-Ötvös. ''U grupi postoji uverenje da je ovo možda dugoročna budućnost.'' Ali jedno je Zipseu bilo jasno da ne postoji niti jedan izvor energije koji je toliko savršen da bi trebalo da zaobiđe sve ostale. Električna energija ima smisla u urbanim područjima u razvijenim zemljama gde postoji lak pristup infrastrukturi za punjenje, ali u drugim situacijama vodonik bi mogao da bude bolji. ''Reći da u Velikoj Britaniji oko 2030. ili u Velikoj Britaniji i Evropi 2035. postoji samo jedan pogonski sklop, to je opasna stvar'', rekao je Zipse novinarima. ''Za kupce, za industriju, za zapošljavanje, za klimu, iz svakog ugla s kojeg pogledate, to je opasan put kojim treba ići.''

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Hopium Machina: konkurent za Tesla Model S, napajan vodonikom

 

 

Hopium Machina, luksuzna francuska limuzina sa dva elektromotora od po 270 konja, struju dobija iz vodonikovih gorivih ćelija snage 368 kW, napajanih iz rezervoara vodonika kapaciteta 5 kg i ima ubedljive performanse (5s, 230 km/h) i domet 1.000 km. Hopium Machina, zvuči kao vozilo iz naučno-fantastičnog filma, a trebalo bi da bude ekološki tržišni adut za 2025. sa električnim pogonom 4×4 napajanim strujom iz vodonikovih gorivih ćelija (fuel cell). Iza dinamično dizajnirane limuzine na vodonik stoji start-up iz Francuske na čelu s vozačem na duge staze Olivierom Lombardom.

 

 

Dizajner Félix Godard, prethodno zaposlen u kompanijama Porsche, Tesla i Lucid, uklopio je četvora vrata u mišićavi Gran Turismo oblik. Malo podseća na Tesla Model S, a više na električni model Fisker Karma iz 2011. Pogled iznutra otkriva elegantan i sportski kokpit koji nudi mesta za četiri osobe. Izduženi ekran iza upravljača pritiskom na dugme utapa se u armaturnu ploču, ali ne nestaje u potpunosti.

 

 

Zbog toga unutrašnjost limuzine izgleda napredno (hi-tech), ali i luksuzno. Osećaj prostranosti i užitak vožnje pojačava ogromni panoramski stakleni krov. Mada prvi Hopium Machina neće biti isporučen do kraja 2025., limuzina se već može naručiti u pretprodaji. Cena u pretprodaji je 120.000 evra. Za potrebe proizvodnje, kompanija gradi proizvodni pogon nedaleko od normandijskog grada Vernona (Francuska), koji bi trebalo da bude završen 2024. godine.

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Stellantis će komercijalna vozila na vodonik masovno proizvoditi u Francuskoj

 

 

Grupa Stellantis, nastala spajanjem kompanija PSA i Fiat-Chrysler, planira da pokrene masovnu proizvodnju komercijalnih vozila s pogonom na vodonik u svojoj fabrici u Ordenu na severu Francuske, saopštio je generalni direktor tog proizvođača automobila, Karlos Tavares (Carlos Tavares).

 

 

Uz investiciju od 10 miliona evra koju podržava francuska država, kapacitet te fabrike će 2024. biti 5.000 komercijalnih vozila godišnje opremljenih pogonom na vodonik.

 

 

U fabrici će 2.400 zaposlenih montirati rezervoare, dodatne baterije i gorivu ćeliju. Vozila će se pod brendovima Peugeot, Citroen i Opel prodavati u Nemačkoj i Francuskoj.

 

 

Stellantis je prodao nekoliko desetina modela na vodonik od njihovog lansiranja krajem 2021. godine. Ona se zasad sklapaju u malim serijama u fabrici u Riselshajmu u Nemačkoj. Koštaju više od po 100.000 evra, a mogu da pređu do 400 kilometara pre punjenja vdonikom koje traje nekoliko minuta.

 

 

Fabrika u Ordenu, jedna od tri pogona Stellantisa u Evropi, proizvela je 2021. godine 144.650 vozila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Volkswagen se iznenada vraća vodoniku

 

 

Nemački proizvođač automobila radi na novim gorivim ćelijama koje su navodno mnogo jeftinije od trenutnih na tržištu, omogućujući automobilima na vodonik da pređu do 2.000 km. sa jednim rezervoarom.

 

Volkswagen je nedavno podneo zahtev za registraciju patenta, što predstavlja zaokret u stavu koji Volkswagen inače ima o vodoniku - pomalo pesimističan. U maju 2022. glavni izvršni direktor nemačkog proizvođača Herbert Diess je negirao potencijal vodonika kao izvora energije za električne automobile u tvitu rekavši: ''Pokazano je da automobil na vodonik nije rešenje za problem klime. U saobraćaju je zavladala elektrifikacija. Lažne rasprave su gubljenje vremena. Molim vas, poslušajte nauku''. Iako je novi patent zatražen zajedno sa Volkswagenom, Kraftwerk uverava da ne radi isključivo za marku. ''Bez obzira na proizvođača, cilj nam je da naša tehnologija bude lansirana u serijskom vozilu do 2026. godine. Reč je o seriji od oko 10.000 vozila, raspoređenih kod nekoliko proizvođača automobila'', rekao je Sascha Kühn, izvršni direktor Kraftwerka.

 

Vodonikove gorive ćelije su sposobne da same proizvode električnu energiju, za razliku od načina na koji ogromne baterije električnih automobila akumuliraju električnu energiju koja se oslobađa prema potrebama vozila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

BMW iX5 Hydrogen u ograničenoj proizvodnji

 

 

Nakon opsežne završne faze razvoja, BMW iX5 Hydrogen sa pogonom na vodonične gorive ćelije je krenuo u proizvodnju u Minhenu. Ovaj inovativni SUV se međutim neće proizvoditi u velikim serijama jer će samo mali broj jedinica sići sa proizvodne trake da bi se tokom 2023. koristili kao vozila za demonstraciju. Vozilo raspolaže sa 369KS, a gorivu ćeliju, razvijenu u partnerstvu sa Toyotom, snabdevaju dva rezervoara za skladištenje od 700 bara. Zajedno, rezervoari mogu da prime šest kilograma vodonika.

 

 

BMW je odabrao svoj Minhenski centar za istraživanje i inovacije da napravi iX5, koristeći platforme koje je isporučila kompanijina fabrika u Spartanburgu u SAD. Gotova vozila će posetiti odabrane regione sledećeg proleća da bi reklamirali rešenje za pogon bez emisija. BMW je još ranije obavio testove u blizini Arktičkog kruga. Tačnije, u Arjeplogu u Švedskoj gde BMW Grupa ima centar za zimsko testiranje.

Tehnologija gorivih ćelija garantuje veliki domet bez obzira na vremenske prilike, navodi BMW; za razliku od tradicionalnog električnog vozila, čiji se upotrebni domet uglavnom smanjuje u hladnijim uslovima. Dopunjavanje goriva takođe traje nekoliko minuta, što je ogromna ušteda u odnosu na vreme punjenja većine konvencionalnih električnih vozila. Automobil ima i nove 22-inčne točkove, izmeneni zadnji difuzor, prednje ''bubrege'' sa plavim akcdntima i novu grafiku.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Toyota Hilux H2 Prototype sa gorivim ćelijama

 

 

Vođena rastućom potražnjom kupaca i Toyotinim holističkim pristupom mobilnosti u svim sektorima, kompanija je identifikovala novu priliku na tržištu komercijalnih vozila u smislu ponude proizvoda sa nultom emisijom.

Konzorcijum, na čelu sa Toyota Motor Manufacturing (UK) Ltd. (TMUK) dobiće  sredstva za pokrivanje razvoja Hiluxa sa gorivim ćelijama. U saradnji sa visokokvalifikovanim tehničkim inženjerskim partnerima sa sedištem u Velikoj Britaniji, kao što su Ricardo, ETL, D2H i Thatcham Research, cilj projekta je da usvoji drugu generaciju Toyotinih komponenti gorivih ćelija (koje se koriste u Toyoti Mirai) za transformaciju Hiluxa u vozilo na gorive ćelije. Dok TMUK vodi projekat, tim iz Toyota Motor Europe (TME) R&D će pružiti stručnu tehničku podršku kako bi omogućio timovima sa sedištem u Velikoj Britaniji da izgrade sopstvenu ekspertizu za razvoj sledeće generacije vodoničnog pogona.

 

 

Toyota nije objavila specifikacije Hiluxa H2, ali u Miraiju pogonski sklop proizvodi 185KS i 300 Nm obrtnog momenta. Takođe se očekuje da će Hilux H2 ponuditi 4x4 pogon, za razliku od Miraija koji ima zadnji pogon. Što se tiče dometa vožnje iz tri rezervoara za vodonik, on će najverovatnije biti manji od 647 km (koliko ima Mirai) zbog lošije aerodinamike i težine pick-upa. Prvi prototip vozila biće napravljen na lokaciji TMUK u Burnastonu tokom 2023. Nakon uspešnih rezultata, cilj je priprema za proizvodnju malih serija. Ovaj projekat predstavlja uzbudljivu priliku da se istraži dodatna primena Toyotine tehnologije gorivih ćelija u segmentu vozila koji je ključan za brojne industrijske grupe.

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Toyota Corolla Cross H2 Concept

 

 

Uz ranije najavljeni Hilux H2 Protoype, Toyota je pripremila i koncept Corolla Cross H2 sa pogonom na vodonik.

 

 

Ovaj koncept ima rezervoar za vodonik iz Toyote Mirai limuzine. Međutim, Mirai je vozilo sa gorivim ćelijama koje pretvara vodonik u električnu energiju, dok Corolla Cross H2 Concept koristi konvencionalni motor sa unutrašnjim sagorevanjem prilagođen da radi na vodonik umesto na benzin.

 

 

Motor je 1.6 turbo sa 304KS, pri čemu Corolla Cross H2 Concept ima šestostepeni manuelni menjač. Podaci o performansama nisu saopšteni.

 

 

Toyota još nije objavila kada bi Corolla Cross H2  mogla da uđe u proizvodnju, ali ističe da je ''oko 40%'' na putu stavljanja vozila kao što je H2 Corolla Cross u izložbene salone.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Hyundai će nemačkog proizvođača kamiona snabdevati vodonikovim gorivim ćelijama

 

 

Hyundai će prema trogodišnjem ugovoru isporučiti više od hiljadu vodonikovih sistema gorivih ćelija nemačkom proizvođaču ekološki prihvatljivih vozila Faunu, objavio je Hyundai. Prema sporazumu, Hyundai će isporučiti 1.100 sistema vodonikovih gorivih ćelija za ekološki prihvatljive kamione za smeće i teretne kamione koje će proizvoditi Enginius, filijala nemačkog proizvođača automobila grupe Faun. Faun planira da počne s ugradnjom Hyundaijevih sistema vodonikovih gorivih ćelija od 90 kilovata u kamione za smeće Bluepower i teretne kamione Citypower u drugoj polovini 2023. godine.

 

U januaru 2021. Hyundai je pokrenuo brend u svom sistemu gorivih ćelija, nazvan HTWO. U martu prošle godine grupa je počela da gradi fabriku HTWO sistema vodonikovih gorivih ćelija u Gwangzhou s ciljem početne proizvodnje 6.500 jedinica godišnje, s početkom 2023. godine. Fabrika HTWO Gwangzhou biće u potpunosti u vlasništvu korejske automobilske grupe. Hyundai očekuje daljnji rast potražnje za sistemima vodonikovih gorivih ćelija u Kini, najvećem svetskom automobilskom tržištu, budući da kineska vlada nastoji da osiguri milion vozila s vodonikovim pogonom do 2035. godine. U okviru plana proizvodnje sistema na vodonik, Hyundai namerava da do 2030. proizvede 500 hiljada vozila koje će pokretati vodonik i 700 hiljada sistema vodonikovih gorivih ćelija, kako bi učvrstio vodeći status na globalnom tržištu vozila na vodonik.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

''Sveti gral'' u okviru industrije: dizel motori koji rade na vodonik

 

 

Radi se o novom vodonično-dizelskom hibridnom motoru, od milja poznatom kao „beba broj dva“, koji bi mogao pomoći u dekarbonizaciji nekih od najtežih industrija u Australiji, ali i svetu. Testna platforma je velika, ima sopstvenu prostoriju pored laboratorije i na prvi pogled izgleda kao mnogi drugi veliki motori, ali ispod njegove metalne površine mogla bi da se krije tehnologija koja menja pravila igre. Inženjeri na Univerzitetu Novog Južnog Velsa (UNSW) kažu da su uspešno modifikovali konvencionalni dizel motor u cilju korišćenja mešavine vodonika i male količine nafte, tvrdeći da njihova patentirana tehnologija smanjuje emisiju ugljen-dioksida za više od 85%. Motor je delo profesora Šona Kuka i njegovog tima na Univerzitetskoj školi za mašinstvo i proizvodni inženjering.

 

''Interesovanje za pretvaranje postojećeg dizel motora u motor na vodonik sa čistim sagorevanjem, izuzetno je veliko'', kaže profesor Kuk. Upiti su stigli iz Nemačke, Južne Afrike, Brazila, Japana i Kine. ''Ugrađujemo sistem direktnog ubrizgavanja vodonika u postojeće dizel motore, koji se može primeniti na bilo koji konvencionalni motor'', dodaje on. Ono što njihov sistem čini jedinstvenim, prema profesoru Kuku, jeste način na koji meša vodonik i dizel, a zatim ga uvodi u cilindar motora radi sagorevanja. Za razliku od fosilnih goriva, vodonik ne proizvodi ugljen-dioksid kada se sagoreva, tako da je dugo bio viđen kao ekološki podoban izvor goriva. Oko 90% goriva u UNSW-ovom hibridnom dizel motoru čini vodonik, ali se mora primeniti na pažljivo kalibrisan način. Ako se on ne unese u mešavinu goriva u pravom trenutku, ''stvoriće nešto što je eksplozivno i što će sagoreti ceo sistem'', objašnjava profesor Kuk.

 

On kaže da su studije pokazale da kontrola mešavine vodonika i vazduha unutar cilindra motora može pomoći da se neutrališe štetna emsija azotnih oksida, koja je bila prepreka u komercijalizaciji vodoničnih motora. Istraživački tim iz Sidneja veruje da bi svi dizel kamioni i električna oprema u sektoru rudarstva, transporta i poljoprivrede mogli biti naknadno opremljeni novim hibridnim sistemom za samo nekoliko meseci. Profesor Kuk sumnja da bi ovaj hibridni sklop bio interesantan za automobilsku industriju, gde su električna i hibridna vozila daleko uznapredovala i uveliko zamenjuju dizel automobile. Međutim, on kaže da je australijskoj rudarskoj industriji vrednoj više milijardi dolara potrebno rešenje za svu opremu koja koristi dizel motoru, i to što je pre moguće. ''Imamo toliko dizel generatora, megakamiona i podzemnih mašina. Kako da dekarbonizujemo sve te postojeće dizel motore? Jedan od načina je da ugasimo sve i ubacimo novu tehnologiju, za šta će biti potrebne decenije'', kaže on.

 

Plan je da novi hibridni sistem koristi mešavinu vodonika i dizela ili, u nedostatku vodonika, može da se vrati samo na dizel. Profesor Kuk se nada da će njegova nova generacija motora ući u komercijalnu proizvodnju za dve godine. Tim Bakli, direktor Climate Energy Financea, istraživačkog centra od javnog interesa u Sidneju, veruje da ova tehnologija ima potencijal da ''dramatično transformiše australijsku rudarsku industriju. Uvek postoji element skepticizma u radu koji obavljam, u smislu procenjivanja šta je istinski perspektivno a šta je u suprotnosti sa stvarnošću. S tim u vezi, ovo dostignuće Univerziteta u Novom Južnom Velsu se čini prilično materijalnim. Ako mogu da izvuku projekat, to je ogromna prilika'', kaže on.

 

Australijski tim je u globalnoj trci za razvoj hibridnih dizel-vodoničnih motora. Inženjeri u drugim zemljama rade na svojim konceptima i dizajnu, ali tim iz Sidneja veruje da ima prednost. ''Mislim da imamo napredak u poređenju s većinom drugih istraživačkih grupa u svetu, gde zapravo možemo postići veći procenat korišćenjem vodonika u odnosu na dizel'', objašnjava Sjinlu Liu, student doktorskih studija UNSW iz Kine. ''U pogledu emisije ugljen-dioksida, možemo postići veće smanjenje u poređenju sa drugim metodama. Koncept je dokazan korišćenjem prethodnog motora manjih gabarita. Pokušavamo da implementiramo ovu ideju u veće jedinice, što je više primenljivo industriji.'' Veća verzija, ili UNSW-ova ''beba broj dva'', ima dvostruko veću radnu zapreminu od originalnog prototipa i ima potencijal za ''masivno smanjenje emisije CO2'', kaže profesor Kuk. Vizija je izložena u radu objavljenom u International Journal of Hydrogen Energy.

 

Veliki deo uticaja ovog pronalaska na životnu sredinu zavisiće od toga odakle dolazi vodonik. Dok se male količine ovog gasa izvlače direktno iz zemlje, veći deo se proizvodi u procesu koji emituje CO2. Zeleni vodonik, proizveden korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora za cepanje vode na molekule vodonika i kiseonika pomoću elektrolizera, smatra se pravim odgovorom. Međutim, potrebna tehnologija i električna energija su skupi, tako da se trenutno samo mala količina vodonika proizvodi na ovaj način. Ipak, troškovi će se verovatno smanjiti, a sa obiljem sunčeve svetlosti i vetra, Australija ima mnogo potencijala za proizvodnju obnovljive električne energije, koja bi se jednog dana mogla iskoristiti za proizvodnju veće količine zelenog vodonika. Climate Council, nezavisna organizacija, veruje da održivi vodonik daje Australiji šansu da prekine oslanjanje na fosilna goriva.

 

''Australija je jedan od najvećih svetskih izvoznika uglja i najveći izvoznik tečnog gasa'', napisao je spomenuti savet na brifingu 2021. ''Oba energenta dopinose zagađenju, a Australija za to plaća visoku cenu s ozbiljnijim i sve češćim ekstremnim vremenskim pojavama kao što su požari, toplotni talasi i suše.'' Za sada projekat UNSW-a ostaje u laboratoriji. Ovaj akademski poduhvat zahteva finansijski doprinos spoljnih investicija i praktičan doprinos i znanje rudarskioh kompanija ili proizvođača motora. ''Naša vizija je da prvo utičemo na australijsko rudarstvo, poljoprivredu i građevinsku industriju, a zatim da se preselimo u ostatak sveta kako bismo ostvarili veći uticaj'', kaže profesor Kuk. Australija ima neke od najvećih svetskih kompanija koje se bave resursima i sve su se posvetile agresivnim ciljevima dekarbonizacije. Tehnologija je ključ. ''Ideja mešanja vodonika i dizela unutar već postojećih motora je nešto kao Sveti gral za dekarbonizaciju teške industrije i rudarstva'', dodaje Tim Bakli. On ima ovo egzistencijalno pitanje za inženjere u UNSW-u: ''Mogu li oni to stvarno primeniti u komercijalnom okruženju i replicirati van univerziteta?''

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Volkswagen se neće baviti vodoničnim pogonom, bar ne u ovoj deceniji

 

 

Proizvođači poput Toyote, Hyundaija, BMW-a i Renaulta nastavljaju da investiraju u razvoj automobila koji koriste vodonične gorivne ćelije, odnosno vodonik kao gorivo, uprkos tome što se veći deo automobilske industrije okrenuo isključivo baterijskom pogonu. Ipak, ne može se poreći da izvestan potencijal postoji kada su vodonična vozila u pitanju. Međutim, Volkswagen je jedna od kompanija koja ne vidi smisao u svemu tome, te ne gaji planove vezane za lansiranje nekog serijskog modela s vodoničnim pogonskim sklopom, bar ne u toku ove decenije.

 

Šef Volkswagena, Tomas Šefer, na CES-u u Las Vegasu izjavio je da nemačka kompanija nije zagrejana za vodonik, jer u ovoj soluciji vidi neke nedostatke u poređenju s baterijskom tehnologijom. ''Nije konkurentna, posebno ne u slučaju putničkih automobila. Rezervoari oduzimaju prostor unutar kabine. Možda za komercijalna vozila, ali ne i putnička, tako da ne vidim da bi se tako nešto moglo dogoditi u ovoj dekadi. Ne što se Volkswagena tiče.'' Toyota i BMW su među kompanijama koje najviše ulažu u tehnologiju vodonika. Bavarci su nedavno započeli proizvodnju prototipova BMW-a X5 pogonjenih ovim gasom, dok je japanski gigant skinuo veo sa Corolle Cross H2 Concept, istražujući novu tehnologiju gorivnih ćelija. U međuvremenu, Renault radi na novoj generaciji Mastera, koji po svemu sudeći dobija vodoničnu verziju. Sa druge strane, Volkswagen je fokusiran na BEV strategiju. U Las Vegasu je nemački proizvođač predstavio šestog člana ID porodice u formi ID.7, prve električne limuzine u ponudi. Po Šeferu, Volkswagen uživa u veoma lojalnoj bazi kupaca, s tim što sve veći broj njih želi da se sa konvencionalnih prebaci na električne modele. Volkswagenova globalna prodaja u 2022. bila je slabija za 7%, ali su se električni modeli prodavali dobro. Problem sa nestašicom čipova nije nestao, a kompanija očekuje da će negativan uticaj osetiti i u 2023. Ipak, potražnja je na visokom nivou.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Da li se Renault malo ''preračunao'' sa mogućnostima Scénic Vision vodoničnog hibrida?

 

 

Renaultov koncept vodoničnog automobila je mit koji, čini se treba da bude razjašnjen. Sve se vrti oko MPV/SUV-a iz C segmenta sa relativno malom baterijom (40 kWh) i sistemom za produžavanje autonomije, koji čine gorivne ćelije, i koje (navodno) mogu da dodaju 800 kilometara dometa koristeći gorivnu ćeliju od 15 kW. Ovo zvuči lepo, ali je đavo u detaljima.

U ovom trenutku, kao što znamo, nemamo infrastrukturu za punjenje rezervoara vodonikom. Tokom putovanja ne možete jednostavno doliti gorivo i nastaviti dalje. Ipak, u nekim zemljama postoji upotrebljiva infrastruktura za punjenje električnom energijom, dok je u drugim ona osrednja, kako što se tiče AC punjenja za svakodnevne potrebe, odnosno DC kada se uputite na neki duži put. Dakle, ovaj automobil je najmanje pet, a verovatno deset godina udaljen od realne eksploatacije. U tih pet ili više godina, sa desetinama milijardi u subvencijama, mogli bismo širom Evrope da imamo u povoju infrastrukturu za punjenje vodonikom. U isto vreme, u najvećoj meri podržana od strane finansijskih entiteta, postojaće vrlo upotrebljiva DC mreža za punjenje za one vozače koji putuju električnim automobilima.

 

 

Ovo je vezano isključivo za Evropu jer Renault veći deo svojih vozila inače prodaje na Starom kontinentu, s tim što se deo plasira u Afriku i Latinsku Ameriku. Bilo kakva vodonična infrastruktura velikog obima, potrebna za takvu vrstu automobila, teško da će se formirati u dotičnim regionima. Konceptni automobil o kojem je reč poseduje bateriju od 40 kWh. Za pet godina, za većinu vozača neće biti problem da pune svoja vozila preko noći. Za one koji mogu u svom domaćinstvu da obave punjenje, to se podrazumeva i sada. Na većini obližnjih javnih parkinga, broj punjača će biti adekvatan za većinu korisnika. Ova infrastruktura je pojačana jedinicama za punjenje u šoping centrima i poslovnim zgradama. Za putovanje ka destinacijama bez električne mreže, rešenje se može ogledati u iznajmljivanju velikog dizel SUV-a i par kanistera goriva u prtljažniku.

 

 

Kao što je trenutno opšte poznato, baterija od 40 kWh je više nego dovoljna za svakodnevnu upotrebu (za veliku većinu vozača). Punjenje svakih nekoliko dana ili jednom nedeljno će zadovoljiti njihove potrebe. To 800 kilometara dodatne autonomije uz pomoć skupog vodonika čini opcijom za duga putovanja. Kao što smo spomenuli, dodatna energija dolazi iz gorivne ćelije od 15 kW. Dva od tri vodonična rezervoara od 53 l pod 700 bara, koji obezbeđuju vožnju od 560 kilometara. Sa takvim dometom ne bi trebalo da ste primorani da putujete brzinom od 90 km/h. Na evropskim auto-putevima, uobičajena brzina je oko 120-130 km/h. Da dodamo, naziv ''Scenic'' se odnosi na Renaultov monovolumen srednje veličine, koji bi mogao da evoluira u SUV krosover, što znači da se ne radi o najekonomičnijem karoserijskom stilu. Vodonični rezervoari za 800 kilometara vožnje zahtevaju dosta prostora. Mada se gledano spolja radi o velikom automobilu, on neće biti isto tako velik unutra, što ga ne čini dobrom opcijom za porodična vikend putovanja. Tih 15 kW koji dolaze iz gorivne ćelije je jedva dovoljno za 90 km/h, i to kada je u pitanju izuzetno efikasno vozilo u aerodinamičkom smislu. Ipak, ko zna šta narednih pet godina razvoja električnih pogonskih sklopova mogu da donesu. Možda je to dovoljno za vožnju velikog, natovarenog monovolumena pri brzini od 80 km/h. Za 120 km/h, što je neka normalna brzina na auto-putu, automobil s porodicom, prtljagom i možda krovnim koferom, zahtevaće potrošnju preko 25 kW.

 

Da se posvetimo ne tako komplikovanoj matematici. Pri potrošnji od 10 kW, baterija je prazna nakon četiri časa vožnje. Pri vožnji od 120 km/h, to znači da će biti ispražnjena nakon 515 kilometara, što podrazumeva usporavanje na ispod 90 km/h (nešto energije je potrebno za klima uređaj leti, odnosno grejanje zimi, a upravo u ta dva godišnja doba se najčešće putuje na odmor). Imamo samo 515 kilometara ukupnog dometa, ne dodatnih 800 kilometara. U narednih pet godina, baterijska tehnologija će neminovno uznapredovati. Cene su trenutno visoke zbog toga što je potražnja mnogo veća od snabdevanja, bez obzira da li je reč o sirovinama ili obrađenim materijallima za baterijske ćelije. Ipak, to neće trajati večno. Možda se dotični trend neće mnogo promeniti u sledećih pet godina, ali za deset sigurno hoće. Cene baterija će se vratiti u normalu, prema krivulji troškova tehnologije baterija.

 

Ova krivulja troškova je na snazi najmanje poslednjih 20 godina, s prosečnim padom cena od nešto više od 14% svake godine, praktično prepolovljavajući cene svakih pet godina. Kriva troškova ne obraća pažnju na hemiju, niti je briga da li su u pitanju NMC, LFP, natrijum ili čak nano zamajci unutar crne kutije. Troškovi skladištenja energije po kWh su svake godine sve niži. Oskudica uzrokovana katastrofama ili neuravnoteženošću ponude i potražnje, može poremetiti ovaj trend. Ipak, nakon nekog vremena, cene će se vratiti na normalan nivo. Za deset godina, cena baterijskih ćelija će verovatno biti oko 25 dolara/kWh. Baterija od 100 kWh biće mnogo manja, jeftinija i verovatno ne veće mase od ove konstrukcije koju je predstavio Renault, sa sopstvenom baterijom plus ogromnim rezervoarima vodonika i gorivnom ćelijom. Baterija od 100 kWh će takođe pružiti 515 kilometara dužu vožnju pre nego što se isprazni. Ipak, zaustavljanje za punjenje na svaka 2.5 do 3 sata (320-380 kilometara) dok koristite kupatilo ili toalet i malo se osvežite, pametno je na dugim putovanjima. Samo kada putujete nemačkim auto-putem brzinom većom od 160 km/h, potrebna vam je veća baterija.

 

Sada kada je poslovni slučaj za ovaj vodonični san zaista razotkriven, ono što je ostalo je jednostavno pitanje. Šta sada misle u Renaultu? Ili još bolje, zašto ne razmišljaju u Renaultu?

 

Priredio: Pavle Barta

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Honda započinje proizvodnju novog sistema gorivnih ćelija

 

 

Honda je saopštila da će ove godine početi da proizvodi novi sistem vodoničnih gorivnih ćelija, koji je zajednički razvijen sa General Motorsom, kao i da će postepeno povećavati prodaju tokom ove decenije, u pokušaju da proširi svoje poslovanje u oblasti vodonika. Honda će sredinom ove decenije ciljati na godišnju prodaju od oko 2.000 jedinica novog sistema, saopštila je kompanija, s ciljem da to poveća na 60.000 jedinica godišnje 2030.

 

Japanski proizvođač automobila nastoji da proširi upotrebu svog novog sistema ne samo za sopstvena električna vozila sa gorivnim ćelijama (FCEV), već i za komercijalna vozila kao što su teški kamioni, za stacionarne elektrane, kao i za potrebe građevinskih mašina. Honda će ove godine započeti proizvodnju sistema vodoničnih gorivnih ćelija kroz zajedničko ulaganje sa GM-om, rekao je novinarima viši izvršni direktor Honde, Šinđi Ojama, tokom događaja  održanog u Tokiju. Sa sistemom ''sledeće generacije'', kompanija ima za cilj da više nego udvostruči izdržljivost u poređenju sa starijim sistemom gorivnih ćelija i da smanji troškove za dve trećine. ''Budući da su komercijalna vozila u upotrebi širom sveta, verovatno će doći do njihove elektrifikacije kao i kod putničkih automobila“, rekao je Tecuja Hasebe, generalni direktor Hondinog odeljenja za razvoj poslovanja u oblasti vodonika. To bi verovatno dovelo do divergencije između kamiona koji koriste baterije i onih koji rade na gorivne ćelije'', dodao je on.

 

preuzeto sa - Auto Blog