Zašto u Srbiji puca asfalt?

[neshaoct 9590]

 

Virus fušeraja na auto-putevima širi se Srbijom

 

Virus U1 se iz Uba proširio i na Prosek. Ovo je interna šala među građevincima za pukotine koje su se najpre pojavile na nekorišćenom autoputu Ub-Lajkovac, a potom na autoputu Prosek-Bancarevo, kojim se takođe još nijedan automobil nije provozao. Posle deonice na Koridoru 11, koja se ispočetka gradi u dužini od 2.5 kilometara jer je asfalt popucao zbog ugradnje lošeg materijala, pre nekoliko dana javnost je slučajno saznala da je asfalt oštećen i u dužini od 150 metara na istočnom kraku Koridora 10. Zašto u Srbiji puca asfalt, i to na završenim i još neotvorenim deonicama koridora 10 i 11, kao i ko je za to odgovoran, pitanja su koja se sama nameću.

 

Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, smatra da je nadzorni organ najodgovorniji za pucanje asfalta na Koridoru 10.

''Neznanje i neiskustvo su glavni krivci što se oštećenja pojavljuju na tek izgrađenim autoputevima. Nadzorni organ nije dovoljno stručan. Ovako nešto ne sme da se dešava u 21. veku. Izvođač hoće i da profušeri i da smulja, ali nadzorni organ je taj koji će da ga spreči i da ga natera da radi po projektu i ugradi materijal koji je predviđen'', kaže Ignjatović. On tvrdi da su projekti u redu, da prolaze kroz državnu revizorsku komisiju, ali svi problemi, prema njegovom mišljenju, nastaju na relaciji izvođač radova - nadzorni organ.

 

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, takođe smatra da je propust načinio nadzorni organ, u ovom slučaju španska ''Eptisa''.

''Situacija je identična onoj koja se dogodila na Koridoru 11. Ali niko ne diže toliku frku, jer je deo između Proseka i Bancareva gradila grčka ''Terna'', a Ub-Lajkovac srpske firme, pa je nekako lakše udariti na domaće. Ugrađen je materijal lošeg kvaliteta, a nadzor to nije kontrolisao. Odgovoran je i investitor, ''Koridori Srbije''. Šta su oni radili i ko će da plati sve propuste'' - kaže Rodić i naglašava da su procedure sasvim jasne i dobro se zna ko je za šta zadužen, ali se to često ne poštuje.

 

Zoran Đorđević, direktor konsultantske kuće ''Ju bild'', kaže da mu deluje da se kod nas radi po principu - prekrstimo se i počnimo, pa kako bude. Navodi nekoliko mogućnosti zbog čega asfalt puca. Prva je zbog opterećenja, što ovde nije slučaj, budući da auto-put nije korišćen. Druga je loš kvalitet asfalta. Treća - da neki sloj ispod asfalta nije dobro urađen. Četvrta, problem sa zemljištem za koji niko nije znao da postoji.

''Nisam video kako izgledaju pukotine, ali ako je asfalt pukao na samo 150 metara verovatno je ispod postojao neki sloj zemlje koji ranije nije mogao da bude uočen. Jer, da je reč o loše ugrađenom asfaltu pukotine bi se prostirale na nekoliko kilometara'', smatra Đorđević. On kaže da, ukoliko se ispostavi da je reč o ugradnji lošeg materijala, štetu pokriva izvođač radova, jer je on položio garanciju za dobro izvršenje posla. A ako se ispostavi da je problem sa zemljištem na koji niko nije računao, rizik snosi investitor. Đorđević podseća da je garantni rok za autoputeve 2 godine, a za mostove 10 godina.

 

Zanimljivo je da su ''Južne vesti'' početkom ove nedelje objavile da između železničkog i mosta na Nišavi, nedaleko od ulaska na istočni krak Koridora 10 kod Proseka, zakrpe vijugaju preko popucalog asfalta. Skinute su i zaštitne ograde. Tek potom su ''Koridori Srbije'', koji imaju ulogu investitora na Koridoru 10, saopštili da su se između Proseka i Bancareva još u junu prošle godine pojavile pukotine i grčka ''Terna'' je 5. februara počela da popravlja tih 150 metara autoputa. Investitor i nadzorni organ naložili su izvođaču da obavi istraživanje i da predlog za popravku puta. ''Terna'' je to i učinila, angažujući Institut za puteve. Od ''Koridora Srbije'' i ''Eptise'' potom su dobili instrukciju da zamene celokupni nasip i urade ponovo sve slojeve kolovozne konstrukcije. Ovaj deo puta zvanično je završen još 2016, ali vozila njime ne prolaze jer nisu završeni planirani tuneli. ''Koridori Srbije'' obećavaju da će sve biti završeno do puštanja cele deonice u saobraćaj.

Slično je bilo i na deonici autoputa Ub-Lajkovac, koja je sagrađena 2014. godine, ali se zbog pukotina na asfaltu 2.5 kilometra auto-puta gradi ispočetka. Zbog toga kasni i otvaranje već završenih deonica između Uba i Ljiga, a ministarka Zorana Mihajlović je pre dva dana rekla da nije zadovoljna kako napreduju ti naknadni radovi. Njeno ministarstvo je podnelo krivične prijave protiv izvođača ''Planuma'' i ''Puteva Užice'' zbog upotrebe lošeg materijala, ugradnje gline i drugih propusta u radu. Tu su uočeni i propusti investitora, nepostojanje nadzornog organa nekoliko meseci, potpisani veliki broj aneksa za naknadne radove i niz nepravilnosti.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[dach@ 4904]

Sve je jasno onaj koji kontroliše izgradnju uzima lovu,kad buše put uzima se otisak i lepo se vidi šta je sve ugradjeno 

[YUgisa 2528]

Jeste, samo sto obicno izvodjac kaze nadzornom organu dodji vamo, evo tu busi, tu je dobro. I onda ponekad zaborave to da zakrpe kad su busili, pa ja sad recimo u ulici imam krater precnika od oko metar koji svake godine postaje sve veci, to se kao nesto krpi dva puta godisnje. 300m dalje ne mozes se objasniti sa "strucnjacima" da iako je sahta niza od "glavnog" puta, moja ulica je niza od sahte nekih 10cm u duzini nekih 20m od samog odvoda i naravno isto posle svake zime dodje do raspada asfalta koji isto krpe stalno. Ali strucnjaci dodju pa mere pad i tamte vamte umesto da uzmu kisobran pa da dodju po kisi da vide gde ide voda. Kad je provala oblaka ne moze se peske izaci iz ulice posto voda stoji od ograde do ograde. Ja sam isto ispred svoje kuce morao da pravim odvod posto na povrsini od nekih 30-40 kvadrata je isto znala da stoji voda i da propada asfalt sto je prestalo nakon sto sam napravio odvod. Kazu kod komsije preko je nize i ne treba sahta kod mene ali ne uzimaju u obzir da je put na "dve vode". Jos veca fora je sto kod komsije preko je sahta vise postavljena od njegovog prilaza u dvoriste, tako da mu se sva voda sliva u dvoriste sa njegovog dela ulice...

 

I onda ministarka dolazi tu da mi otvara deo "nove" obilaznice koja je bila izgradjena jos pre 2 decenije, propala od nekoriscenja jer nisu hteli da dozvole koriscenje izgradjenog dela pa navukli jedan sloj asfalta preko i sad odjednom novo izgradjeno.

[Djuk85 2984]

Kod mene su pred izbore asfaltirali celu ulicu...otvaraju se rupe uveliko...

 

[kreator 287]

Nemci kad prave auto put stave pola metra armiranog betona pa tek onda asfalt..Lično sam video kad su skidali slojeve starog puta..Kod nas se nasipa malo rizle i odma asfaltira..

Nema nikakvu podlogu..Putevi koji su kvalitetno rađeni imaju čvrstu podlogu..Druga stvar je zadržavanje vode..Nema odvoda kad se skupi voda pa onda ispuca..

Sad imaju foru da stave rizlu na ivice puta kada rade..Koju prva jača kiša spere..Kod mene u kraju put koji su presvukli prošle godine je ispucao .Kvalitet je nula bodova.

[bit 936]

To je Hitler pravio

 

 

 

[YUgisa 2528]

Ko i onaj deo izmedju Backe Topole i Srbobrana, mogli bi da presvuku asfaltom i da uzivaju, nego je jos uvek taj beton ali sad ga vec naceo zub vremena.

[Ivan 17573]

Pretpostavljam da je to ista prica kao sto je do skoro bila deonica preko Banstola (stari put za Novi Sad)? Krajem 30-ih godina proslog veka uradjen je put od granice do Subotice i dalje do Novog Sada i Zemuna, u betonskim plocama. Jeste da je deo istorije i deonica kojom su prolazili prvi automobili u Srbiji, ali taj deo preko Banstola je bio uzasan, davno sam prolazio pre sredjivanja. Nedavno je renoviran, presvucen asfaltni sloj, bas sam jesenas isao na izlet do Sremskih Karlovaca, skroz OK.

Mali off, mozda nekome bude interesantno - par fotki izgradnje i izlivanja tih betonskih ploca, pre skoro 80 godina:

 

   

 

 

Edited February 26, 2019 by Ivan

[Stilisa 313]

Osecam da su bolje tad izvukli beton nego sad sto su uradili oko tramvajskih sina u ovim silnim rekonstrukcijama

 

[totti 13160]

U Beču npr, sve oko šina je iz betonskih ploča i kad rade rekonstrukciju, samo menjaju te ploče. Pritom, saobraćaj se normalno odvija.

 

[Ivan 17573]

To je tek posebna prica... Mislim da su u najgorem stanju prelazi preko tramvajskih sina dole oko stajge, Cara Dusana, NBG bulevari kod OTC i Holiday Inn-a, ima toga prilicno... Pogotovo mi je kriticno tamo gde se vozi iole vecim brzinama, a moras da usporis do nivoa debilizma da ne raskupusas auto. I pogotovo ko vozi neku vecu felnu i nizi profil guma.

 

 

Edited February 26, 2019 by Ivan

[bit 936]

Tako su rađeni veći stari bulevari u Ns, ispod asvalta su betonske ploče poprečno u odnosu na put, a ispod sve instalacije, voda, kanalizacija, grejanje. Pa kad neka ploča važe 1cm to tutnji samo tako, iako je asfalt preko, pogotovo noću kad gradski prevoz prazan leti po ulicama.

 

[Djuk85 2984]

Putevi Srbije

 

[alfini0507 1653]

Jel "Prvorodjeni" presekao crvenu vrpcu za ovo?

 

[Zvezdo 967]

Pa naravno!

Sve sa dvorskom svitom i za svaki slučaj koja desetina autobusa punih tapšača sa sve transparentima ljubavi i podrške!

[totti 13160]

On 2/26/2019 at 10:56 AM, totti said:

U Beču npr, sve oko šina je iz betonskih ploča i kad rade rekonstrukciju, samo menjaju te ploče. Pritom, saobraćaj se normalno odvija.
 

 

 

[neshaoct 9590]

Betonski putevi protiv asfaltnih: Koji su bolji i bezbedniji?

 

 

Nedavno se pojavila vest da će Britanci sve svoje betonske autoputeve zameniti asfaltnim. Proces će biti izuzetno skup jer skidanje betonske podloge i postavljanje asfaltne nije jednostavan posao. Jedan od glavnih motiva za promenu je povećana buka za koju su zaslužni betonski autoputevi. Materijal je mnogo čvršći i ne apsorbuje zvuk kao asfalt. Koje su još razlike između ova dva tipa?

 

Betonski autoputevi su izdržljiviji nego asfaltni. Oni zahtevaju mnogo manje popravki tokom godina korišćenja i bolje podnose ekstremne vremenske uslove. Održavanje asfaltnih puteva je međutim mnogo jednostavnije, odnosno krpljenje rupa i svih anomalija je moguće. Curenje ulja ne oštećuje betonske puteve - asfaltne oštećuje. Betonski putevi su skuplji, a i potrebno je više vremena za njihovu izgradnju. Sneg i led se brže otapaju na asfaltnim putevima. Na kraju, asfaltni putevi su bezbedniji jer omogućavaju bolje prianjanje, dok su betonski putevi klizaviji.

 

preuzeto sa - Auto Blog