BMW 503 / BMW 507

[neshaoct 9592]

Predivni BMW 503 iz 1957. godine

 

 

Kompanija BMW nikada nije želela da dozvoli suparničkom Mercedesu da preuzme svu slavu. Shodno tome, kasnih pedesetih godina, nakon što je uvideo uspeh arhineprijatelja i njihovog modela 300 SL, Bavarci su, zajedno sa njihovim američkim ogrankom započeli kreiranje i distribuciju veoma stilskog i luksuznog kabrioleta iz svog dvorišta.

 

 

Proizvođač je tada izašao na tržište sa dve ideje i postavilo ih je u svoje proizvodne pogone. Jedan od ovih modela bio je 507, za koga znamo da je predstavljao inspiraciju za sledeću liniju Z8 modela koja je usledila kasnije, a drugi je bio manje poznati 503 automobil. Automobil baziran na 501 i 502 serijama sedan automobila, 503 linija bila je manje sportska od dvoseda 507 serije, ali u drugu ruku daleko elegantnija. Poslednja od njih dolazi u kupe ili kabriolet varijanti, zajedno sa prvobitnim mekanim krovom na sklapanje i njegovim mehanizmom.

 

 

Na nesreću, ni 503 ni 507 nisu bili prilično uspešni, u komercijalnom smislu. U poređenju sa više od 3.000 modela 300 SL automobila koje je kompanija Mercedes proizvela, BMW je kreirao svega 252 primerka svog 507 roadster modela i 413 jedinica 503 serije pomešanih kupe i kabriolet varijanti.

 

 

Dobra strana svega, jeste što je ovaj BMW do dana današnjeg jedna od najređih mašina kompanije, a ovaj primerak koji vidite je još ređi. Ovo je samo jedan od 18 primeraka koji su kreirani sa aluminijumskom karoserijom za američko tržište i definitivno je izdržao test vremena, sa svojom klasičnom lepotom koja kombinuje nemački inženjering i italijanski dizajn. Kada je osvojio nagradu u svojoj klasi na Amelia Island Concours d’Elegance događaju i poneo titulu najboljeg klasika Santa Fe Concorso festivala, ovaj kabrio model sa zadnjom vučom sada putuje u aukcijsku kuću Bonhams radi organizovanja prodaje koja će se održati u Kaliforniji tokom Monterey nedelje automobilizma.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

Edited October 13, 2022 by neshaoct
update

[neshaoct 9592]

BMW 503 Cabriolet - Restauracija istorije

 

 

Gospodin Predrag Obradović i njegova BMW kolekcija sportskih kupea je nešto što ne traži više nikakvo posebno predstavljanje. O njegovoj kolekciji i pojedinim automobilima pisali smo već u nekoliko navrata, a sada mu se vraćamo specijalnim povodom. 35 godina nakon kupovine i nakon više od decenije rada na njemu, gospodin Obradović je završio kompletnu restauraciju jednog istorijski, tehnički i kulturološki važnog primerka kompanije kojoj se okrenuo još u mladosti - BMW 503 kabriolet! Tim povodom je upriličio svečano predstavljanje automobila tokom kog nas je poveo na put istorije ove marke.

 

 

Kompanija BMW osnovana je 1917. godine kao fabrika avionskih motora i do završetka Prvog svetskog rata funkcionisala je kao takva. Obzirom da im je nakon rata zabranjena proizvodnja vojne opreme, prešli su na proizvodnju motocikala, pa se 1923. godine pojavio prvi čuveni bokser motor. Već 1928. godine kada su se malo oporavili, kupili su fabriku Dixie sa istoka Nemačke i započeli licenciranu proizvodnju automobila po uzoru na Austin 7 koji se u Nemačkoj prodavao kao BMW Dixie. Već početkom tridesetih godina prošlog veka BMW je započeo sopstvenu gamu automobila sa svojim motorima, te su već krajem tridesetih dogurali do povećeg broja modela koji su uključivali 303, 309, 315, 319, 321, 326, 327, 328 i 335 limuzinu sa 3500 kubika šestocilindričnog motora. Zapravo većina njih su imali šestocilindrične motore, ali zapremine od 2000 kubika. Među njima su se svakako najviše istakli legendarni 327 i 328 koji su harali trkačkim stazama tog vremena.

 

 

Od početka Drugog svetskog rata proizvodnja je nažalost svedena na minimum, odnosno pravljena je vojna oprema i motocikli K75 sa 750 kubika sa prikolicom za potrebe vojske. Krajem rata fabrike u Ajzenahu i Minhenu bile su pratkično skoro kompletno uništene, a zatečena oprema konfiskovana. Međutim, zahvaljujući odanim radnicima deo tehničke dokumentacije i te opreme je u poslednjem trenutku spašen što je omogućilo da se proizvodnja automobila nastavi u fabrici u Ajzenahu, koji je tada pripadao sovjetskoj okupacionoj zoni. Pored dokumentacije i dela opreme, u jednom sačuvanom magacinu zatečeno je i dovoljno delova da se nastavi proizvodnja modela 321 i 327 što je trajalo do početka pedesetih kada im je matična fabrika zabranila da koriste ime BMW. Ono je tada promenjeno u EMV sa sličnim logoom, a ta fabrika je poznata i po tome što je u njoj kasnije proizvođen automobil marke Wartburg.

 

 

U Minhenu, matična fabrika se u posleratnoj Nemačkoj mučila da dobije dozvolu za proizvodnju automobila, pa su tako isprva nastavili manufakturu motocikala. Za početak, tu je bio model R250 koji se proizvodio od 1948. godine, a automobile su nastavili tek 1952. Iako su posleratne godine bile teške za veći deo stanovništva, BMW se odlučio da odmah proizvodi luksuzne automobile. Prvi je bio model 501 sa tradicionalnim šestocilindričnim motorom zapremine 2000 kubika i 60 konja, što se pokazalo kao slabo, pa je kasnije pojačan na 72 konjske snage, ali ni to nije bilo dovoljno. Dve godine kasnije razvijen je osmocilindrični agregat sa aluminijumskim blokom i glavama koji je ubačen u tada novi model 502.

 

 

Obzirom na sportsku tradiciju koju su ustoličili pre Drugog svetskog rata, od nastavka proizvodnje se razmišljalo o uvođenju nekih kupea, kabrioleta ili roadstera u proizvodnu liniju, a tokom tog razmišljanja pojavio se izvesni Maks Hofman, trgovac sportskih automobila iz Njujorka koji je iz Beča pobegao u Ameriku pre rata. On je bio poznati zastupnik najznačajnijih proizvođača evropskih sportskih automobla i tada je pregovarao da to postane i za BMW u SAD. Predložio je kompaniji da razvije dva sportska modela, jedan kabriolet/kupe i jedan roadster, te je za to predložio već tada etabliranog dizajnera nemačkog porekla Albrehta Grafa fon Gerca. BMW je prihvatio tu ponudu i za nepunih godinu dana prva dva automobila, 503 Coupe i čuveni 507 izloženi su na sajmu u Frankfurtu 1955. godine. Plan je bio da se ta dva modela u većoj seriji plasiraju u Americi, ali obzirom na visok kvalitet i tradiciju kojom je BMW proizvodio te automobile, imali su problem sa konkurentnošću. Primera radi, Chervolet Corvette koji je bio tadašnji konkurent u klasi ali ne i po kvalitetu, koštao je 8.500 dolara, dok su BMW modeli imali proizvoljnu cenu od 19.000 tadašnjih američkih dolara. Tada je došlo do problema u ovom dogovoru.

 

 

Maks Hofman je obećavao da će naručiti veću seriju ali je oklevao, te je na kraju ovaj plan propao. BMW nije mogao da uvede ove modele u automatizovanu serijsku proizvodnju za evropsko tržište već su nastavili njihovu ručnu izradu koja je na kraju rezultirala sa 412 komada primerka 503 i tek 242 primerka modela 507. To su u tom trenutku bili najskuplji i najluksuzniji automobili u Nemačkoj, 503 je čak bio skuplji od Mercedesa 300 SL Gullwing. Njihova proizvodnja trajala je negde do kraja pedesetih godina, kada su shvatili da više ne mogu da podnose finansijske gubitke pravljene na svakom proizvedenom primerku. Ručni rad i zacrtani kvalitet je nešto što je i gospodin Obradović sam iskusio tokom restauracije njegovih modela 503, posebno kabriolet verzije.

 

 

Predrag se na kraju osvrnuo i na njegov 503 Cabriolet iz 1959. godine i njegovu restauraciju:

''Kratak istorijat je takav da je naša draga komunistička vlast 1959. godine odlučila da u ime partizanskog generala Jefta Šašića kupi dva automobila marke BMW 503, što je za mene misterija, a za Nemce još veća. Jer kada sam neke delove nabavljao u Nemačkoj, oni ne mogu da shvate otkud ti automobili u tadašnjoj Jugoslaviji i sadašnjoj Srbiji. To su stvarno bili najskuplji i najluksuzniji automobili, pa je pravo pitanje kakvo je obrazovanje i tehničku i opštu kulturu imao taj Jefto Šašić, i kako je uopšte došao do ideje da se naruče baš ova dva automobila, to je meni misterija.

 

Uglavnom, ti su automobili kupljeni za potrebe vojne policije i maršalata, za specijalne namene pratnje važnih ličnosti koji su išli ispred kolone kao čistači. Oni su korišćeni do kraja šezdesetih godina kada su povučeni iz opticaja, pa su 1972. izloženi na prodaju na vojnom otpadu. Ja sam tada bio mladi inženjer sa skromnom platom i cena ovog auta je bila preko 20 mojih mesečnih zarada. Tamo sam dolazio samo, kako se kaže, da mastim staklo. Ali, uz Božiju pomoć i moju upornost, uspeo sam da kupim oba automobila iz druge ruke jer sam sve vreme pratio gde su se kretali. Nažalost, njihovi drugi vlasnici su bili prilično tehnički neobrazovani, upropastili su oba motora.

 

Crni Coupe je restauriran pre desetak i više godina i to je bila delimična restauracija. Ovaj kabriolet sa druge strane je restauriran bukvalno do šrafa, ne postoji šraf na njemu koji nije urađen. Uspeo sam da postignem da sve na autu bude originalno, dakle nema nijednog dela koji je sa nekog drugog modela. Motor u njemu je 3200 kubika i 140 konja, pa je uz dva dvostruka Zenit karburatora i sa radnim prenosima u diferencijalu postizao brzine od 190 do 200 km/h što je za to vreme bio vasionski brod''.

 

Kratak istorijat ovog automobila Peđa je završio konstatacijom da je BMW 503 u kabriolet verziji danas veliki raritet jer ih je sačuvano tek nekoliko desetina od 139 primeraka napravljenih sa pokretnim krovom.

 

Autor teksta i fotografija: Miloš Nikodijević

Pogledajte sve fotografije klikom na link izvora.

 

preuzeto sa - autoslavia.com

[neshaoct 9592]

Zaboravljeni BMW 507 iz 1957. prodat za 2.3 miliona dolara 

 

 

BMW 507 je između 1956. i 1959. proizveden u samo 252 primerka, a jedan vrlo posebni 507 je prodat na aukciji za mnogo novca. 507 je najskuplji BMW-ov klasični automobil, verovatno zbog prelepog oblika kojeg je dizajnirao Albreht Graf Gerc, ili možda zbog činjenice da je i sam ''kralj'' Elvis Presli vozio jedan, kao i Alen Delon. Redak primerak BMW-ove glamurozne perjanice sportskog automobila iz 50-ih, Series II Roadster iz 1957. bio je skriven u garaži u Filadelfiji više od četiri decenije.

 

 

Na Bonhams Audrain Concours aukciji je nedavno prodat za 2.315 miliona dolara, što je bio vrh aukcije. Po ovoj ceni bi trebalo da bude besprekoran primerak sa najboljom ocenom, ali u ovom slučaju, posebna istorija je očigledno presudila. Ovaj 507 je bio u vlasništvu jednog čoveka 43 godine, a kupio ga je prodavčev otac 1979. godine.

 

 

Neuobičajeno za tako glamurozan automobil, 507 je odvezen pravo u skromnu garažu, gde je ostao više od 40 godina, bez da je napustio garažu (samo je povremeno paljen). Nije ni čudo što je ovaj ''barn find'' izazvao pometnju u Međunarodnoj teniskoj kući slavnih u Njuportu, gde je Bonhams, kao aukcijski partner Audrain Newport Concoursa & Motor Weeka, organizovao aukciju. Eric Minoff, viši stručnjak iz Bonhams US Collector Carsa, koji je pronašao i poslao BMW, rekao je: ''Ovaj automobil je bio nalaz iz snova. Zaista je neverovatno da je tako važan sportski automobil mogao da bude skriven u šupi više od 40 godina. Bio je suštinski 'barn find' - a ovaj 507 predstavlja veliku priliku za svog novog vlasnika''.

 

preuzeto sa - Auto Blog