Na crno radi 65 odsto auto-servisa

[neshaoct 9591]

 

Prema grubim procenama, više od 65 odsto servisa za automobile u Srbiji radi nelegalno. U garažama i adaptiranim prostorijama majstori rade bez ikakvih obaveza prema državi. Prema klijentima - usluga na reč, a kad popravite automobil u ovakvom servisu, čak i kada je reč o majstoru koji vam godinama održava vozilo, popravka je bez garancije i računa. Delove nabavljaju u veleprodajama koje im prodaju delove za gotovinu, bez fakture, ispod tezge, brzom poštom (svima je u interesu da zarade, pa i veleprodaje zatvaraju oči pred svežim novčanicama). Preporuka Komisije za zaštitu konkurencije, koja je nedavno objavila izveštaj i opomenula legalne proizvođače, distributere i ovlašćene servisere da pregledaju ugovore, jer u njima ima klauzula koje mogu dovesti do povrede konkurencije - uz ovakve podatke - zvuči kao promašena tema. Svi koji su dobili obaveštenje od antimonopolske komisije pozdravljaju ovu akciju, ali tvrde da ugovorima ništa ne nedostaje. I ono što bi bilo ''za prismotru'', jedini je način da se zaštite od nelojalne konkurencije, budući da država nije u stanju da ih zaštiti.

 

Popravka na reč

Zamena kvačila na Puntu kod lokalnog majstora bez registrovane radnje košta 150 evra (100 delovi i pedeset ''ruke''). Ista popravka u registrovanom servisu košta 21.000 dinara. Skuplja je samo usluga, jer ona kod ovih drugih staje 9.750 dinara. Za razliku od prvog majstora gde dobija uslugu ''na reč'', u legalnom servisu kupac, osim računa, stiče i pravo na garanciju do tri godine.

Predrag Gordić, predsednik Nezavisnog udruženja ''Auto-servisi Srbije'', koje okuplja oko 140 registrovanih servisa, kaže za ''Politiku'' da ne postoji grana privrede koja je opterećena kao ova. ''Sastajali smo se sa nadležnim inspekcijama i ukazivali na ovaj problem. U poslednjih nekoliko godina su čak i oni servisi koji su plaćali paušalni porez, shvativši da ovi koji rade na divlje nemaju nikakve probleme i da ih niko ne kontroliše, masovno odjavljivali radnje i nastavljali da rade na crno. Sve ukazuje na to da država nema model da to reši'' - kaže Gordić.

 

Šta je Komisija za zaštitu konkurencije na ovom delu tržišta pronašla?

Analizirani su ugovori više proizvođača i uvoznika, sa ovlašćenim distributerima i serviserima i to kako velikih, tako i malih, kako bi stekli potpunu sliku ovog tržišta. Zaključili su da bi pojedine odredbe ugovora mogle da se smatraju restriktivnim posebno kada je reč o cenama i ograničenjima za dilere da za sve popravke van garantnog roka koriste samo delove proizvođača, koje nabavljaju isključivo od njih. Serviseri kažu da su posle upozorenja komisije proverili ugovore i da se ne slažu sa time da ima spornih klauzula budući da rade transparentno i da postoji mogućnost provere. I oni kažu da je veliki problem nelojalna konkurencija sa kojom ne mogu da se izbore. ''U auto-industriji ne postoji direktna sprega između proizvođača, prodavaca i prodavaca delova, u kojima se narušava konkurencija nauštrb potrošača. Nema tog proizvođača koji će prodavcu reći vozilo ili delove ćete prodavati po toj ceni. Teritorijalno ograničenje takođe ne postoji. Postoji u smislu da nećete otvarati deset prodajnih mesta u jednom gradu jer ćete konkurisati jedni drugima'' - kaže Milan Vukasović, predsednik Asocijacije uvoznika novih automobila i delova pri PKS. Prema njegovom mišljenju, veći problem je sivo tržište sa kojim ne mogu da se izbore, ne samo oni nego svi koji rade legalno, koji plaćaju dažbine državi i podložni su kontrolama. Veliki je problem i niži standard u Srbiji, pa se vozači zbog nižih cena opredeljuju za neovlašćene servise. ''Kod nas ljudi kupe dobar auto, ali neće da ga održavaju. U redu je da kupuju neke nefunkcionalne delove poput branika, odbojnika, ali one delove koji su funkcionalni, to je već problem koji može da ugrozi i bezbednost'' - kaže Vukasović. Nelojalna konkurencija su im auto-delovi koji stižu iz Turske i Kine, ali na tržištu ima i delova koje proizvode renomirani proizvođači, ali za takozvanu drugu ili treću ugradnju. Kako objašnjava najveći problem su državni organi koji potpuno neartikulisano dozvoljavaju uvoz takvih delova.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[Irena HGT 2139]

Legalni auto-serviseri prelaze u sivu zonu

 

 

Kako piše Politika, na tržištu više od polovine servisa radi na crno i država na to ne reaguje, pa se oni koji posluju legalno pridružuju nelojalnoj konkurenciji. Posle 30 godina koliko je potpuno legalno vodio posao u auto-servisu, jedan vlasnik koji je kontaktirao našu redakciju poverio nam se da je odlučio da pređe u sivu zonu. Otpustio je radnike, smanjio obaveze prema državi i nastavio da radi. Legalno obavlja samo poslove za mušterije koje dolaze sa zahtevom da im se popravi vozilo i izda račun zbog naplate štete od osiguravajuće kuće ili u slučaju kada to od njih zahtevaju firme, jer je reč o službenim vozilima.

Svi ostali poslovi, tvrdi,  rade se na crno, a bivše zaposlene angažuju po potrebi. Na ovo je, kaže, bio prinuđen, jer je postalo besmisleno raditi legalno posao koji više od polovine konkurencije radi na crno. Oprema za rad je skupa i nema načina da je isplati, a posla je sve manje, jer lavovski deo popravki obavlja se u malim neregistrovanim servisima u kojima su i cene usluga jeftinije za minimum 20 odsto koliko uštede na neplaćenom PDV-u.

 

– Nejasno je kako država dozvoljava da gubi ovoliki novac u sivoj zoni i da ne reaguje na naša upozorenja i anonimna pisma koja smo do sada slali. Nije nam odgovorila ni NBS od koje smo tražili objašnjenje zašto osiguravajuće kuće više ne traže račune na osnovu kojih plaćaju štetu od auto-osiguranja. To je do pre dve godine bilo uobičajeno i mi smo imali više posla – kaže naš sagovornik koji se osvrnuo na tekst koji je „Politika” objavila početkom leta, a koji upravo govori o tome da je na tržištu i danas oko 65 odsto servisa koji rade na crno. Naš sagovornik tvrdi da se sav materijal na tržištu, delovi, boje, lakovi, gume i sve ostalo može kupiti bez PDV-a, i to čak i u veleprodajama koje snabdevaju auto-servise. Računi se ne izdaju i niko to ne kontroliše i ne sankcioniše. Delovi se prodaju za gotovinu, bez fakture, ispod tezge, brzom poštom (svima je u interesu da zarade, pa i veleprodaje zatvaraju oči pred svežim novčanicama).

Iako to nije glavni problem, naš sagovornik tvrdi da je sivo tržište uzelo maha u poslednje dve godine, od kada se vlasnici vozila koji naplaćuju štetu od osiguravajućih kuća odlučuju za naplatu štete sporazumno i za novac koji dobiju na tekući račun od njih niko ne traži račune za popravku.

Vodeći se nižim cenama i šansom da uštede neki dinar od naplaćene štete, mnogi automobile popravljaju u nelegalnim servisima i kupuju delove na crno. Sve to vodi u još veću neuređenost ovog dela tržišta na kome je sve teže raditi legalno. U Srbiji danas ima oko 2,4 miliona registrovanih vozila. Samo „Dunav osiguranje”, koje drži 33 odsto tržišta, ima oko 30.000 šteta od auto-odgovornosti godišnje. Na nivou cele Srbije u toku godine beleži se 120.000 šteta. – Osiguravači imaju uticaj samo kod kasko osiguranja, a to je kod nas mali broj, Dunav koji ima milion osiguranih vozila od auto- odgovornosti nema ni 30.000 kasko osiguranih – kaže naš sagovornik iz „Dunav osiguranja”. U osiguravajućim kućama kažu da oštećeni posle naplate štete od osiguravača, prema Zakonu o obligacionim odnosima, imaju pravo da upravljaju svojim novcem kako žele. Oni ne mogu, tvrde, da utiču na to kako će upravljati svojom imovinom.

 

– Kada je reč o naknadi štete, ona se utvrđuje na dva načina – po računu popravke i po sporazumu između osiguravača i oštećenog lica. Kada se isplaćuje po sporazumu to podrazumeva i određena popuštanja i jedne i druge strane. Osiguravači u tom slučaju priznaju neku prosečnu cenu rada koja za konkretan posao važi na tržištu, a kada su u pitanju rezervni delovi, oni ih umanjuju za cenu PDV-a (jer nije bilo prometa) – kaže za „Politiku” Rade Badža, pravnik „Dunav osiguranja. On objašnjava da se na ovaj način dolazi do kompromisnog rešenja”. Kada oštećeni dobije novac njegovo je pravo šta će da uradi – da li će otići kod ovlašćenog servisa ili nekog majstora koji radi na crno, da li će ugraditi polovne ili nove delove. Naravno da negoduju oni koji rade legalno i imaju servise koji plaćaju sve dažbine. Često i oni sami rade u legalnim servisima, pa predlože strankama da dođu kod njih privatno – kaže Badža.

Ukoliko se oštećeni i osiguravajuća kuća ne dogovore o sporazumnoj isplati štete, onda se ide u spor i završava na sudu, što je treća mogućnost naplate štete.

Prema njegovim rečima, u zapadnoj Evropi je to još komfornije rešeno. Osiguravači imaju kompjuterske sisteme koji konstatuju štetu i na osnovu evrotaksa ili drugog sistema utvrđivanja vrednosti isplate štetu. Ni oni više ne vode računa šta će oštećeni da radi sa vozilom. Pristao je na restituciju u novcu, ali ako ne želi da mu se šteta isplati na ovaj način, onda ima i  mogućnost da popravlja automobil u ovlašćenom servisu sa kojim osiguravač ima potpisan ugovor. Problem vlasnika servisa koji rade legalno jeste što su mnogo uložili u opremu i plaćaju obaveze, a nelojalna konkurencija im kvari posao, kako kažu osiguravači, a to nema nikakve veze sa njihovim načinom isplate štete. U Srbiji danas ima oko 2,4 miliona registrovanih vozila. Samo „Dunav osiguranje”, koje drži 33 odsto tržišta, ima oko 30.000 šteta od auto-odgovornosti godišnje. Na nivou cele Srbije u toku godine beleži se 120.000 šteta.

 

– Osiguravači imaju uticaj samo kod kasko osiguranja, a to je kod nas mali broj, Dunav koji ima milion osiguranih vozila od auto-odgovornosti nema ni 30.000 kasko osiguranih – kaže naš sagovornik iz „Dunav osiguranja”. Da stvar nije baš takva kako pominju vlasnici auto-servisa, pokazuje i podatak da je na tržištu Srbije dosta vozila kupljenih na lizing ili kredit, a ona su u obavezi da tokom trajanja kredita budu kasko osigurani i da ih popravljaju u ovlašćenim servisima kako ne bi gubili garanciju. Drugi je problem što su naši ljudi snalažljivi i uspevaju da organizuju popravke jeftinije nego što i osiguravači mogu da procene. Tako se dešava da štetu procenjenu na 1.800 evra, sporazumno sa osiguravajućom kućom naplate 1.000, a automobil preko svojih „kombinacija” poprave za 300. Ostatak stave u džep. Naš sagovornik iz sive zone pita – a ko kontroliše vozilo koje na takav način ponovo odlazi u saobraćaj i ugrožava i sebe i druge učesnike u saobraćaju?

 

preuzeto sa - Auto Blog