Manila 3. put: Ovaj put se pogodio nacionalni praznik, Dan heroja 29.08., tako da sam imao produženi vikend. Naravno, prvobitna ideja je bila da se ode negde tri dana na plažu jer "more je provod, more su koke" ali od nas pet, svelo se na nas dvojicu koji bi išli, nismo se ni organizovali i tako da nije bilo ništa od toga. Alternativa je bila hodanje po molovima jer Filipinci nemaju alternativu već samo mol, mol i mol. Koga god sam pitao gde da idemo bilo je idi u ovaj ili onaj mol tu je super. Tako da sam subotu proveo u najvećem molu u Aziji (Mall of Asia je bio najveći na svetu do pre godinu dana ili tako nešto), nedelju u OceanPark-u i ponedeljak u SM Mega Mall-u (po radnjama i pešačkoj ruti je veći od MoA jer je na 5 nivoa, ali MoA zauzima veću površinu). SM Mega Mall je meni fascinantan zato što kroz njega prolazi ono što bi mi zvali autoput a ovde je to samo lokalna saobraćajnica sa 3 trake u svakom smeru i sa isključenjem za pristup molu i parkingu. Ovaj mol ima 1 nivo ispod nivoa zemlje, prizemlje je podeljeno tom ulicom na levi i desni deo, a ostala 3 sprata su iznad puta i povezuju prizemni deo. Podatak sa wiki je da je ovaj mol konstruisan 1989. a otvaranje bilo 1991. I upravo sam konstatovao da mi tada ni Rodić nismo imali, ali smo imali dobru mrežu C marketa i Robne kuće Beograd     Inače dokaz koliko su Filipinci nekalibrisani (da ne upotrebljavam neke teže reči) je red za buffet, tj. all you can eat. Ali da krenemo od subote...   Subota je bio dan za odlazak u MoA, vožnja na panorami MoA Eye i razgledanje mola. Nekako smo kasno krenuli, umesto oko 11, krenuli smo negde oko 4 popodne. Naravno, u saobraćaju gužva, vozili smo se nekih 45-50 min 12-13 km. Vožnja Uberom za koji smo svi napravili nalog tek sada pa je prva vožnja smanjena za 200 pezosa, tako da nas je u tom pravcu vožnja izašla 40 pezosa (skoro 100 din, 1 PHP=2,4 RSD). Nije mi samo jasno zašto postoje razlike u ceni za istu rutu, tipa jedan pravac je bio 240 PHP, povratni je bio 178 PHP. Nije to taxi vožnja pa da kuca taksimetar, već mi cena bude unapred poznata i odstupanje od toga na kraju izađe par pezosa (2%-3%). Elem, prvo smo posetili panoramu MoA Eye, vožnja traje 12 minuta i košta 150 PHP. Meni je bilo ok, samo što su im stakla prljava  Po molu, radnje kao radnje, uglavnom sam se zadržavao u Cyber zoni i oko sportske opreme. Patike za mene nemaju jer su im svi brojevi do 48, a i ovako se retko šta moglo probrati. Jurio sam bluetooth slučalice, ali su preskupe za moj ukus, tj ne daje mi se 30-40 EUR za neke obične slušalice. Jedino što je jeftinije nego kod nas je odeća u noname buticima koja je ok kvaliteta, tipa majice, košulje i sl po ceni od 100-500 PHP.    Drugi dan je bila poseta OceanPark-u i Rizal parku, centralnom parku gde se održavaju proslave. Ulaznice na akciji sa tipa 1500-3000 PHP spuštene na 480-1000 PHP. Tu je bila dobra postavka sa gmizavcima i insektima, meduze, Oceanarium (gde su iz nekog razloga bile i slatkovodne ribe), šou sa fokama (fantastično), postavka SF filmova (Gospodara Prstenova, Hobit, Igra prestola, Ratovi zvezda, Avengers...), ptice, Antarctica, FishSpa, maženje ajkula (koje nije bilo dostupno popodne).  Prva postavka Creepy Crawles je o gmizavcima i insektima. Uglavnom sa tražio Stick inesekta, bilo je tarantula, malih šarenih žaba od kojih su domoroci pravili otrovne strele, dosta različitih vrsta guštera, škorpije i par zmija. Dalje su sledile meduze koje su fantastične. U toj prostoriji je tako bilo opuštajuće, mada je svetlost koju su puštali u akvarijum malo smetala kad se promeni na crveno. Zatim smo otišli među svet filmova. Postavka onako, za moj ukus plastična. Red za slikanje u Železnom prestolu je bio pola h čekanja, likovi iz Hobita/Gospodara prstenova su onako, kinesko-plastični. U celom tom delu sam bio prilično razočaran, možda sam očekivao previše. Kad se setim da sam bio u Stokholmu u Muzeju tehnike i kakve su postavke tamo bile, ovo je totalno razočarenje. Ali nisam mogao da odolim slici kod Stormtroopera, dok su drugi čekali da se slikaju u plastičnom Železnom prestolu.  Nakon toga smo uleteli na šou sa fokama. Ovo je bilo očekivano dobro i simpatično. Zadnji put sam bio na tako nečem negde s početka 90tih na Tašu sa roditeljima kad su bili i delfini. Nakon foka smo stali u red da čekamo Penguin talk show. Tu je bila gužva i čekali smo pola h da uđemo a predstave su na 45min-1h. Moj komentar je bio "Pazi sad unutra 2 Filipinca u odelu pingvina se glupiraju na filipinskom a mi čekamo ovde u redu očekujući pinvine". Tek kad smo ušli smo shvatili šta je to. Ako se neko seća teletabisa, to je izmislilo smešno, crtani i zabavu za ovo. Na platnu veličine 2,5x2,5m sa projektora se emituje slika 1x1m, ukrivo. Neki nacrtani pingvin sa glupim forama. Nas četvorica je izletelo odatle posle 2 minuta. Naš protest je osetio onaj na ulazu što nas nije upozorio da ovako nešto ubija sive ćelije. Gledao nas je bledo i verovatno kroz nas...  Onda smo obišli Oceanarium. Stavrno dosta slatkovodnih riba koje se retko viđaju. Sećam se da sam neke "pecao" na PS1 na obalama Jangcekjanga i Hoanghoa. One primerke od pola tone  Što se morskih riba tiče, opravdale su očekivanja. Pored tuna, ajkula, raža bilo je i onih koralnih ribica, moruna, tuna, jegulja... Na kraju ove izložbe došao je na red fish spa. Pogled na red od pola h nas je odbio na trenutak, a pogled na bazen sa ribicama oko koga sedi 30 Filipinaca nas je potpuno odgovorio od toga. Nastavak puta je bio nazvan Back to Home ili tako nekako gde se prođe kroz prostorije gde su pumpe, gde se sprema hrana, gde je mrestilište. To je mogao biti interesantan deo ali... Treba uključiti mozak i napraviti zanimljivo ljudima. Ovako to je bilo par prostorija sa cevima i akvarijumima gde je smrdelo na crknutu ribu.  Dođosmo i do Antarctica dela. Naša ulaznica nije pokrivala taj deo, doplata je bila 250 PHP. I još jedno razočaranje. Prvo prostorija gde je smešteno tipa 7 pingvina koje je moguće videti kroz prljavo staklo, a sledeće prostorija je Deda Mrazova kuća sa jednim delom gde pada sneg kroz plafon. I njihovo oduševljenje... I poslednja egzibicija tog dana su ptice. Izlazimo napolje, sve ograđeno mrežom sa spoljne strane, a između nas i ptica ništa. A pod ptice mislim jedna te ista vrsta orla (aka Oro) na sve strane, blago drogirane da ne napadaju ove što šetaju okolo. Meni je to ok koncept ali nije to to. Nedelja se završila šetnjom u Rizal parku, velikom parku koji ima tribine, veliku fontanu i dosta zelenila. Da nije tako toplo bilo bi prijatno. Jedna grupa me je pitala da se slikamo zbog visine. Za njih je 2m nedostižno.   Ponedeljak je služio da utrošimo vreme do utorka i radnog dana. Za to je poslužio obližnji Megamall. Tu što bih napomenuo je da smo hteli ići u buffet na večeru, all you can eat za nekih 900 PHP. Došli smo oko 5 do restorana da vidimo da uđemo. Rekli su nam da večera počinje u 6, a već je bilo 20tak ljudi koji čekaju u desnom redu. Prošetasmo još sat i dođosmo oko 6 gore i stadosmo u levi red jer smo tako naleteli. Nakon 20tak min red se nije pomerio i ode kolega da vidi šta se dešava. U tom levom redu je bilo cca 70tak ljudi, a možda malo više u desnom. Dobili smo odgovor da je levi red za one sa rezervacijama a desni kada ovi završe sa rezervacijama. Naravno da smo kao svi normalni odustali i otišli u Burger King.   Eto... Dobra stvar ovog vikenda je da smo u proseku prelazili po 13000 koraka po aplikaciji