Istorija automobilizma u Srbiji / Jugoslaviji

[neshaoct 9770]

Opel Astra F slavi 30. rođendan

 

 

Opel Astra je 1991. nasledila tradiciju pionirskih inovacija u segmentu kompaktnih automobila i učinila ih dostupnim široj javnosti, nakon što je u penziju poslat - Opel Kadett. Nova Astra je u to doba, a pričamo o 1991. postala ambasador promena marke Opel, prenoseći važne poruke proizvođača automobila u spoljašnji svet.

Kad je Opel Astra 1991. godine imala svetsku premijeru, svet je bio u promenjivom stanju. Nova generacija Opelovog kompaktnog modela je potpuno utelovila duh promena. Stekla je novo ime - Astra, ali i bogatstvo novorazvijenih sigurnosnih sistema, zatezača pojaseva na prednjim sedištima. Interno poznata kao Astra F, takođe se fokusirala na ekološku kompatibilnost, sa visokim nivoom recikliranja koja je učinila veliki korak prema zatvaranju petlje u sirovinama. Kupci su se slivali u prodajne salone. Sa Opelovom proizvodnjom od 4.13 miliona jedinica između 1991. i 1997. godine, Astra F je najprodavaniji model Opela do sada.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9770]

 VreleGume: 1987. Opel Kadett E Sedan

 

Danas u Srbiji teško da postoji cenovno pristupačniji i pouzdaniji oldtajmer:

 

 

[neshaoct 9770]

Prvi automobil zabrujao ulicama Beograda 1903. godine

 

 

Prvi automobil u srpsku prestonicu stigao je vozom iz Beča u aprilu 1903. godine. Automobil je izgledao kao kočija sa baldahinom, model ''neseldorfer'', a zbog zvuka koji je ispuštao, mnogi su bežali od njega glavom bez obzira. Jedinstvenu kolekciju od čak 57 oldtajmera, možete videti samo na jednoj adresi u Beogradu - u ulici Majke Jevrosime 30. Svi automobili su u voznom stanju i predstavljaju kolekciju Bratislava Brace Petkovića, koji je iz ljubavi prema automobilima počeo da ih sakuplja još u mladosti, navodi RTS.

 

''On je tim svojim hobijem počeo da se bavi još u srednjoj školi. Prvi automobil u njegovoj kolekciji je zeleni Ford model T koji je on uzeo od svog komšije. Trampio je neke gramofonske ploče nekog predratnog pevača, Mijata Mijatovića'', otkriva Bogdan Petković, sin Bratislava Petkovića i direktor Muzeja automobila. Nekada je stare automobile vlasnik mogao da kupi i za kilogram kafe. A neki od njih bili su deo naše kinematografije. U filmu Maratonci trče počasni krug našli su se modeli Ford T i Aero, što je još jedan pokazatelj njihove neprocenjive vrednosti. ''Imaju istorijsku vrednost. Mi ovde u Muzeju imamo nekoliko automobila koji su bili u voznom parku Josipa Broza Tita. Imamo jedan automobil koji je bio u voznom parku kralja Aleksandra, u njegovoj rezidenciji u Miločeru. Takođe, sređujemo i automobil premijera Đinđića'', dodaje Petković.

 

Od svih modela koji se nalaze u ovom Muzeju automobila, najveću vrednost ima Mercedes 300C iz 1955. godine. Ukupno u svetu ovakvih ima manje od 50, pa je čuvati ovakav prostor ozbiljan zadatak. ''Dosta je odgovorno. Mnogi posetioci hteli bi da uđu u automobil. S obzirom na to da su postavke jako vredne, da je teško naći delove za njih, ne praktikujemo da ulaze unutra'', navodi Marinko Jandrić, čuvar u Muzeju. Pored prvih tablica i saobraćajnih dozvola, autentičan izgled stare auto-mehaničarske radionice privlači posebnu pažnju posetilaca, koji su najčešće stranci.

 

''Ima različitih posetilaca i različitih interesovanja. Na našu sreću, a nadam se i na sreću posetilaca, automobil dosta objedinjuje čitav taj spektar različitih fenomena od tehničkih, do društvenih, kulturnih i tako dalje. Koje ćemo se svakako truditi da što više prikazujemo beogradskoj publici'', naglašava Marko Miljković, istoričar i kustos Muzeja automobila. Svaki od ovih automobila ima svoju vrednost na nivou retkosti i priče o vremenu iz kog potiče. Zato će svakog vikenda, od 16. aprila biti organizovani tematski obilasci Muzeja automobila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9770]

 Autoklub: Prvi hrvatski automobil iz 1980-ih - Kwađi CR3

 

Tačno 30 godina je prošlo od kada je 1992. godine (proizveden 80-tih) ovaj auto ugledao svetlost dana u tadašnjem auto-magazinu Auto Klub. Spektakularno dizajnirana samogradnja koju su vlastitim rukama i znanjem u Ivanić Gradu napravili entuzijasti Ivica Đukec i Vladimir Kruh-Vuk.

Zgodni coupe napravljen je od stakloplastike sa pozadi smeštenim benzincem 3.0 V6 iz Renaulta 30 TS. Evo ga opet u Ivanić Gradu, tek registrovan i spreman za vožnju zahvaljujući njegovom novom vlasniku - Tomislavu Sekuliću:

 

 

[OMP 4588]

bez obzira na godine auto mi je prilicno ruzan,  ajde sve i nekako ali kad vidim ove retrovizore koji su nakaceni kao sa neba da su pali i tu ostali stvarno ne kontam, pa kad su se toliko mucili oko svega mogli su i to da rese malo bolje a ne da nakace prve koje su nasli i ovako vrljavo postave.

[neshaoct 9770]

 VreleGume: 1970. VW 1200

 

Ova Buba ima 1.2 bokser motor sa vazdušnim hlađenjem koji daje 34KS/88Nm, 35 sekundi joj treba do ''stotke'', maksimalna brzina je 120 km/h:

 

 

[neshaoct 9770]

 EmisijaSAT: Spašavamo kolekciju vozila iz Muzeja automobila!

 

Kao što smo obećali donosimo vam informacije iz prve ruke šta se dešava sa kolekcijom automobila koja se nalazila u Muzeju u Beogradu nakon što je on prinudno iseljen iz zgrade u kojoj se nalazio.

Pogledajte i poslušajte gde će biti vozila, šta će sa njima dešavati i koja je sudbina vrednih i retkih starovremenski automobila ali i čitavog istorijskog i tehnološkog nasleđa koje je zamalo u potpunosti nestalo.  

 

 

 

Muzej automobila postaje zaseban muzej u okviru Muzeja nauke i tehnike

 

 

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković održala je danas sastanak sa direktorom Muzeja automobila Beograd Bogdanom Petkovićem i naslednicima, kao i sa direktorom Muzeja nauke i tehnike Zoranom Levićem, na kojem je dogovoreno da Muzej automobila postane zaseban muzej u okviru Muzeja nauke i tehnike, kao matičnog muzeja za očuvanje naučnotehničkih kulturnih dobara.

 

U cilju realizacije ovog dogovora, sledeće sedmice Ministarstvo kulture, Muzej automobila i Muzej nauke i tehnike potpisaće sporazum. Ministarstvo kulture je na sebe preuzelo obavezu da finansira delatnost Muzeja automobila, a ministarka kulture i direktori Muzeja automobila i Muzeja nauke i tehnike u bliskoj saradnji radiće na pronalaženju najboljeg rešenja za objedinjeni smeštaj zbirke Bratislava Petkovića, kao i ostale muzejske građe, čiji je popis u toku. Kako je želja direktora Muzeja i članova porodice Petković da Muzej bude u nadležnosti Republike Srbije, Ministarstvo kulture predložiće Vladi da donese takvu odluku nakon potpisivanja ugovora. Ministarstvo kulture sa dva muzeja ulaže napore u cilju pronalaska rešenja za trajni izlagački prostor za očuvanje i izlaganje očima javnosti ove vredne i značajne zbirke. Muzej nauke i tehnike, nakon dostavljenog popisa, izdaće i rešenje o utvrđivanju zbirke za kulturno dobro, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[italiano 939]

Yugo Florida, reklama iz 1988.

 

https://www.instagram.com/reel/DH89_DSCVSC/?igsh=ZW1pMDM3ZmQ3Nmdl

 

U vremenima kada su automobili još uvek mirisali na radnički entuzijazam i inženjersku odvažnost, kada su snovi nastajali u fabrikama, rodila se Florida. Bila je to poslednja velika nada jedne zemlje koja je verovala u sebe, u svoje ljude, u svoje ideje.

U Kragujevcu, srcu jugoslovenske auto-industrije, sredinom osamdesetih okupila se ekipa inženjera sa jednim ciljem – da stvore automobil koji će stati rame uz rame s evropskim rivalima. Koristeći Fiatove pogone i viziju velikog Đorđeta Đuđara, nastala je Florida, sa modernim linijama, prostranom unutrašnjošću i aerodinamičnim koeficijentom otpora od 0.32 – za ono vreme pravo čudo.

Prvi serijski primerci sišli su sa proizvodnih traka 2. oktobra 1988. godine. Ime je dobila po Floridi, američkoj saveznoj državi, kao omaž uspehu koji je Zastava već ostvarila na američkom tržištu sa modelom Yugo. U periodu od 1985. do 1991. godine, 145.511 američkih vozača izabralo je mali jugoslovenski automobil, pa su i za Floridu postojali snovi o uspehu.

Dok su se planovi kovali i nade rasle, zemlja se raspadala. Građanski rat i sankcije srušili su mogućnost da Florida zasija preko okeana. Umesto da krstari američkim autoputevima, ostala je da prevozi porodice širom Balkana, po magistralama koje su nekada povezivale jednu veliku zemlju.

Bila je automobil koji su vozači voleli i koga su mehaničari psovali. Delovi su bili retki, proizvodnja nesigurna, ali i pored svih mana, Florida je imala dušu. Ona je bila više od pukog prevoznog sredstva – bila je simbol jednog vremena, simbol industrije koja je želela da ostavi trag.

Godine 2000. doživela je osveženje kroz model Florida In, koji je doneo moderniji izgled i snažnije motore, ali duh originala nikada nije mogao biti ponovljen. Njena proizvodnja trajala je sve do 2008. godine, kada je zauvek napustila montažne linije.

Danas je retko viđamo na putevima. One koje su preživele bore se sa godinama, rđom i zaboravom, ali onima koji su odrasli uz nju, ona je zvuk jutarnjeg paljenja motora, miris sedišta užarenih na letnjem suncu, ona je melodija radija, u kasetofonu dok se putuje prema moru

 

Stevan Aleksić

 

Edited April 4, 2025 by Ivan
Dodat IG tekst

[Ivan 25187]

Jugoslavija je imala 5 fabrika automobila?