10 najvećih svetskih automobilskih tržišta

[neshaoct 9591]

Merkel upozorila Trampa na opasnost od ''trgovinskog rata''

 

 

Kako prenosi Beta, nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je američkog predsednika Donalda Trampa na opasnost od ''trgovinskog rata''. Merkel je upozorila na pretnje ukoliko SAD konkretizuju pretnje o uvođenju takse na uvoz stranih automobila. SAD su već izazvale ''trgovinski spor'' posle uvođenja takse na uvoz čelika i alumunijuma ali bi mogle da ''izazovu pravi trgovinski rat'' sa porezom na uvoz automobila, rekla je nemačka kancelarka u govoru u parlamentu. Evropska unija je uvela carine od 25 odsto na niz američkih proizvoda od putera od kikirikija, do burbona, farmerki i motocikala, kao odgovor na to što su SAD uvele takse od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum iz EU.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Amerikanci ponudili Daimleru, Volkswagenu i BMW-u ''nulte'' carinske stope

 

 

Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel je rekao direktorima Daimlera, Volkswagena i BMW-a da će američki predsednik Donald Tramp prestati da preti carinama na uvoz automobila iz Evropske unije ako Brisel ukine carine na američke automobile, piše nemački list ''Handselsblatt''. Handelsblatt piše da su na sastanku koji je održan u sredu u američkoj ambasadi u Berlinu bili prisutni direktori nemačkih automobilskih industrija Dieter Zetsche iz Daimlera, BMW-ov Harald Krüger i Volkswagenov Herbert Diess.

 

U Daimleru i Volkswagenu nisu želeli da komentarišu tu informaciju dok u BMW-u nisu odmah bili dostupni za komentar. Predstanica nemačkog ministarstva privrede je takođe odbila da komentariše izveštaj, ističući da su pitanja vezana za trgovinski spor sa SAD-om u nadležnosti Evropske komisije koja zastupa članice EU-a. Izveštaj je odbila da komentariše i predstavnica Evropske komisije, uz najavu da će predsednik EK Žan-Klod Junker razgovarati s američkim predsednikom o trgovini u Vašingtonu krajem jula. ''To će biti prilika za raspravu o mnogim pitanjima od zajedničkog interesa, posebno vezano za trgovinu'', rekla je predstavnica Komisije.

Američki predsednik je prošle nedelje zapretio uvođenjem 20% carine na uvoz svih automobila sklopljenih u EU. Trenutno SAD naplaćuje 2.5 posto carina na uvoz automobila, kao i 25 posto na uvoz kamiona. EU naplaćuje carine od 10 posto na uvoz automobila iz SAD-a. Početkom juna SAD su uvele 25-postotne carine na uvoz čelika i 10-postotne na uvoz aluminijuma, koje su obuhvatile i partnere EU, Kanadu i Meksiko, ukinuvši izuzeća aktivirana u martu. EU je reagovo uvođenjem carina na uvoz niza američkih proizvoda, uključujući proizvode od čelika i aluminijuma, poljoprivredne proizvode poput slatkog kukuruza i kikirikija, kao i burbon, farmerke i motocikle. Trampove protekcionističke trgovinske mere, usmerene, između ostalog, i na kineski uvoz, pojačale su strah od opšteg i dugotrajnog trgovinskog rata koji bi mogao da naškodi svetskoj ekonomiji, napominje Reuters.

 

Angela Merkel bi podržala pregovore o smanjenju tarifa Evropske unije na uvoz američkih automobila

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da bi podržala pregovore o smanjenju tarifa Evropske unije na uvoz američkih automobila. Ona je prokomentarisala ponudu Vašingtona da SAD odustanu od pretnji o uvođenju nameta na evropske automobile u zamenu za ustupke. Merkelova je rekla da bi bilo kakva mera takve vrste iziskivala da Evropska unija, osim za Sjedinjene Države, smanji tarife i na automobile uvezene iz drugih zemalja, jer u suprotnom taj plan ne bi bio u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. ''Kada želimo da pregovaramo o tarifama, recimo na automobile, potreban nam je zajednički evropski stav, i na tome i dalje radimo'', rekla je Merkelova. ''Bila bih spremna da podržim pregovore o smanjenju tarifa, ali to nećemo moći da uradimo samo sa Sjedinjenim Američkim Državama'', dodala je nemačka kancelarka.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Sindikat Hyundaija upozorava da bi povećanje carina na automobile ugrozilo radna mesta u SAD

 

 

Kako prenosi Tanjug, sindikat radnika Hjundaija upozorio je danas da bi oštro povećanje carina na automobile, koje razmatra Vašington, moglo da košta Amerikance na desetine hiljada radnih mesta, i izrazio zabrinutost za globalnu auto industriju zbog rasplamsavanja trgovinskih sukoba između SAD i drugih zemalja. Sindikalci u najvećoj južnokorejskoj auto kompaniji navode u saopštenju da će, ukoliko američki predsednik Donald Tramp uvede carine od 25 odsto na automobile, to pogoditi prodaju Hiundaija u SAD i ugroziti oko 20.000 radnih mesta u njihovoj fabrici u Alabami. Ova sindikalna organizacija, koja broji 51.000 članova u Južnoj Koreji, podseća da u njihovim ugovorima sa Hiundai Motorom postoji klauzula kojom je garantovano da će kompanija prvo zatvarati fabrike u inostranstvu pre zatvaranja svojih pogona u Južnoj Koreji u slučaju da restrukturiranje postane neizbežno.

 

''Ako izvoz automobila iz Južne Koreje u SAD bude blokiran i prodaja bude ugrožena, američka fabrika u Alabami, koja posluje od maja 2005. godine, mogla bi da bude prva koja će biti zatvorena, što znači da je oko 20.000 američkih radnika u riziku da dobije otkaz'', piše u saopštenju. Sindikat je dodao da očekuje da će Južna Koreja biti izuzeta od tarifa na automobile. U saopštenju se takođe navodi sa su južnokorejski proizvođači motornih vozila već bili kažnjeni prilikom ponovnih pregovora o bilateralnom trgovinskom sporazumu sa SAD-om. Seul i Vašington su se dogovorili tada da se odloži ukidanje tarifa na korejske pikap kamione za još 20 godina, što je mera koja je izazvala nezadovoljstvo auto industrije, ali je, sa druge strane Južna Koreja dobila izuzeće od američkih tarifa na uvozni čelik.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Tramp ponovo zapretio Evropljanima

 

 

Američki predsednik, Donald Tramp, ponovo je zapretio Evropskoj uniji sa carinama na uvoz automobila, ukoliko ovaj blok ne bude igrao fer trgovinsku igru. Tramp je ponovio svoj stav da EU ne tretira pošteno SAD u oblasti trgovine, ugrožavajući na taj način američke farmere. ''To će se promeniti, a ja mislim da ćemo i biti svedoci toga jer 25. jula oni dolaze da započnu pregovore sa mnom. Videćemo'', rekao je Tramp na konferenciji za medije na kraju sastanka sa NATO liderima. ''Ukoliko oni ne budu pregovarali sa dobrim namerama, mi ćemo uraditi ono što moramo sa milionima automobila koje ulaze u našu zemlju sa praktično nultom carinom, odnosno sa minimalnim troškom… Smatram da bi to bio veoma efektan način za pregovore ali ja ne pregovaram, samo želim pošten odnos prema SAD'', citirao je Rojters američkog predsednika. On je stigao u Veliku Britaniju 12. jula, u posetu označenu kao radno putovanje a ne zvanična poseta državi. Nije razgovarao sa predstavnicima medija koji su ga sačekali na aerodromu, a helikopterom je prebačen u novu američku ambasadu u Londonu.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Američke vlasti traže od proizvođača automobila da dostave poslovne tajne

 

 

Američki departman za trgovinu je zatražio od proizvođača automobila da otkriju neke od striktno čuvanih tajni, kao deo istrage u vezi sa tim da li su carine na uvoz automobila i komponenti neophodne u smislu zaštite nacionalne sigurnosti. Upitnik na 34 stranice iz Biroa za industriju i bezbednost je poslat u centrale nekoliko proizvođača automobila ovog meseca. Cilj je dobijanje osetljivih podataka u vezi sa finasijama kompanija, fabrikama, lancima nabavke, kao i drugim temama.

 

''Širina i dubina ovog zahteva je invazivna, zahteva ogromne količine poverljivih vlasničkih i poslovnih podataka iz globalnih operacija, a sve zbog navodne nacionalne bezbednosti'', rekla je Glorija Bergkvist, portparolka Alijanse automobilskih proizvođača, koja zastupa nekoliko kompanija koje su dobile upitnik. Među njima su General Motors, Toyota Motor i Volkswagen grupa. ''Iskreno, ovo je zapanjujuće od administracije posevećene tome da udalji vlasti od biznisa'', rekla je Bergkvistova. Na naslovnoj stranici ankete stoji da su primaoci po zakonu dužni da odgovore na upitnik, a oni koji to ne urade, mogu dobiti do godinu dana zatvora i novčanu kaznu od 10.000 dolara. Predstavnik Departmana za trgovinu nije bio dostupan za komentar.

Dotični upitnik je deo istrage započete u maju, povodom toga da li uvoz automobila i delova ugrožava nacionalnu bezbednost SAD. Istraga se sprovodi u okviru retko korišćenog zakona o trgovini iz šezdesetih godina, kojeg je predsednik Donald Tramp iskoristio ranije u toku godine, da bi uveo carine na uvoz čelika i aluminijuma. ''Postoje dokazi koji sugerišu da, već decenijama, uvoz iz inostranstva potkopava domaću automobilsku industriju'', rekao je Vilbur Ros, sekretar za trgovinu, pred početak istrage. ''Departman za trgovinu će sprovesti temeljnu, poštenu i transparentnu istragu u vezi sa tim da li uvoz slabi našu unutrašnju ekonomiju i da li može da ugrozi nacionalnu bezbednost.'' Proizvođači automobila i delova su u podnescima upozorili Departman za trgovinu da bi implementacija carina mogla da ugrozi njihovo poslovanje, delom zbog prekidanja lanaca nabavke, što bi kao posledicu imalo povećavanje troškova za potrošače. Prema paragrafu 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962., Ros je od februara pokrenuo istragu i formirao preporuke za Trampa, koji je zapretio carinama od 25 odsto na uvoz automobila.

 

Upitnik Departmana za trgovinu je od kompanija zatražio odavanje osetljivih podataka, mimo onih informacija koje su kompletirane u podnescima za Američku komisiju za berzu i hartije od vrednosti. Trampova administracija želi te podatke, koji otkrivaju koliko svaka kompanija izdvaja za budžete za specifične oblasti kao što su autonomna vožnja, električni pogon, digitalno povezivanje vozila i tehnologija smanjivanja mase vozila. Upitnik takođe zahteva listu dobavljača za glavne sisteme vozila, kao i njihovu lokaciju. Administracija američkog predsednika takođe želi da sazna detalje u vezi sa biznis planovima kompanija do 2020. godine. Jedan deo upitnika je vezan za planove za svaku globalnu fabriku, zahtevajući od kompanija da otkriju podatke u vezi sa tim da li će doći do eventualnog proširenja pogona, modernizacije, izgradnje ili zatvaranja. Uz to, Trampova ekipa traži objašnjenje zašto kompanije imaju proizvodnju u stranim trgovinskim zonama. Anketa takođe postavlja pitanja da li uvoz ugrožava prodaju, profit ili marže. Tu je i direktno pitanje: ''Koliko je konkurencija iz uvoza uticala na vaše američke proizvodne operacije, prodaju, zapošljavanje, planirana proširenja, investicije itd., vezano za proizvodnju putničkih automobila, komercijalnih vozila, SUV-a i vanova od 2013. do drugog kvartala 2018.?'' Departman za trgovinu je zakazao saslušanje u okviru istrage, za 19. jul u Vašingtonu. Oko 45 osoba, koje predstavljaju strane i domaće kompanije, radnu snagu i druge entitete, predviđene su da svedoče. Saslušanje je prvobitno trebalo da se održi tokom dva dana, ali je naknadno određeno da to bude obavljeno za jedan dan.

Dejv Saliven, analitičar automobilske industrije iz firme AutoPacific, rekao je da je nivo detalja koje vlasti zahtevaju ''uznemiravajući''. ''Jedini put kada sam video ovako nešto je slučaj kada snabdevač ne funkcioniše najbolje finansijski, a proizvođač pokušava da razume njegovo finansijsko stanje i perspektivu'', rekao je on. ''U potpunosti ogoljuju proizvođače automobila i način na koji oni posluju, što je veoma uznemiravajuće.''

Biro za industriju i bezbednost je sproveo na desetine anketa u prošlosti, u najvećoj meri se fokusirajući na sektore usko povezane sa vojnom industrijom, rekla je Suzan Helper, bivši glavni ekonomista u Departmanu za trgovinu tokom Obamine administracije, sada profesorica na ''Case Western Reserve'' univerzitetu u Klivlendu. ''Ovo je posledica toga što je Trampova administracija proširila definiciju nacionalne bezbednosti'', rekla je Helperova. ''Mogu jasno da vidim obe strane u ovome, to je mukotrpno za kompanije, ali sa druge strane, važno je da oni koji kreiraju politiku razumeju globalne lance nabavke, jer oni vrše sve veći uticaj na ekonomiju SAD.'' Upitnik je znak da Departman za trgovinu ''nema slučaj'' u vezi sa tim da li uvozni automobili i delovi ugrožavaju nacionalnu bezbednost'', rekao je Džon Bozela, predsednik Asocijacije globalnih proizvođača, glavne trgovinske asocijacije za nekoliko automobilskih kompanija sa sedištem van SAD, uključujući Hondu Motor i Nissan Motor. ''Oni nisu mogli da utvrde i artikulišu neki konkretan slučaj kada su započeli istragu. Oni nisu uvideli bilo kakav slučaj u preko 2.000 materijalnih dokaza koji su podneti, a i dalje pokušavaju da ga pronađu'', zaključio je Bozela.

 

Za kraj, navešćemo jedno: Da li znate kako se zove ideologija koja podrazumeva državu kao temelj ljudskog društva, odnosno instituciju koja treba u potpunosti da nadzire svaki aspekt ljudskog života, uz radikalno ograničavanje ljudskih prava radi ''veće stabilnosti i bržeg napretka''? Mislimo da znate.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Tramp okrenuo Teslu i BMW ka Kini

 

 

Trgovinski ''rat'' između SAD i Kine pokrenut povećavanjem izvoznih tarifa od strane predsednika SAD Donalda Trampa pogađa auto-industriju, ali su pojedini proizvođači pronašli način kako da ublaže gubitke. Trampovi potezi su posebno negativno uticali na Teslu i BMW, koji proizvode na desetine hiljada vozila godišnje u SAD. Oni su rešenje za to pronašli povećavanjem investicija u suprotnom taboru u Kini, koja je za razliku od SAD ublažila svoje statove u vezi sa stranim kompanijama. Do sada su strani proizvođači mogli da prave svoja vozila u Kini samo u saradnji sa lokalnim kompanijama u odnosu 50-50 odsto. Od 2022. to pravilo se ukida. Zbog toga je BMW već najavio da će postati prvi strani proizvođač većinski vlasnik neke kineske kompanije, nakon što reorganizuje vlasničku strukturu u Brilliance China Automotive Holdings kompaniji. Sa druge strane, Tesla je najavila izgradnju kineskog Gigafactory pogona koji će imati kapacitet od 500.000 vozila godišnje.

 

 

BMW će u svojoj kineskoj kompaniji praviti aktuelne modele Serije 1, Serije 2 Active Tourer i određenih verzija Serije 5. Što se tiče Tesle, fabrika u Kini će drastično smanjiti visinu cena vozila na ovom tržištu. Teslini automobili trenutno u Kini koštaju 70% više nego u SAD. Kao odgovor na prošlonedeljno povećanje izvoznih tarifa Tesla je podigla cenu Modela S i Modela X za više od 20.000 dolara.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Recipročne mere na moguće američke tarife na automobile

 

 

Evropska unija priprema listu kontramera na moguće američke tarife na evropske automobile, rekla je evropski komesar za trgovinu Sesilija Malstrom. Ona je izrazila nadu da će poseta predstavnika EU Vašingtonu pomoći da se ublaže tenzije. ''Ako SAD uvedu tarife na automobile, to će biti veoma nepovoljno. Mi pripremamo zajedno sa zemljama članicama listu mera rebalansa. I mi smo to jasno rekli našim američkim partnerima'', rekla je Malstromova na konferenciji Nemačkog Maršalovog fonda SAD u Briselu. Ona je dodala da je ''to urađeno na isti način kao i u slučaju čelika i aluminijuma'', preneo je AP. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker zajedno sa Malstromovom razgovaraće naredne nedelje sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u SAD o transatlantskoj trgovini.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Američke carine na automobile odnose šest milijardi evra

 

 

Američke carine na uvozne automobile bi odnele šest milijardi evra iz nemačkog ekonomskog proizvoda, izjavio je danas Erik Švajcer, predsednik nemačke trgovinske komore DIHK. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je izložena kritikama jer razmatra uvođenje carina u visini do 25 odsto na uvozne automobile i delove. Ta mera bi povećala cenu automobila, nanela štetu prodaji i ugrozila radna mesta. Švajcer je rekao televiziji ZDF da ''veoma ozbiljno'' shvata Trampove pretnje i dodao da bi takve tarife bile ''protivne međunarodnom pravu''. On je dodao da uvođenje carina ne bi rezultovalo samo ukidanjem radnih mesta u Nemačkoj i Evropi nego bi nanelo štetu i radnim mestima i investicijama u SAD.

 

Uvođenje carina od 25 odsto bi podiglo cenu prosečnih novih kola za nekoliko hiljada dolara

Uvođenje carina od 25 odsto na uvoz automobila u SAD, čemu se oštro protive u auto industriji, podiglo bi cenu prosečnih novih kola za nekoliko hiljada dolara. To bi uticalo na rast mesečne rate auto kredita, smanjilo prodaju za par miliona vozila i zbrisalo više stotina hiljada radnih mesta. Prema studiji, koju je objavio Centar za automobilska istraživanja, cena prosečnog novog automobila prodatog u SAD, koja sada iznosi oko 35 hiljada dolara, porasla bi između 2.270 i 4.400 dolara za vozila domaće proizvodnje, dok bi cena uvoznih automobila i kamiona skočila za čak 6.875 dolara. ''Nove tarife ili kvote bi takođe smanjile konkurenciju i izbor za potrošače, podigle bi cenu polovnih vozila i povećale troškove servisiranja i popravke vozila'', kaže Piter Velč, predsednik Nacionalnog udriženja auto dilera, koje je naručilo ovu studiju. Prema njegovim rečima, tarife bi podigle i prosečnu ratu kredita za novi automobil na 611 dolara mesečno sa sadašnjih 533 dolara mesečno, pri čemu u proseku rok otplate auto kredita iznosi 69 meseci.

U ovoj studiji se navodi i da bi 25-procentne tarife takođe oborile prodaju automobila u SAD-u za dva miliona jedinica i zbrisale 714.700 radnih mesta. Proizvođači automobila, dileri i dobavljači udružili su u stavu protiv predloga predsednika Donalda Trampa o tarifama na uvozne automobile, kamione i auto delove. ''Otpor je široko rasprostranjen i izuzetno snažan jer su posledice alarmantne'', rekla je DŽenifer Tomas iz Saveza proizvođača automobila, na javnoj raspravi Ministarstva trgovine o ovim tarifama. Tramp je naložio tom ministarstvu da istraži da li uvoz automobila predstavlja pretnju po američku nacionalnu bezbednost, kako bi se opravdalo uvođenje tog nameta. Proizvođači automobila kažu da bi tarife povećale troškove uvoznih komponenti i izazvale odmazdu američkih trgovinskih partnera.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Toyota će obustaviti prodaju nekih svojih modela u SAD!?

 

 

Toyota bi mogla obustaviti izvoz nekih od svojih modela u SAD ako Donald Tramp ispuni svoje pretnje o povećanju tarifa za vozila. Naime, kako je naveo izvršni direktor kompanije Toyota za severnoameričko tržište, Džim Lenc, japanski proizvođač automobila trenutno analizira kako će te tarife uticati na svaki od njegovih modela. ''Ako se tarife povećaju od 10 do 25 procenata, moraćemo dobro da razmislimo o našim sledećim koracima. Nekim modelima ćemo možda povećati cenu, dok za neke druge modele možda obustavimo prodaju, što će rezultirati manjim izborom za kupce'', naveo je Lenc.

 

Iako Toyota trenutno radi na konstrukciji svoje jedanaeste fabrike u SAD, ona i dalje u te zemlje uvozi veliki broj svojih automobila. Zapravo, više od polovine od 2.4 miliona vozila koje je ova kompanija prodala na američkom tržištu prošle godine je uveženo. Najpopularniji model kompanije Toyota u SAD, RAV4, se na to tržište uvozi iz Kine i Kanade. Takođe, čak 95% modela Lexus RX se na to tržište uvozi iz Kanade. Ipak, i dalje se veliki broj automobila te kompanije proizvodi u SAD a među njima je i model Camry, koji je prošle godine prodat u 387.000 jedinica. Čak 97% primeraka tog modela se proizvodi u postrojenju u Kentakiju. Kako bilo, potencijalno povećanje tarifa je veoma kritično pitanje za Toyota-u, te je Lenc priznao da će njegova kompanija možda morati da poveća kapacitete proizvodnje u SAD. ''Da li bi na tu odluku mogla da utiče politika? Da li ćemo odlučiti da proizvodimo automobile u Americi iako bi bilo znatno jeftinije to raditi negde drugde? Da, velike su šanse da se to desi'', naveo je on.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Daimlerovi radnici prete štrajkom u slučaju selidbe proizvodnje iz Nemačke

 

 

Nemački radnici u Daimleru će braniti lokalna radna mesta ako taj proizvođač luksuznih automobila pokuša da deo proizvodnje preseli u SAD u odgovoru na carine, izjavio je Rojtersu član nadzornog odbora u Daimleru Roman Zitzelsberger. Proizvođači automobila širom sveta se spremaju za novi geopolitički poredak nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će nametnuti carine na uvoz iz Kine i Evropske unije kako bi zaštitio američka radna mesta. ''Ako ovo eskalira u trgovinski rat, i ako svako povećava carine, tada će to pogoditi trgovinu, proizvodnju i zapošljavanje'', rekao je Reutersu Zitzelsberger, čelnik sindikata IG Metalla u saveznoj nemačkoj pokrajini Baden-Württemberg. Tramp je zapretio da će carine uvesti i na uvoz automobila i autodelova iz Evrope. Tim potezom bi mogao da pogodi dobit nemačkih proizvođača koji izvoze vozila iz Evrope i iz SAD-a.

 

''Neki proizvođači automobila su vrlo fleksibilni i mogu da proizvedu nekoliko modela u jednoj fabrici, oni su u prednosti kada se radi o prilagođavanju'', poručio je Zitzelsberger, takođe i član upravnog odbora. BMW je nedavno zaustavio izvoz u Kinu modela X3 iz fabrike u Spartanburgu, u saveznoj američkoj državi Južnoj Karolini. Umesto toga, taj nemački proizvođač planira da navedeni model proizvodi u Kini i poveća tamošnju proizvodnju na nivo koji bi premašivao kapacitete u Spartanburgu. Predstavnici radnika će pratiti i najmanje pokušaje preseljenja proizvodnje iz Nemačke kako bi garantovali da ne budu ugrožena lokalna radna mesta. ''Ako bude postavljeno takvo pitanje, nećemo čekati ni odobravati, već ćemo uvek pokušati da štitimo zapošljavanje i proizvodnju određenih modela u Nemačkoj'', istakao je Zitzelsberger.

 

Predstavnici radnika u Nemačkoj imaju pravo na polovinu mesta u upravnom odboru i pravo veta kod donošenja značajnih strateških odluka. Samo u Baden-Wuerttemburgu, iz kojeg dolaze proizvođači Porsche, Mercedes, kao i dobavljači Bosch i Mahle, oko 440.000 radnih mesta zavidi od autoindustrije. Carine između SAD-a i Kine su već pogodile Daimler, krovnu kompaniju brenda Mercedes, primoravši ih da u junu obajve upozorenje o dobiti, budući da SUV-ove proizvodi u američkoj saveznoj državi Alabami i izvozi ih širom sveta. Ipak, u sredu su predsednik SAD-a Donald Tramp i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker na sastanku u Vašingtonu dogovorili da će krenuti u pregovore o uklanjanju carina na industrijske proizvode, ali i drugih trgovinskih prepreka. Tramp je rekao da će se u pregovorima rešiti i pitanja visokih carina koje je SAD uveo za čelik i aluminijum iz EU-a, kao i carine na američke proizvode koje je kao odgovor uvela Evropa.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Junker: Neće biti carina na uvozne automobile

 

 

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da je sa američkim predsednikom Donaldom Trampom postigao dogovor da se ne uvode carine na uvozne automobile dok se nastavljaju pregovori o uklanjanju ostalih trgovinskih barijera. Tramp i Junker su posle sastanka u Beloj kući izjavili da će u narednim razgovorima pokušati da reše pitanje američkih tarifa na evropski čelik i aluminijum i evropske uzvratne mere. Američki predsednik je rekao da je Evropa pristala da poveća kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa i da umanji trgovinske prepreke za američku soju, što će pomoći američkim poljoprivrednicima i energetskom sektoru. Tramp je kasnije na ''Tviteru'' napisao da rad na dokumentima ''ide brzo'' i da je sastanak sa Junkerom bio ''veoma topao''.

''Brzo je ostvaren veliki korak napred za koji su svi mislili da je nemoguć!'', napisao je američki predsednik. Junker je izjavio da su se dve strane dogovorile da neće biti uvođenja novih carina sve dok traju pregovori o trgovini, uključujući potencijalne američke tarife na automobile i automobilske delove. On je rekao novinarima da je to bio ''veliki ustupak'' sa Trampove strane i da očekuje da će Tramp poštovati dogovor. Države i zvaničnici EU pozdravili su dogovor Trampa i Junkera kao veliki uspeh. Vesti o pozitivnom ishodu sastanka u Beloj kući su pozitivno uticale na vrednost akcija na Vol stritu u popodnevnim časovima po američkom vremenu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Trampovi potezi seku dobit Forda, General Motorsa i Fiat-Chryslera

 

 

Dok se trgovinski rat predvođen SAD-om sve više zahuktava, pojedine kompanije već počinju da osećaju posledice uvođenja viših carina, najviše one iz automobilskog sektora, ali i ostalih. Kina je u petak najavila da će uvesti carine na više od 5.200 američkih proizvoda, ako SAD odluči da sprovede najnoviju pretnju o nametanju 25 posto carina na dodatnih 200 milijardi dolara vrednu kinesku robu. Početkom godine SAD je uveo i carine na uvoz čelika i aluminijuma iz EU-a, Meksika i Kanade, na što su te zemlje reagovale protivmerama.

 

Za sada je eskalacijom trgovinskog rata najviše pogođena automobilska industrija - tri velika proizvođača su nedavno upozorila da promene trgovinskih politika štete njihovoj poslovnoj realizaciji. Ford i General Motors su već smanjili prognoze profita za 2018. godinu, navodeći kao razlog poskupljenje čelika i aluminijuma izazvano američkim carinama. Fiat-Chrysler je takođe smanjio prognozu profita za ovu godinu, nakon što mu je pala prodaja u Kini, budući da kupci odlažu kupovine. I ostale evropske i američke automobilske kompanije su već reagovale povećanjem cena vozila u Kini. BMW je nedavno objavio da podiže cenu nekih svojih modela zbog većih uvoznih carina na američke automobile u Kini. Tesla je takođe objavio povećanje cena dva modela.

 

Međutim, postoji i pozitivan efakat za Kinu, ističe Anna-Marie Baisden koja vodi istraživanja automobilskog tržišta u firmo Fitch Solutions. ''Videli smo nekoliko proizvođača automobila, uključujući Teslu, da ubrzavaju planove o ulaganju u lokalne proizvodne objekte zbog izbegavanja uvoznih carina'', rekla je Baisden. I kompanije iz drugih sektora takođe razmatraju mogućnosti. ''Ironično, neke od najteže pogođenih firmi su američke ili one koje proizvode u SAD-u, iako su američke carine namenjene oporavku domaćih komapnija'', navela je Baisden. Američki proizvođač motocikala Harley-Davidson planira da preseli deo proizvodnje iz SAD-a kako bi izbegao ''znatni'' teret evropskih carina nastalih kao odgovor na američke carine na čelik i aluminijum.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Daimler odustao od planiranog širenja poslovanja u Iranu

 

 

Kako prenosi Tanjug, nemačka automobilska kompanija Dajmler odustala je od planiranog širenja poslovanja u Iranu. Odluka je doneta nakon obnavljanja američkih sankcija Teheranu i pretnji predsednika SAD Donalda Trampa da će kazniti kompanije koje posluju u toj zemlji. Dajmler je do daljeg suspendovao svoje ''ograničene'' aktivnosti u Iranu jer su trgovinska ograničenja danas stupila na snagu, navodi se u saopštenju Mercedesa. Dajmler je 2016. godine požurio da ponovo uspostavi odnose sa Iranom, potpisujući preliminarne ugovore sa najvećom iranskom automobilskom kompanijom ''Iran Kodro'' o prodaji i proizvodnji kamiona. Otkako su Teheranu 2016. godine ublažene sankcije, Iran je isplivao kao atraktivna destinacija za ostvarivanje poslovnog rasta, a iranska trgovina sa Evropom je premašila 10 milijardi dolara. Međutim, sada, kada su SAD izašle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i obnovile sankcije, kompanije su počele postepeno povlačenje, te se tako prošlog meseca francuski Renault pridružio PSA grupi i najavio svoj odlazak. ''Nastavićemo da pomno pratimo političku situaciju, naročito u vezi sa budućnošću nuklearnog sporazuma'', poručuju iz Dajmlera.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Kina odredila carinu od 25 odsto na uvoz automobila i motocikala iz SAD

 

 

Mere stupaju na snagu 23. avgusta.

Kina ne želi da ustukne u trgovinskom ratu. Najmnogoljudnija zemlja sveta će da uvede carinske troškove, vredne 16 milijardi dolara, na razne američke proizvode, uključujući automobile i motocikle. Ovaj potez je odgovor na identičnu sumu koje SAD knjiže kroz carinu na kinesku robu. Povećanje carninskih troškova na snagu stupa 23. avgusta, što ostavlja dovoljno vremena obema stranama da pronađu alternativu. Ipak, ne treba očekivati da se bilo šta promeni. Do sada, SAD i Kina su primenjivale ''milo za drago'' strategiju, koja uključuje uvođenje recipročnih mera. Pored automobila i motocikala, Kina je odredila 333 američka uvozna artikla koje će obuhvatiti novi troškovi, uključujući ugalj, sirovu naftu, maziva, asfalt, plastične proizvode, metalne otpatke i reciklažni materijal.

 

''Ništa od ovoga nije dobro za proizvođače automobila, koji rapidno prihvataju globalizaciju i zavise od globalnih snabdevačkih mreža, da bi poslovali sa profitom'', rekao je Ed Kim, potpredsednik ''Industry Analysisa'' pri ''AutoPacificu''.

''Primetićete da je General Motors izdao saopštenje u kojem moli da se 'ohlade glave' na obe strane. GM uvozi dva modela iz Kine u SAD a Ford će uskoro uvoziti Focus, a obe kompanije imaju značajan izvoz iz SAD u Kinu. Dodatna zaoštravanja bi mogla da unište aktuelni prodajni model za mnoga vozila.'' SAD su 2017. izvezle u Kinu automobile (nove i polovne) u vrednosti od 10.2 milijarde dolara.

Nove carine na kinesku robu pogađaju godišnji uvoz vredan 50 milijardi dolara, a razrešenje problema nije ni na vidiku. Trampova administracija već ima listu na kojoj je roba vredna 200 milijardi dolara, i za koju se razmatra uvođenje carina. Američki predsednik nije odbacio uvođenje carina na kompletan kontingent uvoza iz Kine, vredan 500 milijardi dolara. Proizvođači automobila već sada pokušavaju da iznađu strategije u cilju izbegavanja negativnih carinskih efekata. Primera radi, General Motors traži izuzeće za Buick Envision, kojeg proizvodi u Kini. Pored toga, Volvo namerava da premesti proizvodnju XC60 u SAD.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Kineska carina stopirala uvoz kontigenta ''američkih'' Mercedesa

 

 

Krosoveri sa Mercedes oznakama, koji su proizvedeni u američkoj saveznoj državi Alabama, zadržani su od strane kineskih carinskih organa u Šangaju, zbog potencijalnih tehničkih promblema na vozilima, potvrdio je Daimler juče. Incident se odigrava u vreme rasplamsavanja trgovinskog rata između Amerike i Kine. U pitanju su modeli Mercedes GLE i GLS koji su proizvedeni između 4. maja i 12. juna, a navodno poseduju tehničku neispravnost kočnog sistema koja predstavlja ''pretnju po bezbednost'', zaključuje se iz kopije dokumenta kineskih carinskih organa, čija autentičnost nije mogla da bude potvrđena. U dokumentu se navodi da su organi vlasti u Šangaju, otkrili ''nedovoljnu efikasnost'' kočionog sistema na točkovima zadnje osovine. Daimler navodi da je kompanija svesna potencijalnog problema na konkretnim primercima dopremljenim u Kinu.

 

''Sarađujemo sa organima vlasti kako bi problem bio prevaziđen'', izjavio je portparol Daimlera u četvrtak. Proizvođač nije bio u prilici da komentariše o broju pogođenih vozila, neposredno nakon otkrića mogućeg propusta, a trenutno je angažovan na rešavanju ''čisto tehničkog pitanja.'' Kineske vlasti su u sredu objavile da su namerne da uvedu dodatne carine od 25% na, iz Amerike, uvezene proizvode od čelika i automobile, čija se vrednost procenjuje na 16 milijardi američkih dolara. Na ovaj način, produbljuju se trgovinske trzavice na relaciji dve globalne ekonmske supersile. Baš iz tog razloga, Daimler je u junu 2018. godine, prognozu u pogledu ostvarene dobiti za tekuću godinu, učinio manje optimističnom nego što je prvobitno planirano.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Neće se Amerikanci naprodavati automobila u Turskoj

 

 

Prema objavama turskog Službenog glasnika, predsednik Redžep Tajip Erdogan je potpisao uredbu kojom se definišu nove carinske stope za robu uvezenu iz Amerike. Za alkoholna pića je carina uvećana za ogromnih 140%, dok je na listove duvana ona veća za 60%. Pored ovih dobara, carinske stope su sada više i za mnoge druge proizvode, uključujući pirinač, ugalj i kozmetiku. Ono što nas najviše zanima, putnička vozila uvezena iz Amerike, biće opterećena dodatnom carinom od 120%, na već postojeću stopu.

Potpredsednik Tuske, Fuat Oktaj je postavio objavu na, među političarima najpopularnijoj društvenoj mreži Twitter da je potez Ankare iznuđen i da je postavljen na osnovama reciprociteta, nakon što je administracija američkog predsednika Donalda Trampa ''posegnula za otvorenim i namernim nasrtajima na stabilnost turske ekonomije''. Tenzije između dve velike države su eskalirale nakon što je američki predsednik najavio povećanje stopa carina na uvezeni čelik i aluminijum iz Turske, na 50% i 20%. Kao direktna posledica Trampove najave, turska lira je dramatično posrnula u odnosu na konvertibilne valute. Američki dolar je dostigao u nedelju rekordnu vrednost u odnosu na tursku liru, i menjao se za 7.13 lira. U utorak je Erdogan izjavio da će njegova zemlja bojkotovati robu iz asortimana elektronike, a da će Turska učiniti sve da proizvodi i izvozi više robe. Inače, odnosi između dve zemlje su dubinski poremećeni nakon što je 2016. godine, u Turskoj uhapšen američki pastor, Endrju Brenson, pod optužbama da je učestvovao u pokušaju državnog prevrata.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Zašto je Indija pakao za evropske proizvođače automobila?

 

 

Indijsko tržište automobila se razvija velikom brzinom. Prethodne godine su po broju prodatih jedinica zauzeli petu poziciju na svetu. Iako se u Indiji proizvodi izuzetno mnogo automobila, veoma mali deo završava u ovoj zemlji, već se većina izvozi u države Azije, Afrike, Južne Amerike, pa čak i Evrope. U 2017. godini u Indiji je sklopljeno 23 miliona vozila. Dakle, proizvodnja nije nikakav problem. Šta više, vlasti brojnih federalnih jedinica u Indiji privlače proizvođače tako što im obećavaju da će broj mašina koje će morati da kupe minimalan, odnosno da će ljudi raditi sve što mogu što je efikasnije moguće. Rast prodaje automobila i sve veća ekonomska snaga same Indije, privukle su pre 11 godina i Volkswagen grupaciju. Nemački div prisutan je u ovoj azijskoj zemlji od 2007. godine, a u okviru Volkswagen India posluju i Škoda i Audi. Uz pomenute članove nemačke grupacije, u Indiji svoja vozila sklapaju i sledeći evropski proizvođači: BMW, Renault, Fiat, JLR, Mercedes i Mini.

 

 

U zemlji u kojoj prema navodima UN polovina stanovništva nema nikakav sistem odvoda fekalnih voda (čak ni septičke jame), nije lako doći do zaključka šta želi prosečan kupac. Ukratko, evropski proizvođači nemaju neophodno iskustvo ni znanje za ovo tržište. Od velikoserijskih proizvođača u znatno boljoj situaciji su premium brendovi koji su se oslonili na sve bogatiju visoku indijsku klasu, te prodaja modela sa nekom premium značkom je iz godine u godinu sve bolja i bolja. Kako bi možda bolje ilustrovali snagu visoke klase u ovoj zemlji, valja napomenuti da se u Indiji prodaje i Ferrari, Lamborghini, Bugatti, Bentley, Koenigsegg, Maserati, Porsche, Rolls-Royce…

 

Dakle, jaz između visoke i srednje klase (koja je malobrojna u Indiji) je veliki. Stoga i ne čudi uopšteno manja prodaja automobila s obzirom na to koliko stanovnika broji Indija. Još jedna činjenica koja ne ide u prilog evropskim markama jeste stanje indijskih puteva, koji većim delom nisu asfaltirani, već je u pitanju zemljani put, kao i loš kvalitet goriva. Evropljanima na ruku ne ide ni regulativa Indije koja nedvosmisleno favorizuje domaće proizvođače automobila kroz razne takse na automobile koji su duži od četiri metra. Na ovakve uslove najbolje se adaptirao Renault koji je u Indiji u aktuelnom izdanju prisutan od 2005. godine. Francuzi nude trenutno četiri modela KWID, Captur, ali i rebrendirani Duster i Lodgy koji za potrebe indijskog tržišta nose Renaultovu značku umesto Dacijine.

 

Da je Indija potpuno drugačiji svet od Evrope, možda bi mogla dočarati vest da jedan leopard nedeljama napada motocikliste, kao i da nekoliko velikih gradova ima problema sa bandama babuna koji pljačkaju turiste. Još jedna indikativna činjenica da je navod iz prve rečenice tačan mogla bi biti i to da se motociklistička industrija suočava sa velikim padom prodaje u Evropi, dok se u Indiji dešava potpuno suprotno. Zbog niskog nivoa kupovne moći, ali i zbog infrastrukturnih problema, većina Indijaca vozi motocikle. Zapravo, ova zemlja je najveće svetsko tržište motorizovanih dvotočkaša. Prodaja motocikala je u konstantnom rastu već desetak godina, a primera radi, 2010. godine prodato je 11.768.000 motocikala, dok je prethodne godine prodaja iznosila 20.192.000 primeraka. Za manje od deset godina, broj kupljenih motocikala praktično se udvostručio. Zbog male potrošnje,  vremenskih prilika, niske nabavne cene, jeftinog održavanja, ali i mogućnosti lakog probijanja kroz veoma gust saobraćaj u indijskim gradovima, motocikl je odneo pobedu nad četvorotočkašima. Najprodavaniji motocikl u 2017. godini u Indiji bio je Hero Splendor sa 2.5 miliona prodatih primeraka, sledi Hero HF Delux sa 1.4 miliona pa Hero Passion sa 870 hiljada dostavljenih motocikala.

Kada govorimo o automobilima, Indija je sinonim za Suzuki Maruti. U pitanju je naravno supsidijar japanskog Suzukija koji je fokusiran na indijsko tržište. Postoje od 1981. godine i danas su ubedljivo najpopularnija marka u ovoj azijskoj državi. U 2017. godini u Indiji je prodato 3.3 miliona automobila, čime ova zemlja zauzima peto mesto na listi država sa najviše prodatih četvorotočkaša, odmah iza Nemačke, sa tendencijom da je uskoro pretekne. Indijci održavaju pravnu regulativu koja favorizuje domaće proizvođače malih automobila, pre svega kroz niske troškove registracije i poreza na sve automobile koji su kraći od četiri metra, kao i na dodatne takse za modele koji koriste motore sa više od četiri cilindra. U ovakvim uslovima tržišta briljira Suzuki Maruti. Ova marka je u 2017. godini prodala 1.6 miliona automobila u Indiji, što je praktično polovina od ukupnog broja prodatih modela. Iza Suzukija je Hyundai sa 527 hiljada prodatih automobila potom Mahindra (222 hiljade).

 

Marke i broj prodatih automobila u 2017. godini (prema podacima ''focus2move''):

Suzuki Maruti - 1.602.522
Hyundai - 527.320
Mahindra - 222.168
Honda - 179.071
Tata - 169.845
Toyota - 139.566
Renault - 112.489
Ford - 87.588
Volkswagen - 48.088
Datsun - 40.455
Škoda - 17.438
Mercedes - 15.330
Jeep - 13.139
Nissan - 12.944
BMW - 9.379

 

Kao što se iz priloženog da videti, od evropskih proizvođača najbolje se kotira Renault, potom Volkswagen, pa Škoda, Mercedes i na kraju BMW. Kada se sagleda kumulativna prodaja evropskih proizvođača, stvari ne izgledaju loše, međutim pojedinačna prodaja modela je sasvim drugačija priča. Među trideset najpopularnijih modela u 2017. godini nalazi se samo jedan evropski automobil i to je Renault KWID koji se nalazi na 11. poziciji sa 92 hiljade prodatih primeraka. Prvi je naravno Marutijev adut Alto sa 257 hiljada dostavljenih jedinica. Evropljani su u Indiji prisutni relativno kratak vremenski period, te su i dosadašnji postignuti rezultati u skladu sa očekivanjima. Ipak, pogotovo Volkswagen grupa se nada daleko većoj prodaji, i kao marka, ali i kao konglomerat koji posebne ''indijske'' nade polaže u brend Škoda, o čemu možete više da pročitate ovde.

Kao što smo rekli Renault se najbolje adaptirao na indijske tržišne uslove, delom zbog toga što je ponudio mali SUV - KWID, ali i zbog rebrendiranja Dacijinih modela koji su sami po sebi već pripremljeni za tržišta gde vladaju slični (ne isti) uslovi. Volkswagen grupa se posebno nadala da će Škoda moći da napravi veći proboj, ali kako stvari sada stoje do toga će teško doći. Pre svega zbog visoke cene čeških vozila, a jedan od faktora loše prodaje je i praktično anonimnost ove marke u Indiji. U narednim godinama, indijsko tržište dobiće sve više na važnosti, te je za očekivati i da se Evropljani okrenu stvaranju modela specifično za Indiju, čime bi mogli postati daleko konkurentniji. Može li neko u narednim godinama uzdrmati presto Renaulta kao najsnažnije evropske marke u Indiji, ili će Francuzi izvršiti atak na domaće proizvođače ostaje da se vidi.

 

Tekst: Đorđe Platiša

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Volkswagen Gran Lavida

 

 

Volkswagen će 31. avgusta na Chengdu sajmu automobila promovisati i novu Gran Lavidu,  nekakvu mešavinu hečbeka i karavana.

 

 

Gran Lavidu će za potrebe kineskog tržišta proizvoditi Shanghai-Volkswagen, i to sa dva benzinska motora. U pitanju su 1.2L turbo sa 116KS i 1.4L turbo koji razvija 150KS.

 

 

 

Kupcima će se u zavisnosti od motora nuditi manuelni ili 7-stepeni DSG automatski menjač.

 

 

Gran Lavida je napravljena na MQB platformi, a što se dimenzija tiče dužina iznosi 4.541 mm, širina 1.806 mm, visina 1.488 mm a međuosovinsko rastojanje 2.688 mm.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Snižene carinske stope za putničke automobile koji se uvoze u Rusiju

 

 

Davanja državi za uvezena vozila na teritoriju Ruske Federacije sada su niža. Carinske stope na nova i korišćena vozila će biti snižene, počev od 1. septembra 2018. godine, u Carinskoj uniji, a sve u sklopu obaveza koje Rusija ima prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Za nova vozila, carinske stope će biti niže i iznosiće 17%, dok će smanjen teret za uvezena polovna vozila iznositi 22%.

Kako piše ruski ''Kommersant'', carine će biti niže za sva vozila koja se budu uvozila u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju i Kirgistan, a deo su usklađenja sa zahtevima i protokolima kojima upravlja Svetska trgovinska organizacija. Za uvezena vozila, starosti između pet i sedam godina, carinska stopa će iznositi 22%. Sveukupno posmatrano, za 96 grupa proizvoda prema zvaničnoj klasifikaciji, sniženje carinskih stopa iznosi u proseku 3%. Carinske stope su već bile predmet korekcije na niže vrednosti. Prošle godine je stopa opterećenja pala sa 23% na 20%, a za 2019. godinu je najavljeno sniženje sa novouvedenih 17% na svega 15%.

 

Ipak nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Sniženje carinskih stopa je (nezvanično) kompenzovano naplatom dodatnih, uvećanih iznosa taksi na bukvalno svaki automobil koji se prodaje na tom tržištu. U početku, naknadu su plaćali jedino uvoznici. Međutim, zbog pritiska zemalja članica Svetske trgovinske organizacije, sada je obaveza plaćanja ove takse proširena i na sve proizvođače koji svoje pogone poseduju na teritoriji Ruske Federacije, počev od 2014. godine. Istovremeno, kako bi se anulirali dodatni tereti za domaće proizvođače, država je započela sa subvencioniranjem njihove proizvodnje. Uvećanje iznosa taksi (za 65%) koji plaćaju svi proizvođači je, od strane vlasti, opravdano gubitkom vrednosti ruske rublje kroz vreme. Međutim, brojni analitičari smatraju da je najsvežije povećanje iznosa taksi striktno vezano za dalju kompenzaciju negativnih efekata po državni budžet, koje uzrokuje sniženje carine na nova i polovna vozila.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Trampove sankcije Iranu kao šamar PSA grupaciji

 

 

Iransko tržište i lokalna automobilska industrija svakako nisu dovoljno poznati prosečnom ljubitelju automobila, što je šteta, jer daleko od toga da ova sfera u Iranu nije zanimljiva. Kada je Barak Obama povukao decenijske sankcije Iranu, brojni evropski proizvođači zadovoljno su trljali ruke. Svoju šansu najbolje je iskoristila PSA grupacija, odnosno Peugeot i Renault. Iran je pored toga što je ogromno tržište, izuzetno bitan i kao strateška lokacija, jer se iz ove zemlje automobili lako izvoze i na Daleki istok, Afriku i Bliski istok. U prethodnoj godini fizička i pravna lica u Iranu kupila su 1.7 miliona novih vozila. Pored toga u ovoj zemlju proizvedeno je 1.4 miliona automobila, čime se Iran kotira kao 12. na listi država sa najvećom proizvodnjom četvorotočkaša. Iranci favorizuju domaće proizvođače, te su za prijem novih automobilskih marki u državu nakon što je Obama podigao sankcije predvideli kineski recept. Ako želite na iransko tržište, morate formirati ''joint venture'' odnosno zajednički poduhvat sa nekom od domaćih kompanija. PSA i Renault koji su najsnažniji evropski proizvođači u Iranu sarađuju sa Khodrom i SAIPA-om. 

 

 

Iransko tržište specifično je po tome što veliki broj vozila koristi kao pogonsko gorivo CNG, što za upućenije nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da Iran ima velike rezerve prirodnog gasa. U periodu od 2008. do 2009. godine vlada ove zemlje investirala je tri milijarde dolara u razvoj infrastrukture za CNG automobile, kako bi se naravno povećala prodaja vozila koji koriste ovo pogonsko gorivo. Prema istraživanju koje je sproveo Marklines 2016. godine, najpopularnija marka novih automobila u Iranu je Peugeot, koji je te godine imao učešće u tržištu od 34%. Sa druge strane, Renault je imao učešće od 5%. Na osnovu informacija francuskog stručnog sajta cardisiac, PSA je u 2017. godini u Iranu prodala 443.000 automobila, dok je Renault stigao do 162.000 kupaca, što je rast od 50% u odnosu na 2016. godinu.

Po dolasku novog predsednika, Donalda Trampa, odnosi sa Iranom se nanovo pogoršavaju. Trampova administracija optužuje Iran za finansiranje i pomaganje raznih terorističkih organizacija. Veoma brzo, SAD ponovo podižu sankcije ka Iranu, a njihovo stupanje na snagu, počelo je od avgusta 2018. godine. Ovaj potez bio je pravi šamar francuskoj automobilskoj industriji, a pre svega Peugeotu koji je ubedljivo najpopularniji brend u Iranu. PSA grupacija je 2016. godine potpisala ugovore o zajedničkom poduhvatu sa Khodrom u vrednosti 400 miliona evra, i SAIPA-om u vrednosti 300 miliona evra. Renault je u avgustu 2017. godine ugovorio saradnju sa Nacionalnom organizacijom za industrijski razvoj i napredak, državnom kompanijom Irana. Potpisani ugovor bio je vredan 660 miliona evra i predviđao je stvaranje fabrike koja bi proizvodila 150 hiljada vozila na godišnjem nivou. Osim Francuza, interesovanje u prethodnoj godini za iransko tržište pokazao je i VW, koji je preko uvoznika počeo sa prodajom modela Tiguan i Passat. Čak je i veliki Daimler postavio zajednički poduhvat kako bi proizvodio svoje motore i kamione u Iranu. Koliki su zapravo gubici evropskih proizvođača zbog Trampovih sankcija još uvek se ne može sa sigurnošću reći. Prognoze su govorile da bi u 2018. godini prodaja novih automobila skočila za 18%, a Peugeot je sam predviđao da bi prodaja vozila sa značkom lava mogla dostići 600 hiljada u naredne dve godine. PSA grupacija već je najavila da će se do početka 2019. godine povući sa iranskog tržišta, Renault još uvek nije dao zvaničnu izjavu, ali su nezvanično potvrdili da bi želeli da opstanu makar delimično na iranskom tržištu.

 

Odlazak Evropljana, šansa za Kineze
Kineska automobilska industrija je u ogromnom naletu, i jasno je da će upravo ovi proizvođači pokušati da zauzmu mesto Evropljana kada i ako napuste Iran. U maju 2016. godine ''Brilliance Auto'' potpisao je sporazum o uspostavljanju zajedničkog poduhvata sa kompanijom SAIPA i proizvodnji 120 hiljada automobila u periodu do 2019. godine. U Iranu trenutno svoje automobile prodaje više desetina kineskih marki, a najsnažnije prisustvo u ovoj zemlji imaju Chery, JAC, Lifan i pomenuti Brilliance Auto. U 2016. godini nabrojana četiri brenda prvi put su zajedno prodali više od 100 hiljada automobila u Iranu. Rast prodaje automobila kineskih marki je bio ozbiljan čak i uz konkurenciju evropskih proizvođača, s obzirom na to da su 2011. godine Kinezi zauzimali samo 3% tržišta, a 2016. godine čak 15%. Ipak, nisu još uvek svi Evropljani odlučili da napuste Iran. Renault vidi svoju veliku šansu u nekadašnjoj Persiji, a nezvanično deo rukovodstva opire se odluci da okrenu leđa ovom tržištu. Drugi deo rukovodstva navodi bojazan da bi Amerikanci mogli da izvrše odmazdu na drugim brendovima koji su praktično u svojini Renaulta, kao što su Nissan i Mitsubishi. Koliko će Trampov šamar zapravo boleti francuske proizvođače u finansijskom, ali i moralnom smislu, ostaje da se vidi.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Evropska unija će uzvratiti ukoliko SAD uvedu carine na automobile

 

 

Kako prenosi ''Beta'', predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da će Evropska unija uzvratiti ukoliko SAD uvedu carine na automobile. Evropski zvaničnik ovo je izjavio u trenutku kada trgovinsko primirje postignuto u julu između Vašingtona i Brisela ponovo, izgleda, ugroženo. Ukoliko američki predsednik Donald Tramp poveća carine za uvoz evropskih automobila kao što je zapretio juče u razgovoru za agenciju Blumberg, onda ćemo ''mi učiniti isto'', rekao je Junker za nemačku televiziju ZDF.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Koji modeli će poskupeti ukoliko Evropa i Amerika ne postignu dogovor?

 

 

Svedočimo periodu u kojem su tenzije među najistaknutijim akterima globalne ekonomske scene sve izraženije. Svetska trgovinska ravnoteža je narušena, i čini se trajno poremećena, nezadovoljstvom američke administracije uslovima u kojima se odigrava razmena dobara i usluga među državama. Iako je teško verovati da točak istorije može da se vrati unazad, donoseći nam ponovo eru protekcionističke ekonomske politike, na kratak rok su posledice moguće. Ne bilo kakve posledice, već tektonski poremećaji nastali usled prekida lanaca snabdevanja samih proizvođača automobila, kao i njihovih dobavljača za komponente.

 

Kao što smo i ranije pisali, ciklus proizvodnje automobila je veoma složen u svakom smislu. Za potrebe ovog razmatranja, ograničićemo se na teritorijalnu (dis)lociranost svih onih koji svojim proizvodom (uslugom manje bitno) saučestvuju u stvaranju putničkih vozila. Sasvim je uobičajen slučaj, uprkos jasno izraženoj težnji proizvođača za lokalizacijom, da pojedine komponente bivaju dopremane sa drugih kontinenata na lokaciju fabrike za montažu. Ne moramo da idemo dalje od svima nama poznatog Fiata 500L, čije se vitalne komponente (pogonske grupe i transmisija) dopremaju sa one strane Jadrana, da bi se potom vratile u zemlju matične marke odakle se reeksportuju na treća tržišta. Na stranu to što je stepen lokalizacije proizvodnje u Srbiji, kao što vidimo na očajnom nivou, zamislite kakav bi uticaj napravile eventualne trgovinske, carinske barijere na relaciji Italija - Srbija. Samo desetak do dvadeset procenata carine, ukoliko bi bile uvedene, dovele bi do potpunog ekonomskog obesmišljavanja kragujevačkih pogona, koji je ionako pod udarom konstantnih kritika u smislu isplativosti za srpsku stranu.

 

Po ovom pitanju, na sličan način funkcioniše i BMW grupa, sa proizvodnom paletom krosovera koji silaze sa traka fabrike u Spartanburgu. Sve do jedne pogonske grupe se uvoze u SAD iz Nemačke, da bi se potom odatle, instalirane u blještave primerke X serije, vraćali nazad u Evropu, ali i otpremali na druge kontinente. Ipak, postoji jedna ogromna razlika između primera sa markom Fiat i onog sa markom BMW.

U ekonomskim odnosima Italije i Srbije vlada popriličan stepen uzajamnog razumevanja i ne postoje nagoveštaji da će nešto, daleko bilo, narušiti tu harmoniju. Potpuno je druga priča iza trgovinskih, a nažalost i brojnih drugih, relacija između Amerike i Evropske unije, a onda i Kine i Amerike i Kine i Evrope. S obzirom na to da se najistaknutije političke ličnosti Evropske unije zalažu za svet bez carinskih barijera, nema straha od trgovinskog rata između Kine i EU. Međutim, pored proizvođača koji su prinuđeni da razmatraju varijante koje se tiču pregrupisavanja pogona i proizvodnih gama, kupci se mogu suočiti sa neplaniranim poskupljenjem modela za koje su, iz ovog ili onog razloga vezani. S toga smo rešili da vam predstavimo listu marki i konkretnih modela, čije bi cene mogle da bude više, kao posledica sve izvesnije carinske odmazde na liniji Amerika - Evropa.

 

Pored pomenutog BMW-a, koji svoje modele: X3, X4, X5, X6 a uskoro i X7 proizvodi u Južnoj Karolini, tu je i Daimler da pojača krosover listu svojim kandidatima: Mercedes-Benz GLE i Mercedes-Benz GLS, koji napuštaju trake pogona u saveznoj državi Alabama. Činjenica da se deo proizvodnje ovih krosovera odigrava, ili će se uskoro odigravati na teritoriji Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, ne menja stvari ni najmanje, jer su tamošnja postrojenja prilagođena potrebama isključivo lokalnih tržišta. Što se ljubitelja luksuznih limuzina tiče, nedavno predstavljeni model izvanrednog dizajna, Volvo S60 se proizvodi, takođe u Južnoj Karolini, a odatle će se izvoziti na ostala tržišta. Sigurno je da inicijalno objavljene okvirne prodajne cene sedana D kategorije, neće moći da tolerišu eventualno viša carinska opterećenja.

 

Od sportskih automobila, tu je kultni Ford Mustang koji se proizvodi u saveznoj državi Mičigen. Njegova publika u regionu je mala, ali odabrana i verna marki i konkretnom modelu.

Jeep Cheeroke se proizvodi u saveznim državama Ohajo i Ilinois, ali i u Kini, tako da FCA ima ovde dozu fleksibilnosti u pogledu odluke o tome čijih ruku delo, kineskih ili američkih, će uvoziti u Evropu. Slična priča je i sa Grand Cheerokijem koji se proizvodi u Detroitu, Venecueli i Kairu. Jeep Wrangler se sklapa jedino u fabrici u saveznoj državi Ohajo.

 

Sigurni smo da se niko u našoj regiji neće naći zabrinutim zbog činjenice da se svi modeli Tesle proizvode u Americi, odnosno Kaliforniji, a odatle izvoze na globalno tržište. Kada sagledamo listu modela sa američkim poreklom koji dospevaju na evropsko tržište, potpuno je jasno zašto Amerikancima nije odgovarao predlog Evropske unije o obostranom ukidanju carina na putničke automobile, jer je lista vozila koja se sklapaju na tlu Starog kontinenta a završavaju u prodajnim salonim preko okeana daleko obimnija. Bilo kako bilo, iako se u trgovinskom ratu ne prebrojavaju smrtno stradali i ranjeni, ipak to jeste rat, a u ratu, svi su na gubitku.

 

Tekst: Zvezdan Božinović

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Prodaja automobila u Kini pala drugi mesec zaredom

 

 

Prodaja automobila u Kini pala je u avgustu drugi mesec zaredom, prema podacima kineske Asocijacije proizvođača automobila. Prodaja SUV-ova, sedana i mini kombija na najvećem svetskom tržištu automobila smanjena je u avgustu na godišnjem nivou za 4.6 posto, na 1.8 miliona jedinica. Ukupna prodaja vozila, uključujući kamione i autobuse, zabeležila je pad od 2.1 posto na 2.0 miliona jedinica. Prodaja SUV-ova je pala za 4.7 posto na 737.000 jedinica, dok je prodaja sedana smanjena za 3.4 posto na 901.000. Ukupna prodaja automobila u Kini je od početka godine do kraja avgusta porasla za 2.6 posto na 15.2 miliona u odnosu na isti period prošle godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Borba sa visokim porezom - kako je Ford ''izigrao'' američku carinu

 

 

Sve žešći trgovinski rat između SAD i Kine doneo je ogroman rast poreza koji umnogome utiče na prodaju automobila. Američki predsednik značajno je podigao stopu poreza za sve proizvode iz Kine, a među njima su umnogome zastupljeni upravo automobili. Kako ih to ne bi koštalo mnogo novca, odnosno kako bi i dalje imali profitabilan uvoz u SAD, proizvođači se dovijaju i traže "rupe u zakonu" kako bi izbegli te dodatne poreze. Možda i najbolji primer toga je upravo jedna američka kompanija Ford, koja ima ogroman uvoz iz Evrope u domovinu jer proizvodi svoj mali komercijalni model Transit Connect u Španiji. S obzirom da je još pre 55% SAD uveo porez na uvoz lakih komercijalnih vozila iz Evrope od 25%, dok za standardne automobile iznosi 2,5%, Ford je pronašao način kako da ga izbegne.

 

Gigant iz Detroita je u Španiji ''pakovao'' Transit Connect kao standardni automobil dodavanjem zanje klupe i stakala iza B stuba, a onda je u SAD uklanjao tu klupu i stakla i transformisao svoj model u standardno teretno vozilo. Matematički, Fordu je za tu transformaciju bilo potrebno samo dva ipo sata po automobilu, što je omogućilo kompaniji uštedu od čak 250 miliona dolara od debija Transita Connect 2002. godine. Nakon što je to otkriveno, američka Uprava carina je od 2013. primorala Ford da plaća porez od 25% na svaki uvezen Transit Connect, umesto 2.5%, zbog čega je Ford odmah pokrenuo tužbu pred Američkim sudom za međunarodnu trgovinu, i dobio slučaj. Tako je Ford pokazao kako u praksi izgleta takozvani ''tarifni inženjering'', koji će sigurno biti sve zastupljeniji i u budućnosti, bar dok je aktivan pomenuti ''trgovinski rat'' između SAD i Kine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Prodaja automobila u Kini ''potonula'' četvrti mesec uzastopno

 

 

Prodaja automobila u Kini je ''potonula'' u oktobru četvrti mesec uzastopno, zabeleživši strmoglavi pad od čak 13 procenata u odnosu na isti mesec prošle godine. Kinesko udruženje proizvođača automobila (CAAM) saopštilo je da je prodaja SUV vozila, limuzina i minivanova opala na tek nešto iznad dva miliona jedinica, što je, kako ocenjuje agencija AP, bolan udarac za svetske proizvođače vozila na njihovom najvećem tržištu. Analitičari su predviđali da će tražnja oslabiti nakon što je Peking krajem 2017. godine uveo mere za obuzdavanje bankarskih kredita kako bi ''ohladio'' eksplozivni rast duga. Međutim, pad tražnje je oštriji nego što se očekivalo, zbog čega postoje izvesne procene da će regulatori možda pokušati da podstaknu prodaju putem smanjenja poreza ili drugim podsticajima.

Iz CAAM-a su naveli da je prodaja od januara do kraja oktobra ove godine splasnula za 1.0 procenat na 19.3 miliona vozila.

 

preuzeto sa - Auto Blog