Kina pretekla Evropu i postala najveći proizvođač automobila

[Mijailović P. 3431]

Zato će Kina vladati Svetom!

 

[neshaoct 9590]

Kineska auto industrija opet u punom kapacitetu

 

 

Gotovo sve proizvodne trake u Kini su ponovo u funkciji nakon mera uvedenih zbog pandemije koronavirusa. U istraživanju koje je sprovela Kineska asocijacija proizvođača automobila (CAAM) navodi se da je 86 posto zaposlenih vraćeno na posao te da se sada odvija proizvodnja u kapacitetu od 99.5%. Kinesko tržište automobila je pretrpelo težak udarac zbog pandemije koronavirusa jer je opala prodaja za 43.3% u martu u odnosu na isti period prošle godine. Pad je manje dramatičan u odnosu na februar, kada je zabeležen pad od gotovo 80%.

 

CAAM očekuje da će tržište ubrzati oporavak u narednim mesecima, ali upozorava da bi moglo biti teško nadoknaditi štetu koja je već nastala u ovoj industriji.

''Ako uzmemo u obzir samo domaće faktore, verujemo da bi industrija mogla da se oporavi u drugoj polovini godine i da bude na jednakom nivou kao u istom periodu prošle godine'', navodi se u saopštenju. Pandemija je potopila prodaju automobila širom sveta, a prognoze govore da će se situacija pogoršati dok se pandemija širi u Evropi i SAD-u. Prodaja sedana i SUV-ova je prepolovljena u martu na evropskom tržištu, a ni u SAD-u situacija nije bolja jer je zabeležen pad od 40%.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Lifan pred bankrotom

 

 

Jedan od najpoznatijih kineskih automobilskih koncerna nalazi se pred bankrotom. Reč je o kompaniji Lifan Motors koja je dugo vremena služila kao primer ekspanzije automobilske industrije Kine.

Sve je počelo 1992. godine kada je Yin Mingshan osnovao radionicu za popravku motocikala i to nakon što je proveo 20 godina u radnom logoru zbog ''promovisanja kapitalističkih ideja'' u vreme kineske kulturne revolucije. Srećom po kinesku ekonomiju, ovaj disident se ''bacio u privatluk'' čim je došlo vreme privrednih reformi. Ostalo je istorija. Od male radionice u kojoj je prvobitno posao našlo devet radnika, nastao je treći najveći kineski proizvođač motocikala, a biznis je u međuvremenu proširen na proizvodnju kamiona i automobila.

 

 

Zbog uspeha motociklističke palete, Lifan je prilično oklevao sa ozbiljnijom proizvodnjom automobila. Tek 2005. godine počela je produkcija minivana i malog pick-up modela LF6361/1010 baziranog na Daihatsuovom kei-trucku Atrai (1999). U decembru iste godine (2005) predstavljena je limuzina Lifan 520 nakon čega je došao veći 620 i kontroverzni automobil B-segmenta Lifan 320 kao neuspešna imitacija Minija. Paleta je u međuvremenu proširena zanimljivim modelima, pre SUV-klase. Međutim, dani slave Lifana su davno prošli. U Kini prodaja Lifana je u poslednjih pet godina smanjena čak 10 puta, što ne čudi s obzirom da se ne obnavlja paleta modela. Uz to, Lifan nije uspeo da uspostavi saradnju sa nekim renomiranim evropskim proizvođačem. Na kineskim sudovima se rešava oko 400 tužbi poverilaca koji zahtevaju od koncerna Lifan oko 3 milijarde juana (oko 378 miliona evra). Prema analitičarima automobilskih tržišta bankrot Lifana će se desiti ovog leta.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kineska kompanija poklonila nove automobile svakom od 4.116 zaposlenih

 

Kineska kompanija za proizvodnju čelika je nagradila svih svojih 4.116 zaposlenih novim automobilima zbog prekoračenja ciljeva dobiti već petu godinu zaredom.

Kompanija Jiangxi West Dajiu Iron & Steel Corporation je 1. oktobra organizovala događaj kojim je proslavila svoj uspeh i nagradila zaposlene za doprinos godišnjem rastu. Mediji prenose da je firma poslednjih pet godina beležila sve veću dobit, a uprava je želela da učini nešto posebno kako bi zahvalila zaposlenima, pa su odlučili da svakom od njih poklone automobil. Tokom nekoliko nedelja uoči kineskog Dana državnosti u serijama je podeljeno ukupno 4.116 vozila, 2.933 Ford Territoryja i 1.183 Volkswagen Magotana. Prema kineskom sajtu Sohu, vrednost vozila iznosi oko 500 miliona juana (74 miliona dolara), ali je firma Jianxi najavila i da će da plati registraciju, petogodišnje autoosiguranje, kao i porez na vozila:

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

BMW će povećati proizvodnju automobila u Kini

 

 

BMW je sa svojim kineskim partnerom Brilliance-om dogovorio povećanje proizvodnje automobila u Kini. Vrhunski nemački proizvođači luksuznih automobila su postali više nego ikad zavisni od Kine, pokazuju izveštaji o zaradi, naglašavajući važnost tržišta kao retkog izvora rasta u industriji koja je pogođena pandemijom. Mercedes, BMW i Audi su zabeležili rekordno veliku količinsku prodaju na najvećem svetskom auto tržištu prošle godine, što je zapanjujući kontrast njihovom značajnom padu u ukupnoj globalnoj prodaji. Kineski udeo u globalnoj prodaji je skočio za 5 do 6 procentnih bodova u svakoj kompaniji, na 36% u Mercedesu, 33% u BMW-u i 43% u Audiju.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Da li znate koliko je u Kini proizvođača električnih automobila?

 

 

Iz kineskog Minstarstva industrije i informatičkih tenologija stiže vest o zauzdavanju rasta proizvođača električnih automobila. Država subvencioniše nove industrijske subjekte, a relativno mali tehnološki zahtevi proizvodnje električnih automobila ovaj sektor su učinili jednim od najbrže rastućih.

 

U Kini radi oko 300 proizvođača električnih automobila i sada će se to smanjivati. Vlada će ukinuti podrške za nove proizvođače, a sprema se još jedna mera. Za svaku kinesku pokrajinu biće postavljeni minimalni standardi korišćenja proizvodnih kapaciteta koji će biti usklađeni. Ako padnu ispod utvrđenih granica, centralna vlada neće dozvoliti pokrajinama da odobre nove proizvodne pogone. Drugim rečima, postojeći će morati da povećaju produkciju.

 

Tim merama bi najviše koristi imale firme kao što su Nio, Xpeng i Li Auto. Oni su najveći proizvođači električnih vozila u Kini. Prisiljavajući ih da povećaju svoju proizvodnju, kineska vlada će im pomoći da se suoče sa stranom konkurencijom sa zdravijeg položaja. Tu je još i niz velikih kompanija, poput Geely-ja, koje proizvode električne automobile i one sa klasičnim motorima, kojima će ova mera takođe pogodovati. Nio će inače od sledeće godine startovati i na nemačkom tržištu, i to modelom ET7 (na slici) za koji još nije saopštena cena. ET7 će Nemcima biti dostupan sa baterijama od 70 kWh (domet 500 km), 100 kWh (domet 700 km) i 150 kWh (domet 1.000 km), dok se za pogon brinu dva elektromotora sa ukupno 653KS i 850 Nm (dovoljno da ubrzanje do 100 km/h iznosi 3.9 sekundi).

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Ilon Mask pohvalio Kineze

 

 

Ilon Mask je bio u dobrom raspoloženju tokom svog pojavljivanja na Svetskom kongresu vozila za novu energiju. U svojoj poruci pohvalio je kineske proizvođače automobila, za koje je ocenio da su ''najkonkurentniji na svetu''. Bloomberg izveštava da se Maskovi komentari tokom njegovog unapred snimljenog pojavljivanja mogu posmatrati kao pokušaj popravljanja Teslinog imidža u Kini.

 

''Izuzetno poštujem mnoge kineske proizvođače automobila'', rekao je Mask, dodajući da su proizvođači automobila u zemlji posebno snažni u softveru. ''Javno raspoloženje i podrška električnim vozilima nikada se nisu videli jer znaju da je to budućnost'', rekao je on. Tesla se suočio sa teškim mesecima u Kini nakon uglavnom pozitivne dobrodošlice. Kina je ključno tržište za kalifornijskog proizvođača automobila jer je najveće svetsko tržište električnih vozila, sa dodatnom opasnošću da ima dosta domaće konkurencije u proizvodnji električnih vozila. U maju je Teslina prodaja prepolovljena zbog kritika javnosti i vlade. Optužbe za lošu uslugu nakon prodaje izazvale su negativna mišljenja o brendu, a lokalni list je rekao da je ''arogantan i nadmoćan stav'' kompanije ''odvratan i neprihvatljiv''.

 

U međuvremenu, kineske vlasti postale su sumnjičave prema Tesli i načinu na koji je postupala sa skladištenjem podataka o korisnicima. Osoblju u nekim važnim kineskim vladinim objektima rečeno je da ne parkiraju svoja Tesla vozila unutar vladinih zgrada zbog bezbednosnih razloga vezanih za njihove spoljne kamere. Mask je govorio o bezbednosti podataka, ponavljajući da kompanija radi sa nacionalnim vlastima na obezbeđivanju bezbednosti podataka koje prikupljaju njihova vozila. Tesla je udovoljio zahtevu kineske vlade za skladištenje podataka prikupljenih lokalnim automobilima u zemlji. Kina je nastavila sa razvojem naprednih mašina koje će moći da prate podatke koje u inostranstvo šalju automobili koji se voze njenim ulicama. Sistem, koji analizira put prenosa podataka, trenutno se testira na vozilima stranih proizvođača automobila, uključujući i Teslu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kina ukida ograničenja za strane proizvođače automobila

 

 

Za mnoge pomalo iznenađujuće, Kina je odlučila da ukine ograničenja na vlasništvo stranih kompanija u automobilskoj industriji. Ova odluka je stupila na snagu 1. januara 2022. a najavljena je dokumentom koji su objavili Kinesko ministarstvo trgovine i nacionalnog razvoja i Reformska komisija.

 

Za one koji nisu upoznati s tim kako stvari stoje, Kina od 1994. od stranih proizvođača zahteva formiranje zajedničkih korporacija u odnosu 50:50 sa lokalnim kompanijama, da bi mogle da uđu na ovo tržište. Pravila su promenjena 2018. kada je stranim kompanijama dozvoljeno da svoj udeo povećaju na 70%, što je primera radi, BMW-u omogućilo da to uradi sa Brilliance-om. Sada će Kina omogućiti strancima kompletno vlasništvo nad poslovanjem u automobilskom sektoru, što bi trebalo da otvori vrata novim proizvođačima kao što su Lucid i Rivian. Sa druge strane, etablirane kompanije kao što su VW, Ford, Mercedes i drugi, moći će da preuzmu zajedničke projekte koje imaju sa kineskim firmama.

 

Ovi, takozvani ''zajednički poduhvati'' u Kini su formirani da bi osigurali da profit i tehnologija ostanu u zemlji i na taj način pripomognu rastu domaćih proizvođača. Sa sve većim brojem kineskih proizvođača koji proizvode i prodaju stotine hiljada vozila, čini se da je ova strategija urodila plodom. Novi potez kineskih vlasti bi mogao čak da motiviše lokalne partnere da se povuku iz aktuelnih zajedničkih poduhvata sa zapadnim kompanijama.

 

 

Neke firme su trenutno uključene u više od jedne kooperacije tog tipa. Volkswagen, na primer, radi u saradnji sa SAIC-om i FAW-om iz Šangaja. Potoje i nezavisne domaće kompanije, kao što su Nio, Geely, Great Wall i Xpeng, i mala je verovatnoća da će neka od njih ući uskoro u neki zajednički poduhvat.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Prodaja automobila u Kini beleži najviši rast u poslednjoj deceniji

 

 

Prodaja putničkih automobila u Kini porasla je za 28.9% u odnosu na isti period prošle godine u avgustu, najviše u poslednjoj deceniji, podstaknuta porastom potražnje za električnim vozilima, saopštilo je trgovinsko telo u četvrtak. Prošlog meseca prodato je ukupno 1.87 miliona vozila, saopštilo je kinesko udruženje putničkih automobila, pri čemu se prodaja hibridnih i električnih jedinica udvostručila u odnosu na prethodnu godinu na najvećem svetskom tržištu automobila. Prodaja se naglo smanjila u maju za 17% u odnosu na prethodnu godinu, i još više u aprilu, gde je zabeležen najveći pad od 2020. na 40.4%.

 

Kineska vlada uvela je niz mera, uključujući produženje poreskih olakšica, u julu kako bi stimulisala prodaju električnih automobila u pozadini ekonomskog usporavanja. Kinesko tržište električnih automobila je posebno konkurentno, a proizvođači se bore da iskoriste prednosti industrije koja je poslednjih meseci podstaknuta izdašnim subvencijama za kupovinu od strane lokalnih vlada. Mere bi trebalo da podrže ekonomiju u vreme kada su sporadična zatvaranja zbog Covid-19 širom zemlje umanjila entuzijazam potrošača i poslovno poverenje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Jedan od pet električnih automobila u Evropi već sada dolazi iz Kine

 

 

Novi igrači se pridružuju autoindustriji, uključujući veliki broj kineskih proizvođača, od kojih su neki odlučili da se prošire na tržište Evrope i SAD-a. Da li evropski proizvođači treba sa se zabrinu zbog ove nove i brojne konkurencije?

Kina ima sve važniju ulogu u prodaji električnih automobila na Starom kontinentu. Prema podacima Jato Dynamics-a (globalni dobavljač automobilske poslovne inteligencije), od početka godine do avgusta čak 19% električnih vozila registrovanih u Evropi je proizvedeno u Kini. Azijska država je već za petama nemačkoj, koja ima 22% učešća.

 

 

Paris Motor Show biće primer promena. Kineski BYD će izložiti tri modela koja će prodavati u Evropi, a takođe kineski MG puno očekuje od kompaktnog modela MG4, koji se cenom takmiči čak i sa električnim automobilima manjim od njega. S druge strane, opet kineski NIO i Xpeng su takođe krenuli u osvajanje evropskog tržišta sa svojim vozilima. Za sada, većina električnih automobila koji se prodaju s oznakom Made in China su brendovi poput Tesle, koji, prema podacima Jato Dynamicsa, predstavljaju polovinu evropskog uvoza iz Kine. Još jedan model povećava brojke prodaje kineskih vozila a to je Dacia Spring, koja se u Kini proizvodi za ceo svet i čijih 30.000 jedinica je naručeno tokom prve polovine 2022. godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kineski elektro-automobili osvajaju Evropu?

 

 

Na domaćem tržištu - koje je uostalom i najveće na svetu - oni su već u vrhu po prodaji. Sada žele proboj i u Nemačkoj. Mogu li kineski proizvođači električnih automobila u tome da uspeju?

Za neke bi to bio auto iz snova: 653 konjskih snaga, obrtni moment 850Nm, od nula do sto kilometra na čas za 3.9 sekundi, električni pogon na sva četiri točka, domet od 500 do 700 kilometara u zavisnosti od kapaciteta baterije i cena u osnovnoj verziji od 69.900 evra. Reč je o novoj, vrhunskoj limuzini ET7 kineskog proizvođača električnih automobila Nio. Prvi primerci trebalo bi da budu isporučeni u Evropi ovog oktobra. Već sada se može se naručiti i SUV-verzija EL7, koja bi trebalo da počne da stiže od januara, a kasnije se očekuje i manji model, ET5, koji je u suštini konkurencija Teslinom modelu srednje klase 3. Novost u Evropi je i koncept stanica za zamenu baterija koji Nio lansira paralelno s prodajom. Ako ne želite da punite bateriju, možete zameniti praznu za punu. To traje samo nekoliko minuta. Za sada u Nemačkoj postoji samo jedna takva stanica, u Bavarskoj, na autoputu A8, ali do kraja godine trebalo bi da ih bude još 19, a zatim, tokom 2023, još 100.

 

 

Katastrofa na kreš-testu - to je bilo nekad...

Kineski automobil? Da li to uopšte vredi? Pre 17 godina pokušaji kineskih proizvođača da uđu na evropsko tržište završili su se katastrofom i pre nego što su počeli. Terensko vozilo Landwind potpuno je podbacilo na kreš-testu nemačkog auto-moto kluba ADAC. Fotografije oštećenja prilikom tog testiranja bile su veoma rečite. Ali to je bilo davno, a u međuvremenu su se karte promenile. Nemačka rent-a-car kompanija Sixt nedavno je najavila spektakularan posao. Ta gigantska firma za iznajmljivanje automobila sa sedištem u Minhenu naručuje 100.000 električnih automobila od kineskog proizvođača BYD do 2028. godine. Prvi stižu već ove godine. Za BYD je to važan korak ka Evropi. Oni su već sada jedan od najvećih proizvođača baterija u svetu, a srednjoročno bi mogli da postanu i najveći proizvođač električnih automobila i tako izbace Teslu sa vrha.

 

 

Ozbiljna konkurencija sa Dalekog istoka?

Pored firmi kao što su BYD i Nio, u naletu su i kompanije kao što su SAIC, Geely i Great Wall Motors, ali startup-preduzeća kao što je Xpeng. Poznavaoci procenjuju da bi uskoro na tržištu Evrope moglo da se pojavi gotovo 20 kineskih marki automobila.

 

 

Prednost im je to što proizvode različite klase električnih vozila, dok veliki evropski proizvođači, uključujući i nemačke, obično nude samo električna vozila skuplje klase. Oni ujedno, zbog problema u lancima snabdevanja, nemaju dovoljno delova, pa ni čipova, što dovodi do zastoja u proizvodnji. Mogu li Kinezi zaista da u Evropi postanu ozbiljna konkurencija Mercedesu, BMW-u ili Volkswagenu? ''Mislim da nijedan kineski proizvođač ne može zaista ravnopravno da se takmiči sa evropskim, japanskim i korejskim proizvođačima u Evropi'', ocenjuje Johen Zibert, osnivač JSC Automotive, konsultantske kuće specijalizovane za kineske automobile i koja ima sedišta u Šangaju i Štutgartu. Snaga kineskih proizvođača, objašnjava Zibert, leži najverovatnije u ''različitim elektronskim igračkama''. Primeri za to su npr. karaoke-aplikacija za putnike u vozilu ili različiti ugrađeni uređaji za virtuelnu stvarnost. To jeste privlačno za kupce u Kini, ali oni u Nemačkoj su malo konzervativniji i skloni su da izbegavaju previše elektronik

 

Subvencije narušavaju konkurenciju

Pored toga, tu su i neki fundamentalni problemi. U suštini, nijedan kineski proizvođač nije naučio da posluje bez stalne podrške države i da toga nema, većina njih, ako ne i svi, danas ne bi postojali, procenjuje Zibert. ''A s obzirom na to da kineskoj državi polako ponestaje novca za subvencije, tamošnji proizvođači prosto hrle u inostranstvo da tamo okušaju sreću.'' I Gregor Sebastijan, analitičar specijalizovan za automobilsku industriju sa berlinskog Merkator-instituta za kineske studije (MERICS), takođe smatra da je državna podrška, uključujući i ograničenja pristupu kineskom tržištu za strane konkurente, dala značajan doprinos dosadašnjem uspehu. Ta bi, međutim, za kineske proizvođače u Evropi uskoro bi mogla da se pretvori u ozbiljnu slabost. Evropska unija dala je sebi za cilj da se kritički suoči s problemima na kineskom tržištu, odnosno s tamošnjim protekcionizmom. ''Nova pravila Unije o subvencijama trećih zemalja koje narušavaju konkurenciju mogla bi da postanu ozbiljan problem za kineske proizvođače električnih automobila'', prognozira Sebastijan. Tome bi, dodaje, trebalo dodati i nejednak pristup tržištu u Kini i Evropi, ali i sve veće geopolitičke razlike.

 

Prednost kad je reč o baterijama

''Svakako da kineski proizvođači imaju šansu'', naglašava s druge strane berlinski konsultant Matijas Šmit, specijalizovan za tržište električnih automobila. ''Posle uspeha Tesle, trebalo bi biti idiot pa ih otpisati. Tesla je uspeo da uđe na tržište onda kada su drugi proizvođači ostavili širom otvorena vrata i nisu bili voljni da prerano krenu u prodaju električna vozila koja su pravila gubitke, jer zakon o ugljen dioksidu tada nije bio ni na vidiku.'' Zbog visokih zarada od proizvodnje i prodaje na domaćem tržištu, kineski proizvođači stekli su prednost kada je reč o troškovima u tehnologiji za izradu skupih baterija. To bi ipak više moglo da koristi masovnim brendovima, kao što su BYD ili SAIC, kada se šire u inostranstvu, a manje premium-markama kao što je Nio.

 

Štefan Bracel, direktor Centra za automobilski menadžment (CAM) iz Bergiš-Gladbaha, koji već godinama analizira inovativnu snagu proizvođača električnih automobila, kaže: ''Kineske proizvođače automobila kao što su BYD, Nio ili SAIC trebalo bi sve ozbiljnije shvatati kao konkurente na evropskim tržištima. Oni u celini postaju sve inovativniji, a kvalitet im je dobar i zbog saradnje sa zapadnim dobavljačima. Izolacija od Kine šteti nemačkim proizvođačima. U Kini se razvija nova tehnološka i dobavljačka industrija i na to će moći da se oslone tamošnji proizvođači automobila''. Pritom se ne radi samo o jednoj posebno interesantnoj kompaniji, kao što je to slučaj sa Teslom. Reč o veoma širokom pokretu. Upravo to je, naglašava, prednost Kine: skoro beskonačna brzina kojom se inovacije razvijaju i primenjuju. ''Dozvolite mi da to kažem ovako: Tesla je jedinstven, ali Kina je širok pokret koji stvara mnoge Tesle'', kaže Dudenhofer. On ujedno izričito upozorava na ''anti-kinesku politiku'' koja bi, smatra, mnogo više naštetila nemačkim proizvođačima automobila nego kineskim. ''Mi bismo mnogo više izgubili, a izolacija od Kine bi nemačku automobilsku industriju pogodila tamo gde je najosetljivija - a to je inovativna snaga. Inovacije danas dolaze iz Kine i oni koji se izoluju od njih, gube svoje kupce na svetskom nivou.''

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kina postala drugi najveći izvoznik automobila na svetu

 

 

Kina je tokom prošle godine povećala izvoz vozila za više od 54%, što je bilo dovoljno da se pomeri na drugo mesto u svetu po izvozu automobila.

 

Kako prenosi sajt Carscoops, kinesko udruženje proizvođača automobila izveštava da je ta zemlja prošle godine isporučila 3.11 miliona vozila u inostranstvo. To je znatno više od Nemačke, ranije drugog po veličini izvoznika, koja je prošle godine prodala samo 2.61 milion vozila na međunarodnim tržištima, što je povećanje od 10% u odnosu na 2021. Kina sada juri Japan koji je na prvom mestu. Iako rezultati Japana za celu godinu još nisu dostupni, isporučio je više od 3.2 miliona vozila u inostranstvo u prvih 11 meseci 2022. Međutim, očekuje se da je Japan izvezao manje vozila prošle godine nego 2021. kada je isporučio 3.82 miliona vozila na strana tržišta.

 

S obzirom da kineski izvoz brzo raste, a japanski obim se smanjuje, očekuje se da će Kina postati najveći svetski izvoznik automobila u bliskoj budućnosti, rekli su analitičari za South China Morning Post. Citic Securities predviđa da bi Kina mogla da izveze čak 5.5 miliona vozila do 2030. godine, od kojih će 2.5 miliona biti električno.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kina: novi automobilski div

 

 

Dugo se na kineske automobile, gledalo sa podsmehom. Ali, to se menja - i to prilično brzo. Kinezi bi uskoro mogli da prestignu velike automobilske nacije kada je u pitanju izvoz. Već sad su na trećem mestu.

Kina želi da se probije u sam vrh svetskog tržišta automobila: nakon nekoliko neuspelih pokušaja da postanu značajan faktor na svetskom tržištu, kineski proizvođači automobila nedavno su zabeležili velike uspehe. Prema navodima kineskog automobilskog udruženja CAAM, izvoz automobila iz Kine se od 2020. utrostručio, na oko 2.5 miliona vozila godišnje. Time se Kina popela na treće mesto na svetskoj listi izvoznika. Ispred nje je samo Nemačka, a na vrhu je Japan.

 

 

Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) navodi da je prošle godine iz Nemačke izvezeno 2.61 miliona automobila. Japan je isporučio oko tri miliona. Ali dok izvoz vozila iz starih industrijskih zemalja napreduje sporo ili nikako, potražnja za automobilima iz Kine ubrzano raste. Ta trka će biti centralna tema automobilskog sajma u Šangaju koji počinje sledećeg utorka (18.4.). Kineski proizvođači već su vodeći na tržištu u delovima Bliskog istoka i Latinske Amerike. Ali čak i u Evropi je sve više automobila ''Made in China''. Još pre više od deset godina Kinezi su pokušali da se etabliraju u Evropi, ali u doba motora sa unutrašnjim sagorevanjem, nisu mogli da smanje jaz u odnosu na zapadnu konkurenciju. Sa vozilima sumnjivog kvaliteta nisu dobro prošli na testovima sigurnosti.

 

Elektro-vozila su hit, odlični i jeftini

Ali sve se promenilo masovnom pojavom električnih automobila. Tu se kineski proizvođači odjednom smatraju tehnološkim liderima. Prema rečima stručnjaka za automobile, zahvaljujući ranijem početku Kina ne prednjači samo u izradi električnih automobila. I što se tiče povezanosti i autonomne vožnje neki kineski proizvođači su bolje pozicionirani od recimo nemačkih konkurenata.

 

 

Kineska grupa Geely je strateški dalekovidno pre nekoliko godina preuzela švedski brend Volvo i potpuno se usmerila ka električnoj budućnosti. A i kineski brendovi e-automobila kao što su BYD ili Nio polako se probijaju u inostranstvu.

 

 

Kinezi trenutno pokreću strategiju globalizacije sa svojim e-automobilima, što ne pogađa samo Evropu i Nemačku, kaže industrijski stručnjak Štefan Rajndl. ''Verujem da će neki kineski proizvođač u narednih pet godina imati tržišni udeo do 2% u Nemačkoj'', kaže Rajndl. To bi pre svega moglo da se desi u klasi kompaktnih automobila - tu domaća industrija nije u stanju da posluje sa konkurentnim cenama.

 

 

Međutim, kineskim proizvođačima su potrebni etablirani trgovci kao prodajni partneri kako bi mogli da koriste postojeće prodajne mreže i lokacije. To je naročito važno za servis vozila. ''Mnogi kineski proizvođači misle da samo digitalnim strukturama mogu da oblikuju prodaju u Nemačkoj i Evropi'', kaže Rajndl. Ali u ovoj zemlji kupci još uvek slabo prihvataju takve prodajne koncepte, vole da idu u radnju i gledaju. Čak i posmatrači u Kini sumnjaju da će njihovi automobili u doglednoj budućnosti moći da se takmiče sa automobilima na nemačkom tržištu. ''Proći će dosta vremena pre nego što kineske automobilske kompanije steknu tržišni udeo na razvijenim, etabliranim tržištima'', kaže kineski automobilski analitičar Zeng Čiling.

 

 

Glavna tržišta su za sada negde drugde

Drugačije je, međutim, u jugoistočnoj Aziji, Južnoj Americi i Africi. Tamo su Kinezi mnogo bolje pozicionirani. ''Konkurencija oživljava tržište'', zaključuje Rajndl i napominje da nemačka automobilska industrija radi velike korake napred. Samo u Nemačkoj ovdašnji proizvođači trenutno nude više od 90 modela električnih vozila, a do kraja 2024. trebalo bi da ih bude 100. A kada je reč o kvalitetu, Nemci su još uvek vodeći. U Nemačkoj su prošle godine više od polovine svih novoregistrovanih električnih automobila isporučili domaći proizvođači. Tržišni udeo kineskih brendova je 6%, zadovoljno kaže Rajndl.

 

Kina je budućnost

Manje optimističan je nezavisni stručnjak za automobilsku industriju Ferdinand Dudenhefer. ''Automobil budućnosti uglavnom dolazi iz Kine'', uveren je. Pametna je strategija najpre ojačati na domaćem tržištu, a zatim se širiti korak po korak. Kinezi su opipavali svoj put ka Evropi. Već su relativno jaki u istočnoj Evropi, a imaju i određenu snagu u Engleskoj. ''Oni tek sada dolaze u Nemačku'', napominje Dudenhefer.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Ko više profitira na elektrifikaciji automobilske industrije, klima ili Kina?

 

 

Ukoliko nekog prosečnog zagovornika električnih automobila upitamo zašto se u svetu masovno usvajaju baterijski pogonjena vozila, odgovor će najverovatnije biti - da bismo se borili protiv klimatskih promena. Oni nešto upućeniji i obrazovaniji će reći da je razlog taj da bi vazduh u gradovima bio čistiji, što je mnogo validniji argument. Međutim, odgovor koji će retko ko dati se odnosi na Kinu, a to je možda i najbolje objašnjenje kojim trenutno raspolažemo.

 

U isto vreme, pomalo je čudno i pomisliti da vlade širom sveta nameću restriktivniju regulativu vezanu za konvencionalna vozila zbog Kine. Takođe, ako se osvrnemo unazad, čini se čudnim i što se Nemačka dobrovoljno odriče energetske sigurnosti koju je obezbeđivao ruski gas. Ipak, to se desilo, tako da bez obzira na razloge većine zemalja u vezi s praćenjem puta koji pogoduje Kini, one su to uradile i to je ono što je od ključnog značaja za ovu priču. Jedno od mogućih objašnjenja je to što je Kina najveće svetsko automobilsko tržište. Ako nemate predstavu šta to zapravo znači, evo jednog interesantnog podatka: kupci u SAD, drugom po veličini automobilskom tržištu, priuštili su u 2022. 13,73 miliona novih automobila, dok je u „Narodnoj republici“ 23,24 miliona vozila pronašlo nove vlasnike. Dakle, razlika iznosi 9,51 milion, odnosno 69,3 odsto više! Neke projekcije procenjuju da bi se u Kini moglo prodavati čak 45 miliona jedinica godišnje, što je tri puta više nego što su Amerikanci kupovali u najboljim vremenima.

 

To pokazuje da je Kina za automobilski svet ono što su SAD bile decenijama unazad. Setimo se da su japanski proizvođači shvaćeni ozbiljno tek kada su uspeli da kupcima u Americi masovno prodaju vozila. Isto se desilo sa Korejancima. Oni koji su očekivali da će kineski automobili pratiti istu matricu, promašili su poentu. Naime, oni to ne moraju da urade da bi bili relevantni. Pogledajmo samo šta radi BYD. Nakon što su godinama bili prisutni na kineskom tržištu, sada se neverovatnim tempom šire van matične zemlje. Da li BYD mora da pristigne na američko tlo da bi dokazao svoju vrednost? Uopšte ne. Pa, potukao je na domaćem tržištu jedan Volkswagen. To je nešto što nijednoj kineskoj kompaniji nije pošlo za rukom otkada je nemački gigant započeo s proizvodnjom automobila 1980. u tada najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Takođe se podsetimo ''Dizelgejta'' i evropske regulative koja je prisilila VW, čuven po motorima koji kao pogonsko gorivo koriste naftu, da napravi tranziciju ka čisto električnim automobilima.

 

Honda je nedavno saopštila da mora da popravi svoje pozicije u oblasti čisto električnih automobila sa novim namenskim fabrikama, boljim baterijama, novim modelima, revidiranim proizvodnim procesima i tako dalje. Toyota se postavila identično pod dirigentskom palicom novog šefa. Japanci nisu posebno ''zaljubljeni'' u električne automobile, ali Kinezi jesu: Nikkei Asia je objavio da bi 9 miliona elektromobila trebalo da bude prodato u ''Narodnoj republici'' tokom 2023. s tim što će 9 od 10 biti od strane domaćih proizvođača. Toyota je razvila bZ3 uz pomoć BYD-a, dok se električna Corolla tamo trenutno prodaje kao alva. Ako se to dešava na najvećem svetskom tržištu, zamislimo samo kako bi stvari stajale na globalnom planu ukoliko dotični trend zavlada, mada ovde nije pitanje ''ako'' već ''kada.'' Norveška je sa sopstvenom inicijativom po pitanju električne mobilnosti krenula devedesetih, da bi pomogla lokalnom brendu Th¡nk. Nissan je pratio primer, a zatim je Tesla pomogao konsolidaciji prodaje elektromobila u ovoj severnoevropskoj zemlji. Potonja marka prodaje u Norveškoj najviše vozila, pre svega zahvaljujući Modelu Y, što je generalno slučaj. Radi se o bestseleru u toj zemlji, koji je 2022. plasiran u 17.356 primeraka. Ipak VW grupacija je prodala gotovo dvostruko više elektromobila (32.095), kada se u jednačinu ubace modeli Audija i Škode. Međutim, očigledno je da taj trend neće trajati dugo.

 

 

BYD i NIO su započeli svoje poslovanje u Norveškoj 2021. dok je Xpeng pristigao nešto ranije, 2020. Za sada se nijedan model kineskih brendova ne nalazi u prvih 20 najbolje prodavanih, što je lako za objasniti: sve ove kompanije u Norveškoj prodaju svoje perjanice. Međutim, BYD-ova šira i priuštivija ponuda je započela svoju invaziju sa modelom ATTO 3.

 

 

Izveštaj Allianz Trade-a sugeriše da kineski proizvođači predstavljaju najveću opasnost po evropske automobilske kompanije. Naime, mogli bi da im ''otkinu'' profit u vrednosti od 7 milijardi evra do 2030. Glavni problem je taj što kineski automobili ne podležu tako visokoj uvoznoj taksi u Evropi, kao što je slučaj s evropskim automobilima u Kini. To je nešto što je istakao Karlos Tavares u oktobru 2022. I da budemo bez dlake na jeziku: sve marke koje su kreirale tržište električnih automobila u Norveškoj i drugim tržištima, poslužile su kao trojanski konj ekspanziji kineskih kompanija. Pored toga što predstavlja ključno tržište za sve svetske proizvođače vozila, Kina takođe kontroliše proizvodni proces baterija. Možda se sirovine vade i rudare na različitim stranama sveta, ali prerada se odigrava u Kini, s tim što kineske kompanije dominiraju najrelevantnijim proizvodnim fazama. Čak i ukoliko se fabrike izgrade u Evropi ili SAD, mnoge kineske firme će ih posedovati ili zarađivati na tantijemama, mašineriji i prerađenim sirovinama.

 

Upravo je to ono  što su Amerikanci pokušali da preokrenu uz pomoć Zakona o smanjenju inflacije (IRA). To bi na kraju moglo da funkcioniše jer  SAD i dalje predstavljaju masivno automobilsko tržište. Ipak, američki zakonodavci imaju da postave dva bitna pitanja. Na prvom mestu, da li ima smisla ići istim putem na kojem je Kina ostvarila veliku prednost? Drugo, da li to samo američko tržište čini pogodnijim za ono što Kina želi da proda, baš kao i evropsko? Sama suština postojanja električnih automobila ovde biva dovedena u pitanje.

 

Da li će vazduh u gradovima biti čistiji s elektromobilima? Bez dileme.

Da li će globalno zagrevanje biti zaustavljeno? Naravno da ne, jer se na transport odnosi veoma mali udeo emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a još manji kada izdvojimo uticaj koji vrše putnički automobili.

Da li će ova vozila praktično biti za jednokratnu upotrebu, s baterijskim paketima koji ne traju toliko dugo kao sama vozila? Odgovor je - da. Da li će Kina profitirati na nastojanjima da električni automobili izvrše globalnu ''hegemoniju''? Gotovo sigurno možemo računati na to. Zapravo, to se već dešava, bez obzira što baterije nisu jedini put ka kreiranju ugljenično neutralnih putničkih vozila. Kina u svakom slučaju toplo pozdravlja političare na zapadu, kao i zagovornike baterijskih električnih automobila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[Mijailović P. 3431]

Nadam se da neće smetati...

 

[neshaoct 9590]

Kineski proizvođači automobila su spremni da uzdrmaju svet iz temelja

 

 

U poslednje dve godine, ukupan broj putničkih vozila izvezenih iz Kine na globalno tržište, porastao je za 211%. Sasvim je jasno da su proizvođači automobila iz druge najmnogoljudnije zemlje sveta snažniji nego ikada ranije, kao i da se tu neće zaustaviti.

 

Na domaćem tlu, Kinezi konstantno povećavaju svoj tržišni udeo poslednje tri godine i otkidaju delove kolača koji su pripadali inostranoj konkurenciji. BYD i nekoliko kineskih startapa koji se bave proizvodnjom električnih automobila, napravili su značajan napredak u smislu zauzimanja tržišnog udela, nudeći elektrifikovane modele sa konkurentnim cenama. Za razliku od njih, etablirani, tradicionalni proizvođači, doživeli su pad na planu ukupnog udela, koji se spustio na 43% u prvoj čevrtini 2023. sa 67% u 2020. Prodaja japanskih, nemačkih, američkih i korejskih modela se definitivno kreće u pogrešnom smeru. Kineske kompanije su takođe napravile izuzetne proboje na svetskom tržištu, posebno u zemljama u razvoju kao što su one u Južnoj Americi, Bliskom Istoku i jugoistočnoj Aziji. Pored toga, gotovo svaka evropska država predstavlja interesni cilj za brojne kineske proizvođače. U 2022. Chery je prodao 1.23 miliona vozila na globalnom planu, s tim što je 37% otišlo van Kine. SAIC-ova izvozna kvota je dostigla 33%. Shodno tome, Kina je na putu da pretekne Nemačku i Japan i postane najveći svetski izvoznik automobila. U protekle dve godine, ukupan broj vozila iz kineskog izvoza na globalno tržište porastao je za 211%, dostigavši tokom 2022. brojku od 3.11 miliona.

 

Dakle, da li će prekaljeni kineski proizvođači automobila voditi automobilsko tržište u budućnosti i osvojiti svet?

Kineske kompanije su uvrdile temelje za buduću tržišnu bitku po pitanju tehnologije električnih automobila, softvera, digitalizacije, cenovnog faktora i lanaca snabdevanja. Većina proizvođača automobila iz druge najmnogoljudnije zemlje sveta trenutno u ponudi ima takozvane ''namenske hibridne pogonske sklopove'' (namenski hibridni motor sa namenskom hibridnom transmisijom), koji imaju ogroman potencijal u Kini i drugim globalnim tržištima. Među njima, BYD je lider sa svojom DM-i namenskom plug-in hibridno tehnologijom, koja pruža potrošnju goriva od samo 4.4 litra na pređenih 100 kilometara u Song Pro, i 3.8 litara u Qin Plus modelu, s tim što je kombinovana benzinska i električna autonomija iznosi 1.100 kilometara.

 

DM-i sistem poseduje izbalansiranu isporuku snage, ekonomičnost i povoljne sistemske troškove kroz korišćenje snažnog turbomotora kombinovanog s motorima s unapređenom toplotnom efikasnošću. Softver i korisničko iskustvo nametnuli su se kao ključni faktori fokusa za kineske marke, pozicionirajući se kao stavke koje prave razliku na tržištu. Geely, primera radi, pripojio je Meizu, poznatu tehnošku kompaniju, specijalizovanu u oblasti mobilnih telefona i softvera. Ovo partnerstvo ima za cilj da razvije Flyme Auto OS, koji je trenutno integrisan u nove Lynk & Co 08 modele.

 

 

Flyme Auto OS je pozicioniran tako da se stavi naspram Huawei Harmony OS-a, kako po pitanju korisničkog interfejsa, tako funkcija i mogućnosti.

Nio, s druge strane, stavlja naglasak na ''fokusiranje na kupce'', što je filozofija koja je jasno reflektovana u digitalnom iskustvu koje se nudi kroz Niove aplikacije i platforme. Prepoznavajući da su performanse softvera i funkcionalnost postale ključni faktori u promeni pravila igra, Nio se trudi da obezbedi tečno i inovativno digitalno iskustvo za svoje potrošače.

 

Kineski proizvođači automobila su takođe napravili značajne korake u uspostavljanju robusnog i održivog baterijskog lanca snabdevanja. Sa firmama poput CATL-a i BYD-a koje dominiraju tržištem baterija, brojni proizvođači poput GAC-a, Great Walla, Changana, SAIC-a i Geelyja, formirali su sopstvene baterijske ogranke. Ovaj strateški potez pruža se van proizvodnje paketa baterija i ćelija, jer ovi proizvođači formiraju partnerstva sa ''uzvodnim'' snabdevačima i investiraju u razvoj nove generacije baterijskih tehnologija.

 

Međutim, put ka uspehu neće biti bez prepreka za kineske proizvođače automobila. Njihov glavni izazov će biti na koji način će cenovno pozicionirati svoja vozila na međunarodnom tržištu. Primera radi, Nio pokušava da se pozicionira kao premijum proizvođač, što izaziva izvesnu dozu skepticizma. Pored toga, formiranje kredibilnog i efikasnog marketinga, prodaje i postprodajne mreže na međunarodnom tržištu, ključno je za kineske kompanije. Ostaje da se vidi da li oni u dovoljnoj meri razumeju lokalne tržišne posebnosti i potrebe kupaca, da bi sve profunkcionisalo kako treba. Bez sumnje, kineski proizvođači automobila imaju ambiciozne ciljeve koji se pružaju daleko van matičnih granica. Uzdizanje kineskih marki označava tek početak jedne veće rokade u okviru globalne automobilske industrije.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kina podstiče kupovinu električnih automobila u seoskim područjima

 

 

Kina, odnosno njene vlasti, pokrenule su ovogodišnju promotivnu kampanju za vozila na novu energiju (NEV) u ruralnim oblastima na tri lokacije - Vusiju na istoku Kine, Ćiongaju na jugu i Đingmenu u centralnoj Kini. Kako je saopštilo Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija (MIIT), jedno od pet vladinih tela koja su pokrenula aktivnost, aktivnost će trajati od juna do decembra. Ukupno će biti predstavljeno 69 modela NEV, saopštilo je Ministarstvo i pozvalo proizvođače i distributere NEV-a da finaliziraju prodajne politike i poboljšaju sisteme korisničkih usluga.

 

Operateri mesta za punjenje takođe bi trebalo da ponude popuste na usluge punjenja, dok bi platforme za e-trgovinu trebalo da prodaju automobile online, dodalo je Ministarstvo. Kina je objavila smernice za pomoć ljudima koji žive u ruralnim područjima da kupuju i koriste NEV, sa fokusom na podsticanje izgradnje infrastrukture za punjenje. Prodaja NEV u Kini je porasla za 60,2 odsto na godišnjem nivou na 717.000 komada u maju, a proizvodnja NEV iznosila je 713.000 komada prošlog meseca, što je povećanje od 53% u odnosu na isti period prošle godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Rijad uložio milijarde u EV, a rezultati za sada slabi

 

 

Saudijska Arabija potrošila je milijarde dolara u nameri da se pretvori u čvorište električnih vozila i prevaziđe prepreke, uključujući nedostatak infrastrukture, talenta i sirovina, dok nastoji da uhvati korak u globalnoj trci za ubiranje profita od nove industrije. Kao deo šireg plana saudijskog prestolonaslednika Mohameda bih Salmana da odvikne ekonomiju od nafte i stvori nova radna mesta, zemlja je uložila najmanje 10 milijardi dolara u Lucid Motors sa sedištem u SAD i osnovala je Ceer, sopstveni EV brend.

 

Državni investicioni fond vredan 700 milijardi dolara ima cilj da se u Saudijskoj Arabiji proizvodi 500.000 električnih automobila godišnje do 2030. godine, dok je u 2026. godini planirana proizvodnja 150.000 vozila. Međutim, jedina fabrika automobila u Saudijskoj Arabiji koja je otvorena u septembru sastavila je oko 800 vozila do kraja godine, od delova koji su isporučeni iz SAD. Saudijska Arabija prethodnih godina nije uspevala da privuče proizvođače automobila. Japanska Toyota odbila je 2019. godine takvu ponudu, navodeći visoke troškove rada, nedostatak lokalnih dobavljača i malo lokalno tržište. Za Saudijsku Arabiju, jedna od najvećih poteškoća je privlačenje proizvođača auto-komponenti, od automobilskih vrata do motora, budući da u zemlji nema značajne lokalne industrije za snabdevanje. Domaći proizvođač Ceer, zajedničko preduzeće saudijskog Fonda i tajvanske kompanije Foxconn planira da pokrene proizvodnju do 2025. godine, ali tek treba da izgradi svoju fabriku.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kineska vlada podstiče još agresivniji izvoz automobila

 

 

Kina želi da podrži svoju industriju električnih automobila kako bi stabilizovala spoljašnju trgovinu Narodne Republike i olakšala izvoz vozila u inostranstvo. Zdrav rast trgovine i saradnja na razvoju plug-in hibrida i električnih automobila takođe će pomoći modernizaciji automobilske industrije, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine.

 

Ukupno devet agencija, uključujući Ministarstvo finansija i Ministarstvo inostranih poslova, takođe preporučuju osnivanje istraživačko-razvojnih centara u inostranstvu i saradnju s firmama izvan Kine. Preporuke ministarstava stižu u trenutku kada u Evropskoj uniji još traje istraga protiv kineskih proizvođača električnih automobila, odnosno pokušava da se utvrdi da li su dobili subvencije od države koje ih stavljaju u povlašćeni cenovni položaj, a SAD visokim carinama efikasno onemogućava pristup tržištu proizvođačima sa Dalekog istoka. Kinesko ministarstvo trgovine je pozvalo na aktivnu pomoć firmama u odgovoru na restriktivne spoljnotrgovinske mere. Dalje, treba izgraditi pozitivan imidž kineskih brendova. Osim toga, vlasti su pozvale na optimizaciju postupka za izvoz baterija za električne automobile.

Kineska automobilska industrija sa oduševljenjem je reagovala na preporuke za delovanje. To će pomoći sektoru da se bolje integriše na globalnom nivou, prema Udruženju kineskih proizvođača automobila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Kinezi osvajaju evropsko tržište električnih automobila

 

 

Kineski proizvođač električnih automobila BYD krenuo je u ofanzivu i svoja vozila šalje direktno u Nemačku, sopstvenim teretnim brodom. Nemačka auto-industrija nada se pomoći iz Brisela.

Bremerhafen je doživeo premijeru: ''BYD Explorer 1'', prvi brod izgrađen specijalno za kineskog proizvođača automobila, stigao je na odredište. U toj nemačkoj luci istovareno je oko 3.000 električnih automobila. Taj teretni brod dugačak skoro 200 metara prethodno je isporučio 1.500 vozila u Vlisingenu u Holandiji. Bremerhafen, kao jedna od najvećih automobilskih luka na svetu, postaće važno čvorište za BYD na evropskom tržištu. Još se radi o malom broju: prošle godine u Nemačkoj je novoregistrovano manje od 4.000 električnih automobila BYD. Ali, ambicije kompanije iz Šenžena su ogromne.

 

 

Strelovit uspon

Osnovan 1995. kao proizvođač akumulatora, odnosno baterija, BYD od 2003. proizvodi i automobile. On baterijama snabdeva i mnoge zapadne automobilske kompanije, uključujući i BMW, Mercedes, Audi, Teslu, Toyotu i Ford. Ono što je daleko impresivnije jeste brzi uspon BYD-automobila. Od 2022. su se oprostili od motora sa unutrašnjim sagorevanjem i specijalizovali se za čisto električna, kao i hibridna vozila. U poslednjem kvartalu 2023. BYD je dospeo na prvo mesto u svetu sa preko 526.000 prodatih automobila.

 

Prodaja u Nemačkoj - višestruko povećanje

Već neko vreme je očigledno da Kinezi rade na osvajanju evropskog tržišta električnih automobila. Do skoro je samo oko osam odsto takvih vozila u Evropi bilo poreklom iz Kine, ali sada ima sve više znakova da BYD ima ozbiljne namere: na primer, na sajmu automobila IAA u Minhenu ta kompanija iznajmila je najveći izložbeni prostor. ''Posle samo jedanaest meseci, već smo zastupljeni u 15 evropskih zemalja'', rekao je u Minhenu Mihael Šu, šef BYD za Evropu. Nakon što je Volkswagen prošle godine morao toj kompaniji da prepusti mesto lidera na najvećem tržištu električnih automobila, onom u Kini, sada još jedna simbolična promena ukazuje na novu realnost: na ovogodišnjem Evropskom fudbalskom prvenstvu 2024. u Nemačkoj zvanični reklamni partner više nije Volkswagen, već - BYD.

 

 

U Nemačkoj planirano stotinu salona automobila

Istovremeno, BYD značajno širi svoje prisustvo u Nemačkoj - već ima prodavnice automobila u većini velikih gradova, s ciljem ih bude oko stotinu. Ubuduće bi 90% Nemaca trebalo da bude u mogućnosti da automobilom za manje od pola sata stigne do najbliže prodavnice BYD, navodi kompanija. Proklamovani cilj Kineza je da budu među prvih pet u Nemačkoj i u Evropi. U tom cilju već je planirana i prva fabrika - u Mađarskoj. Do 2026. BYD želi da u Nemačkoj proda 120.000 električnih automobila. Trenutno u Evropi nudi pet modela, a očekuje se da će ove godine na tržište stići još tri. Mode BYD Seal, koji u Nemačkoj košta oko 45.000 evra, direktna je konkurencija Teslinom bestseleru: Modelu 3. BYD je prošle godine prodao više od tri miliona automobila širom sveta. Od toga su 1.6 miliona bili isključivo električni automobili. U toj kategoriji, kao i među hibridima, Tesla je 2023. bio ispred sa 1.8 miliona.

 

Mask: ''Izuzetno dobri automobili''

Ali, uprkos Teslinim kontinuiranim ambicioznim ciljevima, poznavaoci prilika u industriji veruju da je samo pitanje vremena kada će Kinezi preuzeti liderstvo i u prodaji električnih modela. Šef Tesle Ilon Mask nedavno je jasno upozorio na trijumf konkurenata sa Dalekog istoka. On nije samo govorio o njihovim dobro poznatim nižim troškovima proizvodnje, već je i iskreno priznao: ''Izuzetno su dobri.'' Da nema trgovinskih barijera, oni bi ''poprilično uništili većinu drugih automobilskih kompanija na svetu'', glasi sumorna prognoza tehnološkog milijardera Maska.

 

Carinama protiv navale iz Kine

I mada su nemački proizvođači automobila retko tako jasni, očigledno je da auto-industrija sve više čežnjivo gleda u pravcu Brisela. Uvozna carina od 25% Kineze i dalje drži van tržišta u SAD, a novi zaštitni mehanizmi najavljuju se i u Evropi. Evropska komisija već dugo optužuje Kinu da koristi subvencije za veštačko održavanje niskih cena električnih automobila na evropskom tržištu, čime narušava konkurenciju. Zbog toga je pokrenula istragu o tome u kojoj meri se krše pravila međunarodne trgovine, i evropski proizvođači dovode u nepovoljniji položaj. Ako bude bilo potrebno, Brisel je spreman da na ponašanje Kine odgovori i kaznenim tarifama (carinama).

 

preuzeto sa - Auto Blog