Fiat Novi Tipo / Novi Fiat C segmenta

[Dukadin 11]

Jedino mi karavan izgleda skladno na ovako visokoj karoseriji. Limuzina i hatch kao da si od dve igracke sklopio jednu ali tockovi ostali od one manje.

Dizajn odlican, ostavlja utisak malo skupljeg automobila.

[ivan.ik 625]

 

 

 

[Laserb 0]

http://auto.blog.rs/blog/auto/video/2016/05/08/video-proba-2016-fiat-tipo-hatchback

[ivan.ik 625]

 

 

 

[neshaoct 9591]

Proba 2016. Fiat Tipo hatchback

 

 

[neshaoct 9591]

Ovako bi mogao da izgleda Fiat Tipo Abarth

 

Render: Xtomi.blogspot.hu

 

Novi Fiat Tipo hatchback je privukao veliku pažnju javnosti, ali i nezavisnih dizajnera. Jedan od njih je napravio i ovaj nezvanični render na kome je prikazan eventualni Tipo u sportskom Abarth izdanju. Tipo Abarth će najverovatnije ostati samo zanimljiva ideja, i to u vidu sportskog hatchbacka sa atraktivnijim aerodinamičkim paketom, novim alu točkvoima, modifikovanim oslanjanjem, jačim kočnicama i sportskim izduvnim sistemom. Ostaje pitanje šta bi se nalazilo pod haubom jednog ovakvog automobila, da li 1.4 litarski turbo ili nešto drugo?

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Ne, ovo nije Tipo kojeg smo poznavali sa kraja prošlog veka. Ovo je kompaktni automobil istog imena, ali drugačije filozofije, pa čak i namene.

 

 

Početkom godine, na tržište Srbije stigla je nova limuzina modernog dizajna, koja je u Evropi, tamo gde je bila namenjena, već prodata u preko 35.000 primeraka. Ali hečbek, automobil sa petoro vrata, jeste nešto na šta su ljubitelji Fiata navikli, pa su vrlo brzo to morali da dobiju - svetlost dana ugledao je zajedno sa karavanom, pa je italijanska fabrika na taj način okupila porodicu namenjenu kupcima koji pre svega žele četvorotočkaša sa dobrim odnosom cene i kvaliteta. I za broj je veći od Grande Punta. Iz Fiata su se hvalili da je ispočetka kreirana limuzina, a da nije običan derivat kompaktnog automobila. Isto važi i za novitete, čija arhitektura, posebno zadnjeg dela, govori da su dizajneri imali ozbiljan posao kako bi svaki od predstavljenih automobila u potpunosti zadovoljavao sve zahteve. 

Glavna stvar - prtljažnici. Sedan je sa 520 litara među boljima u klasi, ali novi hečbek je u svom segmentu rekorder sa čitavih 440 litara zapremine prtljažnika. Karavan je, logično, najpraktičniji, sa 550 litara osnovne zapremine. Naravno, kod njega nasloni sedišta obaranjem utrostručuju zapreminu, ali važna je stvar da je u tom slučaju pozadi moguće transportovati predmete dugačke i do 1,80 metara.

 

 

Zatim - prostor u kabini. Ima ga u izobilju, posebno napred, gde vozač i suvozač imaju mnogo mesta za laktove i ramena sa strane, dok je u sredini jednostavna i pregledna centralna konzola sa svim neophodnim komandama, ali ne budi nikakav osećaj skučenosti. Pozadi hečbek nema, kako je to sad moderno, opadajuću liniju krova, već on omogućava da putnici imaju sasvim dovoljno prostora za glavu. Širina od 1.4 metra omogućava da se i tri odrasle osobe sasvim komotno smeste na zadnjem sedištu, a ulazak olakšavaju vrata koja se otvaraju do ugla od čak 80 stepeni.

Tipo je lep i na oko, a posebnu pažnju privlače zadnje svetlosne grupe u obliku hokejaških palica, koje automobilu daju prepoznatljivu crtu. Kao nekad kockaste štopaljke na starom Tipu... Predstavljanje linije automobila za tržište Evrope, Bliskog istoka i Afrike, sledi prostu logiku: tri karoserije, tri paketa opreme, tri motora za tri različite vrste goriva i tri tipa prenosnih mehanizama. Konkretno, sedan, model sa pet vrata i karavan nude se u verzijama ''Pop'', ''Easy'' i Lounge'', kao i u ''biznis'' varijantama, koje su namenjene za flotnu prodaju. Paleta Euro 6 motora obuhvata dizel, benzinske i motore na dve vrste goriva (benzin/TNG), koji ciljaju u središte tržišnog segmenta sa motorima snage od 95 do 120 KS, dok prenosi mogu biti manuelni (sa pet ili šest stepeni prenosa) ili automatski (dva tipa - sa pretvaračem obrtnom momenta ili sa dvostrukim kvačilom). Sigurno je da verzije kojima je porodica kompletirana neće izazvati toliku revoluciju kao što je to pre četvrt veka učinio njihov prethodnik, ali će bez sumnje biti sasvim lepo osveženje u svom segmentu. Biće još lepše ako čitavu filozofiju nastupa bude pratila i cena, koja bi prema najavama trebalo da bude na nivou sedana...

 

Puno pluseva

1. Na prezentaciji u Torinu, u test primerku Tipa hečbek našao se 1.6-litarski dizel

2. Kabina je prostrana i jednostavna, ali efektno dizajnirana, sa tri celine na centralnoj konzoli

 

 

3. Instrument tabla je pregledna i pruža sve neophodne informacije u vožnji

4. Klima uređaj - sve komande smeštene su u tri celine kojima se jednostavno upravlja

5. Kabinom dominira sedmoinčni ekran, koji u sebi sadrži inovativni sistem ''UconnectTM 7 HD LIVE''

6. Prtljažnik hečbeka zapremine je 440 litara, što predstavlja rekord u Tipovom segmentu

 

preuzeto sa - alo.rs

[neshaoct 9591]

Test: Fiat Tipo 1.6 MJet2, Opening Edition Plus

 

 

Dvadeset godina nakon prestanka proizvodnje, Fiat vraća ime Tipo. Novi auto nema nikakve veze sa prethodnikom; konceptualno su potpuno različiti, kao i ciljna grupa. Dok je stari Tipo bio klasičan evropski hečbek niže srednje klase, novi je sedan. Ovakav pristup razvlačenja malih automobila je specifičan za niskobudžetne automobile koji su namenjeni uglavnom tržištima ''zemalja u razvoju''. Tamo se, u proseku, voze četiri osobe po automobilu, za razliku od evropskih 1.5. Zato je potreban veći prtljažnik ali i niža cena zbog platežne moći. Tu je i nezaobilazan faktor kompleksa da limuzina automatski obezbeđuje prestiž. Italijani imaju dobar izgovor da ovakav auto uvedu na tržište ne samo Istočne, već i Zapadne Evrope. Šezdesetih i sedamdesetih godina bili su prepoznatljivi po svojim malim sedanima, i to ne samo oni, već i ostali evropski proizvođači automobila. Osamdesetih polako nestaje ova estetika i mesto ustupa hečbek karoseriji. Limuzine postaju opravdane tek od srednje klase, odnosno D segmenta.

 

 

To je otišlo toliko daleko da neki konkurenti uopšte ne nude svoje male sedane na Zapadu. Na primer, danas Peugeot 301, inače konkurenta novom Fiatu Tipo, ne možete da kupite zapadnije od Slovenije i severnije od Mađarske. O Loganu da i ne govorimo. Situacija je nešto drugačija sa Škodom Rapid, koja je ipak probila led i prodaje se svuda. Fiat je nešto slično pokušao još sa Lineom, koja je se takođe prodavala i na Zapadu, ali bez većeg uspeha. Dakle, sudeći po opštem kvalitetu novog Tipa, Fiat pokušava da izvrši evropeizaciju male limuzine. Uskoro se očekuje i hečbek verzija, koja će se već nuditi u svim zemljama Evrope.

 

 

Auto je zaista veliko iznenađenje, i to u svakom pogledu. Dizajn je bolji uživo nego na fotografijama jer kada se zagledate zapravo otkrivate detalje i koliko je pažnje posvećeno svakom od njih. Prednji kraj je posebno upečatljiv a kvalitet dizajna bi možda najbolje prokomentarisali vajari. Nama samo ostaje da se divimo majstorski uklopljenim detaljima, oblicima i odmerenoj količini niklovanih elemenata na masci. Zadnji kraj nas je nešto manje fascinirao, mada je većina sagovornika našla dosta zajedničkih proporcija sa, ni manje ni više nego BMW serijom 3. Već prilikom otvaranja vrata postaje očigledno da se mnogo računa vodilo o završnoj obradi i kvalitetu. Hromirane kvake su iste kao na 500L, sa unutrašnjim jezičkom koji je potrebno pritisnuti da bi se vrata otvorila. Fascinirao nas je i zvuk zatvaranja vrata koji, čak, podseća na nemački premium segment.

 

 

Unutrašnjost izaziva pomešane emocije. Ovde, još jednom, u prvi plan dolazi dizajn. Nema tu ničeg avangardnog, već nas, po ko zna koji put, iznenađuje italijanska umešnost da od jednostavne slobodne teme naprave nešto što je oku krajnje privlačno. Zapravo je sve vrlo jednostavno a istovremeno lepo. Naravno, bilo je tu citata, da ne kažemo pozajmljenih elemenata, ali suština je da nije bilo nekih očiglednih ušteda. Konačno je primenjena malo drugačija tekstura na plastici komandne table, koja je meka na dodir. Mi smo testirali auto sa trećim po redu paketom opreme, ''opening edition plus'', koji obuhvata srebrnaste detalje i lajsne u unutrašnjosti. Jedino što u ovom trenutku ne može da se dobije je automatska klima. Imala je sitnih problema u automatskom režimu, tako da verujemo da Fiat i dalje radi na otklanjanju ovih nedostataka.

 

 

Na centralnoj konzoli su tasteri za ''siti servo'' i otvaranje prtljažnika, što je tipično za Fiate poslednjih decenija. Dopalo nam se i što ništa ne krcka na dodir, za razliku od mnogih skupljih i većih automobila. Volan je preuzet iz Jeep modela, što znači da su na desnoj strani komande tempomata a na levoj tasteri za kretanje kroz meni displeja na instrumentima. Kada smo već kod njega, treći paket podrazumeva bogatiji displej, na kome se nalaze čak i informacije o temperaturi motornog ulja i voltmetar akumulatora. Pojačavanje zvuka i menjanje stanica se obavlja preko tastera sa zadnje strane volana, što je takođe tipično za modele brenda Jeep. Inače, volan sjajno leži u rukama i ima veliki hod po dubini i visini prilikom podešavanja. Vozačevo sedište može vrlo nisko da se spusti, tako da i visoke osobe mogu da sede zavaljeno.

 

 

To je već karakteristika C segmenta, pa se može reći da u pogledu dužine i komfora Tipo zaista pripada nižoj srednjoj klasi. Iako je konstruisan na Fiatovoj maloj i produženoj (donekle i proširenoj) mehaničkoj platformi, Tipo je čak širi od nekih tipičnih predstavnika C segmenta. Zvanični podaci o dimenzijama govore da je Tipo širi od, recimo Toyote Corolle, ali i uži od odlazeće Opel Astre. Tapacirunzi u vratima su velikom površinom presvučeni tkaninom, uz dizajn kakav poznajemo još iz Grande Punta. Sa ovog modela preuzeta je i pozicija tastera za otvaranje prozora, koji su pomereni unapred nešto više nego što smo navikli, pa nam se dešavalo da se prvo uhvatimo za tastere zadnjih prozora iako smo želeli prednje.

 

 

Šteta je što Fiat nije uložio još malo sredstava da gornji deo tapacirunga vrata bude od meke plastike, kad su se već potrudili da ceo automobil bude vrlo ozbiljan i ravnopravan sa ostalim modelima C segmenta. Bitno je pomenuti sedišta koja su prilično udobna. Ovde je primenjena prijatna tkanina otporna na habanje, koja istovremeno ne stvara veliko trenje tokom okretanja zadnjice na izlasku iz automobila. Vreme je da krenemo u vožnju. Još jedno prijatno iznenađenje stiže u vidu novog ''skakavac'' ključa. Deluje luksuzno i kvalitetno a zaključavanje se obavlja pritiskom na Fiatov znak. Uveden je automat na kontakt bravi, tako da je dovoljno samo kratko okrenuti ključ a auto će sam verglati dok ne upali. Zvuk relativno novog dizelaša nas podseća na stari 1.9 JTD; prepoznatljivo klokoće mada nije bučan u vožnji.

 

 

Šta više, pri 130 km/h u kabini je iznenađujuće tiho, bez potrebe da se povisi ton u razgovoru. Nema ni buke od strujanja vazduha. Najvažnije je to da je motor izuzetno elastičan, sa gotovo neprimetnom turbo-rupom. Po gradu je prilično brutalan sa ubrzanjima, uz snažno ''zakucavanje'' za sedište. Vrlo je uglađen, sa najvećim obrtnim momentom među 1.6 motorima. Svih 320 Nm je dostupno pri 1750 obrtaja a maksimalnu snagu postiže pri svega 3750, za razliku od uobičajenih 4000 obrtaja za dizelaše. Drugim rečima, auto je u svakom trenutku spreman da da sve od sebe i nije potrebno vrteti ga da biste dobili bolje performanse. Naprotiv, ubrzanje sa punim gasom se obično završava tako što odmah po pritisku papučice morate i da je popustite, kako biste obuzdali auto. Ovakve performanse vas izazivaju na žustriju vožnju i snažnija ubrzanja, što direktno utiče i na potrošnju. Nama se po gradu kretala oko 7.0 l/100 km, dok pri 130 km/h troši pola litre manje. Treba imati u vidu da smo vozili potpuno nov primerak, sa ukupno pređenih 500 kilometara, pa je realno očekivati da bi navedena cifra trebalo da bude manja, pogotovo što smo auto testirali na niskoj temperaturi.

 

 

Moramo da pohvalimo ponašanje automobila na putu. Tipo se vozi kao prava limuzina; na auto-putu je stabilan, bez potrebe za korekcijom upravljača čak i pri brzinama bliskim maksimalnoj. Duge neravnine pegla vrlo dobro uz trenutno smirivanje karoserije, dok je vožnja po kaldrmi udobna kao u dosta skupljim automobilima. Koliko je ogibljenje inteligentno postaje očigledno i prilikom nailaska na ležeće policajce, čiji udarac meko neutrališe. Sa druge strane, prilično je tvrd preko udarnih rupa, kao da loši putevi nisu bili u zamisli konstruktora. Ležanje u krivinama je još jedna dobra osobina. Sa niskoprofilnim ''sedamnaesticama'' prečnika 225/45 R 17, Tipo ima visoku granicu proklizavanja. Zanimljivo je da prvo popuste zadnji točkovi, ali elektronika čini svoje i eliminiše potencijalno neprijatne situacije.

 

 

Fiat Tipo je zaista ozbiljan auto, dosta ispred svojih niskobudžetnih konkurenata. Jedina mana je imidž, odnosno činjenica da je razvijen pre svega za potrebe ''zemalja u razvoju''. Na svu sreću, Fiat nije štedeo na dizajnu, inženjeringu i opremi, s obzirom da će, sa verovatno neizmenjenom mehanikom, stići i hečbek kao potpuno evropejski model.  Standard su zadnji podizači prozora, blutut konekcija sa komandama na volanu, alu-felne prečnika 16 inča, zadnji parking senzori, maglenke, manuelna klima i šest vazdušnih jastuka.

 

 

Stvaranje zajedničke kompanije Fiat Chrysler Automobiles dovelo je i do neizbežne razmene tehnologija. Ono što se na prvi pogled vidi je volan iz Jeep modela koji je specifičan po tome što ima tastere i sa zadnje strane. Desni služe za pojačavanje muzike sa središnjim ''mjut'' tasterom, dok levi imaju funkciju promena radio stanica, odnosno pesama sa USB-a.

 

 

Sa prednje strane, tu su tasteri za kretanje kroz meni displeja instrumenata, tempomata i komande telefona. Prazna mesta su kod najskupljih verzija Jeep modela rezervisana za podešavanje adaptivnog radarskog tempomata, odnosno odstojanja od vozila ispred. Najskuplji ''opening edition plus'' paket opreme ima TFT displej između instrumenata sa proširenim informacijama koje se srežu u skupljim automobilima. Osim trenutne potrošnje (iz nekog razloga ne pokazuje manje od 2.0 l/100 km) tu su dve statistike o prosečnoj potrošnji (A i ali i voltmetar akumulatora, kao i pokazivač temperature motornog ulja.

 

 

Monitoring pritiska u gumama se, na žalost, ne obavlja preko senzora u ventilima. Zato i nema tačnih vrednosti pritiska, već samo prijavljuje moguću promenu (uz pomoć ESP-a) koja označava da je guma ispumpana.

Oprema
Standard: manuelni klima uređaj, podešavanje volana po visini i dubini, el. podizači sva četiri prozora, City Servo, el. podesivi retrovizori sa grejačima, prednji i bočni vazd. jastuci, vazd. zavese, senzor spoljne temp, daljinsko otvaranje prtljažnika, radio sa USB i AUX priključcima, blutut konekcija, maglenke, prednji i zadnji naslon za ruke, komande telefona i radija na volanu, tempomat, alu-felne 17 inča, zadnji parking senzori, kožni volan i ručica menjača, obogaćen TFT displej između instrumenata, senzori za kišu i farove, elektrohromatski unutr. retrovizor, vozačevo sedište sa el. lumbalnom podrškom, multimedijalni displej dijagonale 5 inča osetljiv na dodir.
Opcije: automatski klima-uređaj

 

 

preuzeto sa - magazinauto.com

[totti 13160]

I dalje problemi sa automatskom klimom...

Neće ih nešto

[ivan.ik 625]

Dobar naslov

 

[Skorpion 27]

FIAT Tipo 1.6 MJTD

 

 

Novi model FIAT Tipo kombinuje veliku zapreminu prtljažnika (520 litara) sa solidnom ponudom prostora za putnike, čime se predstavlja kao prava limuzina. Italijanskom dizajnu i ovoga puta treba aplaudirati. Automobil se proizvodi u Turskoj, kao i njegov prethodnik, model Linea. Konstruisan je na produženoj platformi vremešnog Grande Punta. Tipo 1.6 MJTD može se pohvaliti izvanredno dobrim performansama, maksimalnom brzinom od 202 km/h i iznenađujuće dobrom zvučnom izolacijom, piše Aleksandar Todorović, urednik sajtova najboljiauto.com itestoviautomobila.net Ipak, sa nekadašnjim Tipom, koji je bio auto godine 1989, nema ništa zajedničko osim imena. Ovo je nova Linea, model koji se u Turskoj zove Aegea. Tipo je limuzina izrađena sa mnogo kompromisa: dok neke stvari oduševljavaju, druge razočaravaju

 

Nikada u životu nisam testirao automobil koji ima tako izražene prednosti i mane kao ovaj Tipo, koji se od pre nekoliko dana prodaje i u hečbek, kao i u karavanskoj verziji, ali znajte da će limuzina biti najjeftinija.

Ako se zadovoljite benzinskim motorom 1.4, novi Tipo može biti vaš za 10.990 €. Verzija kao na testu košta tačno 15.990 €, ali pokušajte da eventualno dobijete popust direktno od prodavca. Jer, cene su uvek samo simbolične. FIAT je u velikoj krizi i to nije nikakva tajna. Paleta modela je prilično stara, Panda i Punto je odavno trebalo da dobiju zamenu. FIAT je kasnio i sa zamenom modela Bravo, i na kraju je tržištu ponudio novu Lineu pod nazivom Tipo, koji je, pre svega, konstruisan za tržišta u razvoju. Ogibljenje je podešeno tako da može da se nosi i sa lošijim putevima, pa tako novi Tipo može dobiti dodatnu vrednost za kupce u Srbiji, jer jako dobro pegla neravnine na putu. Danas, kada konkurencija tržištu nudi sve nežnije i sofisticiranije automobile sa prefinjenim i osetljivim trapovima, FIAT čini nešto drugo – nudi auto koji nesmetano može da se vozi po lošim putevima. Italijanski brend trenutno nudi tri gotovo apsolutno različita modela sa sličnim cenama. Omanji, nedavno temeljno obnovljeni model 500, košta 9.500 €, monovolumen 500L 9.900 €, a najnovija limuzina Tipo 10.990 €.

 

Potrudiću se da, kao i uvek, maksimalno objektivno opišem prednosti i mane ovog automobila, kao što to uvek i činim, i mislim da ću uspeti da vas lišim šoka koju je meni ovaj model priredio. Pre preuzimanja automobila pročitao sam testove ovog modela kolega iz regiona, i, šta da vam kažem... Najbolji savet koji mogu da vam dam je sledeći: zakažite test vožnju, ili, još bolje, iznajmite ovaj automobil na par dana, verujem da ćete umeti da prenesete utiske vašim prijateljima više nego dobro. Aktuelni Fiat Tipo nema nikakve veze sa legendarnim modelom Tipo, koji se, u verziji HGT, nudio čak sa moćnim petocilidričnim agregatom, dok se novi Tipo nudi samo sa atmosferskim benzincima, koje u Evropi više gotovo niko i ne pravi (to što neki proizvođači nude u Srbiji atmosferske benzince je samo zato što naši zakoni ne prate one u EU, pa nema dodatnih dažbina za modele sa velikom emisijom CO2 ). Trenutno sve marke automobila nude daleko modernije turbo benzince – osim, naravno, Honde, koja uvek kasni jednu deceniju za konkurencijom kada su motori u pitanju, zbog čega su i spali sa 4% tržišta na samo 1% prošle godine. Osim što turbo benzinci manje troše, oni nude veći obrtni moment u većem rasponu obrtaja.

 

Mnogi zaboravljaju da su Volvo i SAAB još pre tridesetak godina proizvodili turbo benzince koji su prelazili preko 600.000 km, pa ne treba sumnjati u njihovu pouzdanost (istina, TSI motori su sve "uplašili" svojim nedovoljno dobrim kvalitetom). Ali, zašto ovo ističem? Baš zato što FIAT ima jako dobre, moderne i veoma pouzdane turbo benzince koji se ugrađuju i u naš FIAT 500L. Velika je uteha što ovaj motor 1.6 MJTD2 prosto oduševljava. Postiže relativno sporo radnu temperaturu, ali to je zato što niska emisija CO2 ide ruku pod ruku sa njom. Posebno moram da naglasim da pišem o radnoj temperaturi, a ne o temperaturi rashladne tečnosti, pošto vidim da o njoj volite puno da se komentariše, a mnogi ne znaju da su to dva odvojena pojma. Na kokpitu svog automobila imate pokazivače za temperaturu rashladne tečnosti, a ne i za temperaturu ulja (osim ako ste srećnik i posedujete neki rasni, sportski automobil).

Kako se snalazi u gradu?

 

Tipo je limuzina dužine 4,54 metara, a relativno veliki prečnik okretanja iziskuje mnogo koncentracije. Ovaj automobil prosto ne želi da bude auto za grad, on je kao stvoren za prvi, pravi auto u kući.

Da li sam pomenuo da testirani automobil košta 16.000 €? Naravno, sa najmodernijim 1.6 MJTD2 dizel motorom. Škoda Rapid sa sličnom opremom i motorom 1.6 TDI, slabijim za 15 KS, košta slično. Međutim, novi Fiat Tipo je ipak mnogo bolji automobil, osim kada je reč o kvalitetu ugrađene plastike. Zar FIAT ionako nema dovoljno malih modela u ponudi? FIAT je čuven i po svom proverenom laganom City režimu servo upravljača. On je u ovom Tipu nekako manje naglašen, pruža znatno veći otpor nego kod Punta, u kojem možete vrteti volan sa dva prsta. Kada isključite City režim, sve postaje puno bolje, dobijate jedan prilično direktan i dobro podešen servo upravljač. Doduše, na tako nešto od FIAT-a nisam navikao, u smislu da imate jako dobru kontrolu pri brzinama od oko 200 km/h.

 

Da li sam već napomenuo da može da postigne maksimalnih 202 km/h? U Nemačkoj je ta brzina dozvoljena i Tipo se ponaša izuzetno dobro pri njoj. Za mene je vrlo prijatno iznenađenje bila činjenica da je pri toj brzini u njemu ugodno tiho kao u Mercedesu C klase. Ali na Mercedes, u ovom automobilu, pored zvučne izolacije ništa drugo ne podseća. Jer je plastika iz nekog drugog, starog, "crno-belog" filma – tvrda, ružna, neugledna, a donji delovi plastike čak i nepristojno tvrdi, neotporni i na minimalne ogrebotine. Plastika je, dakle, ista  kao na starom modelu Linea, doduše – sada je maštovitije oblikovana, ali je i jednako dobro sklopljena. U Srbiji nije teško pronaći loš put i ustanoviti i da je izolacija trapa temeljna i odlična. Ništa nije zaškripalo za ovih gotovo 1.000 km koliko sam prevalio u nekoliko dana testa. Kada Tipo vozite kaldrmom, i to kad ga ne štedite i svojski pritisnete gas, ugodno je tiho. Nema neprijatnog klepetanja. Spojevi su vrhunski odrađeni, kao da ste za volanom Toyote ili Honde. Istina, u Turskoj, pored FIAT-ove fabrike i velika Toyota i ugledna Honda proizvode svoje automobile, i to najkvalitetnije u Evropi (mada se, geografski, fabrike nalaze u azijskom delu Turske), odnosno, modele sa najmanje reklamacija. Turska Linea je bila pouzdanija od onih matičnih FIAT-ovih, koji su se proizvodili u Italiji. Ako ste vlasnik Punta Classic, primetićete da ima kvalitetniju plastiku od novog Tipa. Da li je to za veliku osudu? Nije, jer je ovaj automobil toliko brz, ugodan za vožnju i udoban, da je meni zaista bilo veoma lako da zaboravim na lošu plastiku.

Ali, smatram da sam bio dužan da sve ovo navedem jer među vama ima i ljubitelja i vlasnika nemačkih automobila, pa sa sigurnošću mogu da pretpostavim kakva će vaša reakcija biti na ovakvu vrstu plastike, jer je jedan Golf II imao mnogo kvalitetnije ugrađene materijale. A plastika na vratima je još neka, mnogo gora priča. Tako je to kad se štedi! Dizajn FIAT-a Tipo sasvim zadovoljava modne trendove i tradicionalne kupce italijanskih automobila.

 

 

Ergonomija je vrlo dobra, gotovo odlična, čak i ako ste krupnije građe – ali ta ocena se odnosi samo na vozača. U Turskim FIAT-ima, hodovi podešavanja volana su uvek bili i ostali izdašni. Utisak pomalo kvare instrumenti koji izgledaju veoma jeftino, jer se nalaze u kokpitu koji je izrađen od jeftinije plastike (automobili marke Chery imaju bolje materijale, kao i Dacije), ali su pregledni i sve je logično raspoređeno, u toj meri da se na ovaj automobil može odmah navići bilo koji vozač, pod uslovom da može da pređe preko loše plastike. Ovo napominjem jer je kupcima u Srbiji jako bitno kako im izgleda enterijer. Zbog dobrog kvaliteta plastike su u Srbiji (i ne samo u Srbiji) nemački automobili na ceni. Ko voli FIAT-ove automobile i ceni njihove pouzdane, veoma dobre motore, biće oduševljen ovim Tipom i neće primećivati ovakve mane. Meni je kvalitet plastike apsolutno nebitan (posedovao sam već italijanske automobile), kao i oprema. Čisto da vas podsetim da moji testovi nisu subjektivni, već objektivni (sve je moguće lepo izmeriti i uporediti), jer kada bih opisivao samo ono što je meni bitno, moji tekstovi bi izgledali sasvim drugačije.

1.6-litarski MultiJet II: Najbolji deo automobila

 

Ovaj turbo dizel, 1.6-litarski motor primenjuje drugu generaciju tehnologije Multijet koja omogućava zaista zabavnu vožnju uz odličnu ekonomičnost i male tekuće troškove. Identičan motor se ugrađuje u modele Alfa Romea i u sve ostale FIAT-ove modele, a kupuje ga i Suzuki za svoje automobile. Turbo dizel motor razvija 120 KS pri 3750 obrtaja po fabričkim podacima (izmereno nešto preko 130 KS) i omogućava da Fiat Tipo dostigne maksimalnu brzinu od 199 km/h (ja sam izmerio 202 km/h u Nemačkoj, po brzinomeru 208 km/h) i da ubrza od 0 do 100 km/h za 9.7 sekundi (ja sam izmerio 9.3 sekundi). Treća generacija sistema ubrizgavanja Multijet II sa zajedničkim kanalom je visoko tehnološko rešenje za kontrolu ubrizgavanja pod visokim pritiskom, bez obzira na brzinu motora i ubrizganu količinu goriva. Prevedeno na svima razumljiv jezik, to znači da motor uvodi male količine goriva (početno ubrizgavanje) radi optimizacije buke i emisija, a glavnim ubrizgavanjem kontroliše količinu ubrizganog goriva neophodnu za performanse koje zadaje vozač, čime se omogućava naročito fin rad motora u svih situacijama. Pored toga, motori MultiJet II primenjuju i niz rešenja usmerenih na smanjenje emisija i potrošnje goriva. Ta rešenja uključuju inteligentni alternator, koji reguliše dotok struje prema stvarnim potrebama i nivou napunjenosti akumulatora, optimizovan sistem hlađenja motora za brže zagrevanje i uljna pumpa varijabilne zapremine koja reguliše dotok ulja i smanjuje rasipanje snage.

Na putu i van njega

 

Naši putevi su toliko sramotno loši, da je jedini spas kupovina nekog francuskog automobila: Mégane i Peugeot 308 najuspešnije sakrivaju očajno stanje naših puteva. Ako su vam oni skupi, odlično rešenje je i testirani Tipo ili još jeftiniji Logan (koji je mnogo kvalitetnije napravljen od ovog FIAT-a). Pri nagloj promeni pravca, prilikom oštrog kočenja Tipo deluje moćno i predvidivo, zanošenja su minimalna i to tek na velikim brzinama i na veoma oštrim krivinama. Ovaj FIAT je pravi vozački automobil. Regionalni putevi su idealno mesto da Tipo pokaže koliko može. Ne samo jer ispod haube ima jedan elastičan i dovoljno snažan motor, već i zato što je automobil podešen tako da nudi mnogo neutralnosti i stabilnosti, i zato što veoma miroljubivo reaguje kada u krivini naglo oduzmete gas.

Istina, naginje se više nego FIAT Bravo ili ostali modeli kompakt klasi, ali je osetno stabilniji od, recimo, Škode Rapid, koja mu je glavni konkurent.Važno je da znate: u krivini Tipo deluje jako sigurno.

Primetio sam i da toliko kritikovani upravljač može biti dovoljno precizan i brz kada to od njega zahtevate – kada poterate Tipo preko limita razuma i zakona, zapanjićete se koliko dugo ostaje na putu i koliko je miran kad jedan ili dva točka siđu sa puta, jer kočenje ("split kočenje") je i tada jako sigurno. Jako je dobra i pedala kočnice – lako se dozira i nije previše osetljiva, a ni odveć letargična, ima neku svoju "zlatnu sredinu".

Na autoputu brz, siguran i stabilan

Šesta brzina je jako dugačko proračunata. Kome realno treba brzina veća od 202 km/h, koliko ovaj Tipo može da pojuri? Zapitajte se koliko često idete ovom brzinom (i koliko dugo ste sposobni da je održavate), jer 1.6 MJTD2 motor bez velikog naprezanja može da podnese ovo naterivanje nekoliko stotina kilometara, a može da ga podnese i ogibljenje. Da odmah budem jasan: ako vam je do jurnjave, može vas zadovoljiti čak i osnovni benzinac 1,4 od 95 KS koji takođe može da povuče ovaj automobil preko 180 km/h i da pritom nije neprijatno bučan (imajte u vidu da nije dovoljno elastičan), što će vas "olakšati" za samo 10.990 €, koliko ovaj automobil košta. Svakako, za manje novca možete kupiti neku Daciju, ostali modeli sa ovako snažnim dizel motorom su znatno skuplji.

Motor je pravi biser

Svaka čast VW-u i 1.6 TDI agregatu, svaka čast Toyoti i 1.4 D-4D motoru, ali najštedljiviji, najtiši i najmirniji motor u C segmentu ima FIAT, a to je motor koji se nalazi pod haubom Tipa.

Agregat od 1,6 litara sa 16 ventila je izuzetno štedljiv i sa mojom teškom nogom na gasu tražio je samo 5,6 litara.Koliko je, u stvari, "žedan" ovaj Tipo? Sa normalnom vožnjom, potrošnja iznosi oko 4,5 litra. Ovako ravnomeran razvoj snage motora u ovoj klasi ima samo Honda (1.6 i-DTEC). Iako ima relativno malu radnu zapreminu, zahvaljujući Common Rail direktnom ubrizgavanju goriva i turbo punjaču promenljive geometrije, FIAT-ov dizelaš nudi obrtni moment od 320 Nm, i to pri samo 1.750 o./min. radilice. Mogućnosti motora su idealno usklađene sa prosečno preciznim šestostepenim menjačem nešto dužih hodova, pri čemu moram da napomenem da ručica menjača nije neprecizna, kako se nekim novinarima "učinilo", već prosto ima duže hodove (ali su kraći nego kod FIAT-a 500L) nego što je to slučaj kod nemačkih i japanskih automobila.

Vozne osobine Tipa su jako dobre. ISO test prolazi veoma dobro. Prilikom dvostruke promene smera na mokrom putu, spada u grupu najboljih automobila kompakt klase, daleko je bolji od Škode Rapid.

Prava šteta je što veliki C stub kvari preglednost, ali ipak je bolje nego na starom modelu (FIAT Linea, koju Tipo nasleđuje). Žene vozače će obradovati mekane komande i odličan raspored papučica, na koje nije potrebno nikakvo privikavanje.

Tipo nije savršen

 

Plastika je tvrda, ružna i neugledna. Takvi su i tasteri, mali displej putnog računara izgleda jadno. Preglednost automobila je očajno loša. Kome ovo bude prvi automobil u životu, naučiće dobro koliko koštaju branici i njihovo farbanje. Prečnik okretanja je 10,9 metara, što je puno bolje nego kod Astre sa ogromnih 11,8 m, pa Tipo nikako nije najgori u klasi. Varijabilnost je loša, otvor gepeka je jako mali, ne mogu ni dečija kolica da stanu. Suvizač mora da se vozi „zgrčeno“ – zbog „tunela“ koji ide previše udesno, morate iskositi nogu. Zadnje sedište je relativno tvrdo, mnogo je udobnije ono kod Corolle ili Astre Sedan. Nosivost je tek prosečna. Osnovni benzinski motor ima mali obrtni moment i nije dovoljno elastičan.  Benzinac od 1.4 litara je "anemičan" na regionalnim putevima, traži iskusnije vozače. Moj vam je savet da ga preskočite.

Šta ona kaže:

 

Ja bih ovaj automobil odmah kupila. Očekivala sam od FIAT-a da napravi lep, moderan automobil sa velikim gepekom. Oni to znaju (setite se samo Regate ili Tempre). Ali, nisam mogla da pretpostavim da će mi se toliko dopasti kočnice koje "grizu" – i koče toliko moćno da se čini da je motor mnogo snažniji, jer je jako zabavno kada možete kočiti znatno kasnije od ostalih. Puno je bolji od modela Linea, kojeg je nasledio. Veoma je tih, a takođe je prilično udoban i prostran. Praktičan je u zameni "staro za novo" (možete da reciklirate bilo koji auto stariji od deset godina, čak i ako nije registrovan) i da kupite Tipo sa dizel motorom za samo 14.500 € sa paketom opreme Pop. Pored toga što ćete se osećati dobro, jer podržavate recikliranje, takođe ćete kupiti automobil sa Euro 6 motorom, koji malo zagađuje. On i troši jako malo, oko 5,0 litara pri brzini od 130 km/h. Gepek od 520 litara može poželeti svaka porodica, a klima uređaj je izuzetno moćan. Održavanje košta manje nego da ste kupili Škodu Rapid, koja po pitanju dizajna nema mnogo da ponudi. Ako se i budete malo pomučili pri parkiranju, ovaj automobil zaslužuje malo truda.

Sjajan FIAT, koji mi se čak dopada više od odličnog FIAT-a Bravo. U ovom automobilu osećaju se Alfini geni, a to što se proizvodi u Turskoj nije nikakav minus. Tvrda plastika mi nimalo ne smeta.

Kome je namenjen ovaj automobil?

U prvom redu meni i svima onima koji umeju da cene FIAT-ove automobile i njihov osećaj za racionalno. Lično, mogu da preživim i bez klima uređaja u automobilu, ali nikada ne bih kupio auto sa slabašnim motorom, lošom zvučnom izolacijom i traljavim kočnicama. FIAT Tipo je jedan jako brz, veoma udoban, tih automobil sa kočnicama koje grizu, "ukradene" su od Alfa Romea. Ovaj auto je toliko zabavan za vožnju da ću jednog dana, sasvim sigurno postati njegov vlasnik. On nije tako genijalan kao Alfa 156, koja je odavno otišla u penziju, ali nudi mnogo po prihvatljivoj ceni. Istina, 16.000 € je puno novca za testirani Tipo, ali znatno sporija VW Jetta, koja koči slabije i ide sporije sa istom opremom, a dolazi iz Meksika, košta 4.500 € više. Razlika je dovoljna da registrujete automobil narednih dvadeset godina. Da li je to malo? Znam da će ovo najviše zaboleti ljubitelje VW-ovih automobila, ali FIAT-ov 1.6 MJTD2 ne samo da ima 15 KS više, realno ima 25 KS, već je daleko pouzdaniji, tiši i elastičniji. Ako vozite neki FIAT-ov dizelaš, u servisima ste mogli da vidite jako puno automobila koji imaju 700.000 ili 800.000 km na brojčaniku (u oglasima se ta kilometraža, naravno, vrati na 250.000 km).

 

I dok ljubitelji VW-ovih automobila snishodljivo gledaju na Tipo, jer pobogu kvalitet plastike je ono najvažnije (a ne kvalitet motora), vlasnici FIAT-ovih automobila sa smeškom na licu razmišljaju da li će moći da kupe pet do šest godina star Tipo za malo novca i da sa njim pređu dodatnih 500.000 km bez problema. Moraću odmah da vas razoračam. Zašto? Ako pogledate cene polovnih FIAT-a, zaključićete da Bravo košta više od Astre H, Focusa, Peugeota 308 ili Mégana, jer se u Bravo ugrađivao genijalni motor 1.9 MJTD (koji je kupio i Opel), tada najpouzdaniji u klasi. Drugi još važniji razlog je što će se u Evropi Tipo u ovom obliku jako slabo prodavati. Limuzine u C segmentu nisu naročito popularne. Siguran sam da će većina vas dati prednost Škodi Rapid, koja ima kvalitetniju plastiku i bolji imidž, jer Srbi jako vole i cene Škodu. I to je sasvim u redu. Svako kupuje onaj automobil koji mu odgovora i onaj model koji ispunjava i njegove potrebe. Jer i tih 185 km/h, koliko može da postigne Rapid 1.6 TDI, jeste za većinu vozača više nego dovoljno, čak i previše. To što Škoda koči znatno slabije, što se lakše zanosi, što je bučnija, većini nije bitno. Ako "greškom" postanete vlasnik Tipa sa ovim motorom, a ne spadate u one koji voze brzo, molim vas da nastavite da poštujete ograničenje brzine i da redovno gledate u brzinomer, jer ovaj automobil ima jako dobra međuubrzanja – automobil nije težak, a ima moćan motor. Svima želim da što pre kupe nov automobil, i to baš onaj koji žele.

 

Izbor polovnjaka je nužno zlo kod nas. Ako i nemate 16.000 €, ništa strašno: za oko 60€ možete iznajmiti Tipo na dva dana, da malo uživate i uverite se u to koliko je tehnologija napredovala. Jer, dok svi skupite novac za nov auto, devalviraće evro deset puta (da prvo vidimo da li može da preživi Bregzit). Znam da bi neki radije kupili ovaj auto da se proizvodi u Rusiji, ili da Lada napravi nešto slično, ali za tako nešto moraće još mnogo da sačekaju. (Namerno sam pomenuo nove Lade, jer Lade i dalje imaju mnogo goru plastiku od Tipa, kao i mnogo goru finalnu obradu, koja je dovoljno dobra samo za rusko tržište).

 

 

Prednosti: Originalan i dopadljiv dizajn.Veoma štedljiv, izuzetno elastičan, snažan i tih agregat 1.6 MJTD2 treće generacije koji je i pouzdan.Sjajno podešeno ogibljenje. Odlično se ponaša na brzinama od preko 170 km/h. Impresivni farovi, bolji od konkurencije. Vrhunske kočnice koje se lako doziraju i odlična stabilnost. Izuzetno zabavan za vožnju. Zadovoljavajući komfor i vrlo dobra zvučna izolacija. Obruč  upravljača ima izdašne hodove podešavanja i odlično leži u rukama. Efikasan klima uređaj. Umereni troškovi održavanja. Veleki prtljažnik od 520 litara. Solidna servisna mreža u Srbiji.

Mane:  Kvalitet plastike jako loš – tvrda je i ružna, na nivou Punta Classic. Malo mesta na zadnjoj klupi za kolena i glave putnika imajući u vidu dužinu međuosovinskog rastojanja.Toyota Corolla i Renault Fluence nude više.Suvozač ne može lepo da ispruži levu nogu – nezgodno udara u „tunel“. Smeta i loša preglednost koja će neiskusne vozače prilično iritirati. Mali displej. Veliki prečnik okretanja zahteva puno manevrisanja. Dizajn enterijera neodređen, pomalo bezličan, ali ne i odbojan.  Osnovni atmosferski benzinac od 1.4 litara nedovoljno elastičan. Nedostatak turbo benzinca u paleti motora, koji danas svi proizvođači imaju (Honda je izuzetak – ali oni stalno kasne).  Odlazeća Astra Sedan je mnogo kvalitetnija. 500L je osetno kvalitetniji a košta manje (automobil pripada drugoj klasi – ovo navodim samo poređenja radi).

Cena od 10.990 €

 

[N.N. 553]

Ja se pitam je li ovaj uopće sjeo u novi Tipo.   Isto tako su Mercedes inženjeri nešto gadno zajebali sa novom C-klasom ako je jednako bučna ovaj tiha kao Tipo.

 

Sada me ovo nagnalo za lijepljenje komentara vlasnika Linee:

 

E viš, s tim se nikako neću složit, a imam argumente - imam lineu, službeno sam s citračom napravio desetak tisuća km, sjedio u novom tipu.

Gdje da krenem?

Citrač vs Linea - u citraču bolja plastika armature, tiši nije nešto, mjenjač kao i kočnice u linei mi djeluju bolje, a u njoj se nekak ljepše sjedi (baem na vozačkom mjestu), potrošnja (1.3 vs 1.6 d) je na strani 301. Linea na zadnjoj haubi ima "izolaciju" i ima amortizer ne šarke (što mi bezveze i kod tipa), sjedala straga na linei su bezobrazno tanka...i da, probaj voziti 301 na 130 pri laganom vjetru-prva hauba kao da će otpast (majke mi stao sam da provjerim jel ona zatvorena), a i citrač pri toj brzini pleše sim i tam. Citrač je mekši.

Citrač vs Linea - definitivno bi Lineu odabrao prije 301 iako je između njih nekih 7 godina razlike.

Neću o dizajnu tipa, no plastika armature je svjetlosnu godinu ispred (vs 301), sjedala masivna, na leru je dosta tiši (je upalil sam ga), ima širinu (za raliku od 301 i linee) i dužinu, prostora u unutrašnjosti više. Na prvu dobar komad auta.

Složio bi se da nije (baš) klasa Octavie, al je njoj puno bliže nego je rapidu, 301, c-eliseu.

[N.N. 553]

Turčin sa engleskim titlovima:

 

 

[Mel 59]

http://www.testoviautomobila.rs/testoviautomobila-rs-testirali-smo-citroen-c4-1-6-hdi/

 

Quote

"Svaka čast VW-u i 1.6 TDI agregatu, svaka čast Toyoti i 1.4 D-4D motoru, ali najštedljiviji, najtiši, i najmirniji motor u C segmentu ima PSA grupacija, a to je motor koji se nalazi pod haubom Citroëna C4"

 

Quote

"Svaka čast VW-u i 1.6 TDI agregatu, svaka čast Toyoti i 1.4 D-4D motoru, ali najštedljiviji, najtiši i najmirniji motor u C segmentu ima FIAT, a to je motor koji se nalazi pod haubom Tipa."

 

Bilo malo generickog pisanja testova  Ima jos slicnosti, da ne kopiram sve...

[m1hajlo 3]

Megan, Tipo, Mazda 3 i Seat Leon ce da osvoje trziste u narednih par godina koliko vidim.

Lep detalj sa led dnevnim svetlima.

[totti 13160]

@Mel

Ma ovo su neki copy/paste tekstovi od drugih redakcija, prilagođeni nama, ali i sa omaškama u korekcijama. Kod nas npr. nije "cesta"

[Mel 59]

@totti

A video si da su citroen c4 mk2 prilagodili Tipu? Tebe to bar treba da pogodi trenutno  

[Ivan 17593]

Vec smo par puta pisali o ovim tekstovima koji pucaju od strucnosti. Mene odusevljava ovaj blok koji sam do sada pronasao ponovljen na jedno mali milion mesta:

 

Quote

Treća generacija sistema ubrizgavanja Multijet II sa zajedničkim kanalom je visoko tehnološko rešenje za kontrolu ubrizgavanja pod visokim pritiskom, bez obzira na brzinu motora i ubrizganu količinu goriva. Prevedeno na svima razumljiv jezik, to znači da motor uvodi male količine goriva (početno ubrizgavanje) radi optimizacije buke i emisija, a glavnim ubrizgavanjem kontroliše količinu ubrizganog goriva neophodnu za performanse koje zadaje vozač, čime se omogućava naročito fin rad motora u svih situacijama.

 

Uvek mi u oci upadne ovaj "zajednicki kanal" (ili prevedeno na razumljiv jezik Common Rail), "brzina motora", pa onda i ostatak.

Ili recimo, ako neko nije u materiji, korisno je da se edukuje oko pojma radne temperature, takodje i da njeno sporije dostizanje ne zavisi od principa rada dizel motora, vec "ide ruku pod ruku" sa niskom emisijom CO2:

 

Quote

Velika je uteha što ovaj motor 1.6 MJTD2 prosto oduševljava. Postiže relativno sporo radnu temperaturu, ali to je zato što niska emisija CO2 ide ruku pod ruku sa njom. Posebno moram da naglasim da pišem o radnoj temperaturi, a ne o temperaturi rashladne tečnosti, pošto vidim da o njoj volite puno da se komentariše, a mnogi ne znaju da su to dva odvojena pojma. Na kokpitu svog automobila imate pokazivače za temperaturu rashladne tečnosti, a ne i za temperaturu ulja (osim ako ste srećnik i posedujete neki rasni, sportski automobil).

 

Takodje smo saznali da polovni Bravo kosta vise nego Astra H, Focus ili 308. Jer se u njega ugradjivao "genijalni" 1.9 MJTD.

Btw, taj motor se ugradjivao u pocetne serije Brava prvih godinu i po, vrlo brzo ga menjaju blokovi od 1.6 i 2.0 litara. Tako da spada u jeftinije i pristupacnije, upravo i zbog godine proizvodnje (2007. i 2008.). I tako, ima jos dosta toga...

[totti 13160]

Quote

 Kome realno treba brzina veća od 202 km/h, koliko ovaj Tipo može da pojuri? Zapitajte se koliko često idete ovom brzinom (i koliko dugo ste sposobni da je održavate), jer 1.6 MJTD2 motor bez velikog naprezanja može da podnese ovo naterivanje nekoliko stotina kilometara, a može da ga podnese i ogibljenje.

 

Quote

Kome realno treba brzina veća od 182 km/h, koliko realno ovaj C4 može da pojuri? Zapitajte se koliko često idete ovom brzinom (i koliko dugo ste sposobni da je održavate), jer 1.6 HDI motor bez velikog naprezanja može da podnese ovo naterivanje nekoliko stotina kilometara, a može da ga podnese i ogibljenje. 

 

Pa onda

 

Quote

Regionalni putevi su idealno mesto da Tipo pokaže koliko može. Ne samo jer ispod haube ima jedan elastičan i dovoljno snažan motor, već i zato što je automobil podešen tako da nudi mnogo neutralnosti i stabilnosti, i zato što veoma miroljubivo reaguje kada u krivini naglo oduzmete gas.

 

Quote

Regionalni putevi su idealno mesto da C4 pokaže koliko može. Ne samo jer ispod haube ima jedan elastičan i dovoljno snažan motor, već i zato što je automobil podešen tako da nudi jako mnogo neutralnosti i stabilnosti, i što veoma miroljubivo reaguje kada u krivini naglo oduzmete gas. 

 

Itd, itd, da sad ne citiram sve podudarnosti. Dakle, gomila gluposti.

[neshaoct 9591]

On 5/25/2016 at 1:06 PM, N.N. said:

Ja se pitam je li ovaj uopće sjeo u novi Tipo.  

 

Što je najgore, seo je.  

Lika, tj. njegovo pisanje ne treba uzimati za ozbiljno. Sve se zasniva na cimanju, na tome što vuče za rukav predstavnike marketinga i PR-a firmi u automobilskom sektoru, pa zavisno od toga koliko sitno dobije od nekoga od njih, takvi su i tekstovi. Pohvali ili kritikuje. A, i to nisu tekstovi, nego copy/paste (kao što se vidi iz primera gore), reciklaža nekih davnih tekstova...maaaaa, ja da sam u marketingu poslao bih njegovu sliku i ime svim salonima, i rekao nešto u stilu: ''Oliver Nedeljković...zapamtite to ime, Oliver Nedeljković, taj ne sme da prođe.''  

Ne bi mu pomogao ni lokalni CNN. 

[sErGiO-AR 3]

Samo zaboravljas jednu vaznu cinjenicu a to je da je Oliver Nedeljkovic ipak prosao.

[Dante Bg 4]

Stigao hatch u AK Kole:

 

 

[ivan.ik 625]

 

[ivan.ik 625]

Direktni konkurent

 

 

[Dante Bg 4]

 

Quote

...na srpsko tržište uvodimo i FIAT Tipo Hatchback.”

“Sa ovim automobilom trebali bi da pokrijemo oko 70 % tržišta u C segmentu ovde u Srbiji, a istovremeno, uvodimo i novi sistem pozicioniranja modela po pitanju cena. Tako će se od sada, Tipo sa petora vrata prodavati po istoj ceni kao i limuzina, a to znači da će za automobil sa veoma dobrom opremom, trebati izdvojiti 11.990 evra. Ono što pokazuje koliko zapravo mi verujemo u ovaj proizvod jeste i garancija od 5 godina ili 200.000 pređenih kilometara”, dodao je Iannuccelli.

 

http://auto.blog.rs/blog/auto/domace-trziste/2016/06/03/alfa-romeo-giulia-i-fiat-tipo-hatchback-u-beogradu