neshaoct 9592 Posted May 27, 2017 Classic test: BMW M535i BMW M535i se pojavio 1980. godine kao specijalna verzija serije E12 dorađena od strane Motorsport odeljenja, što ga je učinilo pretečom prve generacije M5, ali i svojevsrnim začetnikom M Performance porodice. Kako sve to izgleda iz današnje perspektive, saznali smo prilikom nesvakidašnjeg druženja sa vremešnim i lepo očuvanim primerkom u karakterističnoj plavoj boji. Posle dužeg vremena, ponovo smo iskoristili priliku da skoknemo u prošlost, a ''vremenska mašina'' ovoga puta nas je vratila na početak osamdesetih godina prošlog veka. Doba kada su se masovno slušale kasete, televizori u boji tek su pristizali u domove, dok su video rekorderi i bežični telefoni predstavljali poslednju reč tehnologije i čistu egzotiku nedostupnu široj populaciji… Rečju, sve je bilo drugačije, pa i automobili. Sportski modeli jesu bili zastupljeni, mnogi se i danas rado sećaju tadašnjih kreacija Ferrarija, Lamborghinia, Porschea, Lotusa… Međutim, velike sportske limuzine sa snažnim motorima gotovo da nisu postojale. Stvari je promenio minhenski BMW kada je ''promešao karte'' uvođenjem oznake M535i pred sam kraj proizvodnog ciklusa prve generacije Serije 5 sa internom fabričkom oznakom E12. Ova, po mnogo čemu specifična verzija, ugledala je svetlost dana na Salonu automobila u Frankfurtu 1979. godine, a mi smo se upoznali sa jednim od samo 960 primeraka sa levim volanom, koliko ih je proizvedeno od aprila 1980. do maja naredne godine. Reč je o posebnoj, sportskoj izvedbi, odnosno prvoj ''petici'' sa M potpisom koja je iz proizvodnih pogona u Dingelfingu transportovana na doradu u Minhen, u renomirano Motorsport odeljenje, gde je prolazila kroz poseban tretman. Susret sa BMW-om M535i nedvosmisleno sugeriše da je reč o limuzini izrađenoj odnosno dorađenoj po M sportskoj recepturi u skladu sa tadašnjim standardima, mogućnostima i zahtevima tržišta. Ovaj model zapravo je preteča ultimativnog M5 i ekvivalent današnjnim M Performance modelima. Zbog toga ga mnogi posmatraju u svetlu rodonačelnika M Performance linije koja poslednjih godina doživljava pravi procvat, uživajući sve veću popularnost među kupcima BMW-a. No, vratimo se na M535i… Karakteristična plava boja i tradicionalne Motorsport šare proizvode poseban vizuelni efekat i jasno razdvajaju sportsku peticu od civilnih rođaka. Od ostalih modifikacija na eksterijeru pažnju privlače repni spojler, kao i BBS-ovi aluminijumski točkovi sa istaknutim Motorsport logotipima na centralnim ''kapicama''. Na njih su namontirani pneumatici danas neverovatnih dimenzija za jedan automobil ovakvog profila - 195/70 VR14. Sve to deluje lepo i ne previše napadno i fino se uklapa je u klasične oštre linije sa velikim staklenim površinama, karakteristične za automobile iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Enterijer je izrađen u prepoznatljivom BMW-ovom stilu koji je zadržao osnove do današnjeg dana. To se pre svega osnosi na centralni greben, kao i na jednostavnu i preglednu instrument tablu, sa velikim obrtomerom i brzinomerom izgraviranim do 240 km/h. Posebnu pažnju nam je privukao tanak, upravljač sa tri paoka, koji je preuzet iz modela čuvenog sportskog dvoseda M1. Generalno, sa ove vremenske distance čitav prednji panel deluje spartanski. Kada je reč o opremi, malo toga se može navesti osim radio aparata. Nema čak ni električnih podizača, a o ostalom da ne govorimo… Međutim, kvalitet ne manjka, završna obrada je više nego soldina kao i materijali. Sedišta predstavljaju još jedan od autentičnih detalja kod M535i. Sportski su profilisana, presvučena velurom teget boje i daju dobru bočnu potporu pored udobnosti kakva se očekuje u svakodnevnoj vožnji. Prilikom ulaska u automobil, odmah smo primetili da se sedi neuporedivo više nego u modernim BMW modelima. Na okret ključa budimo linijski agregat sa šest cilindara, zapremine 3.5 litara, koji odmah otpozdravlja reskim zvukom koji dolazi iz dve izduvne cevi smeštene centralno pozadi. Reč je o motoru koji je preuzet iz veće limuzine 735i, a ugrađivao se i u kupe 635i CSL. Sa jednim bregastim vratilom (SOHC), čeličnim blokom i Bosch L-Jetronic sistemom ubrizgavanja, ovaj atmosferski motor ''navijen'' je na 218 konjskih snaga pri 5.200 obrtaja u minutu, uz maksimalni obrtni moment od 304 Nm pri 4.000 o/min. Pomenuta snaga na papiru možda ne deluje impozantno, ali ima je dovoljno, s obzirom na to da je automobil težak svega 1.400 kg! Uz to, petostepeni ručni Getrag menjač je dobio kraće prenosne odnose, što donosi ''bonus'' na polju performansi. Inače, menjač je karakterisitičan i po tome što se u prvi stepen prenosa ručica gura ka sebi, u drugi od sebe udesno, treći opet ka sebi, itd… Dakle, svaki stepen prenosa ide, da tako kažemo, u kontra smeru. Inače, ručica nema onaj čuveni kratak hod kao što je slučaj sa BMW-ovim modelima iz devedesetih godina i kasnije. Ipak, dovoljno je precizna, ali zahteva određeno umeće od vozača kada treba izvući maksimum performansi. Naime, prilikom svakog šaltovanja u niži stepen prenosa, a naročito pri kočenju u dinamičnoj vožnji, potrebno je dodavati međugas. U suprotnom, kvačilo neće ''uhvatiti'' kako treba i onda dolazi do nepoželjnog i štetnog ''krčenja'' zupčanika. U nastojanju da osetimo sav potencijal, isprobali smo automobil i na auto-putu, ali i na užem krivudavom drumu. Sa punim gasom, uz prijatan zvuk karakterističan za BMW-ove ''šestake'', do 100 km/h stiže za 7.2 sekunde i dostiže maksimalnu brzinu od gotovo 230 km/h. Što se tiče performansi, ''kapa dole'' jer BMW zaslužuje svaki respekt. Kada je reč o upravljanju, automobil dobro drži pravac pri jaćem tempu na auto-putu, ali je primetno da upravljač nije ni izbliza tako precizan i direktan ako se poredi sa današnjim standardima. Slična je situacija i sa ''hendlingom'', iako je M535i opremljen specijalnim Bilstein amortizerima. Kombinacija Mekferson napred i polukruta zadnja osovina nije najsrećnije rešenje i ograničava dinamične mogućnosti u krivinama, tako da prilikom brzih prolazaka dolazi do primetnog naginjanja. Ipak, diferencijal sa ograničenim proklizavanjem dozvoljava nešto ranije dodavanje gasa i brže izlaženje iz krivina, te smanjuje rizik od nepoželjnog zanošenja zadnjeg kraja. Za bezbedno kočenje i zaustavljanje brinu četiri disk kočnice, napred su ventilirajući diskovi 280 mm, pozadi puni diskovi prečnika 272 mm, a da li je potrebno naglašavati da ABS sistema, naravno, nema? Kada već govorimo o kočnicama, koje su ostavile dobar utisak, one su blago modifikovane u odnosu na ostale E12 verzije - diskovi su istog prečnika, ali su kod M535i podebljani za 3 mm, na ukupno 25 mm. Sve u svemu, kratko druženje sa ovim začetnikom imperije sa oznakom M, koliko je budilo uspomene na ondašnji san ne samo mladih, naklonjenih sportskom uživanju i svojevrsnom prestižu, već nam je pokazalo koliko je opredeljenje Bavaraca da ''izmisle'' novu klasu sportskih limuzina bio pun pogodak. Ali, i ukazalo nam je koliko je za samo dve, tri decenije od pojave prvog minhenskog sportiste, ista klasa napredovala do neprepoznatljivosti. Jer, ako izuzmemo pristojno ubrzanje i zavidnu i za današnje uslove, maksimalnu brzinu, skoro sve ostalo, od donjeg postroja, do unutrašnjosti, pripada automobilskoj i tehnološkoj istoriji… Foto: Top Speed Tekst: Uroš Dedić/TopSpeed preuzeto sa - topspeed.telegraf.rs Quote Share this post Link to post Share on other sites
neshaoct 9592 Posted June 4, 2019 Kako je nastala čuvena BMW ''petica''? Posle krize u koju je zapala tokom pedesetih godina, fabrika BMW se povratila u život tokom šezdesetih i ranih sedamdesetih, najviše uz minijaturnu Isettu i novu gamu Neue Klasse modela. Ti automobili postavili su osnove preporođenog BMW-a koji i dan danas gaji iste vrednosti kao i pre više od pola veka kada su ''Neue Klasse'' modeli predstavljeni svetu. Najuspešniji model Neue Klasse bio je BMW E10, posebno u svojoj 2002 verziji, ali je tu gamu automobila činilo još limuzina različitih zapremina motora i veličina. Danas su oni dosta slabije zapaženi upravo zbog legendarnog statusa modela iz 02 serije, ali su jednako bitni za održavanje kompanije u životu i njeno širenje evropskim, a kasnije i svetskim tržištem. Na samom vrhu ponude stajao je model E3 poznat i kao Bavaria, preteča današnje serije 7, dok su niži modeli nosili oznake BMW 1800 i 2000 i oslanjali su se na proveren M10 motor zapremine 1.8 i 2.0. Ove dve limuzine su i dizajnerski dosta podsećale na BMW 02, ali su bile osetno veće, ali njihov izgled nije toliko sazrevao kako je vreme odmicalo. Upravo zbog toga, BMW je osetio potrebu da tržištu predstavi novu limuzinu koja će zadržati sportski karakter redefinisanog BMW brenda, ali istovremeno i luksuz i udobnost konkurentnih automobila u klasi. Zajedno sa potpuno novim automobilom u klasi, došlo je i novo poglavlje u nomenklaturi koju je BMW pripremio. Naime, predstavljanjem BMW-a 5, bavarska kompanija je uvela i sistem nazivanja svojih modela koji se uz male dopune i revizije zadržao do današnjeg dana. Novi izgled zahtevao je i novi pogled na dizajn, pa je BMW angažovao dva poznata evropska dizajnera koji su još jednom redefinisali BMW. Francuz Pol Brak i Italijan Marčelo Gandini zajedničkim snagama su stvorili prvu ''peticu'', a njihov izbor nije bio slučajan. Naime, Brak je nekoliko godina ranije na sličan način udahnuo novi život Mercedes gami predstavivši model W115, dok je Gandini imao iskustvo u kreiranju brzih i oštrih silueta pod okriljem studija Bertone. Takav dizajnerski dvojac stvorio je automobil koji je istovremeno bio luksuzna porodična limuzina i sportski auto sa četvora vrata, čime je utemeljeno novo poglavlje u kompaniji koja je sada mnogo uspešnije objedinjavala udobnost i performanse. Prvi uvid u novi izgled BMW-a dogodio se 1970. godine uz koncept BMW 2002ti Garmisch, a Serija 5 pod oznakom E12 pojavila se na tržištu 1972. godine i ubrzo je pobrala hvale u svakom svom aspektu. Isprva, pod haubom su bili poznati četvorocilindrični motori, ali se ponuda ubrzo proširila na znatno atraktivnije redne šestocilindrične. Iako BMW E12 nije prva ''petica'' na koju će većina pomisliti, njeno mesto u istoriji je veoma bitno iz više razloga. Pre svega, to je bio automobil koji je uveo BMW u sam vrh evropske automobilske industrije, a zatim i model koji je uveo šestocilindrične motore u niže segmente u kompaniji. Na kraju, BMW E12 je bio i prvi BMW koji je dobio svoju M verziju u obliku modela M535i, mada je prvi zvanični M5 došao u nasledniku pod oznakom E28. Naše oglasne strane kriju brojne ''petice'', ali su reprezentativni primerci prve generacije dosta retki u odnosu na sve njene naslednike. Ipak, jedan BMW 518 iz 1980. godine pleni svojom lepotom i to u crvenoj boji koja naglašava njegove italijanske korene. Klasik iz Bavarske u našim oglasima U razgovoru sa prodavcem ovog klasika iz Bavarske, saznali smo da je automobil kupljen u viđenom stanju i od tada čuvan, ali da na njemu nije rađeno ništa: ''Ja sam vlasnik tog auta oko dve godine, i od tada je uglavnom bio u garaži. To je bio auto iz moje mladosti, a baveći se poslom kojim se bavim uvek gledam neke zanimljive automobile i tako je on došao kod mene.'' I sam vlasnik je naglasio da ova ''petica'' nije u idealnom stanju i da zahteva određene radove, pre svega limarske. Naime, letimični pogled na fotografije otkriva dosta korozije na sajtnama, ali uprkos tome auto deluje kao zdrava osnova sa ravnom limarijom i često skupim ukrasnim delovima na svom mestu i u reprezentativnom stanju: ''Sve je kompletno od hroma i enterijera, više ima da se radi nego da se ulaže u neke konkretne delove. On je prilično kompletan, ali nije idealan zbog te rđe u donjem delu. Trebalo bi da se posvetim tome, ali zbog nedostatka vremena ne mogu ipak da se bavim time.'' Usled nemara i godina, enterijeri starijih BMW-ova često stradaju, ali to nije slučaj kod ovog primerka. Naime, i sedišta i paneli vrata i kontrolna tabla su u odličnom stanju, bez ikakvih poderotina ili pukotina. Osim što je odlično očuvan, enterijer takođe ima originalne detalje poput volana i radio aparata iz perioda. Takođe, automobil se nalazi na originalnim aluminijumskim BBS felnama, a još jedan zanimljiv detalj je kutija za alat u gepeku, kao i rezervni čelični točak. Pod haubom se krije četvorocilindrični M10 motor zapremine 1.8 sa četvorobrzinskim manuelnim menjačem. U pitanju je standardna konfiguracija za svoje vreme, a ujedno je i najlakša za redovno održavanje budući da je M10 motor bio prilično zastupljen. Iako zahteva radove, ovaj BMW 518 je zdrava osnova i zahteva pre svega vremena i strpljenja, ali će budućem vlasniku vratiti uloženi trud kroz hiljade bezbrižnih kilometara u istorijski važnom automobilu kojih je sve manje na ulicama. Autor: Đorđe Sugaris - Autoslavia preuzeto sa - polovniautomobili.com Quote Share this post Link to post Share on other sites
