Dobra stara vremena

[TheWickerMan 1280]

Kod Zore je uvek bilo dobra klopa, ali baš poodavno nisam jeo, ima skoro 10 godina...

[Bouz 277]

On 6/1/2025 at 2:27 PM, neshtry said:

Ovako sam ja putovao od Novog Sada do Rijeke...

 ja do kopera (sa pivskim pitstopom do drugara u zg), do splita, do bara, i do skopja

[clockwork_orange 832]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Димитрије_Коњовић

https://sr.wikipedia.org/wiki/Лазар_Дунђерски
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђока_Дунђерски
https://sr.wikipedia.org/wiki/Влада_Илић

Edited June 8 by clockwork_orange

[neshtry 19603]

Novi Beograd žuri u centar. Današnja raskrsnica kod tržnog centra Ušće početkom 1970-tih. 

 

U daljini se vide famozni soliteri, već tada prozvani u žargonu "šest kaplara" i jedan trolejbus kakvi su u to vreme povezivali Novi Beograd. Zanimljivo na ovom snimku je i šarenilo marki automobila u koloni.

[neshtry 19603]

Ja ovaj kikiriki najduže pamptim,još od kraja sedamdesetih 

[Ivan 22043]

2 hours ago, neshtry said:

i jedan trolejbus kakvi su u to vreme povezivali Novi Beograd

Cisto da dodam na sliku iznad - NBG se po izgradnji tog dela grada samo "umetnuo" u trolejbusku trasu koja je originalno povezivala Zemun i Zeleni Venac.

Prvi trolejbusi su krenuli po izgradnji Brankovog mosta 1956., i to konkretno linija 14 (Zeleni Venac - Zemun Gornji Grad).

 

A interesantnije je da je ta linija u stvari bila naslednik predratne tramvajske linije 14 za Zemun. Koja je krenula nepunih godinu dana posle zavrsetka velelepnog mosta Kralja Aleksandra. I koja je saobracala sve do rusenja mosta 1941. od strane nase vojske prilikom povlacenja.

Prva slika je snimak tramvaja 14 sa kule Starog sajmista (kasnije nazalost koriscenog kao logor u WWII). A druge dve su takodje iz predratnog perioda, na samom mostu, gde se takodje vide sine i tramvaj 14:

 

  

 

Tako da je posleratna trolejbuska linija 14 (Zeleni Venac - Zemun Gornji Grad) bila bukvalno naslednik te tramvajske linije 14, cim je zavrsen Brankov most.

Ubrzo se dodaju jos dve trolejbuske linije: 15 (Zeleni Venac - Zemun Novi Grad) kao i 16 (Zeleni Venac - NBG Pohorska).

 

Nazalost, sve je to odavno ukinuto. Tako da se tramvajska linija 14 dodeljuje danasnjoj trasi Ustanicka - Banjica, a linije 15 i 16 preuzima autobuski saobracaj.

[neshtry 19603]

BiP

[ortakov 967]

10 hours ago, clockwork_orange said:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Димитрије_Коњовић

https://sr.wikipedia.org/wiki/Лазар_Дунђерски
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђока_Дунђерски
https://sr.wikipedia.org/wiki/Влада_Илић

Jesu ovo ti ugledni Srbi?

 

Међутим, његово име се везује за Опанчарску аферу из 1914.^[6], као и за његовог брата Сотира, затим радикалског народног посланика Максима Сретеновића из Горњег Милановца, радикалског народног посланика Уроша Бркића из Кладова, као и чланове кожарске енгрос-фирме Мигрић, Новаковић и Стефановић. Поред огромне материјалне штете за државу, утврђено је да су се многи војници, а нарочито за време Сувоборскe офанзиве, скоро боси борили, јер су се опанци од картона распадали на влази. Испоручили су 793.295 пари опанака, од којих је више од половине било од труле коже или од пресованог картона, тако да нису трајали дуже од 5 до 10 дана.

 

Ludaja

 

Ima fabriku od 3 000 000 u zlatu a organizuje bolnicu od 40 kreveta  :) 

 

Badža poštenjačina

 

Ovaj prvi

 

Први светски рат затекао га је као поморског официра у Аустроугарској ратној морнарици.

 

I onda, kad su pukli rat, on pređe kod pobednika  

 

Nama je još i dobro

 

 

 

[neshtry 19603]

Bosna Super 

[stex_pb 1582]

Bosna se i dalje proizvodi ?

 

[Bouz 277]

Окружни суд у Београду је фебруара 2009. усвојио захтев за рехабилитацију Владе Илића и ништавном прогласио пресуду Војног суда из 1946. године.

 U principu da - nije nam uopste jos i dobro, nego odlicno - u smislu kakve nepismene bitange su dobile drzavu na tacni tada. 
 Gomila tih njihovih sudskih procesa kapiram da smo malo jaca/veca drzava bili bi u udzbenicima prava - kao primer zloupotrebe pravnog sistema u sadejstvu sa aparatom drzavne prinude/sile. -ono "evo ovo vam je dragi studenti primer kako NE treba raditi, ovo vam je primer sta se desi kada se zlu i nekompetenciji da kormilo drustva u ruke" . 
 Meni je recimo super proces protiv generala Mihailovica (hint: tuzilac, hint: ko nam je trenutno faca tamo za neke integracije sa eu / eu pokret ? ). luuu-dii-looo. 
 Dobra stara vremena

[ortakov 967]

4 hours ago, stex_pb said:

Bosna se i dalje proizvodi ?

 

Dok sam vozio yugo, tamo negde 2000 ih, proizvodile su se. Čak je bila priča da su se pojavile kineske kopije !? 

I veliki broj majstora je, tada bar, bio u fazonu da je bosna najbolja svećica za yugo! 

[clockwork_orange 832]

Propaganda je radila i pre 2. svetskog rata
Narocito posle  kada je trebalo opravdati otimacinu biznisa i imovine
Vise od milion ljudi je bilo zrtva nacionalizacije  tj otimacine od strane komunista

I Djilas je ukrao 619 miliona zar ne?

[ortakov 967]

48 minutes ago, clockwork_orange said:

Propaganda je radila i pre 2. svetskog rata

Upravo, kao što je propaganda da su Komunisti pobili sve pošten svet i da su oteli sve što je taj pošten svet "zaradio". 

 

58 minutes ago, clockwork_orange said:

Vise od milion ljudi je bilo zrtva nacionalizacije  tj otimacine od strane komunista

jbt. jel realno?

 

Koliko je bilo PORODICA u Srbiji posle drugo rata? Ako je prosečna porodica brojala bar 20 ak članova (dede, babe, deca...) živelo se u zajednicama, sa preko 80 % seoskog stanovništva. A prvi popis kaže da je bilo oko 5 800 000 ljudi. 

 

PROPAGANDA 

[clockwork_orange 832]

Sve je relativno dobro dokumentovano iako se komunisticka vlast trudila da se sto vise sakrije i da se o tome sto manje zna
Ako potrazis malo videces da je cifra od milion zrtava nacionalizacije potpuno realna
Nema veze da li je neko bio "profiter" ili nije jednostavno su otimali sta god im se svidelo da li je to bila fabrika, kuca, stan, zena, sestra ... svejedno, dovoljno je bilo da neki funkcioner prijavi da je neko neprijatelj naroda i taj zavrsava ili mrtav ili na Golom otoku a on se useljava 
80% privrede posleratne Jugoslavije je napravljeno na privredi predratne Srbije cak su zbog ravnoteze iseljavali fabrike iz Srbije u Bosnu, Hrvatsku Sloveniju....
 

Iz prespektive nekog Licanina koji je sisao sa planine i uselio se na Dedinje da svi su bili ratni profiteri i neprijatelji naroda i sve ih treba pobiti i da mi komunisti smo sve napravili i sve pocinje od nas

Jel ti poznata prica?

 

[ortakov 967]

Ovo je tipična udbaška priča, smišljena sa ciljem da se rasturi SFRJ. Ista ta priča je puštena i u druge republike, zajedno sa onom čuvenom, naša lisnica u našem džepu, (Srbija, Hrvatska, Slovenija ... menjaj po potrebi ... radi Beograd se gradi) itd itd.

 

Aj da vidimo šta kaže internet na tu temu:

 

Industrija u Kraljevini Jugoslaviji (1918–1941) razvijala se sporo i neravnomerno, uslovljena mnogim faktorima: nasleđem različitih privrednih sistema (prethodnih država — Kraljevine Srbije, Crne Gore, Austro-Ugarske, Osmanskog Carstva), nerazvijenom infrastrukturom, političkom nestabilnošću, svetskom ekonomskom krizom 1929–1933. i velikim regionalnim razlikama.

Evo pregleda glavnih karakteristika industrije tog perioda:

Opšti pregled

• Kraljevina Jugoslavija je ostala pretežno agrarna zemlja — poljoprivreda je činila oko 2/3 BDP-a, a industrija relativno mali udeo.

• Proces industrijalizacije bio je spor i koncentrisan u pojedinim regijama (npr. Slovenija, Hrvatska, Vojvodina), dok su jugoistočni delovi (Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Bosna) ostajali izrazito nerazvijeni.

• Većina industrijskih preduzeća bila je mala, sa starom opremom i niskom produktivnošću.

Glavne grane industrije

1. Prerađivačka industrija

   • Prehrambena industrija (mlinovi, šećerane, pivare, mesne industrije, proizvodnja ulja).

   • Duvanska industrija (posebno u Makedoniji i Srbiji).

   • Tekstilna industrija (posebno u Sloveniji i Makedoniji).

2. Rudarska industrija

   • Ugalj (rudnici u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji).

   • Ruda metala — naročito olovo, cink, boksit, bakar.

   • Znatan izvoz rude — strane kompanije (npr. francuske, britanske) ulagale su u rudnike.

3. Metaloprerađivačka industrija

   • Skromno razvijena, uglavnom u većim gradovima (Beograd, Zagreb, Ljubljana).

   • Mašinska industrija počela se razvijati 1930-ih (železnički vagoni, alati, poljoprivredne mašine).

4. Drvna industrija

   • Eksploatacija šuma u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji.

   • Proizvodnja dasaka, nameštaja, celuloze i papira.

5. Hemijska industrija

   • Proizvodnja stakla, cementa, hemikalija — umereno razvijena.

   • Veća ulaganja u cementare u Dalmaciji.

Geografska neravnomernost

• Najrazvijenije regije: Slovenija, severna Hrvatska, Vojvodina.

• Nerazvijene: Kosovo, Makedonija, Crna Gora, jugoistočna Srbija.

• Beograd je bio najveći industrijski i trgovački centar.

Investicije i kapital

• Veći deo kapitala dolazio je iz Francuske, Velike Britanije, Čehoslovačke, Nemačke.

• Domaći kapital bio je slab, a razvoj često zavisio od stranih ulaganja.

Radništvo i sindikalizam

• Radnička klasa činila je manji deo ukupnog stanovništva.

• Loši uslovi rada, niske plate.

• Postojali su sindikati, ali su često bili pod pritiskom vlasti.

• 1930-ih dolazi do jačanja radničkog pokreta.

Uticaj Velike depresije

• Kriza je teško pogodila industriju: pad proizvodnje, bankroti.

• Nakon 1935. dolazi do blagog oporavka, naročito u vojnoj i rudarskoj industriji.

 

Šta možemo da zaključimo iz ovoga? 

Ah, da ChatGPT je komunistička propaganda 

37 minutes ago, clockwork_orange said:

cak su zbog ravnoteze iseljavali fabrike iz Srbije u Bosnu, Hrvatsku Sloveniju....

 

Znači, prema podacima, najrazvijeniji delovi Kraljevine Jugoslavije su bile upravo one Republike u koje je iz nerazvijenijeg dela preseljene fabrike, da bi one bile još razvijenije 

 

Čudno  

 

Uporedni podaci o BDP-u po stanovniku za Kraljevinu Jugoslaviju i zemlje iz okruženja (period između dva svetska rata, okvirno 1937. kao referentna godina, neposredno pred Drugi svetski rat) izgledaju ovako:

Država	BDP po stanovniku (USD ppp, 1990 Geary–Khamis $)¹	Relativni položaj
Austrija	oko 3.300	Visoko razvijena
Italija	oko 2.900	Umereno razvijena
Mađarska	oko 2.700	Umereno razvijena
Čehoslovačka	oko 3.600	Visoko razvijena
Kraljevina Jugoslavija	oko 1.500–1.600	Slabo razvijena
Rumunija	oko 1.400–1.500	Slabo razvijena
Bugarska	oko 1.200–1.300	Najslabije razvijena

 

¹ PPP = Purchasing Power Parity (paritet kupovne moći), podaci su standardizovani u tzv. "1990 International dollars", što omogućava upoređenje realne ekonomske snage.

---

Zaključci

1. Kraljevina Jugoslavija bila je na nivou ili blago iznad Rumunije i Bugarske, ali daleko iza razvijenijih država poput Austrije i Čehoslovačke.

2. Industrijalizacija u Jugoslaviji bila je znatno slabija, uz veliki udeo agrarne proizvodnje.

3. Regionalne razlike unutar Kraljevine Jugoslavije bile su ogromne — npr. Slovenija je imala približno dvostruko viši BDP po stanovniku u odnosu na južne oblasti (Makedonija, Crna Gora, Kosovo).

4. Čehoslovačka je bila najindustrijalizovanija zemlja u Istočnoj i Centralnoj Evropi.

5. Austrija i Italija su već imale znatno razvijeniju industriju, infrastrukturu i urbanizaciju.

 

Dobro, pošto smo ustanovili gde smo bili pre drugog rata, onda bi bilo fino da uporedimo recimo stanje u SFRJ 1980 godine sa drugim državama.

 

BDP po stanovniku — 1980.

Država	BDP po stanovniku (PPP USD)	Relativni nivo
Austrija	≈ 11.300	Visoko razvijena
Italija	≈ 9.800	Visoko razvijena
Mađarska	≈ 6.600	Socijalistička, umeren nivo
Čehoslovačka	≈ 7.200	Socijalistička, umeren nivo
SFR Jugoslavija	≈ 5.500–5.800	Srednje razvijena
Rumunija	≈ 4.300	Niže razvijena
Bugarska	≈ 4.600	Niže razvijena
Albanija	≈ 2.000	Veoma nisko razvijena

 

---

Zaključci

1. SFR Jugoslavija je bila najrazvijenija među nesovjetskim socijalističkim državama Balkana, ispred Rumunije, Bugarske i daleko ispred Albanije.

2. Zaostajala je za zapadnim susedima (Austrija, Italija), ali je bila relativno blizu Mađarske i Čehoslovačke — u nekim procenama čak iznad Mađarske, zavisno od izvora.

3. Unutrašnje regionalne razlike u SFRJ bile su velike:

   • Slovenija: ≈ 8.000 USD

   • Hrvatska: ≈ 6.500 USD

   • Srbija: ≈ 5.000 USD

   • Bosna i Hercegovina: ≈ 4.500 USD

   • Makedonija i Kosovo: znatno niže (Kosovo ≈ 2.500–3.000 USD)

4. SFRJ je imala mešovitu privredu (samoupravni socijalizam), sa relativno otvorenom trgovinom prema Zapadu, što je omogućilo brži razvoj od istočnoevropskih socijalističkih država pod strožom sovjetskom kontrolom.

 

I onda pogledaš kako je to bilo po godinama:

 

1. Rast BDP-a 1950–1980

Prosečna godišnja stopa rasta realnog BDP-a:

Period	Prosečni godišnji rast BDP-a (%)
1952–1960	6,1 %
1961–1970	6,0 %
1971–1980	5,2 %

 

U poređenju:

• Prosečan rast Zapadne Evrope (OECD zemlje) u istom periodu: ≈ 4–5 %

• Istočni blok (Varšavski pakt): ≈ 4–5 %

Zaključak: Jugoslavija je brže rasla od većine Istočne Evrope i skoro u rangu "zapadnih čuda" posleratnog perioda (npr. Italija, Nemačka).

---

2. Poređenje industrijske proizvodnje

Rast industrijske proizvodnje u SFRJ (% prosek godišnje stope):

Period	Prosečni godišnji rast industrijske proizvodnje (%)
1952–1960	11,2 %
1961–1970	9,5 %
1971–1980	7,0 %

 

Rast industrije bio je još brži od rasta BDP-a — Jugoslavija je prošla kroz intenzivnu industrijalizaciju:

• teška industrija (metalurgija, brodogradnja, vojna industrija)

• energetika (HE, TE, izgradnja mreže)

• hemijska industrija

• automobilska industrija (Zastava, IMV, Tomos, FAP itd.)

• elektrotehnika (Iskra, Rade Končar, Ei Niš...)

Poređenje s drugim državama (približno za 1960–1980):

Država	Prosečan godišnji rast industrije (%)
SFR Jugoslavija	≈ 8–9 %
Mađarska	≈ 6–7 %
Čehoslovačka	≈ 6–7 %
Poljska	≈ 7 %
Italija	≈ 5–6 %
Austrija	≈ 4–5 %

 

Zaključak: Jugoslavija je imala jedan od najbržih rasta industrijske proizvodnje u Evropi.
To je omogućilo naglu modernizaciju, ali i dovelo do preinvestiranja i rasta spoljnog duga.

---

Zašto je to bilo moguće?

Samoupravni model (veća fleksibilnost u odnosu na SSSR)
Otvorenost prema Zapadu (uvoz tehnologije, krediti)
Masovna ulaganja u infrastrukturu i tešku industriju
Mobilizacija radne snage iz sela u gradove (urbanizacija)

 

Problem je kada se susretnu REALNI PODACI i POKAZATELJI sa pričama Danka Popovića, Draškovića i sl. "disidenata" koji su, gle čuda, odjednom skupili hrabrost (ne, ne, nije im bilo dozvoljeno, čitaj naređeno) da pišu o ugroženosti od onih "drugih".

 

Zato, kako bi rekao onaj čikica, prosvetitelj, knjige, braćo, knjige a ne zvona i brabonjci  

 

[neshtry 19603]

Ovo je većinska Srbija pre drugog rata

Da nije bilo NOB i komunista tako bi ostalo.Zato su posle rata organizovane večernje škole da bi se prvo opismenio, dalje potencijalno zaposlio u industriji.

Slike su autentične sa kraja tridesetih godina prošlog veka.

Srbija je pre rata bila većinski nepismena i bavila se poljoprivredom.Bilo je izuzetaka u većim gradovima i to je to.

[MiloshBg 1908]

A kako mozes da znas da bi ostalo tako, tj vecina nepismena? Nikako. Mislim da mnogo gresite ali ajd. Ovde pojedinci namecu svoje misljenje tj tako se ophode kao da oni sve znaju i da su samo oni u pravu. 

Zna se sta je i kako je Srbija, tj Srpski narod ziveo i prozivljavao pre drugog svetskog rata. 

 

Vidimo gde smo danas sa toliko "pismenih" na vlasti a oni su "samo" naslednici tih komunistickih govana. 

 

Edited June 10 by MiloshBg

[neshtry 19603]

Očev otac je rođen 1918 godine,a majkinu 1921. I oni su mi lično to posvedočili.Nemoj da zaboraviš nivo destrukcije i uništenja koje je prvi svetski rat doneo Srbiji i činjenicu da je malko više od trećine muškog življa u Srbiji poginulo u ratu i u mnogim domaćinstvima je nedostajalo radne snage za održavanje imanja,a kamoli za školovanje.I prosta reprodukcija stanovništva je bila veliki problem.

[Bouz 277]

15 hours ago, ortakov said:

Upravo, kao što je propaganda da su Komunisti pobili sve pošten svet i da su oteli sve što je taj pošten svet "zaradio". 

 

jbt. jel realno?

 

Koliko je bilo PORODICA u Srbiji posle drugo rata? Ako je prosečna porodica brojala bar 20 ak članova (dede, babe, deca...) živelo se u zajednicama, sa preko 80 % seoskog stanovništva. A prvi popis kaže da je bilo oko 5 800 000 ljudi. 

 

PROPAGANDA 

 pa ako otmes toj - siroj porodici od 20 ljudi deset jutara zemlje - zavio si u crno svih dvadeset. to jest jos nisi - zavices ih kad dodje letina/zito ili s' jeseni - kad dodje kukuruz - obaveznim dobrovoljnim otkupom. 
 unesrecili su VISE od milion ljudi. 
ww2 score moje "polusire" familije: april 41', srem, ustase (tako su rekli ovi stariji dok su bili zivi) su nam spalili 3 kuce. 44' moj rodjeni deda, predratni komunista, jedan od bas bas malo, ni izbliza onoliko koliko su oni tvrdili da ih ima (zvuci poznato u danasnje vreme?) - gine u bosni kao partizan, i njegov rodjeni brat, i jos jedan rodjeni brat. Moj pradeda dakle - tri kuce za kontra-stvar,  tri sina "za stvar". Nije malo rekao bih. 44' moju babu u zemunu ubijaju "ovi dedini" - posto ih je krasnaja armija dovela i ustolicila na vlast (te moj cale dakle ima 2 god, i nula zivih roditelja..). To je u onih par meseci nekaznjenog divljanja i terora po srbiji - ono sto je u ostatku zemlje trajalo jedno dve nedelje u tom obliku - posle devetog maja.  Posle tog devetog maja 45. moje babe rodjeni brat/srem, obesen gore na centru sela kao narodni kulak i saradnik okupatora. Sva imovina ekspresno konfiskovana, nikada vracena. Domacin covek, jedan od imucnijih ljudi u mestu, vredno radio svoju zemlju, a i tudju, trgovao i tako dalje. Nikada ni blizu ikakve vlasti. Selo kaze da je za vreme rata, pod pretnjom streljanja cele kuce krio u svojoj kuci ljude koji su bili na ustaskim poternicama. Selo kao sto znamo - vrlo dobro zna ko je sta i gde bio. 
 A, da, babu, ovu iz zemuna - ne znamo gde su bacili les. Znamo da je egzekucija izvrsena tzv 'ladnim oruzjem. 
 Drugi baba i deda - ovi sto su preziveli rat - maznuto (to jest tom pradedi, posto je on tad jos bio the boss u kuci) nesto malo, tipa pet jutara zemlje i dato zadruzi, nikad vraceno. Njima su ostavili jutro ipo...
 Eto, to ti je skor nase kuce koja je dala tri glave za stvar, a pet glava je odletelo sire gledano...
 Dobro staro vreme, nastalo na mudrosti, promisli i viziji vizionara koji su ga stvarali i stvorili. 

 Edit: primetimo da ovaj "sto nam rek'o internet" clanak kaze dakle da industrija u srbiji nije postojala u pocetnom pasusu (industrija/NE spominje se srbija ). -znaci evo oni likovi iznad, to sve nisu imali, to sve nije postojalo u srbiji.(iz koje su kasnije ti, nepostojeci industrijski pogoni i postrojenja tu i tamo raseljeni. - ka zapadnim bratskim republikama. (to recimo ko voli da trazi - moze da nadje dokumentovano)). 

 Ps - i sta su komunisti uradili sa agrarnom zemljom? - oteli zemlju, a seljake/zemljoradnike - dakle ljude prakticno samodovoljne i nezavisne od njih u ekonomskom smislu - prebacili u proletere - dakle zavisne radnike u industriji koja nije mogla da konkurise nigde. - a kad naselis recimo dva miliona radnika u grad beograd, taj grad mozes da izblokiras sa jednom naoruzanom brigadom, po potrebi, kad ti se drma kavez. - malo teze ide kad su tih dva miliona nezavisni od toga da li ces da im ugasis vodu, banku, prodavnicu itd - i kad su razudjeni na svojoj sirokoj teritoriji sa koje si ih uterao obesmisljavanjem njihovih zivota u taj grad. 
 Deco koja citajte - ne verujte, lazu vas - juga je bila sve samo ne sjajna, i daleko od dobre. 

 

 haha, ovaj rast bdp-a je isto sjajan. brze smo rasli od evrope - ove levo na karti od nas u kojoj je bio samo drugi svetski, bez paralelnog gradjanskog rata... 
 pa da - fazon, "ove godine" smo imali po dzak krompira po coveku pa smo porasli na dodatnih jos tri kilograma, za to vreme ovi sto rastu samo 4 posto - oni su ono... porasli da na svom malom nsu ili piaggiu mogu da imaju i letnje i nadzombane gume - za jesen/zimu  
 fazon aboridzinima je godisnji rast pedeset posto -ono, prebacili su se u satore sa alu ramovima, za razliku od belcuga u sidneju i melburnu - gde se grad siri godisnje ni kilometar po obodu
 Volim ove genijalne statistike

Edited June 10 by Bouz

[ortakov 967]

@Bouz

 

Ja, opet, znam druge primere, gde su ljude iz pasivnih krajeva, pre svega srbe, Hercegovina, Crna Gora, Srbija (pasivni krajevi u slivu Drine) su naselili u Vojvodinu i na taj način promenili strukturu stanovništva, pogodi u čiju korist!? 

Samo da se razumemo, j..e se meni za komuniste i ideologiju, to je bilo tipično zaglupljivanje ali je to zaglupljivanje imalo cilj. Cilj je ostvaren, gore sam naveo podatke.

Da li bi voleo da se vrati to vreme? NE

Ali, ne mogu da kažem da u ekonomskom kontektstu to vreme nije bilo dobro. Na koji način je to postignuto, jbg, možda nije baš najbolje, ali je postignuto.

 

Ako uporedimo sa vremenom pre drugog rata, vreme posle njega, to vreme je definitivno bilo ekonomsko i društveno blagostanje. Može da se meri brojkama i o tome se radi. Evo, banalan primer, demografska slika:

1948.

~ 5.794.000

1953.

~ 6.162.000

1961.

~ 6.678.000

1971.

~ 7.164.000

1981.

~ 7.529.000

 

To je konkretan napredak, nešto bez čega nema države.

 

Onda, poredimo vreme sa današnjim vremenom, recimo, period 2000 - 2025 godina

 

Godina	Broj stanovnika (procena)
2000.	~ 7,5 miliona
2011. (popis)	7.186.862
2022. (popis)	6.647.003
2025. (procena)	~ 6,5 miliona (ili manje)

 

I sad, šta je bolje za jedno društvo / državu!?

 

A podaci su tek poražavajući kada se pogleda struktura stanovništva (starosna struktura, jer se ne razmnožavaju stariji od 43 godine, koliko ima prosečni stanovnik Srbije).

 

E sad, zamisli samo, da je u Jugoslaviji mogao da dođe neki Rio Tinto i kaže, nama treba ovaj vaš rudnik !? AHA, može, da mu se odmeri do lakta.

Pa uporediš, i kažeš, da mi (Jugoslavij) smo imali nalazišta nafte u Angoli! Čekaj malo, to znači da smo MI cedili neke druge. Da li je to moralno? Nije, ali jbg, svrsishodno je  

 

Bilo koju oblast života da pogledaš, videćeš zašto su to bila ipak DOBRA STARA VREMENA

 

 

 

[Bouz 277]

Tendencija (i dalje na snazi - jer je i stvarno upravljanje zemljom/zemljama neprekinuto) sve govori o ekonomskim uspesima. Svajceri recimo ne idu nigde. Ili austrijanci. A prirodnih resursa, realnih, po glavi stanovnika ne da nemaju - nego su puka sirotinja za nas. -ali ipak ne emmigriraju. Eventualno se gase, al' njihova mladjarija nigde nit' bezi nit' je bezala. 
 Komunisti su u ekonomskom smislu bili totalni nesposobnjakovici - gde god su se latili ekonomije. Sve su pogresno uradili, jer je sistem naprosto nemoguc/neodrziv a sa takvim ljudima, ali nazalost, toliko su bili nepismeni i neobrazovani i kod nas, i u rusiji/sssr, i u kini, i u vijetnamu - da nisu bili sposobni da uvide unapred sta sledi sa takvim upravljanjem.  Demonstracije 68' recimo uopste nisu bile "ua ovo" - nego su bile protiv crvene burzoazije. Fazon - cekaj bre ljudi - je l' smo ovo drustvo koje pricamo da smo - ili smo ovo drustvo koje jeste de fakto na snazi u realnosti? (a to je jasna razgranicenost na parazitsku diktatorsku klasu i boraniju raju). Nazalost i raja je bila tu i tamo nepismena i neobrazovana - pa nije ni kapirala da u smislu sta se ima (recimo elektroenergetska i klopa nezavisnost) to moze i mora mnogo bolje. 
 Sta kaze statistika - koliko ljudi je kupilo kartu u jednom pravcu od momenta kada su drugovi pustili pasose uopste nama prostoj raji, onu u jednom pravcu. Jos nisu kupili povratnu, to jest delu njih je familija uplatila povratnu - u sanduku. -dok su bili zivi - vratili se nisu. Iz moje kuce - dvoje - kevina sestra/caletov buraz od (prezivelog) strica. Pre rata nismo bili imucni, al' ova zemljoradnicka polovina familije imala je zemlje sasvim dovoljno da ne budu gladni, a deda je bio zanatlija. Ono, nismo bili ni blizu vladajucim strukturama, ali od gladnih (do te mere da emigriras - jer naprosto - nemas sta da radis) vala smo daleko bili. 
 Vreme nije bilo dobro staro - nego smo mi bili dobri - dobri mladi. I onda malo idealizujes, malo gledas eventualo svoju uzu sliku - za slucaj da je pomalo romanticna, ali sira slika je bila - kaaa-taa-strooo-fa.  Gde god zagrebes i samo dovoljno siroko sagledas - katastrofa. Nekompetencija bukvalno od predsednika odeljenske zajednice pa do politbiroa/kolektivnog predsednistva (kakva bravura btw - neefikasnije cak i od eu parlamenta mislim da je bilo). 
 I u tom smislu, ponovimo po ko zna koji put - tu su i rezultati danas, sada. 

 

[clockwork_orange 832]

Sve je to nasledjeno iskustvo tj misljenje 
Ako je necijem dedi oteta fabrika ili radnja, stan taj mrzi sva ta "dobra stara vremena"
Od trenutka kada se rodio roditelju su mu govorili i pokazivali sta su komunisti sve oteli njegovim pretcima i kako se sada svi oni bore da se to mozda vrati nekom jadnom restitucijom
Taj covek zamislja kako su njegovi roditelji mogli dobro da zive umesto da se ceo zivot vucaraju po nekom malom stanu na periferiji

A sa druge strane neko kome je deda bio iz neke goleme sirotinje kojem su komunisti dali stan u centru i posao koji realno ne zna da radi ili ga sa planine preselili u pitomu Vojvodinu taj ta "dobra stara vremena" sasvim drugacije dozivljava 

[neshtry 19603]

Baš tako,sa tim da ovih prvih ima drastično manje,a nisu neki

[ortakov 967]

@Bouz

Čisto da vidiš koliko ste potpali pod anitkomunističku propagandu: 

Procena broja ekonomskih emigranata iz Srbije (1945–1975):

Oko 300.000–350.000 ljudi iz Srbije je ekonomski emigriralo u tom periodu, što je oko 30–35% ukupne jugoslovenske ekonomske emigracije.

Detalji i kontekst:

• Najveći broj emigranata bio je iz juga i jugozapada Srbije, uključujući:

  • Rašku oblast (Sandžak)

  • Kosovo i Metohiju

  • Jablanica, Pčinja, Toplica, Pirot

• Takođe su mnogi otišli iz ruralnih delova centralne i istočne Srbije (Pomoravlje, Zaječar, Bor).

• Emigracija iz Vojvodine bila je nešto manja u odnosu na jug Srbije, ali značajna — posebno među Mađarima, Nemcima i Slovacima.

Popisi i podaci:

• Popis iz 1971. pokazuje da je samo u toj godini oko 190.000 radnika iz Srbije bilo privremeno zaposleno u inostranstvu.

• Do tada je Srbija već imala stotine hiljada iseljenih, naročito u SR Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Francusku.

Ključni talasi:

• 1965–1973: period najintenzivnije ekonomske emigracije.

• Veliki deo tih ljudi bio je formalno zaposlen preko jugoslovenskih državnih biroa za zapošljavanje u inostranstvu.

Zaključak:

U periodu 1945–1975, iz Srbije je ekonomski emigriralo oko 300.000 do 350.000 ljudi, pretežno u zapadnoevropske zemlje, najviše iz siromašnijih i ruralnih delova zemlje. Ovaj proces je imao veliki demografski i ekonomski uticaj, kako na unutrašnji razvoj Srbije, tako i na formiranje srpske dijaspore u inostranstvu.

 

---

 

Upoređivanje sa periodom 2000 - 2025 - KRAĆE RAZDOBLJE za 10 godina

 

Broj migranata iz Srbije u periodu 2000–2025 se procenjuje na između 650.000 i 800.000 ljudi, zavisno od izvora, metodologije i definicije migracije (da li uključuje i one sa privremenim boravkom, studentske migracije, neregistrovane slučajeve itd.).

---

Ključne procene i izvori:

1. OECD i Eurostat podaci:

• Više od 650.000 građana Srbije registrovano je u zemljama OECD (EU, SAD, Kanada, Australija itd.) do 2023. godine.

• Najveći broj migranata iz Srbije otišao je u:

  • Nemačku

  • Austriju

  • Švajcarsku

  • Slovačku (zdravstveni radnici)

  • Kanadu i SAD (stalna migracija)

2. Popis stanovništva 2022 (Srbija):

• Popis beleži preko 400.000 ljudi koji imaju boravište u inostranstvu.

• Zvanične procene državnih institucija govore da godišnje iz Srbije odlazi 35.000–60.000 ljudi, zavisno od godine.

3. UN i Svetska banka:

• Procenjuju da oko 10% ukupnog stanovništva Srbije živi u inostranstvu (više od 700.000 ljudi), a ako se uključe i njihovi potomci – i do 1,2 miliona.

---

Pregled po decenijama (procena):

Period	Broj emigranata iz Srbije (procena)
2000–2010	~250.000
2010–2020	~300.000
2020–2025	~100.000–150.000
UKUPNO	650.000 – 800.000

 

---

Karakteristike migracije (2000–2025):

• Visokoobrazovani i zdravstveni radnici (lekari, medicinske sestre) čine značajan deo.

• Mladi (20–40 godina) čine većinu novih migranata.

• Sve veći broj ljudi odlazi sa namerom trajnog ostanka, a ne samo privremenog rada.

---

Zaključak:

Od 2000. do 2025. godine, iz Srbije je emigriralo između 650.000 i 800.000 ljudi, najviše u zemlje EU i OECD. Trend je posebno ubrzan nakon 2010. godine, a najviše su pogođeni manji gradovi i ruralne sredine. Migracije su uglavnom motivisane ekonomskim razlozima, obrazovanjem i boljim uslovima rada.

 

Propaganda, jel!?

A da vidiš, koliko pričaš besmislice, evo ti još podataka, da bi bolje razumeo stvari:

 

 POREĐENJE: Obrazovna struktura migranata iz Srbije

 Periodi: 1960–1980 vs. 2000–2025

Obrazovni nivo	1960–1980 (% ukupnih migranata)	2000–2025 (% ukupnih migranata)
Osnovno obrazovanje	50–60%	5–10%
Srednje obrazovanje	30–40%	40–50%
Više i visoko obrazovanje	5–10%	30–40%
Postdiplomske studije (master, dr)	<1%	5–10%

 

---

 1960–1980: Gastarbajterski talas

• Glavna destinacija: Nemačka, Austrija, Francuska, Švajcarska

• Dominantna struktura: radnici niskokvalifikovanih zanimanja (građevina, industrija, komunalne službe)

• Većina migranata imala:

  • Završenu osnovnu školu

  • Nepotpuno srednje obrazovanje

• Mali broj stručnjaka (lekara, inženjera), većinom iz većih gradova (Beograd, Novi Sad)

 2000–2025: Odlazak obrazovanih kadrova

• Glavna destinacija: EU zemlje, Kanada, SAD, Australija

• Dominantna struktura: srednje i visokoobrazovani mladi

  • Medicinski radnici, IT sektor, inženjeri, akademici

• Ogroman porast tzv. "odliva mozgova" (brain drain)

  • Srbija je u vrhu Evrope po procentu visokoobrazovanih migranata u odnosu na ukupan broj stanovnika

• Prema OECD: preko 30% migranata iz Srbije u 2010-im i 2020-im ima univerzitetsku diplomu

---

 Ključne razlike:

Aspekt	1960–1980	2000–2025
Tip migranata	Fizički radnici (gastarbajteri)	Visokoobrazovani stručnjaci
Obrazovni nivo	Nizak do srednji	Srednji do visoki
Glavni motiv	Fizički posao, ušteđevina	Karijera, bolji životni standard
Dužina boravka	Privremena migracija (plan povratka)	Trajna migracija

 

---

 Zaključak:

Migracija iz Srbije u periodu 1960–1980 bila je dominantno radnička, sa niskim obrazovanjem. U periodu 2000–2025, struktura se drastično promenila: migriraju obrazovani mladi ljudi, često sa univerzitetskim diplomama. Srbija danas beleži gubitak visokokvalifikovane radne snage, što stvara velike izazove za društveni i ekonomski razvoj zemlje.