Intervju sa šampionom - Petar Jovanović

[neshaoct 9592]

Petar Jovanović, sin legendarnog Zvezdana Zeke Jovanovića, rođen je 23.07.1989 u Beogradu.

 
Srećno oženjen, živi u Rakovici, a 17.08. ove godine život mu se itekako promenio rođenjem sina Viktora koji je promenio mnogo toga u njegovom životu. Novi tata uspeo je ove godine da osvoji šampionsku titulu u klasi Mali N u SAS-u i juniorsku titulu u SAKSS-u, a za sledeću godinu najavljuje odbranu iste.
 

 
Teško je ne biti trkač u ovoj familiji. Kad se podsetimo da je čuveni Zeka glava familije, onda je sve jasno. Kao što je rekao Petar, svi familijarno pomažu oko njega. Takva je to porodica, svi za jednog, jedan za sve. Tako se to i radi u ovom sportu jer ako je drugačije onda ne bi išlo kako treba...
 

 

 
Danas produžavamo našu rubriku BrzKrug pita, vozači odgovaraju, tako da vidimo šta Petar ima da kaže na naša pitanja.
BrzKrug pita, Petar Jovanovic odgovara:
 
>>> Zašto autosport i od kada?
Auto sport...jer mi je u krvi. Tačnije odrastao sam u porodici šampiona nekadašnje Nacionalne klase, pa su mi tu ljubav preneli moj deda, i otac Zvezdan Jovanović Zeka koji i dan danas vozi, a počeo je davne 1983 godine.
 
>>> Tvoja prva trka u životu? Kakve utiske nosis sa debitantskog nastupa?
Moja prva trka u životu bila je na brdskoj trci u Pirotu sa Zekinim hibridom gde sam sam završio četvrti i vrlo zadovoljan za prvu trku u mom zivotu. Utisci su takvi da su u meni osnovale sigurnost za dalja takmičenja i borbe iz sezonu u sezonu...
 

 
>>> Za ovakav korak treba velika podrška. Ko te bezuslovno podržava i ko su ljudi koji stoje uz tebe sve ovo vreme?
Meni u principu dosta ljudi koje volim pruža podršku, što moralno, što materijalno. Ali najsigurnije konsultacije i najiskreniju podršku kroz sve ove godine mog iskustva je moj otac Zvezdan Zeka Jovanović bez koga ne mogu da funkcionišem. Naravno tu su i majka sa bratom, mojom desnom rukom koji je uz mene svaki tren dok smo na trkama, sestra, supruga i svi koji me vole, a ne bih izostavio i osobu koja mi je prvenstveno veliki prijatelj, Goran Filipović koji me je ove godine najviše podržavao sve sa servisom Check Star Magneti Marelli-Servis Goran, takodje Miloš Spasojević - Trovač i Sale Mister Bin.
 

 
>>> Najinteresantnija i najuzbudljivija trka karijere?
Najinteresantija trka mi je bila na Ušću 2010. kad sam osvojio treće mesto i uzeo svoj prvi pehar, a najuzbudljivija trka je na Grobniku jer mi je to ubedljivo najlepša staza.
 
>>> Najlošije iskustvo na trci?
Najlošije iskustvo je bilo 2012. godine na brdskoj trci Avala kada sam izleteo u čuvenoj S krivini i uleteo u kanal. Srećom bez povreda...i srećom je bilo na treningu pa smo čitavu noć radili auto za trku i osvojio sam treće mesto, najveću pomoć je pružio Marko Tujkovic, moj kum.
 

>>> Koji su tvoji planovi za budućnost?
Naravno da imam planove samo nema sponzora, jer plan bez njih ne postoji. Ostajem u klasi 1 još ovu godinu. Idemo na titulu kao i ove godine koju sam osvojio u SAS-u, šampion klase 1 na kružnim stazama i juniorski u SAKSS-u.
 
>>> Šta misliš o budućnosti autosporta u Srbiji?
O sportu kod nas...nadam se da će se nešto promeniti i voleo bih iduće godine da vozim našu stazu na Ušću.
 
>>> Kada bi imao priliku da biras šampionat, o kojem bi se prvenstvu radilo?
Pa iskreno mnogo mi se sviđa ETCC, tako da bi definitivno to izabrao.
 

 
>>> Koje automobile si vozio do sada?
Vozio samo Yuga mada mi je u najavi za neku godinu sigurno neki Fiat, tipa Grande Punto.
 
>>> Najomiljenija brdska staza?
Avala naravno...
 
>>> Najomiljenija kružna staza?
Kružna ima ih dosta, ali Kraljevo je pobedilo.
 
>>> Šta misliš o projektu BrzKrug? Kritike, pohvale?
Brz Krug moji drugari pomažu sa slikama, odličan projekat...dopada mi se što imaju sve informacije pre i posle trka. Vlada je moj drug najači je...samo još nekih snimaka malo i to je to!
 

 
preuzeto sa - brzkrug.com
 

-----------------------------------------

Fiat-Lancia Club Serbia želi Petru da ostvari sve zacrtane planove za sledeću sezonu, i zahvaljuje mu se na inicijativi da na njegov automobil stavimo natpis Kluba koji će sigurno doprineti daljem popularisanju FLCS.

[Woodoo 22921]

Pera legenda 

[neshaoct 9592]

Petar Jovanović oficijalno proglašen za šampiona klase 1 (Mali N)

 

U okviru SAS-ove organizacije u sezoni 2013, Petar Jovanović je osvojio prvo mesto, a time je dokazao da će sledeća sezona biti mnogo više odgovornija zato što se ova titula treba odbraniti.
Nakon 4 trke i 72 osvojenih bodova, Jovanović je novi šampion i nastavlja familijarni niz, a to je osvajanje što više šampionskih titula. Svoju titulu je dobio lično iz ruku Mike Đelmaša na gala dodeli nagrada, koja se održala u Vila Jelena krajem januara 2014. u Beogradu. Ove sezone posao je malo teži, a to je odbrana titule, što nije baš lak zadatak. Naravno, Petar Jovanović ostaje u klasi 1 (Mali N) i nadamo se da ćemo biti svedoci još jedne sjajne sezone za njega.
''Zadovoljan sam, ne može biti drugačije. Odrekao sam se mnogo toga da postignem ovaj rezultat. U međuvremenu rodio mi se sin, moja svetlost, tako da su to bile pomešane emocije u toku sezone, ali što se mora završiti, jednostavno mora se. Sledeću sezonu upuštamo se u odbranu titule, to je sigurno'' - izjavio je Jovanović za BrzKrug.com

 

 

preuzeto sa - brzkrug.com

[neshaoct 9592]

Šampion sa kruga startuje na ''5. Beogradskom reliju''

 

Šampion u klasi mali N ove sezone, Petar Jovanović, nastupa na predstojećem Beogradskom reliju. Ovo će biti drugi nastup na reliju za Petra, posle debija prošle godine na istom takmičenju kada je bio četvrti u klasi, pored problema sa automobilom. Njegov suvozač će biti njegov brat Bojan, što je još jedna dodatna zanimljivost. Podsećamo, Petar je ove sezone pobedio na kružnoj trci na Ponikvama, bio drugi u Novom Sadu na Mišeluku, a na Ušću je bio četvrti, dovoljno da se osvoji šampionska titula.
 

''Ove sezone sam imao zadatak da se pripremim psihički pre svega kako bih uspeo da ispunim očekivanja i da potvrdim titulu šampiona na kružnim stazama. Obzirom da je konkurencija jaka, dobra i kvalitetna, svakako je i auto morao da bude spreman. Nisam imao mnogo ulaganja jer je bio u dosta dobrom stanju od prošle sezone, pa je automobil samo malo dorađen. Sponzori su ovoga puta malo bili pošteđeni, bar što se ovog dela pripreme automobila tiče, a kvalitet je svakako bio obezbeđen. Kao za disciplinu krug, u kojoj sam potvrdio prošlogodišnju titulu, tako se i za reli ove godine spremam ozbiljnije, jer sam se prošle sezone prvi put oprobao u istoj. Dosta mi je dobro išlo, bio sam četvrti u klasi i pored tehničkog kvara, koji je neočekivano iskrsao.

 

Nadam se da ove godine neće biti neočekivanih iznenađenja, da će nas vreme poslužiti i da ću uz podršku brata Bojana, koji će mi biti suvozač, uspeti da postignem zavidan rezultat, koji kao i do sada posvećujem sinu Viktoru i svojoj porodici. Želeo bih ovim putem da se zahvalim na podršci ASK ''Zeka Auto Sport'', koji mi je ujedno bio i najveća psihička podrška i mom klubu ASK ''Užice rally team''-u.  Svakako, ne bih ispustio da se zahvalim ''AUTO SERVISU GORAN'' na čelu sa glavnim čovekom, Goranom Filipovićem. Zatim: WP kočioni sistem, MWA auto delovi, Auto Herc centriranje trapa, Magneti Marellii Checkstar. Naravno i tjunerima Milošu Spasojeviću, Saletu Anđelkoviću i mom dragom burazeru, Đorđu Kili Stoiljkoviću.'' izjavio je Jovanović za naš portal.

 

preuzeto sa - rallymagazin-rs

[neshaoct 9592]

Četiri generacije Jovanovića

 

Proteklih dana posetili smo porodicu Jovanović, koja ima tradiciju dugu skoro 40 godina. Deda Miroslav, otac Zvezdan (Zeka) i sin Petar su se oprobali za volanom trkačkog automobila, dok drugi sin Zvezdana Jovanovića, Bojan se oprobao u ulozi suvozača na Beogradskom reliju sa svojim bratom i sa nestrpljenjem čeka dan kada će sesti za volan.

 

 

Krenućemo od najstarijeg… Miroslava Jovanovića, deda Šomija, koji nažalost više nije među nama.

Deda Šomi nastupio je 1987. godine prvi put na trkama, tako što je preuzeo starog fiću svog sina Zvezdana. Iako je već bio u 50-tim godinama, hrabro se vozio sa dosta mlađim kolegama u klasi. I to sve do prestanka, tj gašenja fiće. Čak je 1992. godine na trci u Novom Sadu ostvario pol poziciju. Tokom naredne 1993. godine fića je prepravljen za učestvovanje u jačoj klasi, tako da je 1994. godine nastupao sa mnogo manjom kubikažom, ali to je njemu pružalo veliko zadovoljstvo, pa je i Miroslav Jovanović ostavio traga u domaćem auto sportu.

 

 

Sigurno da je najveći trag ostavio Zvezdan Jovanović, popularni Zeka, koji je godinama imao sjajne rezulatate u nacionalnoj klasi sa legendarnim fićom.

''Početkom 80-ih godina, vozeći biciklu video sam da se na Ušću održavaju auto trke i oduševio sam se gledajući. S obzirom da su mi roditelji baš rodom iz Kraljeva, desilo se par puta da sam se zadesio u Kraljevu baš kada su se održavale auto trke. Sećam se da sam se tada i slikao sa legendom Pavlom Komnenovićem pored njegove čuvene Zastave 101 – Mediteran. A tada je često pored moje kuće u Rakovici prolazio crni takmičarski fića sa mnogo žutih zvezdica (kog su i prozvali Zvezdana) i poželeo sam da i ja jednom provozam trkačkog fiću.'' – priča nam Zeka.

 

 

''Pa sam tako svog porodičnog fiću prepravio u trkački i 1983. godine nastupio sam prvi put na jednoj trci gde sam ostvario 24. startnu poziciju. Prvu pobedu sam ostvario baš na svoj rođendan 18.maj 1986. godine na domaćoj stazi, brdskoj trci Avala, a prvu titulu sam osvojio 1988. godine kada sam od šest trka na pet pobedio i jednom imao odustajanje zbog kvara na autu. To je bio ogroman uspeh za mene i mog matičnog kluba AMD Rakovica. Naredne godine prelazim da vozim za ASK Crvena Zvezda uz veliku podršku Pavla Komnenovića, a i ta godina je posebna za mene jer se rodio moj prvi sin Petar. Sledeću sezonu 1990. godine završavam kao vicešampion, dok sam 1991. i 1992. godine uspeo da stignem do dve uzastopne titule, kada se i završava era fiće, tj nacionalne klase do 750 kubika.''

 

 

Slede godine i godine u hibridu gde se i dan danas vozite?

 

''Godine 1993. uz pomoć ASK Crvena Zvezda dobijam novu skoljku za Yuga sa roll barom i nastupam na prvoj trci u Nišu. Tada smo već ušli u period burnih i teških godina i sve je to uticalo na auto sport. Naredne godine 1994. rodio mi se drugi sin Bojan, a 1996. ćerka Zvezdana tako da sam tih godina samo na par trka učestvovao čisto da bih održao formu. Te 1998. godine uz pomoć svog kluba Glasurit uspevam da završim kao treći u generalnom plasmanu. Dolazi i 2000. godina gde uz pomoć našeg druga Mekiša stižem i do prve pobede na Mišeluku uz veliku konkurenciju Aleksandra Tošića, Zirojevića, Simovića, Lučića itd. Narednih godina što zbog finansija, što zbog pehova, nije bilo puno rezultata, sve do 2007. godine kada osvajam vicešampionsku titulu, 4 boda iza Dušana Borkovića. Takođe u sezoni 2010. sam imao borbu za titulu sa Raletom Vukosavljevićem, međutim na trci u Kragujevcu imam peha gde sam izleteo i prilično oštetio svoj auto. Narednih godina vozio sam po par trka, izdvojiću Avalu kada smo vozili za Miloša Spasojevića Trovača, dok sam sezonu 2014. završio 6. u generalnom plasmanu uz odustajanje na Ponikvama.'' – završava Zvezdan

 

 

Da ''iver ne pada daleko od klade'' pokazao je i stariji sin Zvezdana Jovanovića, Petar, koji je već godinama unazad aktivan takmičar klase mali N sa odličnim rezultatima.

 

Petre, reci nam kada si počeo da se baviš automobilizmom?

 

Od malih nogu sam na trkama zbog oca, pa je možda bilo i neminovno da ću nastaviti tim putem. Pamtim 1994. godinu, pripreme u dvorištu trkačkog dedinog fiće i tatinog yuga, tako da mi se zvuk i proba automobila urezala. Došla je i 2009. godina kada sam prvi put seo u trkački auto na brdskoj trci u Pirotu. Rezultat na toj trci mi nije puno značio, koliko taj izvanredan osećaj, ali s obzirom na kompletan tok trke završio sam kao četvrti i dobio pehar kao najmlađi debitant. Iste godine sam nastupio i na kružnoj trci u Kraljevu gde sam vozio očev Yugo, dok je on vozio auto Dejana Čolovića Čole, tako da sam imao priliku da vozim sa ocem u klasi. To je bio samo uvod za naredne godine koje nas čekaju.

 

 

2010. godine praviš svoj auto i počinješ ozbiljno da se baviš trkama i te godine stiže i prvi pehar?

 

Pripreme su počele ustupanjem školjke sa roll barom brata Đorđa Stojiljkovića Kilija, čak sam imao pomoć i oko pravljenja motora i ostalih delova. Kad smo sklopili auto prvi nastup mi je bio na trci u Banja Luci. Sledeća trka je bila novo Ušće, gde sam trku završio kao treći  i tu je došao i prvi pehar. Te sezone sam završio kao 7. u generalnom plasmanu. U sezoni 2012. bio sam drugi na Grobniku i treći u Banja Luci, a na brdskoj trci Avala sam osvojio prvo mesto i to je bila moja prva pobeda.

 

Već naredne 2013. i 2014. godine dolaziš do titula?

 

Tako je, 2013. sam bio juniorski šampion i treći u seniorima, dok sam u Srpskom automobilskom savezu bio šampion. Prošle sezone sam ponovio svoj uspeh i došao do titule u klasi mali n. Takođe sam u sezoni 2014. nastupio sa svojim rođenim bratom Bojanom na Beogradskom reliju. Svega ovoga ne bi bilo bez podrške prvo porodice, oca Zvezdana, brata Bojana, Miška Trovača, Đorđa Stojiljkovića Kilija, Fiat Servis Goran na čelu sa Goranom Filipovićem, Miloša Vojinovića, WP kočionih sistema, Saleta Mr.Beana, MR Group-a, Miše (centriranje trapa), kao i mnogih drugih kojima se ovom prilikom zahvaljujem.

 

 

Planovi Petra Jovanovića za novu sezonu?

 

Sve zavisi od budžeta, ali planiram da ostanem u malom N-u i ako budem uspeo da odbranim titulu, a planiram da možda neku trku odvozam i u hibridu. Takođe je moguć i moj nastup u karting takmičenju. Petar je prošle godine dobio sina Viktora, koji će sigurno u budućnosti, krenuti tatinim stopama i biti četvrta generacija Jovanovića koja će nastupati na domaćim trkama.

 

 

preuzeto sa - trke.rs