"Mitbastersi" o efikasnosti raskrsnica

[Milutinac 5906]

"Mitbastersi" uporedili efikasnost kružnog toka i raskrsnice bez semafora

 

Dok se kružni tok u Evropi može videti u svakom gradu, poznato je da u Americi ovaj sistem ukrštanja puteva i dalje nije zaživeo. Zainteresovani ovim podatkom, momci iz popularnih "Mitbastersa" su odlučili da testiraju čiji je sistem efikasniji - evropski ili američki.

 

 

U SAD se ukrštanje dva puta i dalje reguliše na stari dobri način – ili putem semafora, kada su u pitanju urbani putevi, ili putem znaka STOP, i to u sva četiri pravca. U cilju upoređivanja efikasnosti dva načina rešavanja ukrštanja, priskočili su popularni „Mitbastersi“, koji su na poligonu prvo postavili klasičnu raskrsnicu, a zatim i kružni tok, te tokom 15 minuta, merili količinu vozila koja je prošla ukrštanje.

 

 

Rezultati na kraju testa su sledeći: prosečan broj vozila za 15 minuta na klasičnoj raskrsnici, iznosio je 385, dok je za isto vreme, kroz kružni tok prošlo 460 vozila, što je povećanje od gotovo 20%! Da li to znači da bismo u bližoj budućnosti, i u SAD mogli da vidimo procvat kružnih tokova, kakve srećemo na putevima po Evropi?

 

Inače, vredno je spomenuti i da je u slučaju klasične raskrsnice, više vozila prošlo kada su poštovali saobraćajne propise i znake, nego li u slučaju kada je raskrsnicu kontrolisao saobraćajni policajac. No, to smo i mi iz našeg iskustva mogli odmah da im kažemo, zar ne?

 

Preuzeto sa Blic.rs

Edited May 28, 2016 by neshaoct
sredio slike

[kolega.jankovic 23]

Hhah zamisli rasulo u SAD kad saobracaj stane zbog gomile idiota koji ne znaju ni semafor cemu sluzi, a ne kruzni tok!

[Ivan 17571]

Nista sto vec i sami nismo znali, kruzni tok je uglavnom svuda sjajno resenje, pa jos ako se postuju pravila - pogotovo vazi ako tok ima vise saobracajnih traka... A ne da Pera u sred toka koci i da se pita da li je ovome koji mu dolazi desni ili mu je bio trougao na ulazu u tok, Daca se zbunila da li se dobro prestrojila, a Gangula mora da prodje pre ostalih i sl.

Pored toga sto povecava propusnost raskrsnice, kruzni tok povecava i njenu bezbednost jer smanjuje broj konfliktnih tacaka (i vozila i pesaka) kao i prilaznu brzinu svih vozila. Teoretski , svi znamo da to moze i malo drugacije da izgleda...

E sad sto su Ameri takvi kakvi jesu (kao i Britanci), to je vec neka druga prica...

Edited October 9, 2013 by Ivan

[YUgisa 2528]

Ja obozavam kruzne tokove, sa vise traka bas ne zbog mogucih komplikacija kod prestrojavanja, ali sa jednom trakom je zakon... Nisam imao mnogo prilike da vidim kruzne tokove sa vise traka ali u Segedinu ima vrlo zanimljivih. Najbolji je fazon sa semaforom u kruznom toku Nemas pojma koji je za tebe i kako da se prestrojis Mada imaju i zanimljivo resenje za usmeravanje saobracaja, na mestu gde ide linija koja razdvaja trake postoje i ugradjne polulopte u kolovozu sto te usustini bolje sprovodi kroz traku jer je kao bankina ali zbog malih dimenzija, nije problem ni preci preko njih ukoliko ima potrebe...

[Milutinac 5906]

...otvoris stand sa pljeskavicama

[neshaoct 9590]

Čitah davno neku drugu studiju po kojoj ne samo da je veća propusna moć kružnog toga u odnosu na raskrasnicu, nego je i bezbednije jer svi udesi do kojih dolazi u njima su samo sitna čukanja, tj. mala materijalna šteta jer su brzine kojima se prolazi kroz tok male. U slučaju raskrsnica i nepoštovanja crvenog ili davanja gasa da se nekako na ''mišiće'' uhvati žuto znaju da dovedu do ozbiljnih udesa, smrtnih ishoda jer su mnogo veće brzine pri kojima onda dolazi do sudara...

[ivan.ik 625]

Kružni tok kod Opštine Novi Beograd je kao ratna zona. Tu se baš zbog veličine / brzine i gomile traka dešavaju stavični sudari. Generalno se svodi na bezobrazluk tj neustupanje prava prvenstva prolaza i recimo loše prestrojavanje. Iz krajnje leve /treće skreću desno tj isključuju se iz kružnog toka. Dakle slažem se sa onim što kaže YUgisa, što više traka više mogućih čukanja.

Inače koncept kružnog toka je jedan od najbezbednijih i naprotočniji.

[beli_Punto 123]

Hhah zamisli rasulo u SAD kad saobracaj stane zbog gomile idiota koji ne znaju ni semafor cemu sluzi, a ne kruzni tok!

 

da ne idemo daleko, u Kovinu kad su uveli semafore, ljudi su nastavili da prolaze kao da ih nema, desilo se par cukanja i rizicnih situacija pa su se normalizovali, od skoro imaju i kruzni tok pa se desi da poneki auto najnormalnije skrene levo, a video sam i kamion iz pravca Smedereva prema OMV pumpi malo levo i samo ispravi na pravac za Pancevo ...  

...otvoris stand sa pljeskavicama

 

i onda svi ukljuce sva 4 i naprave kruzni parking dok odu po pljesku 

[kolega.jankovic 23]

Ah taj kovin...

[Ivan 17571]

Kružni tok kod Opštine Novi Beograd je kao ratna zona. Tu se baš zbog veličine / brzine i gomile traka dešavaju stavični sudari.

U ogromnoj vecini slucajeva, iskljucivo "ugao" tj. ukrstanje bul. Mihaila Pupina (iz pravca Zemuna) i ulaza u Pariske komune u samom kruznom toku. Velika frekvencija u tom delu, uz bezobrazluk i nepaznju/neznanje.

[Ivan 17571]

I da dodam da se pomenute saobracajnice pomalo nespretno ulivaju u kruzni tok, tj. da to nije bas najsrecnije reseno. Ne ulaze klasicno, vec banalno objasnjeno, formiraju "raskrsnicu" u kruznom toku. Otuda i dosta sudara, maltene iskljucivo u tom delu toka kod Opstine NBG.

 

 

Edited January 6, 2021 by neshaoct
popravio sliku

[ivan.ik 625]

Samo kad bi malo poštovali jedni druge. Da nije bezobrazluka ovih što dolaze iz Bul Mihajla Pupina kao i ne pridržavanja propisa ovih iz kružnog. Ovi iz kružnog iznenada , bez migavca kao iz krajnje leve (uz sredinu kružnog) skreću u Pariske kumune. Mada uvek su krivi ovi što se uključuju iz Bul M. Pupina jer ih znak obavezuje da prvo propuste sva vozila pa tek onda da se uključe.

[TheCityAndTheStars 1]

Hhah zamisli rasulo u SAD kad saobracaj stane zbog gomile idiota koji ne znaju ni semafor cemu sluzi, a ne kruzni tok!

Zasto aludiras da su amerikanci gluplji od ostatka sveta, ili nas srba? Da nije mozda uzorak mnogo veci i eksponiranost nezavisne filmske industrije? Sta mislis kakvu bi sliku ostavljao losiji deo nase, tj srpske populacije da nas ima 300 miliona u istim zivotnim uslovima?

[TheCityAndTheStars 1]

Dodatno, sta mislis kako bi izgledali srpski megapolisi da nas ima 300 miliona a kada krenemo na posao nam je jedina zelja da se uguramo u raskrsnicu bez obzira sto cemo blokirati stotine ljudi iz suprotnog smera? Da li smatras da mi znamo da koristimo raskrsnice?

[kolega.jankovic 23]

E brate nemoj tako grubo, potresao sam se.....

Sad moram da........ma jednu šljivu! Aj u zdravlje!

[TheCityAndTheStars 1]

Nisam zeleo da budem grub. Oprosti ako je tako zvucalo. U zdravlje.

[Zhorz 102]

sreca pa nas Srba nema 300mil, sjebali bi smo celu Zemlju a ne drzavu. 

 

U Turskoj pun k kruznih tokova sa semaforima, kod njih da nema crvenog svetla niko ne bi ni stao, jer i na crveno staju ako je duze od 5sec upaljeno 

[neshaoct 9590]

Kako voziti u kružnom toku?

 

 
Pogledajte animaciju pod nazivom ''Kako voziti u kružnom toku?'', u kojoj su autori prikazali instrukcije i pravila funkcionisanja saobraćaja na kružnom toku. - Animacija služi mladim vozačima, onima koji to još nisu i onima koji su zaboravili osnovna pravila, pa ih svakodnevno krše, ugrožavajući svoj i tuđi život, poručili su iz PG+.
 
preuzeto sa - Auto Blog
 

 

[YUgisa 2528]

Jel su pravila ili saveti i otkad se sad izbacuje zmigavac na ulasku?

[Evidenticar 0]

Dobro kažeš! Što migavac na ulasku? Gde to pa drugo mogu kad ulazim u kružni tok osim desno?! 

Edited July 4, 2015 by Evidenticar

[vix 1]

Kruzni tok- visa matematika za zene. Morace za njih da izmisle prostije objasnjenje. Kao u vicu kad je plavusa pala sa vozackog ispita. Pitaju je zasto a ona ne zna. Mozda zato sto se 35 puta okrenula u kruznom toku? Pa lepo je pisalo na tabli 35 ...

[neshaoct 9590]

Izgleda šašavo, ali ova raskrsnica povećava bezbednost

 

 

Kako piše B92, američki saobraćajni stručnjaci utvrdili su da ovaj tip raskrsnice smanjuje broj teško povređenih i poginulih za čak 60 procenata. Ukrštanja prometnih puteva oduvek su predstavljala izazov za saobraćajne inženjere - kako povećati protočnost raskrsnice, a istovremeno smanjiti opasnost od sudara na minimum? U početku, dok je saobraćaj motornih vozila još uvek bio niskog inteziteta, gradile su se klasične raskrsnice gde su se putevi ukrštali u istom nivou, pod uglom od 90 stepeni. Sa porastom prometa i izgradnjom autoputeva sa dve odvojene kolovozne trake, rešenja su postala znatno kompleksnija, pa su konvencionalne raskrsnice ustupile mesto složenim petljama.

 

 

Jedno od pitanja kojim se saobraćajni stručnjaci bave prilikom projektovanja je kako smanjiti opasnost od sudara zbog takozvanih levih skretanja. Naime, pokazalo se da udesi koji se dešavaju kada automobil u raskrsnici udari u vozilo iz suprotnog smera koje skeće levo i preseca njegovu putanju izazivaju teške povrede pa čak i smrtni ishod, zbog velike brzine ali i zato što jedno vozilo udara drugo u bok, pod pravim uglom. Drugi problem sa levim skretanjima je usporavanje saobraćaja na prometnim raskrsnicama.

 

 

Zbog svega toga, cilj je da se prilikom projektovanja ukrštanja puteva nekako izbegne klasično skretanje vozila ulevo. Postoji više načina da se ovo izvede. U poslednjih nekoliko godina, Amerikanci su počeli da grade na prvi pogled potpuno šašave, ali funkcionalne i, kako su pokazala istraživanja, veoma bezbedne raskrsnice i petlje. Pogledajte video animaciju koja objašnjava kako funkcioniše ova petlja bez takozvanih levih skretanja:

 

 

Inače, ideja nije nova i datira još iz 70-tih godina 20. veka, a u Sjedinjenim Državama ponovo je oživljena zahvaljujući jednom američkom diplomcu koji je 2000. na proputovanju kroz Francusku video slično rešenje i odlučio da ga primeni u svojoj domovini. U međuvremenu, saobraćajni stručnjaci analizirali su učinkovitost i bezbednost ovakvih raskrsnica i utvrdili da one smanjuju mogućnost da dođe do sudara za trećinu, u odnosu na konvencionalna ukrštanja sa klasičnim levim skretanjem. Što je još važnije, opasnost od udesa sa teškim povredama ili tragičnim ishodom po putnike smanjena je za čak 60%, a materijalna šteta na vozilima je prepolovljena. Čak i ako se dogode, sudari u ovakvoj vrsti raskrsnica imaju znatno blaže posledice. Poslednjih godina mogu se videti i druga neobična rešenja saobraćajnih raskrsnica, kao što je ova iz Litvanije koja predstavlja kombinaciju kružnog toka i petlje:

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Komšije uzele stvari u svoje ruke pa kredom i lišćem raskrnicu učinili bezbednijom

 

 

Postoje brojni primeri nefunkcionalnih saobraćajnih rešenja. Stanovnici čije kuće se nalaze na putevima Where Regal Road i Springmount Avenue su udružili kako bi u Torontu rešili jedan ovakav problem. U Kanadi su česti slučajevi raskrsnica sa tri smera bez iscrtanih linija, kao i znakom ''stop'' kao jedinom signalizacijom. Ovakve raskrsnice su neretko mnogo šire od uobičajenih puteva s dve trake, pa je i prelazak s jedne na drugu stranu saobraćajnice otežaniji. Takođe se, navodno, stvaraju iprilične gužve zbog vozača koji ne poštuju pravila prednosti.

Grupa komšija je u svrhu eksperimenta odlučila da lišćem zamaskira ''višak'' saobraćajnice od 185 kvadrata, pa su kredom nacrtali trake i improvizovani trotoar za pešake. Takođe su obeležili mesto za zaustavljanje i bezbedan prolazak raskrsnicom. Rezultat je navodno bio toliko dobar da su rezultat objavili na Twitteru, a kontaktirali su i nacionalnu televiziju CBC kako bi medijskom pažnjom naterali lokalnu vlast da njihove izmene učini trajnima. ''Postoji izvesno izbegavanje rizika u birokratiji'' rekao je jedan od stanovnika, Dave Meslin, kanadskim novinarima, pa zaključio - ''naš posao je da se tome odupremo nežno i pristojno, ali čvrsto''.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9590]

Da li su kružni tokovi spas za saobraćajne gužve po Srbiji?

 

 

Nisu spas, ali mogu u velikoj meri da smanje gužve. Takođe, u zaista velikoj meri su bezbedniji od klasičnih raskrsnica - ne samo što se na njima dešava manje udesa, već su i udesi znatno blaži uz drastično manji broj poginulih. Kružni tokovi međutim, nisu pogodni za svako mesto gde se ukrštaju putevi i to ne samo zbog nedostatka prostora, kao što je to slučaj u gusto naseljenim sredinama.

 

U Beogradu uskoro 133 nova kružna toka!?

Ne, ovo je samo pogrešno preneta vest. U Beogradu će uskoro možda biti napravljena samo 4 kružna toka, a ne 133 kako su mnogi mediji preneli/izvestili. Stvar je u tome da će se od 133 predložene semaforizovane raskrsnice izabrati 4 na kojima će biti uklonjeni semafori i one pretvorene u kružne raskrsnice. A šta je sa ostatkom Srbije?! I na regionalnim saobraćajnicama širom Srbije, kao i u mnogim gradovima, uvode se kružni tokovi. Upravo zbog toga je veoma važno da svi vozači znaju kako da se ''ponašaju'' u kružnom toku.

 

Poznavanje pravila vožnje u kružnom toku

Krenimo prvo od činjenice da mnogi vozači u Srbiji ne poznaju pravila vožnje u kružnom toku. Znaju ono osnovno - onaj ko je u kružnom toku ima prednost u odnosu na onoga ko je van kružnog toka. Ta stavka je u redu. Međutim, mnogi ne znaju da izaberu pravu traku kojom treba da priđu kružnom toku ukoliko je reč o putu sa dve trake, niti kojom trakom da se kreću u samom kružnom toku u zavisnosti od toga gde žele da se isključe. Najopasniji problem po pitanju neznanja je ipak činjenica da mnogi misle da ako se nalaze u unutrašnjoj traci kružnog toka, bliže centru, da imaju prednost u odnosu na vozila koja se nalaze u traci desno od njih, te da mogu u svakom trenutku da ih iseku i da izađu iz kružnog toka tamo gde im odgovara.

 

Da razbijemo ovaj mit - ako se dva automobila voze ''rame uz rame'' u kružnom toku, pri čemu je jedan u traci bliže centru, a drugi u traci desno od njega, tada važe ista saobraćajna pravila kao da se voze na pravom putu sa dve trake. Dakle, ukoliko automobil iz unutrašnjeg kruga želi da skrene desno, on ne sme da iseče vozilo u spoljašnjem krugu, već mora da uključi migavac, propusti vozilo iz spoljašnjeg kruga, tj. iz kružne trake desno od sebe i da se tek onda prestroji u tu traku ili krene ka isključenju ukoliko je odlučio da izađe iz kružnog toka. Upravo zbog nepoznavanja ovog pravila često dolazi do udesa u kružnom toku, pri čemu onaj ko je prekršio propise izlazi besan iz automobila i viče na onoga ko je vozio po propisima.

Pravila vožnje u kružnom toku objasnićemo u posebnom tekstu, a do tada pogledajte ovaj video snimak:

 

 

Saobraćajna kultura domaćeg vozača

Ipak, ne zavaravajmo se da bi se stanje na kružnim tokovima popravilo ukoliko bi svi vozači naučili pravila. Poznajemo mi mnoga druga saobraćajna pravila, pa ih ne poštujemo, da ne navodimo sada desetine primera. S toga će mnogi i dalje prolaziti kružni tok onako kako njima najviše odgovara, bez obzira što tako ugrožavaju i svoju i tuđu bezbednost.

 

Šta vozači misle o kružnim tokovima?

Generalno, u početku su skeptični, ali kada se naviknu i na zvanična i na nezvanična pravila ponašanja u određenom kružnom toku, obično ga zavole i više ne mogu da zamisle da se na to mesto postavi raskrsnica sa semaforima na kojima će morati da čekaju da se upali zeleno. Ovo su potvrdila brojna istraživanja.

 

Veća protočnost saobraćaja - 1. velika prednost

Osnovna prednost kružnih tokova je to što su u stanju da propuste veći broj vozila u odnosu na klasičnu raskrsnicu, bila ona sa semaforima ili bez. Ovu činjenicu su potvrdila brojna istraživanja širom sveta, a koliku prednost će imati kružni tok zavisi od mnogo faktora - recimo da ide od 20% do 50%.

 

 

Sva vozila (uglavnom!) moraju da uspore prilikom ulaska na kružni tok, čak i kada je on potpuno prazan, zbog toga što moraju (bar malo) da obilaze centralno ostrvo, pa iako usporavaju, ne moraju da se zaustavljaju. Ove stavke u zagradi smo stavili zbog onih vozača koje svakodnevno viđamo na putevima - njih ne interesuje bezbednost vaše dece i umesto da im je odavno vozačka dozvola trajno oduzeta i da su odslužili ili da služe zatvorsku kaznu, oni slobodno voze.

 

Veća bezbednost - 2. velika prednost

Brojna istraživanja, statistika i praksa pokazali su da su kružni tokovi znatno bezbedniji od klasičnih raskrsnica. Čak i kada dođe do udesa, posledice su po pravilu neuporedivo manje, zato što je manja brzina kretanja i vozila se obično sudaraju pod oštrim uglom. Čeoni i bočni udesi, kao najopasniji i najfatalniji, gotovo da se ne dešavaju u kružnim tokovima. Što se tiče pešaka, priča je malo komplikovanija. Osnovni problem je to što vozači u automobilima koji prilaze kružnom toku obično svu pažnju posvećuju vozilima u kružnom toku, pa im pešaci ostaju u drugom planu. To se rešava tako što se zebra malo udalji od kružnog toka. Međutim, tu su i biciklisti. U razvijenim zemljama, gde je biciklizam sve popularniji (još popularniji nego što je bio proteklih decenija), kružni tokovi su za bicikliste postali pravi pakao i dešavaju se ozbiljni incidenti, pošto ih vozači jednostavno ne uočavaju na vreme. Ovaj problem se rešava na razne načine, a na nekoliko najkritičnijih mesta u su čak kružne tokove vratili u oblik klasične raskrsnice...

 

 

Da li su kružni tokovi bezbedniji za pešake od klasičnih raskrsnica bez semafora?

Kružni tokovi su generalno bezbedniji za pešake od klasičnih raskrsnica bez semafora. Naglašavamo - bez semafora! Zašto? Zato što na kružnom toku, kada pešak prelazi put, na ulazu/izlazu iz kružnog toka treba da postoji ostrvo koje služi da natera vozače koji ulaze u kružni tok da uspore umesto da se zalete i pokušaju da ga pređu najkraćom mogućom linijom koja njima odgovara. Upravo to ostrvo pešak može da iskoristi kao ''odmaralište'' tako da prvo pređe jednu traku i obraća pažnju samo na vozila iz jednog smera, a zatim se fokusira na vozila iz drugog smera i kada se uveri da je bezbedno pređe i tu drugu traku.

Međutim, nemaju svi kružni tokovi kod nas ovakva ostrva, ili bar ne na svim prilazima, ali ipak ostaje činjenica da su automobili prinuđeni da uspore pre kružnog toka uprkos tome što možda nastavljaju pravo, što znači da automatski predstavljaju manju opasnost po pešake. Na klasičnoj raskrsnici bi neki divljak iz daljine video da nema drugih vozila u bočnim ulicama, pa bi samo projurio ili još gore - video bi da prilaze vozila, pa bi dao gas do daske da projuri pre njih. Kada su u pitanju kružni tokovi u koje ulaze/izlaze saobraćajnice sa po tri trake u jednom smeru, situacija je, logično, znatno komplikovanija i prelazak je rizičniji po pešake.

 

Kod kružnog toka nema šta da se pokvari

Semafori se kvare, to je činjenica, pa mora ekipa da izađe na teren da obavi popravku, a za to vreme na raskrsnici vlada haos ili dođe saobraćajac, pa napravi još veći haos (šalimo se, naravno). Ne smemo da zaboravimo ni mogući nestanak struje. Pošto kod kružnog toka osim klasičnih saobraćajnih znakova nema nikakve elektronike za kontrolu saobraćaja, može se reći da je on 100% pouzdan.

1. razlog - kada se najčešće kružni tokovi zaguše?  

Ako kroz kružni tok prolaze autobusi, trolejbusi i tramvaji, kao što je to slučaj u Beogradu, na Slaviji, to može ozbiljno da zaguši saobraćaj u pojedinim trenucima, a ti ''trenuci'' ponekad mogu da traju prilično dugo...

2. razlog - kada se najčešće kružni tokovi zaguše?

 

 

Ako ste ikada vozili kružnim tokom Slavija u Beogradu sigurno ste uvideli koliko protočnost saobraćaja usporavaju pešaci. Bez obzira da li želite da uđete u Slaviju ili da iz nje izađete, primetićete na svakoj zebri pešake kako uredno u koloni, jedan iza drugoga kao mravi prelaze na drugu stranu. Ne krivimo pešake. Pešak je i vozač kada izađe iz automobila, isto kao i njegova deca, roditelji i svi ostali… Prioritet je, dakle, kako rešiti ovaj problem? Ukoliko pratite medije, verovatno ste svedočili burnim diskusijama oko toga da se umesto zebri ne prave podzemni prolazi, pasarele ili čak čitava pešačka platforma iznad kompletne Slavije. Nećemo sada ulaziti u to zašto nijedno od pomenutih rešenja nije primenjeno, pošto je konačna odluka odavno doneta - udaljavanje zebri za 50-100 metara od samog kružnog toka. Sada samo ostaje pitanje da li će pešaci i dalje prelaziti ulicu tamo gde su navikli ili će poštovati propise i prošetati po nekoliko stotina metara više kada žele da pređu na drugu stranu Slavije. Svaka dalja priča u vezi Slavije počeće da se prepliće sa politikom, a to nam nikako nije namera. Na nekim drugim kružnim tokovima problem sa pešacima nije toliko izražen, ali na njima je i slabiji protok saobraćaja i slabiji protok pešaka, pa poređenje sa Slavijom nema baš mnogo smisla.

 

Rešenje za pešake - kružni tok sa semaforom!?

Ova ideja deluje kao zamisao ludaka - ako već pravimo kružni tok da bismo izbacili semafore, zašto bismo onda stavljali semafore na kružni tok? Verovali ili ne, objašnjenje je vrlo jednostavno, a osnovna namena semafora u ovom slučaju bila bi upravo da obezbedi kontrolisan prelazak pešaka. Kao što smo gore već opisali kako pešaci prelaze ulice oko Slavije, što je mnoge pešake verovatno duboko uvredilo, ali se zbog toga ne izvinjavamo zato što je to činjenica - pešaka je mnogo i oni konstantno prelaze zebru, pri čemu mnogi od njih krše ili zloupotrebljavaju saobraćajne propise (''vuku'' se dok gledaju u telefon, prelaze dijagonalno umesto najkraćim putem, stanu ispred zebre iako vide da drugi pešaci već prelaze i da su sva vozila zaustavljena i onda - kada se ostali pešaci raziđu, krenu i oni...). Takođe, udaljeni su nekoliko metara od zebre, vide da je auto zaustavljen dok propušta nekoga, pa onda iznenada potrče i bukvalno izlete ispred zaustavljenog automobila i isto tako iznenada ukoče na sred ulice i onda nastave brzinom puža dalje, taman da blokiraju auto dok ne stignu drugi pešaci…  Daleko od toga da su vozači automobila bezgrešni - o tome smo već pisali i još ćemo mnogo pisati.

 

Upravo zbog toga razmotriti sledeću ideju, koja se u nekim zemljama, na određenim kružnim tokovima već primenjuje:

- Svaki semafor treba da ima dugme koje pešak pritiska kada želi da pređe
Svi semafori treba da budu sinhronizovani, tako da se zeleno za pešake (i crveno za automobile) pali istovremeno na svim zebrama na kojima su pešaci pritisli pomenuto dugme. Na ovaj način bismo sprečili da pešaci prelaze u nepreglednoj koloni i tako blokiraju automobilima i ulaz i izlaz iz kružnog toka, već bismo ih zaustavili u razumnom vremenskom roku, kao i na svakoj drugoj raskrsnici, onda propustili da pređu na drugu stranu, a zatim opet omogućili nesmetan protok vozila u kružnom toku. Međutim, ne treba svaki kružni tok da ima semafore, ali kada je u pitanju Slavija, tu već imamo gotov kružni tok, pri čemu nije obavezno niti moraju u isto vreme da se postavljaju semafori na sve ulaze/izlaze, pri čemu Slavija povezuje izuzetno važne saobraćajnice, što direktno, što indirektno, gde se gužva na njoj veoma brzo prenosi širom grada i izaziva zastoje kilometrima daleko.

 

Koje vrste raskrsnica su dobri kandidati za kružne tokove?

Kružni tokovi su dobro rešenje za brojna ukrštanja puteva:

• Rizične klasične raskrsnice na kojima se dešava mnogo ozbiljnih udesa
• Raskrsnice na kojima se stvaraju veliki zastoji u svim pravcima zbog čekanja na semaforima
• Raskrsnice kompleksne geometrije - npr. sa više od četiri ulaza/izlaza
• Raskrsnice na kojima veliki broj vozila skreće levo, pa se stvara gužva zbog toga što im je onemogućeno da skrenu od strane onih iz suprotnog smera koji nastavljaju pravo
• Na mestima gde postoji relativno balansiran protok saobraćaja

 

Raskrsnice/ukrštanja puteva kod kojih postoji značajna razlika u frekvenciji saobraćaja nisu dobri kandidati za kružni tok, pošto se kod njih usporava protok velikog broja vozila zarad lakšeg prolaska znatno manjeg broja vozila. U takvim slučajevima logično je da se postavi semafor i da se vozila na većem/glavnom putu kreću neometano, tj. bez usporavanja, dok im je zeleno na semaforu, a da se vozila sa manjeg/sporednog puta propuste nakon određenog vremena.

 

Šta je najveći problem kod izgradnje kružnih tokova?

Prostor. Upravo zbog toga kružni tokovi nisu najpogodniji za gusto gradsko okruženje. Na primer, ako je reč o Novom Beogradu, tamo praktično ima prostora da se izvede kružni tok kakav želite. Sa druge strane, širi centar grada je izuzetno problematičan. Istina, uvek bi moglo da se ''odseče'' nešto od parking prostora, pešačke zone, da se ukloni neka stara ruinirana zgrada (sada će na noge skočiti zaštitnici tradicije) i da se bez suviše velikih finansijskih sredstava drastično ubrza protok saobraćaja, a time smanje i zagađenje i buka.

 

Kako prevazići probleme sa manjkom prostora?

Ponekad manjak prostora onemogućava zamenu klasične raskrsice kružnim tokom. Međutim, i u tim slučajevima postoje rešenja. Kod odluke da li na nekom mestu treba, da li se isplati u finansijskom smislu, u smislu unapređenja bezbednosti ili unapređenja protočnosti saobraćaja, treba uzeti u obzir mnoge faktore, kao što su:

• Ukupna opterećenost saobraćajem
• Opterećenost saobraćajem pojedinih saobraćajnica koje se ukrštaju
• Broj saobraćajnica koje se ukrštaju
• Važnost saobraćajnica koje se ukrštaju
• Broj traka u saobraćajnicama koje se ukrštaju
• Dostupan prostor
• Vrsta vozila koja prolaze tuda (hoće li prolaziti zglobni autobusi, kamioni, šleperi, tramvaji...)

 

Mini kružni tokovi

Mini kružni tok ima manji prečnik i manje centralno ostrvo od klasičnog kružnog toka. On se obično koristi u urbanim sredinama sa ''oštrim'' ograničenjem brzine (npr. 30 ili 40 km/h), gde nema dovoljno mesta da se napravi klasičan kružni tok po svim propisima. Njegova tajna je u tome što je centralno ostrvo dizajnirano tako da veća vozila bukvalno mogu da pređu preko njega, a razdelna ostrva između traka koje ulaze u sam kružni tok samo su iscrtana umesto da budu izdignuta. Prednost ovakvih kružnih tokova kada su pešaci u pitanju je to što se vozila kreću veoma sporo pri ulasku i izlasku. Mnogi će se zapitati da li bi i klasični automobili zloupotrebljavali činjenicu da preko centralnog ostrva može da se pređe? Verovatno bi mnogi pokušavali i to, ali to što veća vozila, a tu se misli na kamione, autobuse ili dugačke kombije mogu da pređu preko njih ne znači da su oni predviđeni da se preko njih stalno prelazi, već je ta mogućnost ostavljena upravo za takva vozila sa visokim klirensom i velikim točkovima, koja bi pritom prelazak obavljala sporo i pažljivo.

Naime, to centralno ostrvo ima rub koji ga deli od asfalta, tj. kolovoza, izdignuto je u odnosu na kolovoz i napravljeno je od drugačijeg materijala, tako da praktično ne bi imalo nikakvog smisla prelaziti bilo kakvim automobilom preko njega radi uštede vremena ili zbog toga što nekoga mrzi da ga okruži. Inače, mini kružni tokovi su prvo počeli da se primenjuju u Velikoj Britaniji, a vrlo brzo su se proširili i na ostatak sveta. Upravo u Velikoj Britaniji postoje i mini kružni tokovi koji nemaju fizički izdignuto centralno ostrvo, već je ono samo iscrtano na asfaltu. Nažalost, zbog naše saobraćajne kulture, ovo rešenje ne bi imalo nikakvog smisla u Srbiji.

 

 

Kako se rešava prolaz dugačkih vozila (šleperi, zglobni autobusi) kroz kružni tok relativno malog prečnika?

Rešenje za ovaj problem odavno postoji. Jednostavno, umesto da centralno ostrvo ima oštar ivičnjak, ono treba da ima izdignuti rub i dodatnu traku, koja neće služiti kao klasična traka za vožnju, već je njena namena isključivo da obezbedi dugačkim vozilima da zadnjim točkovima pređu preko nje. Naravno, treba napraviti dobar kompromis po pitanju visine izdignutog ruba - da bude dovoljno visok da odbija vozače automobila da zloupotrebljavaju ovu sekciju, a sa druge strane da dozvoli dugačkim vozilia da bezbedno prođu kroz kružni tok.

 

Cena - da li su kružni tokovi skuplji od klasičnih semaforizovanih raskrsnica?

Kružni tokovi su skuplji, ali od raznih faktora zavisi koliko su skuplji. Naprimer, mogu da budu skuplji od 30% do preko 100%. Stoga nije retkost da nadležni uprkos projektu i preporukama stručnjaka donesu odluku da uštede i da negde umesto kružnog toka postave klasičnu raskrsnicu. Međutim, pritom ne razmišljaju dugoročno, pošto je kružni tok jeftiniji za održavanje na duži rok. Semafori troše struju i kvare se, dok kod kružnih tokova gotovo da nema ozbiljnijeg održavanja, tako da relativno brzo dolazi do izjednačavanja troškova i zatim uštede. Takođe, pošto je manje udesa i blaže su povrede, dolazi i do uštede po pitanju medicinskih troškova. Hitna pomoć ne mora da izlazi na teren, biće više slobodnih kreveta u bolnicama, više slobodnih sala za operacije, više slobodnih specijalista...

 

Zaključak

Svaki kružni tok je priča za sebe, pa ga stoga treba kvalitetno projektovati, a pre toga analizirati da li je uopšte opravdano postavljati ga na određenom mestu. Nije isto ako govorimo o ukrštanju tri puta sa po jednom trakom ili četiri puta od kojih dva imaju po dve, a dva po jednu traku. Uglavnom, brojna iskustva iz celog sveta pokazuju da kružni tok pozitivno deluje i na protočnost saobraćaja i na bezbednost.

 

Tekst: Dragan Romčević

 

preuzeto sa - polovniautomobili.com

[neshaoct 9590]

Ove semafore je nemoguće promašiti

LED diode povučene po celoj dužini stubova

 

 

Iako se radi o pilot projektu, u indijskom gradu Mumbaiju je postavljen semafor koji će vozači iz veće daljine uočiti, a radi se o LED svetlima smeštenim na samom stubu koji svetli u istoj boji kao i svetlo na samom semaforu. Poboljšavanjem vidljivosti semafora i povećavanjem svetleće površine na raskrsnici i saobraćajnici, uz funkcionalnu prednost do izražaja dolazi i dizajn koja se po potrebi može sinhronizovati sa sistemom saobraćajne signalizacije.

 

 

Za sada je postavljen jedan takav semafor na raskrsnici u Worli Sea Face u Mumbaiju koji će pomoći i motociklistima da ranije uoče svetlo u lošijim svetlosnim uslovima, a BMC (Brihanmumbai Municipal Corporation) planira da i druge prometne raskrsnice u gradu sa više od 12 miliiona stanovnika opremi sa istim stubovima. Jedan od sledećih koraka je i ekološki - postavljanjem solarnih panela ovo će postati samostalno održivi projekat.

 

preuzeto sa - Auto Blog