Alfa Romeo Montreal

[sErGiO-AR 3]

 

Ponekad, u automobilskoj industriji, dešava se da se pojave modeli koji imaju sve šanse za veliku uspeh ali, iz nekog razloga, ne uspeju da ga ostvare Upravo to se desilo i Alfa Romeo Montrealu... Šezdesetih godina prošlog veka, Alfa Romeo je bio na vrhuncu uspeha, kako na tržištu tako i na trkačkim stazama. Linija modela koji su nosili slavno ime bila je sveža i tehnički napredna i po tome jedinstvena na tadašnjim putevima, dok su trkački automobili, pogotovo u klasi prototipova bili nepobedivi. Upravo ti modeli kao što su T33 Stradale ili T33/3 su dugo privlačili Alfine konstruktore, tražeći načina da se pojave u nekom velikoserijskom obliku. Ipak, ono što je bilo najvrednije kod te serije trkača je bio motor. Reč je o potpuno aluminijumskom V8 agregatu koji se pojavljivao sa dve ili tri litre zapremine i koji se na trkama pokazao kao izuzetno pouzdan i snažan. U vreme svog predstavljanja (sredina 60tih godina), taj agregat je bio jedan od najnaprednijih na svetu. Ugradnja u neki od postojećih modela (GTV Junior) nije bila izvodljiva, a Alfa se našla u situaciji gde je imala vrhunski pogon, ali ne i auto u kome bi se on nalazio. Medjutim, prst sudbine se pojavio u obliku poziva Alfa Romeu da stvori koncept vozilo u čisto reklamne svrhe povodom izložbe Montreal Expo 1967. godine koja se održavala u tom kanadskom gradu.

 

 

Pošto ovo nije bio projekat od velike važnosti za fabriku, posao je prepušten Marcelu Gandiniju i dizajnerskom studiju Bertone koji su u kratkom roku napravili prototip sa tim nazivom i centralno postavljenim aluminijumskim V8 motorom. Linije automobila bile su sveže i nove, ali su veoma podsećale na Lamborghini Miuru koja je predstavljena samo dve godine ranije i koja je takođe bila delo Bertone studija. Tokom rada na konceptu, inženjerima Alfe je postalo jasno da upavo to automobil koji bi mogao da ima njihov cenjeni V8 agregat i od prvog dana razvoj koncepta je tekao tako da se stvori model koji bi kasnije mogao i da udje u proizvodnju. Zbog toga, korišćeno je mnogo postojećih i serijskih delova mehanike, dok se karoserija prototipa vrlo malo razlikuje od potonjeg produkcijskog modela. Posle očekivano dobrog prijema na pomenutoj izložbi 1967. godine, prototip je brzo vraćen u Italiju i počele su pripreme za produkciju. Iako je osnovni oblik bio poznat, razvoj komponenti je tekao u dva pravca, prvi je bio razvoj platforme, a drugi uskladjivanje, rasnog trkačkog motora za svakodnevnu, civilnu, upotrebu.

 

 

Na kraju, iskorišćena je šasija modela Giulija, tadašnje limuzine srednje klase. Ova odluka značila je da serijski model ima konvencionalno postavljen motor (iznad prednje osovine – pogon nazad), a ne centralno kao što je bio slučaj sa istoimenim konceptom. Ipak, u želji da se pojeftini i ubrza razvoj, prihvaćeno je i rešenje zadnjeg ogibljenja sa Giulie koje nije bilo nezavisno i time je bilo ipak neodgovarajuće sportskom automobilu te snage. Ostaje nejasno zašto se Alfa nije potrudila oko tog dela i nije ugradila nezavisno vešanje ili De Dion sistem kao kod kasnijih modela. Iako je zadnji diferencijal mogao da se pohvali LSD sistemom, kruta osovina bacala je senku na ostala tehnička rešenja. Na polju pogona, aluminijumski V8 je dobio zapreminu od 2.6 litara i modifikacije u cilju veće upotrebljivosti. Za razliku od svojih trkačkih srodnika, umesto multi karburatorskog “set up-a“ dobio je Spice mehaničko ubrizgavanje goriva koje će se kasnije pojaviti na još nekim Alfini modelima. Snaga koju je ovako podešen agregat razvijao je 200KS pri 6,500 obrtaja u minuti. Kako se datum prezentacije približavao, uprava kompanije je bila sve nervoznija i nestrpljivija. Inženjerima je naloženo da što pre pripreme Montreal za proizvodnju, a da u enterijeru iskoriste već postojeće elemente, radi što veće uštede i manjka vremena za razvoj. Svetlost dana, Alfa Romeo Montreal je ugledao 1970. godine. 

 

 

Iako je bila reč o nesumnjivo novom, brzom i lepom automobilu, datum njegovog rođenja, poklopio se sa početkom unutrašnjih problema u Alfi, kako finansijskih tako i upravnih. Obzirom da je tada Alfa Romeo bio u rukama italijanske vlade, borba oko mesta u vrhu kompanije je bila veoma izražena. Sve je ovo najviše uticalo na sam automobil i Montreal nije dobio prezentaciju kakvu zaslužuje, a inicijalni marketing skoro da nije ni postojao. Ipak, sam početak prodaje je bio obećavajući. Kada su prvi primerci stigi do kupaca i kada su se prvi testovi našli u specijalizovanoj štampi, profil ovog automobila je napokon bio poznat. Alfa Romeo Montreal je mogao da se pohvali solidnom aerodinamikom, performansama na nivou konurencije (od 0 do 100 km/h za 7.1 sekundi i 220 km/h maksimalne brzine), ali i problematičnim rešenjem enterijera. 

 

 

Iako je Monteral bio čist dvosed, enterijer je bio prilično skučen, a položaj vozača i komandi je bio nepraktičan. Osim toga, korišćenje kontrolnih satova i prekidača iz Giulie samo je “pojeftinilo“ utisak, a njihovo duboko postavljanje u komandnu tablu samo je smanjilo preglednost. Dizajn, kao jedan od glavnih aduta je i dalje privlačio publiku, pogotovo rešenjem prednjeg dela, ali i kritike zbog sličnosti sa Miurom. Sve u svemu, Alfa Romeo Montreal je bio sportski automobil, solidnih performansi, atraktivnog dizajna, ali velikog utiska nedovršenosti i manjka razvoja, što su primećivali i automobilski novinari tog perioda. Ipak, momenat davanja gasa, reakcije i vriska aluminijumskog V8 motora su svi relevantni poznavaoci opisivali kao svetao momenat i trenutak potpune ekstaze kao i razlog zbog čega treba posedovati ovaj model. Obzirom da se Montreal pojavio u jeku Alfinih unutrašnjih borbi, kao i da se od njega nije očekivala nikakva zarada, od samog početka pa do kraja produkcije je bio skrajnut. Iako je fabrika znala da joj je američko tržište veoma bitno, Montreal nikad nije homologizovan za Ameriku i svi modeli koji su tamo otišli su privatni uvoz. Iako je posle 1971. godine, prodaja obećavajuće krenula, veoma brzo se broj prodatih primeraka smanjio, što je bio danak veoma slabom marketingu, ali i kvalitetu vozila.

 

 

Interesantno, tradicionalna boljka italijanskih sportskih automobila, korozija, nije napadala Montreal nego su problemi završne obrade i motora (koji je bio suviše osetljiv za svakodnevnu upotrebu), nosili sa sobom loš publicitet. Naime, karoserije za Montreal su se izrađivale u Bertoneovim pogonima i to u malim ciframa, a svakoj je posvećena posebna pažnja prilikom anti korozivne zaštite na radost današnjih vlasnika. Konkurencija koja je sačekala Montreal na tržištu nije bila ni malo naivna, a činili su je Porsche 911, Mercedes SL i Chevrolet Corvette. U borbi sa njima, Alfa je mogla da se pohvali daleko interesantnijim dizajnom, image-om i čistom lepotom, ali ne i snagom, kvalitetom i upotebljivošću. Tokom svoje sedmogodišnje produkcije (1970 – 1977), Motreal se nije uopše menjao. Kada je 1977. godine, ugašena proizvodnja, tiho kao i što je predstavljen sedam godina ranije, malo ko iz Alfinog vrha je žalio za ovim automobilom. Obzirom na samo 3,917 prodatih primeraka (od toga samo četiri koja su završila u Montrealu, gradu po kom je i dobio ime), dobija se utisak da je Montreal promašaj i nepotreban teret na plećima fabrike, dok ljubiteljima, ovaj automobil predstavlja jednu od najčistijih inkarnacija italijanskog duha sportskih automobila.

 

 

Ipak, svi se slažu da je ovo tipičan primer vrhunske koncepcije, dizajna i pogona, ali i neozbiljnosti fabrike i nedovoljnog razvoja koji je Montrealu i bio najveća mana. Sa današnje dinstance, stvari su se malo promenile, Montreal je relativno jeftin obzirom na poreklo i retkost (oko 25,000 evra), a kolekcionari posebno cene njegov čudan životni put. Ne samo da imati Motreal u kolekciji znači imati jedan važan i interesantan deo istorije Alfa Romea nego i imati direktnu vezu sa najvećim uspesima marke kroz famozni aluminijumski V8 motor. Danas, sve mane ovog modela su oproštene i Montreal stoji ravnopravno sa ostalim italijanskim sportskim automobilima kao trijumf koncepcije, želje za brzinom i lepotom, nečim što je uvek krasilo Alfa Romeo i što će uvek biti odlika pravih automobila i velikih marki...

 

Autor: Vukašin Herbez 426 HEMI - brzabrzina.com 

[LakY 0]

Zaista prelep automobil. Vanvremenski dizajn, prepoznatljiv zvuk cuvenog V8 motora ali.. Italijani, uvek moraju da pokvare utisak na kraju.

 

Najveca slicnost sa Miurom je karakteristican oblik vrata:

 

 

 

Ova lepotica je duzi vremenski period na desktopu 

 

 

I za kraj, malo dobrog zvuka 

 

 

 

 

Edited April 16, 2021 by neshaoct
prebacio slike na FLCS server

[Ivan 17593]

Nazalost, prica tako tipicna za Zabare cak i dan danas...

[nesa 169 348]

Ali kola su veoma lepa. Video sam ga davno na slici još u onom slovenačkom Auto magazinu i oduševio sam se. Uživo nažalost nisam nikad, ne znam ni da li to neko ovde uopšte ima.

[neshaoct 9591]

Auto Bild ovako vidi novi Alfa Romeo Montreal

 

[neshaoct 9591]

Na prodaju 1971. Alfa Romeo Montreal

 

 

Alfa Romeo je između 1970. i 1979. godine proizveo ukupno 3.900 komada modela Montreal (za njegov dizajn se inače pobrinuo Marcello Gandini u Bertoneu), a jedan od njih se ovih dana prodaje na eBayu.

 

 

Za ovaj primerak iz 1971. vlasnik traži 77.000 američkih dolara, a radi se o vozilu sa originalnom crvenom bojom i sa pređenih 70.000 milja (112.630 km).

 

 

Za pogon je zadužen 2.6 litarski V8 motor sa 197KS (u kombinaciji sa manuelnim 5-stepenim menjačem), ubrzanje do 100 km/h traje 7.4 sekundi, dok je najveća brzina 220 km/h.

 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

MotorWeek video: 1972. Alfa Romeo Montreal

 

 

[neshaoct 9591]

Na prodaju 1972. Alfa Romeo Montreal

 

 

Ovaj model pokretan 2.6 litarskim V8 motorom koji razvija 200KS i 253 Nm obrtnog momenta danas predstavlja kultnu Alfu među fanovima. Oko 3.900 primeraka ovog modela je proizvedeno u periodu od 1970. do 1977. godine. Dakle, ječ je o izuzetno retkom modelu, a jedan takav proizveden 1972. godine uskoro ide na aukciju. Model Montreal pokreće 2.6 litarski V8 motor koji razvija 200KS i 253 Nm, a uparen je s 5-stepenim ručnim menjačem.

 

 

Za prodaju je zadužena aukcijska kuća ''Classic Car Auctions'' iz koje napominju da na ovom modelu nije napravljena klasična restauracija, ali je brižljivo održavan od strane ranijeg vlasnika za što postoje i papiri koji to potvrđuju.

 

 

Kada se pogledaju slike vidi se da je vizuelno gotovo besprekoran. Dodatni plus su kilometri, odnosno manjak istih. Naime, na brojčaniku je tek nešto više od 44 hiljade kilometara, što je za automobil iz 1972. godine izuzetno mala brojka. Iako se prodaje u Engleskoj, ovaj model je započeo svoj ''životni put'' u Francuskoj, a u Englesku je uvezen 1989. godine. Očekuje se da će ova Alfa postići cenu između 36 i 44 hiljade evra.   

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

 TheSmokingTire video: 1974. Alfa Romeo Montreal

 

 

[neshaoct 9591]

 Jay Leno's Garage video: Jay Leno i 1971. Alfa Romeo Montreal

 

Zove se tako, predstavljen davnih dana u Monteralu kao koncept, ali se nikada nije prodavao na tržištu severne Amerike.

Nije jer Alfu nije zanimalo da prolazi poseban postupak dobijanja neophodnih dozvola i posebnog prilagođavanja potrebnih za to tržište. Koncept je imao četvorocilindrični motor, ali serijska verzija poput ove je imala 3.0 V8 sa oko 230 konja: