Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 2.3 miliona vozila

[neshaoct 9591]

Dobra i stara kola: Prošle godine registrovano je oko 150.000 vozila više nego 2010, ali je prodato samo 32.000 novih automobila.

U Srbiji su prošle godine registrovana oko 2.3 miliona vozila, a svaki četvrti građanin ima automobil. Zanimljivo je i da je 2011. godine, uprkos krizi, registrovano oko 150.000 vozila više nego 2010. godine.

Ipak, trgovci objašnjavaju da je reč o uvozu polovnih vozila i da je prodato samo 32.000 novih automobila. Oni ističu da se u odnosu na pre četiri godine prodaja novih vozila u Srbiji prepolovila.

Kriza menja navike

Prošle godine ukupno je registrovano 2.268.906 vozila. Međutim, trgovci kažu da to nema veze sa prodajom novih automobila, jer je ona drastično opala.

- Mi smo sa 42.000 prodatih novih vozila godišnje, 2011. godine pali na oko 30.000. Tako da veća registracija vozila može da znači da je uvezeno više polovnih. To potvrđuje i podatak da je vrednost registrovanih automobila do 5.000 eura - kaže Miloš Petrović iz Srpske asocijacije uvoznika vozila. Ekonomistu Milana Kovačevića ne čudi što broj registrovanih vozila u Srbiji nije drastično opao, jer se u krizama ljudi ponašaju atipično.

- Vozila ne kupuju i ne poseduju oni koji su u najlošijem materijalnom položaju. A drugima prošlogodišnja kriza nije značajno pokvarila životni standard. U krizama se ljudi različito ponašaju, pa imate čudnu situaciju da se po nekim istraživanjima četkice za zube bolje prodaju u vreme krize, što se objašnjava time da ljudi hoće da uštede novac za zubara. Ima dosta razloga što se povećao broj registrovanih vozila, pa se tako može dogoditi da poskupljenje gradskog saobraćaja utiče na ljude da ponovo aktiviraju svoje ''krševe'' - smatra Kovačević, i dodaje da su zbog drastičnog pojeftinjenja novih i polovnih vozila, oni koji imaju ušteđevinu kupili kola.

Vozimo ''krševe''

Sa druge strane, član Grupe auto-centara Unije poslodavaca Srbije Miroslav Stojanović kaže da je broj vozila koja se kod nas prodaju isuviše mali u odnosu na susedne države.

- Ako gledamo 2008. godinu kada je počela kriza, tada se prodavalo skoro 60.000 novih vozila godišnje, a danas oko 32.000. A procena je i da je tržište ''polovnjaka'' palo 15 do 20 odsto. Poređenja radi, u Sloveniji koja ima četiri puta manje stanovnika prodato je duplo više automobila nego kod nas. Što se tiče broja vozila po glavi stanovnika, tu zaostajemo za svetom 20 godina, a i prosečna starost automobila u Srbiji je oko 15 godina - zaključuje Stojanović.

Treba nam 200.000 novih vozila

Miloš Petrović iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova kaže da bi, s obzirom na broj stanovnika, u Srbiju trebalo da uđe barem sedam puta više novih automobila.

- Kod nas bi bilo normalno da se proda barem 200.000 novih vozila svake godine, kako bi se u narednoj deceniji starosna granica našeg voznog parka pomerila sa 15 na sedam godina. Jedino u urbanim sredinama imate dva do tri automobila po jednoj porodici, ali kada pogledate njihovu vrednost, ne koštaju ni 15.000 eura. A to je cena malo boljeg novog automobila - objašnjava Petrović.

I dalje uvoz polovnjaka sa ''euro 3'' motorom

U Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova smatraju da bi trebalo uvesti novi propis da se dozvoli samo uvoz polovnjaka sa ''euro 4'' motorom, a ne kao do sada sa motorom ''euro 3''. Predsednik Asocijacije Miloš Petrović kaže da bi to bilo korektno.

- Ako se vodi računa o zagađenju i uvodi standard za nova vozila, onda je normalno da se primenjuje i na polovna. Ako je ''euro 5'' obavezan za nova vozila, onda bi za polovna trebalo da se uvede barem ''euro 4'' motor - kaže on.

To se, međutim, ne bi isplatilo jer je cena automobila sa motorom ''euro 4'' za trećinu veća nego sličnih kola sa motorom ''euro 3''. Tako, na primer, Fiat Punto 1.9 koji je prešao 145.000 kilometara košta oko 2.500 eura, a četiri godine mlađi Fiat Stilo sa sličnom kilometražom košta oko 4.000 eura.

U Ministarstvu finansija ipak ne razmišljaju o promeni standarda za uvoz polovnih vozila.

- Nećemo menjati uredbu. Uslovi za uvoz isti su kao u susednim zemljama - tvrde u Ministarstvu.

preuzeto sa - Auto Blog

[JLZ 0]

A možda je prodaja opala zato što ljudi nemaju novca?

Normalno je da niko neće sebe da dovodi u poziciju da ostaje bez keša ili da se zadužuje kada mu posao visi o koncu... Po meni je to odgovorno ponašanje srpskog kupca.

Oni ako misle da povećaju prodaju neka je stimulišu preuzimanjem dela rizika. Ali jok, oni bi da se u zakon unese da je svako dužan da kupi makar jedan automobil u 5 godina (karikiram). Nema rizika, a pare kaplju. San ovdašnjih privrednika...

[Ivan 17593]

Ovaj covek je neunistiv :

Treba nam 200.000 novih vozila

Miloš Petrović iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova kaže da bi, s obzirom na broj stanovnika, u Srbiju trebalo da uđe barem sedam puta više novih automobila.

- Kod nas bi bilo normalno da se proda barem 200.000 novih vozila svake godine, kako bi se u narednoj deceniji starosna granica našeg voznog parka pomerila sa 15 na sedam godina

Inace, radi se o velikom ekologu i coveku koji brine o nama vozacima zalazuci se za ukidanje uvoza "nebezbednih euro 3" polovnjaka. Hvala Bogu, tezimo da i u tome prednjacimo u regionu.

U Ministarstvu finansija ipak ne razmišljaju o promeni standarda za uvoz polovnih vozila.

- Nećemo menjati uredbu. Uslovi za uvoz isti su kao u susednim zemljama - tvrde u Ministarstvu.

Ne bi me zacudilo da pod pritiskom raznoraznih lobija, iznenada promene misljenje posle izbora (ko god da bude u pitanju)...

[neshaoct 9591]

Čak i ako bude, neće to skoro.

Kao što je neko već rekao na onoj temi oko zahteva za euro4 normom, neće to niko uvoditi pre izbora. Posle izbora treba jedno 4, 5 meseci (možda i više) da se dogovore ko će činiti novu Vladu...pa, onda onih prvih 100 dana gde faktički ništa i ne urade, nego se ''konsoliduju'', pa onda dolaze na red zasluge koje moraju da vrate onima koji su im finansirali predizborne kampanje...ma, dok dođe na red ova asocijacija sa svojim zahtevom, eto nas već blizu sledećih izbora...

E, sad...jedino što bi moglo da promeni stvar je da možda sam Fiat u Srbiji to zatraži. Preterane logike nema da zatraži jer ionako se najviše kupuju upravo njegovi modeli koji su euro3, za njih treba održavanje, treba delova, a to sve ide preko njih. A, opet...održavanje euro4 automobila je malo skuplje, aktuelniji su modeli, za mnoge od njih i dalje sam Fiat pravi delove (manja ponuda zamenskih iole normalnog kvaliteta), pa im je i zarada tako veća.

Videćemo...

[Ivan 17593]

Mene ta odluka o ogranicavanju uvoza polovnjaka na euro 4 i mladje licno ne dotice, da me neko pogresno ne razume sto to ne mogu da svarim. Ali ne mogu da verujem da (kao i u drugim nama poznatim slucajevima) par ljudi bez obzira na sve losiju situaciju moze tako bezobzirno da prica i gazi preko vecine. Pa da li su ti ljudi mrdnuli dalje od Beograda i videli kako Srbija zivi? I jos traziti neke standarde koje ni bogatije zemlje od nas za sada ne spominju... Ja se izvinjavam, trudim se da ne ulazim u politiku i teme koje se ne ticu ovog foruma... ali je jednostavno jace od mene bez obzira sto dobro znam gde zivim.

Edited January 19, 2012 by Ivan

[neshaoct 9591]

Oni imaju svoje interese, koje naravno neće javno da kažu nego pakuju u neku oblandu da se eto oni ''brinu za bezbednost vozača''...

Krivi su i mediji koji daju medijski prostor za zahteve bilo koga, ukoliko im plate objavljivanje takvog sadržaja...U normalnim okolnostima, sami novinari, tj. glavni urednici bi bili samosvesni, prepoznali o čemu je ovde reč i lepo, kulturno otkačili ovog lika sa tim pričama...ali, to u Srbiji još uvek ne postoji, tutne im se u džep par stotina eura i eto članka u novinama...pa, tako svaki dan malo-malo u drugim novinama ista priča o euro4 normama...

[Ivan 17593]

Apsolutno se slazemo. Ja bih to rekao i malo drugacije, ali bi to vec izaslo van okvira ovog foruma, tako da cu se na onom prethodnom komentaru i zaustaviti

[neshaoct 9591]

100.000 polovnjaka na prodaju: Najviše se traže Audi A4, Golf 4 i Fiat Punto

 

 

Kao nikada ranije, tržište polovnih automobila cveta u Sbiji. Nijedan ozbiljan sajt za prodaju polovnih kola ne broji ispod 40.000 aktivnih oglasa, a treba uzeti u obzir da se veliki broj ljudi koji prodaju kola ne oglašava na taj način. Procene su da je trenutno na tržištu oko 100.000 polovnjaka. Shodno ekonomskoj situaciji mnogo je više prodavaca nego kupaca, pa se dešava da pojedinci ne uspevaju svoj auto da prodaju ni nekoliko godina. Petar Stakić sa portala ''Polovni automobili'' kaže da je prodaja polovnjaka u globalu opala u odnosu na neke ranije godine.

 

- Oni skuplji automobili, luksuzni su uvek imali svoje kupce i oni se i dalje dobro prodaju, dok prodaja ostalih polovnih vozila ide slabije, naročito tokom leta – kaže Stakić i objašnjava da ''se najbolje prodaju automobili koji koštaju oko 3.000 evra, kao i oni u rasponu od tri do pet hiljada''. - U ovoj godini najviše su se tražili polovni Audi A4 i A6, zatim Golf 4, 5, 6 i Fiat Punto, Renault Megane, Fiat Stilo i Opel Astra – kaže Stakić i dodaje:

''Kod nas ljudi i dalje kupuju manje automobile jer razmišljaju i o visini registracije. Vodi se računa i o održavanju, o tome koliko su delovi jeftini. S druge strane, ovo pravilo ne važi za one koji kupuju luksuzne automobile. Oni imaju priliku da dobar automobil koji je star samo nekoliko godina plate mnogo jeftinije nego što bi platili nov''.

 

Još jedna bitna karakteristika na koju se obraća pažnja prilikom kupovine jeste tip goriva. Na tržištu je u prodaji najviše polovnih automobila sa dizel motorima, zatim benzinci a na trećem mestu su vozila koja za pogon koriste gas. Razlika u ceni između dizelaša i benzinca kreće se od 1.000 evra pa naviše. Ugrađen gas se dodatno vrednuje, kao i urađen atest. Takođe, podaci koje je obradio ovaj sajt govore i da je skoro tri puta veće interesovanje za automobilima sa petoro vrata i oni su (govoreći o istim modelima), često skuplji od onih sa troje za nekih 200-300 evra. Najtraženije su klasične limuzine, a za njima slede karavani, hečbek i kupei.

Što se tiče boje automobila u ponudi ima najviše sivih, zatim crnih vozila, a zatim slede bela, plava, crvena.

Najskuplji polovni automobili koji se prodaju u našoj zemlji jesu “bentley continental” čija je cena prošle godine iznosila 120.000 evra (2008. godište) i Mercedes E 63 AMG.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

[neshaoct 9591]

Hrvatska među državama sa najmanje privatnih automobila u EU

 

 

Hrvatska se ubraja u države EU s najmanje privatnih automobila s obzirom na broj stanovnika, a lošije od nje su Rumunija, Mađarska i Letonija, pokazali su najnoviji podaci Eurostata.

U Hrvatskoj na 1.000 stanovnika ima 358 automobila, dok je u EU prosek 497 automobila na 1.000 stanovnika, piše ''Večernji list''. Vodeći u EU po broju privatnih automobila na 1.000 stanovnika je Luksemburg sa 661 automobilom, a slede ga Malta, Italija, Finska, podaci su Eurostata bazirani na broju registrovanih automobila u EU u 2015. godini Najveći broj registrovanih privatnih automobila u 2015. godini bio je u Nemačkoj, koja je imala 45 miliona vozila, zatim u Italiji 37 miliona i u Francuskoj 32 miliona. Poljska je u 2015. imala daleko najveći udeo vozila starijih od 20 godina, a slede je Estonija i Letonija. U periodu od 2011. do 2015. godine pad broja registrovanih automobila zabeležen je u Grčkoj, Hrvatskoj i Litvaniji. Automobili sa benzinskim motorima u većini zemalja EU čine većinu registrovanih privatnih vozila. Među osam država članica u kojima je bilo više dizelaša bile su Belgija, Španija, Francuska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Austrija i Portugal.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

U Republici Srpskoj više automobila nego zaposlenih

 

 

U Republici Srpskoj ima više automobila nego zaposlenih radnika. Zvanično je zaposleno 257.740 radnika, a registrovano nešto više od 304.000 putničkih vozila. Kada se malo zagrebe ispod ovih brojki, realnost je ipak sasvim drugačija. Najviše automobila su stara vozila, jer ih je pola starije od čak 15 godina. Dakle, reč je o, uslovno rečeno, jeftinim automobilima, a neka od njih koštaju i svega 2.000-3.000 maraka. Ako se ima u vidu rad na crno, odnosno radnike koji nisu zvanično zaposleni, onda je sasvim jasno odakle ovoliko automobila. Svega 1.100 automobila je staro do jedne godine, a od jedne do dve godine ih je tek 479. Od šest do deset godina 10.719, a od 11 do 15 godina ima nešto više od 28.000 registrovanih automobila. Ako se posmatra po glavi stanovnika, onda je u Srpskoj svaki četvrti građanin vlasnik četvorotočkaša.

 

Stručnjaci kažu da velika starost vozila, uz loše puteve i signalizaciju, ugrožava bezbednost na drumovima i donosi povećanje broja saobraćajnih nesreća u Srpskoj. Često se od stručnjaka čuje i da smo ''otpad Evrope''. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srpske Milija Radović kaže da je prosečna starost vozila prošle godine bila 16.9, a putničkih 17.2 godina. Oko 45 odsto vozila starijih je od 16 godina. Prema istraživanjima u svetu, tehnička neispravnost učestvuje u saobraćajnim nesrećama sa oko 11 odsto, objasnio je Radović. Kako kaže, nepovoljna ekonomska situacija stanovništvu Srpske otežava kupovinu novijih vozila sa boljim sistemima kočenja, kontrole, zaštite i upravljivosti. 

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Čačak i dalje drži prvo mesto po broju automobila u odnosu na broj stanovnika

 

 

Statistički podaci pokazuju da Čačak i dalje drži prvo mesto po broju automobila u odnosu na broj stanovnika. Tako, u 2018. godini na teritoriji grada na Moravi registrovano je oko 33.000 automobila, a prema poslednjem popisu Čačak je imao nešto više od 111.000 stanovnika. Ukupan broj registrovanih vozila, računajući i kamione, autobuse, motocikle, premašuje 41.500. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja za 2018. godinu, prosečna starost svih vozila registrovanih na teritoriji PU Čačak je 17.9 godina, putničkih automobila 17.5 godina, dok je svega 3.1% putničkih automobila mlađih od šest godina.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

EU: Luksemburg ima najviše automobila po stanovniku

 

 

Luksemburg već 30 godina beleži najveću stopu motorizacije medju članicama EU, saopštio je Eurostat. Luksemburg je 2019. godine imao 681 putnički automobil na 1.000 stanovnika. Gotovo petina automobila koji se voze u Luksemburgu je mladja od dve godine. Treba uzeti u obzir da na taj broj možda utiče činjenica da prekogranični radnici, koji nisu stanovnici Luksemburga, koriste službene automobile registrovane u toj zemlji. Na drugom mestu je Italija, sa 663 automobila na 1.000 stanovnika, zatim Kipar (645), Finska i Poljska (642). Najmanje automobila na 1.000 stanovnika imaju Rumunija (357), Letonija (381) i Madjarska (390).

 

Nemačka je 2019. imala najviše registrovanih putničkih automobila, 48 miliona, a iza nje su Italija sa 40 miliona i Francuska sa 32 miliona. Od 2015. godina najveći rast u broju registrovanih automobila zabeležen je u Rumuniji za 34%, zatim u Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj i Poljskoj. Bugarska je jedina članica EU u kojoj je 2019. registrovano manje automobila u odnosu na 2015, i to za 11%. Poljska je 2019. imala najveći procenat automobila starijih od 20 godina, 37.9%. Iza nje su Estonija (31.5% Finska (26.9%) i Litvanija (22.6%).

 

Udeo novijih automobila mlađih od dve godine bio je najveći u Irskoj (28,8%), Luksemburgu (23.7%), Belgiji (22.9%) i Danskoj (22.6%). Neke zemlje EU su proteklih godina nudile subvencije za kupovinu novih automobila sa malim emisijama gasova, što je uticalo na prosečnu starost automobila u pojedinim zemljama. Iako je ukupan broj automobila povećan u gotovo svim članicama EU tokom proteklih pet godina, automobili na alternativna goriva, kao što su hibirdna kola, i dalje čine mali procenat. Procenat novih automobila koja koriste alternatvina goriva bio je najveći u Holandiji (14%), Irskoj (12.6%) i Poljskoj (11.7%). Najveći udeo novih automobila na benzin registrovan je u Holandiji, Finskoj i Estoniji, a Hrvatska, Litvanija i Irska su imale najveći procenat dizel vozila.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Da li u Srbiji ima previše automobila?

 

 

Često čujemo da u Srbiji, mada se to najčešće odnosi na Beograd i Novi Sad, ima previše automobila, što dovodi do nesnosnih saobraćajnih gužvi, nedostatka parkinga, prevelikog zagađenja... Neretko čujemo i da je glavni problem u tome što jedno domaćinstvo danas ima po dva-tri automobila. Svaka ''šuša'' danas ima auto - verovatno ste čuli ili pročitali negde ovakvu kritiku.

 

Problem definitivno postoji. Mnogi trotoari su pretvoreni u parkinge - ne u ''reprezentativnijim'' delovima grada, ali u prigradskim naseljima Beograda situacija je ''pomalo neuređena''. Tu je i parkiranje na ulici koja bi trebalo da bude dvosmerna, ali pošto je jedna traka pretvorena u parking, usvajaju se neka nepisana pravila po pitanju prvenstva prolaza. Međutim, da li je zaista problem u prevelikom broju automobila? Pogledajmo prvo da li Srbija i Beograd imaju previše automobila u odnosu na broj stanovnika u poređenju sa drugim zemljama?

 

Kakva je situacija u Evropi?

Bacimo pogled na podatke Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) za 2021. godinu, što su poslednji objavljeni podaci - za 2022. još nisu dostupni. Recimo odmah da veliki broj evropskih zemalja ima znatno veći broj automobila na 1.000 stanovnika od Srbije. Pogledajmo prvo koliko automobila na 1.000 stanovnika imaju evropske zemlje, pa ćemo to da uporedimo sa Srbijom i posebno sa Beogradom.

1. Luksemburg - 698
2. Poljska - 684
3. Italija - 672
4. Hrvatska - 661
5. Estonija - 621
6. Češka - 588
7. Nemačka - 584
8. Austrija - 575
9. Francuska - 573
10. Slovenija - 570
11. Španija - 535
12. Portugal - 525
13. Holadnija - 523
14. Belgija - 506
15. Grčka - 506
16. Finska - 498
17. Slovačka - 485
18. Švedska - 480
19. Danska - 476
20. Litvanija - 474
21. Irska - 453
22. Kipar - 445
23. Mađarska - 413
24. Letonija - 400
25. Rumunija - 396

A Srbija?

Mi imamo 325 automobila na 1.000 stanovnika. Međutim, pošto je to prosek za celu Srbiju, bacimo pogled na situaciju po regionima:

1. Beograd - 378
2. Šumadija i zapadna Srbija - 317
3. Vojvodina - 310
4. Južna i istočna Srbija - 289

Dakle, čak i kada uzmemo samo Beograd kao celinu koja se smatra ''najbogatijom'' i centrom većine aktivnosti u zemlji, odnos broja automobila i stanovnika je opet ispod proseka cele Rumunije, koja je na poslednjem mestu na gore prikazanoj listi. Napomenimo pritom da zapadni deo Rumunije (deo uz Srbiju i Mađarsku) ima 435 automobila na 1.000 stanovnika.

 

Broj automobila u odnosu na broj stanovnika konstantno raste

Između 2001. i 2021. godine Rumunija je zabeležila najveći rast po pitanju odnosa broja automobila i stanovnika (+5.4%) kada su u pitanju članice EU. Na drugom mestu je Poljska (+4.5%). I u svim drugim zemljama EU došlo je do rasta. Nećemo navoditi sve procente, već pogledajmo samo zemlje koje su zabeležile najmanji rast:

• Malta +0.9%
• Holandija +0.9%
• Španija +0.8%
• Francuska +0.7%
• Italija +0.7%
• Belgija +0.5%
• Austrija +0.5%
• Nemačka +0.4%
• Luksemburg +0.4%
• Švedska +0.3%

Generalno, baltičke, istočnoevropske i centralnoevropske članice EU imale su osetno veći rast u odnosu na zapadne zemlje EU.

 

Zaključak

Treba uzeti u obzir i druge faktore pre nego što svu krivicu bacimo na preveliki broj automobila i na navodno ''nekontrolisan uvoz polovnjaka.'' Na primer, analizirati zašto postoji problem sa parking prostorom u različitim delovima grada i kako taj problem može da se reši. Firme svih vrsta žele da imaju prostorije u centru grada ili na drugim ''eltinim'' lokacijama, ljudi žele da kupe stanove ili kuće takođe u tim atraktivnim zonama (ne žaleći novac iako znaju za problem sa parkiranjem), i tako dalje. Treba li objašnjavati da se na taj način u određenu zonu privlači veliki broj vozila - automobili zaposlenih u tim firmama, njihovih mušterija, dobrostojećih vlasnika nekretnina sa po dva ili više vozila po domaćinstvu...

 

Da, ovaj problem jeste izuzetno kompleksan i teško može da se reši zoniranjem, skraćivanjem vremena parkiranja i poskupljenjem parkinga. Ili možda može? Samo i tada ostaje pitanje - gde ostaviti auto, pa zatim ostatak puta preći javnom gradskim prevozom ili taksijem?

 

Autor: Dragan Romčević

 

preuzeto sa - polovniautomobili.com