Automobili na struju ne štite okolinu? / Električni automobili

[stex_pb 2078]

Koliki su ti limiteri na brojilu kad možeš da vučeš 7kw na jednu fazu?

[silenci 2878]

On 3/8/2025 at 6:32 PM, Zvezdo said:

Zbog čega ako je punjač monofazni?

Jedino ako se planira za kasnije neki jači punjač.

7 KW monofazni?  Ufff žestoka struja!!!

Pa ako budu hteli jači punjac,jbg Čovek vozi sluzbeni novi Range Rover sport,a to je valjda maksimana snaga koje ovaj punjač moze da isporuči

https://www.elektroimportoren.no/amina-ladestasjon-sort/6602045/Product.html?Event=brandlist

To je ovaj punjac

Edited March 10, 2025 by silenci

[Bouz 554]

32A po fazi.  Pojaka struja nema sta.

 

[Ivan 27094]

Šef Toyote navodi da su električni automobili prljaviji nego što se misli

 

 

Dok drugi proizvođači automobila jure prema potpunoj elektrifikaciji, Toyota se još uvek drži svojih pozicija, oprezno proširujući svoju ponudu električnih vozila, a istovremeno udvostručujući broj hibrida.

Sada je šef Toyote, Akio Toyoda, poznat po svom čvrstom stavu o strategiji više vrsta energije i skepsi o električnim automobilima, još jednom objasnio zašto Toyota nije sledila konkurente u svojim naporima za elektrifikacijom.

U nedavnom intervjuu za Automotive News, Toyoda je rekao: „Kada je izraz ugljenična neutralnost postao popularan, kao kompanija rekli smo da je naš neprijatelj ugljenik. Moramo se fokusirati na ono što možemo odmah učiniti da bismo smanjili CO2. To je osnova naše odluke. To se nije promenilo i neće se promeniti. Prodali smo oko 27 miliona hibrida. Ti hibridi imali su isti uticaj kao 9 miliona električnih auta na putevima. Ali da smo proizveli 9 miliona električnih auta u Japanu, to bi u stvari povećalo emisije ugljenika, a ne bi ih smanjilo. To je zato što se Japan oslanja na termoelektrane za električnu energiju.“

Iako predsednik Toyote nije detaljnije objasnio matematiku koja stoji iza tih brojki, očigledno je želeo da pokaže da električna vozila nisu čarobno rešenje za klimatsku krizu. Naravno, električna vozila na baterije nude nulte emisije izduvnih gasova, ali to je samo deo jednačine, navodi Jutarnji.hr.

Uticaj proizvodnje električnih vozila na okolinu i proizvodnje električne energije za njihovo punjenje su važni faktori koje mnogi zanemaruju kada razmišljaju o električnim autima.

Toyotini duboki koreni u razvoju hibrida sežu do originalnog Priusa 1997. godine. Od tada su hibridi postali glavni deo globalne prodaje kompanije. Danas se hibridne varijante nude u gotovo svakoj Toyotinoj liniji modela. Potražnja je posebno jaka na tržištima poput Evrope i Severne Amerike, gde se hibridi često smatraju praktičnim korakom prema elektrifikaciji s manje briga.

Toyodin višestruki pristup uključuje više od samih hibrida. On takođe podržava plug-in hibride, vozila na vodonikove gorivne ćelije, električna vozila na baterije, pa čak i motore s unutrašnjim sagorevanjem pokretane sintetičkim gorivima. „Treba da razmotrimo sve mogućnosti i radimo u svim smerovima“, rekao je Toyoda. „Kao kompanija, veoma smo dosledni u tome da se borimo protiv CO2.“

Ovo nije nova Toyodina retorika. Prošle godine je dospeo na naslovne strane sugerišući da će čak i dugoročno gledano potpuno električna vozila činiti maksimalno 30 posto globalne prodaje. Takođe je upozorio da bi nagli prelazak na električna vozila mogao da ugrozi 5,5 miliona japanskih radnih mesta.

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

[Ivan 27094]

ADAC: Električni auti su uglavnom skuplji za vožnju od benzinaca i dizelaša

 

 

Iz dana u dan na tržištu je sve više pristupačnih električnih automobila, a njihove cene, za razliku od cena benzinaca i dizelaša, padaju. Ali šta je s ukupnim troškovima?

Nemački auto klub ADAC je izračunao koja vrsta pogona je najjeftinija upoređujući troškove električnih automobila, plug-in hibrida i automobila sa SUS motorima, a istina je prilično tužna za električne automobile.

Tokom aprila stručnjaci ADAC-a su napravili veliku analizu svih troškova vožnje, da bi izračunali da li se isplati prelazak na električni automobil ili plug-in hibrid. Rezultat je prilično nepovoljan za "zelene" alternative. Ako se uzmu u obzir svi troškovi automobila, od kupovne cene, preko operativnih troškova i troškova održavanja, do gubitka vrednosti, benzinski ili dizelski automobili su uglavnom u prednosti, zavisno o modelu.

Kako navodi Jutarnji.hr, iako cene novih električnih automobila imaju tendenciju pada, električni automobili su i dalje skuplji od vozila sa SUS motorima, što utiče na amortizaciju i time na ukupne troškove. Povećani troškovi punjenja na javnim punjačima i trenutno prilično umerene cene benzina i dizela takođe doprinose činjenici da su SUS automobili povoljniji u pogledu troškova.

Za razliku od automobila s unutrašnjim sagorevanjem, gde je ADAC izračunao troškove koristeći prosečne cene goriva u poslednja tri meseca, troškovi električne energije za električne automobile uveliko zavise o individualnim faktorima. Na primer, neko ko puni gotovo isključivo kod kuće, ima vlastiti fotonaponski sistem i eventualno koristi dinamičnu tarifu električne energije za domaćinstvo, imaće mnogo manje troškove energije od nekoga ko ne može da puni privatno i zavisi samo o javnoj infrastrukturi za punjenje s trenutno visokim tarifama.

ADAC je zato sproveo četiri različite kalkulacije troškova na bazi različitih cena električne energije te uporedio benzinske, dizelske, plug-in hibridne i električne verzije. Troškovi električne energije se baziraju na 18 centi/kWh za punjenje putem vlastitog fotonaponskog sistema vozila (jer nije uvek moguće računati na struju iz fotonapona, zavisno o vremenskim prilikama), 35 centi ako se vozilo puni kod kuće koristeći "normalnu" tarifu za kućnu električnu energiju i 45 centi za scenario u kojem se punjenje uglavnom obavlja kod kuće, ali povremeno i na javnom mestu. Takođe, ADAC pretpostavlja 60 centi po kWh u slučaju da električni automobil koristi samo javnu električnu energiju.

S cenom električne energije od 60 centi/kWh, električni automobili nisu nimalo cenovno konkurentni u poređenju s automobilima s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. U samo 16 posto ispitanih modela, vožnja električnog automobila je jeftinija od vožnje dizelskog ili benzinskog automobila. Uz pretpostavku cene električne energije od 45 centi, 22 posto električnih automobila pobeđuje u poređenju troškova, a pri ceni od 35 centi ta brojka je 28 posto. Čak i oni koji računaju s najnižim cenama električne energije od 18 centi/kWh obično voze skuplje od vlasnika automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. I uz tu cenu električne energije, auti na struju pobeđuju samo u 36 posto slučajeva.

 

 

ADAC zaključuje da će, tek kada troškovi električne energije i nabavne cene električnih auta padnu, električni automobili moći bolje da konkurišu u smislu ukupnih troškova i isplativosti.

Detaljne rezultate ovog poređenja s konkretnim modelima možete pogledati na sajtu Adac.de.

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

[shuxx 23399]

Meni ov nemci nisu jasni, sad kada su uspeli da nadmaše teslu,  i to laju a sve strane, sad kada im raste prodaja EV, oni puštaju ovakav naslov u medije

 

blago njima

[Mijailović P. 3790]

Kao sa ciljem posvađaše "stari kontinent" sa istočnjacima i prosto pred očima se topi ideja o ev ...

Kako se globalno dele karte može da se izrežira "strašan" film.

Kako kažu klinci "pametnom dovoljno".

[Ivan 27094]

Ovo je bilo za ocekivati svakome ko je iole racionalno razmisljao. Pogotovo sto je odgovor trzista na nametnuta resenja, sve proizvodjace debelo osvestio i spustio na zemlju. 

Zbog ovoga sam uvek pricao da skidam kapu Toyoti za razumevanje razlicitih trzista i kupaca, kao i njihovom sveobuhvatnom pristupu vec decenijama unazad (SUS, vodonik, struja, hibridi):

"Sada je deoničarima kompanije rečeno da će BMW ostati pri svom planu da kupcima ponudi širok raspon pogonskih sklopova, uključujući motore s unutrašnjim sagorevanjem, hibride, pa čak i automobile na vodonik."

 

Šef BMW-a navodi da je ulaganje samo u električna vozila slepa ulica

 

 

Jedan od prvih proizvođača koji je predvideo da će električna vozila imati problema s rastom prodaje bio je BMW. Godinama su šefovi nemačkog proizvođača premium automobila upozoravali da kupci neće preći na električna vozila tako brzo kako se očekivalo.
Sada je deoničarima kompanije rečeno da će BMW ostati pri svom planu da kupcima ponudi širok raspon pogonskih sklopova, uključujući motore s unutrašnjim sagorevanjem, hibride, pa čak i automobile na vodonik.

"Otvorenost tehnologije znači praćenje tržišta, jer se tržišta razvijaju, ali ne sva istim tempom“, rekao je izvršni direktor Oliver Zipse na godišnjem sastanku BMW-a.

"Električna mobilnost kao jedina tehnologija vodi u slepu ulicu. To bi sada trebalo da bude očigledno.“

Pre otprilike pet godina, brojni brendovi, uključujući Mercedes-Benz, Volkswagen i Volvo, najavili su ambiciozne ciljeve o tome koliko brzo će preći na električna vozila. U poređenju s tim, BMW-ovo oklevanje da se u potpunosti pridruži trendu električnih vozila navelo je konkurente poput bivšeg izvršnog direktora VW-a Herberta Diessa da kritikuju kompaniju zbog sporog napretka, piše Fortune.

"Zauzeli smo jasan stav o tome, uprkos jakim vetrovima koji su duvali u kontrasmeru. Sada se vetar okrenuo u našem smeru“, zaključio je Zipse.

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

[Ivan 27094]

18% vozača doživljava anksioznost zbog dometa električnih automobila

 

 

Norveško udruženje za električne automobile sprovelo je 14. izdanje velike ankete o električnim vozilima. U njoj su vlasnici električnih automobila ispitivani o navikama i o tome kako doživljavaju različite situacije povezane sa vožnjom električnih vozila.

 

Zanimljivost ove norveške ankete leži delimično u velikom uzorku – čak 15.000 ljudi učestvovalo je u ovogodišnjem istraživanju. Takođe je značajna jer obuhvata širok spektar učesnika: kako novih, tako i veoma iskusnih korisnika električnih automobila, što je moguće zahvaljujući ranom i brzom prihvatanju električnih vozila u toj zemlji.

Jedno od pitanja odnosilo se na takozvanu „anksioznost zbog dometa“ – zabrinutost da bi baterija mogla da se isprazni pre nego što se stigne do odredišta ili sledeće stanice za punjenje. Rezultati pokazuju da je to osećanje najčešće kod novih korisnika električnih automobila.

 

 

S iskustvom, ta zabrinutost kod većine nestaje. Među onima koji voze električni automobil manje od godinu dana, 24 odsto kaže da „često osećaju anksioznost zbog dometa“. Kod onih koji voze električni automobil više od sedam godina, taj broj opada na svega 10 procenata.

Pitanje: Koliko se slažete ili ne slažete sa sledećom izjavom: „Često osećam anksioznost zbog dometa“.

Dakle, većina ispitanika ne oseća anksioznost zbog dometa. Ipak, činjenica da je i dalje ima u određenoj meri iznenađuje generalnu sekretarku udruženja, Kristinu Bu:

– Pomalo sam iznenađena. Električni automobili imaju sve veći domet i sve je više stanica za punjenje duž puteva. Ipak, neki ljudi i dalje osećaju tu anksioznost. To je ranije bilo češće, ali brojke pokazuju da neki i danas to doživljavaju – kaže Bu.

– Utešno je za nove vozače električnih automobila što anksioznost zbog dometa s vremenom postaje sve manja kako stiču više iskustva – dodaje Bu.

 

Preuzeto sa: autorepublika.com

[Ivan 27094]

Rivian R2 će činiti osnovu za sve buduće električne Volkswagene

 

 

Rukovodilac kompanije Rivian je potvrdio da će predstojeći R2 biti tehnološki rodonačelnik svih budućih električnih vozila koje će proizvoditi Volkswagen.

 

Softversko partnerstvo vredno pet milijardi dolara između novog startapa za električna vozila, Riviana, i nemačkog giganta Volkswagena, upravo je dobilo zanimljiv obrt.

Volkswagen grupacija ne samo da će imati pristup zajedničkoj softverskoj platformi kako bi pomogla u smanjenju jaza koji su kreirali sistemi podružnice Cariad u svojim vozilima, već se ispostavlja da će platforma koja će činiti osnovu Rivianovog predstojećeg SUV-a zapravo postati zvanični digitalni mozak svih budućih električnih vozila marke Volkswagen.

Sve čega se Volkswagen dotakne u prostoru električnih vozila sada će raditi na istoj platformi i tehnološkoj garnituri koje će se koristiti kao gradivni blokovi za dugo očekivani Rivian R2.

Ta vest dolazi direktno od direktora softverskog odeljenja u Rivianu, Vasima Bensaida. U intervjuu datom za Yahoo Finance, Bensaid je napomenuo da će modularna platforma R2 biti tajni sastojak koji će biti deo svakog Volkswagenovog električnog vozila u doglednoj budućnosti.

Da, dobro ste pročitali, DNK modela R2 neće biti prisutan samo u jednom budućem proizvodu, već u svim novim Volkswagenovim baterijski pogonjenim modelima u budućnosti. Sve počinje s predstojećim pristupačnim modelom VW Every1 (koji će imati novo ime do trenutka kada bude objavljen), koji će koristiti standardnu verziju zonske arhitekture, a zatim će se proširiti na novolansirane modele.

 

 

Evo šta je Bensaid obelodanio: „R2 je platforma koja će zapravo biti osnova svih budućih električnih proizvoda Volkswagena. Dakle, to upravo je to ta modularna, skalabilna tehnološka garnitura koju ćemo uneti u Volkswagenove marke, i to ćemo učiniti na način gde ćemo i dalje dozvoliti svakom brendu da izrazi svoj identitet.

Obratimo pažnju na poslednji deo Bensaidovog citata. Pomenuo je da će „svaki od brendova“ imati mogućnost da „izrazi svoj identitet“. Čitajući između redova, to nam govori da neće samo Volkswagen imati pristup R2 arhitekturi.

Audi? Provereno. Porsche? Takođe provereno. Ne zaboravimo novi brend Scout, a tu su i Lamborghini, Škoda, Seat i svi ostali pod okriljem nemačkog konglomerata.

I ranije smo znali da će ove marke imati pristup zajedničkom softverskom poduhvatu, ali reči Bensaida potvrđuju da će sve one imati pristup i R2 platformi i ukupnoj tehnologiji.

Evo još jednog dela intervjua koji to dalje objašnjava: „Sve marke će imati svoj korisnički interfejs, izgled i duh. Sve će imati svoje podešavanje ogibljenja, ali ispod karoserije, unutrašnjost vozila će biti optimizovana na osnovu iste tehnologije i softverske arhitekture.

Bilo da to sada shvatamo ili ne, radi se o prilično „kul“ potezu. Za Rivian to znači da Nemci relativno novom proizvođaču automobila  daju svoje poverenje u osnovnoj oblasti svog poslovanja. To bi trebalo da izgradi i poverenje kod potrošača koji žele da pređu iz Tesle u R2 sledeće godine. Međutim, to bi takođe trebalo da pokaže da VW konačno ide u korak s vremenom.

VW je imao ozbiljnih problema sa softverom tokom proteklih godina. Njegovo softversko odeljenje, Cariad, koje se bori s problemima, imalo je poteškoća da se izvuče iz problema vezanih za spor softver, uključujući povlačenje nekih modela u Evropi (Audi Q2, Audi TT, Porsche 718 Cayman, Porsche Boxster, Porsche Macan, Volkswagen Transporter 6.1 i Volkswagen Up!) prošle godine, zbog zahteva vezanih za sajber bezbednost, odnosno softver definisan u okviru UN  R155 standarda, koji jednostavno nije mogao da bude ispunjen.

Ovo novo partnerstvo s Rivianom naglašava kako se menja Volkswagenova vizija softvera i arhitekture. Takođe pokazuje njegovu posvećenost istinskom prilagođavanju modernom vremenu, dok su drugi proizvođači automobila zaglavljeni u paklu AUTOSAR-a, spajajući novu tehnologiju sa starim kodom.

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

[Ivan 27094]

Zašto je baterija tri puta skuplja za plug-in hibride nego za električne automobile

 

 

Iako se kupcima električnih automobila servira sve šira ponuda, plug-in hibridi postaju odlične alternative, sa stalno rastućim katalogom takođe. Međutim, jedna studija je otkrila ubedljiv argument s kojim PHEV modeli postaju manje privlačni kupcima.

Iako je Evropa odlučila da proizvođačima baci značajnu slamku spasa nakon godina i godina ulaganja u elektrifikaciju, stvarnost je daleko od smirenosti koju žele preneti. Oni koji su zainteresovani za nove automobile i dalje se fokusiraju na tradicionalne tehnologije, benzinske i dizel motore s minimalnom elektrifikacijom.

 

 

Da bi proizvođači izbegli prekoračenje ograničenja CO2 i kasnije to kompenzovali, moraju da prodaju više električnih automobila. Problem nastaje kod proizvođača sa širokim asortimanom vozila, jer bi onda gotovo 50 posto prodaje trebalo da budu električni automobili, a slika s tržišta govori drugačije. Zato se oni "vade" na plug-in hibridima, piše Klix.ba.

Ali Evropa takođe prati PHEV-ove, jer da bi bili što efikasniji, moraju što više da voze na struju, ali praksa je drugačija, jer se vlasnici mnogo više voze na benzin. Proizvođači, ali i Brisel, to znaju, pa je jedna od mera koju su preduzeli povećanje kapaciteta baterije i, samim tim, ponudili veći domet.

Električni automobili, koji imaju veći domet, nemaju taj problem. Oba sistema imaju svoje prednosti i nedostatke. Međutim, studija Međunarodne agencije za energiju otkrila je poražavajući detalj koji treba razmotriti. Prosečna cena PHEV baterije od 20 kWh - standard za najnoviju generaciju plug-in hibrida - košta gotovo isto kao i baterija od 65 kWh u potpuno električnom automobilu.

Ista studija pokazuje da je do 2024. godine cena baterije po kWh (oko 300 evra) za PHEV bila tri puta veća od cene električnih automobila. Ovaj zaključak može biti donekle kontroverzan, jer je dobro poznato da su baterije električnih automobila najskuplja komponenta, ali u stvarnosti ispada da je energetski kapacitet PHEV baterija skuplji.

Razlog je jednostavan jer domet plug-in hibrida mora da bude što veći, s obzirom na manju veličinu baterije. Međutim, glavni razlog uključuje cenu komponenti kao što je sistem upravljanja baterijom i činjenicu da veličina ograničava broj ćelija.

Manji broj ćelija znači da moraju biti snažnije, što proizvođač smatra neophodnim da bi automobil radio na struju, a utiče i na korišćenu hemiju. Studija pokazuje da litijum-jonska baterija od 65 kWh košta oko 5.700 evra. Isto kao i baterija od 20 kWh za PHEV.

 

 

Ova studija takođe otkriva kako LFP baterije čine gotovo polovinu globalnog tržišta, pri čemu Kina ponovo prednjači u toj tehnologiji. Ovaj napredak omogućava proizvođačima električnih automobila da snize cene, iako to još uvek nije dovoljno da ovi modeli s nultom emisijom dobiju na popularnosti. Međutim, saznanje da je baterija PHEV-a toliko skupa moglo bi kupce naterati da potraže drugo rešenje. 

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

[Ivan 27094]

Električni automobili mogu potpuno da izgube vrednost nakon 10 godina

 

 

Električni automobili mogu potpuno da izgube vrednost nakon 10 godina, upozorava danski stručnjak Henrik Byrnel iz firme za automobilske garancije Fragus. Nedostatak rezervnih delova i komponenti znači da popravka električnih automobila može da bude veoma skupa.

Električni automobili s godinama mogu postati bezvredni. Popravke postaju preskupe - kaže Henrik Byrnel za danski časopis Motor.

Brynel ističe da će troškovi popravki premašiti stvarnu vrednost automobila. Tada će biti jeftinije kupiti novi automobil nego popravljati stari. Automobilske marke naplaćuju previše za rezervne delove, upozorava danski stručnjak.

Kako navodi Revija HAK, najvažniji delovi poput baterija postaju vrlo skupi za zamenu nakon isteka garancije i mogu učiniti prodaju polovnog automobila nemogućom. I drugi manji delovi mogu da imaju izuzetno visoku cenu. Primer je ekran osetljiv na dodir za električni automobil koji je koštao 4559 evra bez montaže. Doduše, taj deo možemo naći i u drugim vozilima, ne samo električnim. Budimo iskreni do kraja, i originalni delovi za benzince i dizelaše su ekstremno skupi

 

Preuzeto sa: autoblog.rs

[knezevic76 10289]

Danas tek videh, al zamislite krenete na more i ovo vam se pojavi na displeju!
mislim, el automobili su super sem zimi i leti


Sent from my SM-S926B using Tapatalk

[MS PK 8808]

Puno je presao

Sent from my SM-A346B using Tapatalk

[stex_pb 2078]

Jutros vozili službenu Tojotu na "mali servis" posle prve godine upotrebe. Pregledali auto na dijagnostici, promenili filter klime i kao zamenili i kočionu tečnost. 25 000 dinara.

Toliko da električni automobili "nemaju održavanje". Nešto se naplatiti mora

[MiloshBg 3033]

I kako izgleda specifikacija racuna, koliko sta kosta?

[knezevic76 10289]

Jutros vozili službenu Tojotu na "mali servis" posle prve godine upotrebe. Pregledali auto na dijagnostici, promenili filter klime i kao zamenili i kočionu tečnost. 25 000 dinara.

Toliko da električni automobili "nemaju održavanje". Nešto se naplatiti mora

Ekstra

Sent from my SM-S926B using Tapatalk

[stex_pb 2078]

18 hours ago, MiloshBg said:

I kako izgleda specifikacija racuna, koliko sta kosta?

Nemam uvid u tako nešto, to ide preko "knjigovodje". Ali to je neki redovni servis posle godinu dana voznje, da ostvaris garanciju bla bla. Cuj menjaju kociono ulje na godinu dana, to se ne menja ni posle 30 godina

[Ivan 27094]

Setili su se da se bune kada je i njima pocelo da gori pod nogama...

Kako ce zuti sve da ih vrate na fabricka podesavanja.

 

Šef Mercedesa traži od Evropske unije da se „uzme u pamet“

 

 

U autorskom tekstu za ugledni ekonomski časopis The Economist, Ola Kelenijus, predsednik upravnog odbora kompanije Mercedes-Benz i aktuelni predsednik Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), obratio se političarima u Briselu jasnim rečima: evropska automobilska industrija, uprkos ogromnim ulaganjima u elektromobilnost, nalazi se pod pritiskom, i hitno joj je potreban realniji, pragmatičniji pristup industrijskoj i klimatskoj politici. U suprotnom, Evropa rizikuje da izgubi svoju tehnološku i ekonomsku lidersku poziciju.

 

Ono što je prvobitno najavljeno kao „evropsko sletanje na Mesec“, Evropski zeleni dogovor, sve se više udaljava od stvarnosti, upozorava Kelenijus. Ambiciozan cilj da se do 2050. postigne klimatska neutralnost i dalje je ispravan, kaže on. Međutim, način na koji se taj cilj trenutno sprovodi, može dovesti do preopterećenja tranzicije umesto njenog podsticanja. „Ne smemo se izgubiti u svemiru“, slikovito poručuje šef Mercedesa.

Industrija, kaže, nije stajala skrštenih ruku: evropski automobilski sektor već je investirao preko 250 milijardi evra u zelenu tranziciju, a na tržište su stigle stotine novih modela električnih automobila. Ipak, proboj kod kupaca još uvek izostaje, tržišni udeo električnih automobila u Evropi u proseku iznosi oko 15 odsto, što je znatno ispod ranijih očekivanja.

Kelenijus upozorava na potencijalni scenario koji naziva „Efekat Havane“: ukoliko kupci, usled previše stroge regulative ili nedostatka alternativa, ne kupuju nova električna vozila, već nastave da voze stara vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, vozni park u Evropi ostaće star, neefikasan i pun emisija. Prosečna starost automobila u EU već sada prelazi dvanaest godina, i raste.

Praktično zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem bez tržišnih mehanizama podrške mogla bi izazvati suprotan efekat od željenog: „To šteti klimi, zapošljavanju, blagostanju i celokupnom automobilskom ekosistemu“, smatra Kelenijus.

Kako bi se izbegao negativan ishod, Kelenijus traži korekciju kursa u tri ključna pravca: dekarbonizacija, otpornost lanaca snabdevanja i globalna konkurentnost.

Dekarbonizacija ne bi smela da se sprovodi isključivo kaznama i krutim ciljevima za emisije CO₂, već fleksibilnošću tržišta i tehnološkom neutralnošću. Osim električnih vozila, značajnu ulogu bi, po njemu, trebalo da imaju i plug-in hibridi, efikasniji motori SUS i klimatski neutralna goriva. Kina, smatra Kelenijus, već pokazuje da otvorenost ka tehnologijama može ubrzati tranziciju.

Lanac snabdevanja trenutno je previše zavistan od Azije, naročito kada je reč o baterijama. Evropa mora da izgradi sopstvene lance vrednosti, obezbedi kritične sirovine i diversifikuje izvore nabavke.

Evropska konkurentnost je pod pritiskom, između ostalog zbog porasta protekcionističkih politika širom sveta. Više carinske barijere, kao u Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno otežavaju ulaganja u transformaciju. Zbog toga je, kaže Kelenijus, od ključne važnosti dovršiti jedinstveno tržište EU, integrisati tržišta kapitala i smanjiti regulatorne prepreke.

Još jedan problem jeste prekomerna regulativa. U narednim godinama, kako navodi, predviđa se više od 100 novih tzv. „implementacionih akata“, to jest bujica propisa koji dodatno opterećuju firme. Njegov predlog: „Automobilski omnibus“, što pojednostavljeno znači sektorski prilagođeno pravno okruženje koje bi objedinjavalo postojeće propise i omogućilo realističnije sprovođenje.

Kelenijus sledećih dvanaest meseci vidi kao odlučujuće: „Ili će se Evropa prilagoditi stvarnosti, ili rizikuje da izgubi svoju industrijsku prednost zbog prekomerne regulacije i zastoja“. Cilj klimatski neutralne i konkurentne automobilske industrije i dalje je dostižan, ali samo ako politika i privreda povuku zajedno.

Automobilski sektor, kaže, spreman je da konstruktivno doprinese. Sada je red na političarima u Briselu da preispitaju svoj pravac. Zaključak Kelenijusa: „Rešimo problem – pre nego što on reši nas“.

 

Preuzeto sa: autorepublika.com

[knezevic76 10289]

Baš za vikend gledao SAT i pustiše snimakniz 2006 kad su Alvirovići bili u Kini i intervjuisali direktora BYD brenda. Lik tqda najavio ono što se danas dešava a svi znamo ko se tome smejao. E sad ti isti kukaju.

Sent from my SM-S926B using Tapatalk

[Woodoo 32280]

BYD trenutno ima ogroman problem sa likvidnoscu i na klackalici su da li ce da propadnu ili da porobe ako se izvuku.

[knezevic76 10289]

BYD trenutno ima ogroman problem sa likvidnoscu i na klackalici su da li ce da propadnu ili da porobe ako se izvuku.

To je sad nebitno, bitno je da su tehnologijom i oni i drugi kineski brendovi sašili evropljane u tehnologoji.

Sent from my SM-S926B using Tapatalk

[Woodoo 32280]

Kako nebitno ako ih sutra nece biti? 

[knezevic76 10289]

Ma biće drugih, trećih, ne brinem ja za kineze, drzava stoji iza njih.

Sent from my SM-S926B using Tapatalk

[MS PK 8808]

Sve je to kratkog daha ali napravice veliki problem globalno.

Sent from my SM-A346B using Tapatalk