Automobili na struju ne štite okolinu? / Električni automobili

[neshaoct 9592]

Nio i Xpeng ulažu u povećanje proizvodnje EV

 

 

Kineski proizvođači električnih automobila Nio i Xpeng zabeležili su pad isporuke u januaru u odnosu na decembar.

Xpeng je objavio da je isporučio 12.922 električna vozila u januaru, što je pad za više od 19% u odnosu na decembar. Ali, to i dalje predstavlja porast od 115% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je peti mesec zaredom da je Xpeng isporučio preko 10.000 jedinica u jednom mesecu. U novembru i decembru isporuke su premašile 15.000 EV vozila. Od 31. januara, Xpeng-ove kumulativne isporuke električnih automobila P7, P5, G3 i G3i premašile 150.000 jedinica. Rival Nio je rekao da je isporučio 9.652 vozila u januaru, što je 33,6% više u odnosu na isti period prošle godine, ali manje u odnosu na decembarski broj od 10.489 vozila. Od 31. januara, Nio je rekao da su kumulativne isporuke njegovih vozila ES8, ES6 i EC6 dostigle 176.722 jedinice. Nio i Xpeng se bore sa globalnim nedostatkom čipova koji nastavlja da muči automobilsku industriju. Izvršni direktor Xpeng-a He Xiaopeng rekao je da globalni nedostatak čipova ostaje ''najveća proizvodna prepreka'' za kompaniju. Čak je i američki gigant za EV, koji je relativno dobro prebrodio ograničenja u lancu snabdevanja, rekao je da ove godine neće objaviti nijedan novi model zbog nedostatka komponenti.

 

Veliki konkurenti Tesli

Xpeng i Nio su među velikim rivalima Tesle na kineskom tržištu električnih vozila koji je žestoko konkurentan. Ipak, američki proizvođač automobila uspeva da se odbrani od konkurencije. Tesla je u decembru prodao rekordnih 70.847 kineskih vozila, što je znatno više od Nio-a i Xpeng-a. Takođe, Nio i Xpeng ulažu u povećanje proizvodnje u svojim fabrikama i širenjem ka inostranstvu. Xpeng je izjavio da ''sprovodi nadogradnju tehnologije'' u svojoj fabrici u Zhaoqing-u, u južnoj Kini, kako bi iskoristio zastoje proizvodnje tokom praznika lunarne Nove godine. ''Nadogradnja će omogućiti ubrzanu isporuku značajnog broja zaostalih porudžbina prenesenih iz 2021. godine. Takođe će nam omogućiti da bolje zadovoljimo rastuću potražnju u novoj godini'', rekla je kompanija u saopštenju. Kineski proizvođači električnih vozila takođe pokušavaju da unaprede poluautonomnu tehnologiju u svojim automobilima kao način da se razlikuju od Tesle i jedni od drugih.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

U 2012. prodato 130.000 električnih automobila. Danas ih tržište toliko proguta za nedelju dana

 

 

U 2012. godini je u svetu prodato oko 130.000 električnih automobila. Danas, deset godina kasnije isti broj automobila na struju globalno tržište proguta za samo nedelju dana!

Najnoviji podaci Međunarodne energetske agencije (IEA) otkrivaju da je 2021. prodato 6.6 miliona električnih automobila, dvostruko više nego 2020. godine. To znači da EV vozila trenutno drže 9% globalnog tržišta. Poređenja radi, godinu ranije (2019.) prodato je 2.2 miliona električnih vozila. Treba napomenuti da IEA u navedenu kategoriju električnih modela stavlja laka električna putnička i privredna vozila, ali i plug-in hibride. Prema podacima Međunarodne energetske agencije, na putevima širom sveta trenutno vozi oko 16 miliona električnih vozila. Glavni globalni igrač je Kina koja predvodi globalni rast jer se u 2021. prodaja gotovo utrostručila na 3.4 miliona primeraka. Drugim rečima, 2021. godine je u Kini prodato više električnih vozila nego u celom svetu 2020 godine.

 

 

Što se tiče Evrope, prodaja električnih vozila je 2021. narasla za gotovo 70%. EV modeli čine 17% ukupne prodaje u 2021. godini, a najbolje stoje Norveška sa 72% udela, zatim Švedska i Holandija sa 45%, odnosno 30%.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Dizel, benzin, električni automobil - šta se više isplati?

 

 

Već nekoliko godina novi trend u autoindustriji, električni automobili, predstavljaju mnogi, ne samo kao ekološki zdraviju, već i kao isplativiju alternativu motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Kako gorivo već neko vreme poskupljuje, i kod nas i u svetu, istražili smo koliko je ''priča'' o revolucionarnim automobilima na električni pogon zapravo tačna, tj. koliko su oni isplativiji, a istraživanje je sproveo Blic. Tim povodom uporedili smo cene jednog auta na električni pogon, jednog koji troši benzin i jednog koji troši dizel. U sva tri slučaja radi se potpuno novim modelima automobilima.

 

Računica u najkraćem izgleda ovako - na godišnjem nivou vožnja električnog automobila vas izađe 20.440 dinara (tj. oko 174 evra), benzinca oko 165.640 dinara (1.409 evra), a dizela 151.621 dinar (1.289,5 evra). Razlika u troškovima sipanja goriva, bilo jedne ili druge vrste, i punjenja električnog automobila je najslikovitija na godišnjem nivou. Dok će vas godinu dana vožnje električnog automobila koštati oko 20.440 dinara tj. oko 174 evra, što je poredeći sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 7.5 do 8 puta jeftinije. Ipak postoji jedna začkoljica, koju mnogi previđaju, i koja troškove vožnje i jednih i drugih i trećih automobila niveliše.

 

Stvar je u tome da ako hoćete da pređete na automobil na električni pogon, čak i da obezbedite punih 5.000 evra subvencije za kupovinu ovih vozila od Ministarstva za zaštitu životne sredine, oni su daleko, skoro duplo skuplji od automobila iste veličine koja idu na benzin ili dizel. Primera radi, jedan električni automobil (za primer uzet Volkswagen ID3 2022. godište, snage motora 110 kW tj. 150 konjskih snaga) košta 37.925 evra bez subvencije, a 32.925 sa subvencijom Ministarstva. Domet ovog vozila sa punom baterijom (veličina baterije je 58 kWh) je 426 kilometara. Ako ga punite na kućni punjač, puna baterija će vas izaći oko 476 dinara tj. 1.12 dinara po pređenom kilometru. Benzinac isto godište (npr. Toyota Yaris, 1.490 kubika, snage motora 125 konja) koji prema računici troši oko 5.3 litara na 100 kilometara kombinovane vožnje, košta 16.790 evra. Dizel 2022. godište (Reno Megan 1.460 kubika, snage motora 115 konja) koji troši oko 4.6 litara goriva u kombinovanoj vožnji, košta nov 20.790 evra.

 

Ako uzmemo da sa automobilom pređemo dnevno 50 kilometara, dnevna potrošnja svakog automobila izgleda ovako:

• električni automobil: 50 pređenih kilometara *1.12 dinara po kilometru= 56 dinara.
• benzinac: 50 pređenih kilometara (potrošenih 2.65 litara benzina) * 171.25 (cena benzina Evro premium BMB 95 prema podacima AMSS na dan 07.02.2022.)= 453.81 dinara.
• dizel: 50 pređenih kilometara (2.3 potrošenih litara) * 180.61 dinara (cena Evrodizela prema podacima AMSS na dan 07.02.2022.)= 415.4 dinara.

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Koliko zaista električnim automobilima pada domet na hladnoći?

 

 

Niske temperature uzimaju svoj danak kod električnih automobila, a mogući su gubici do 30% u dometu. Međutim, neki modeli automobila znatno manje pate od hladnoće od drugih, pokazalo je opsežno testiranje norveškog automobilskog kluba NAF. Od 31 ispitanog vozila, kineski model BYD Tang ima najbolji rezulat. NAF je testirao na suvom putu na temperaturama između nula i minus 10 stepeni. Automobili su startovali sa punom i nezagrejanom baterijom, a izmerena je udaljenost do potpunog pražnjenja. Tokom vožnje u stvarnom saobraćaju su se koristili autoputevi, seoski putevi i mreža gradskog saobraćaja, a zavisno od dometa, trebalo je savladati visinske razlike do 1000 metara. Grejanje je bilo uključeno, ali vozila su postavljena na Eco način rada.

 

Najmanje gubitke je pretrpeo kineski SUV BYD Tang, koji je na norveškom tržištu prisutan od prošle godine, ali još nije dostupan u ostatku Evrope. Model obećava standardni domet od 400 kilometara, a u praksi je postigao domet od 356 kilometara na zimskom testu. Razlika između dve vrednosti je 11%. Tesla Model Y LR Dual Motor (11,05 posto gubitka dometa) i Porsche Taycan 4 Cross Turismo (11.84% posto gubitka dometa) su postigli takođe odlične rezultate. Model 3 LR Dual Motor je ponudio najveći zimski domet na testu sa 521 kilometarom, što odgovara razlici od 93 kilometra ili 15.15% posto od ciljane vrednosti. Mercedes EQS 580 4Matic (513 kilometara/20.47% posto) i BMW iX xDrive 50 (503 kilometra/14.89% posto) su takođe stigli jako daleko.

 

Najveće gubitke je zabeležila Škoda Enyaq iV80, koja je izgubila 31.83% standardnog dometa. Varijanta sa pogonom na sve točkove iV80 X se pokazala znatno bolje sa gubitkom od 15.5%. Sportski Volkswagen ID4 GTX i Audi E-Tron Q4 50 Quattro su izgubili svaki po oko 24%, dok je manji ID3 Pro S izgubio samo 20%, a slabiji ID4 Pro samo 14.41%. Rezultati različitih verzija Porsche Taycana i Audija E-Tron GT su pokazali određene diskrepancije, baš kao i druge verzije pogona BMW-a iX. Iz NAF-a ne nude objašnjenje, ali verovatno se radi o različitim verzijama menadžmenta baterija.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Kuda idu električni automobili?

 

 

Sumorna 2020. godina, koja nam je zadala toliko nedaća da smo nestrpljivo čekali da joj ''vidimo leđa'', imala je, suprotno svim očekivanjima, i jednu svetlu tačku. Kada je pandemija, dostigavši svoj vrhunac, uzdrmala svetsku ekonomiju i većini kompanija učinila neizvesnim dalji opstanak, ispostavilo se da tržište električnih automobila krije nekakvu tajnu. Iako kupovina električnih vozila nije delovala kao prioritet u trenutku kada je ekonomska kriza drastično smanjivala kupovnu moć građana, statistika pokazuje da je prodaja automobila na baterije u 2020. godini skočila za čak 41% u odnosu na daleko stabilniju 2019. godinu. Prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), u svetu je tokom 2020. godine prodato oko 3 miliona električnih vozila, a Evropa je po prvi put pretekla Kinu koja je do tada imala ubedljivu prevlast kao najveće tržište automobila na baterije u svetu.

 

Godina koju ćemo pamtiti po pandemiji bila je iznenađujuće povoljna i za prodaju električnih dvotočkaša pa je broj električnih bicikala u SAD bio dvostruko veći 2020. godine u odnosu na prethodnu, dok su električni skuteri bili nešto popularniji u Evropi. Ohrabruje podatak da je iz godine u godinu sve više automobila na baterije, a čak ni globalna ekonomska kriza nije uspela da pokoleba nezaustavljivu elektrifikaciju mobilnosti.

 

Zbog čega popularnost električnih vozila raste?

Za uspešno plasiranje električnih četvorotočkaša na tržište velikim delom su zaslužne subvencije. Vlade širom sveta potrošile su 14 milijardi dolara na podršku prodaji električnih automobila, što je 25% više u odnosu na 2019. godinu, navodi se u izveštaju IEA. Evropske vlade nudile su niz stimulativnih mera koje su dale željene rezultate pa je tako Evropa u 2020. godini ostvarila najveću prodaju električnih automobila - čak 1.4 miliona vozila, dok je u Kini taj broj iznosio 1.2 miliona, a u SAD 295.000. Ispostavilo se da u Evropi najviše ljubitelja četvorotočkaša na baterije živi u skandinavskim zemljama. Norveška je neprikosnoveni lider jer je 75% od ukupnog broja automobila na ulicama električno, premda ne zaostaju ni Island sa 50% i Švedska sa 30%.

 

Iako Srbija i dalje ne može da se pohvali značajnim udelom električnih automobila, vlada naše zemlje odlučna je da pomogne razvoju elektromobilnosti dajući subvencije za kupovinu ekoloških vozila. Građani mogu da se prijave za pomoć od 250 evra za mopede i lake tricikle, 2.500 evra za hibridne automobile, 3.500 evra za plug-in hibride i 5.000 evra za električna vozila. Očekuje se da će sledeće, i svake naredne godine, Vlada nuditi nove subvencije, i da će broj vozila na baterije postepeno uvećavati.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električni Fisker Pear najavljen za 2024. godinu

 

 

Američki proizvođač električnih automobila Fisker je već lansirao model Ocean (od sledeće godine biće dostupan i na evropskom tržištu), a sada je ova kompanija najavila i svoje planove za novi bazni električni automobil nazvan Pear (skraćenica za ''Personal Electric Automotive Revolution''). Proizvodnja je najavljena za početak 2024. godine, a automobil je već na raspolaganju za naručivanje u Sjedinjenim Državama. Cene tamo startuju od 29.900 dolara.

 

Specifikacije još nisu saopštene, mada Fisker navodi da će Pear biti ''digitalno povezani, kompaktni, urbani EV za pet putnika.'' Sudeći po takvoj najavi i prilično agresivnoj ceni, zvuči kao da je brend usmeren za isto tržište kao i Volkswagen ID.3. Automobil na Fiskerovoj teaser slici izgleda kao kompaktni crossover. Kako se očekuje, Pear će usvojiti neke stilske elemente od svog većeg brata, deleći isti zaobljeni prednji deo, kratku haubu i ravni zadnji deo. S obzirom na nižu cenu, očekuje se da će Pear imati manji baterijski paket i slabije električne motore od Fiskera Ocean. To praktično znači da bi Fisker Pear mogao da dobije baterije od 60 kWh i domet od 200 milja (322 km). Fisker još navodi da se udružio sa kineskim elektronskim gigantom, kompanijom Foxconn, oko proizvodnje Peara.

 

Američka kompanija još nije potvrdila da li će se Pear prodati u Evropi, ali njihov portparol nagoveštava da je to definitivna mogućnost, s obzirom na količinu interesovanja evropskih kupaca pokazanu za većim modelom Ocean. Fisker takođe predviđa proizvodnju od 250.000 jedinica ovog automobila godišnje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električne automobile najviše vole u Koreji, Kini i Nemačkoj, u Srbiji još uvek dvocifren broj vozila

 

 

Poslednji zvanični podatak Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova pokazuje da je u Srbiji tokom 2021. godine prodato 30.416 novih automobila, što je za 16% više u odnosu na 2020. godinu. Ipak, uprkos subvencijama koje država daje za prodaju električnih vozila, interesovanje građana za električne automobile nije se povećalo, tako da je prošle godine registrovano ukupno oko 50 vozila na struju, koja uglavnom kupuju kompanije. Jedan od problema svakako je cena ovih automobila, ali i infrastruktura i nedovoljan broj punjača, koji su takođe skupi i koštaju između 1.000 i 60.000 evra, u zavisnosti od potrebnog vremena za punjenje (od 30 minuta do 15 sati). Kako su nedavno rekli iz ''Puteva Srbije'', do sada je instalirano 8 punjača za električne automobile na strateški ključnim tačkama, odnosno na glavnim putnim pravcima u Srbiji. Istraživanje kompanije Deloitte, sprovedeno na ispitivanju stavova više od 26.000 potrošača iz 25 zemalja između septembra i oktobra 2021. godine, pokazuje da potrošači širom sveta nerado plaćaju razne vrste napredne automobilske opreme, uključujući autonomnu vožnju, povećanu bezbednost i povezanost.

 

 

''Uprkos rastućem društvenom interesovanju za ekologiju i održivost, većina potrošača još uvek nije spremna da plati više od 500 dolara (440 evra) za napredne tehnologije kao što su motori na alternativne izvore energije. Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje će imati prioritet, i biće budući izbor američkih kupaca (69%). Kada je reč o alternativnim motorima, interesovanje potrošača za električna vozila na baterije najveće je u Republici Koreji (23%), Kini (17%) i Nemačkoj (15%), dok su japanski kupci (48%) skloniji hibridim električnim vozilima'', pokazuje izveštaj Deloitta.

 

Kako se navodi u istraživanju, ključne vrednosti prilikom izbora vozila u očima vozača ostaju pristupačnost i proverena, njima poznata, tehnologija. Takođe, ukazuju na to da su potrošači zainteresovani za održivi (električni) pogon samo ako će smanjiti troškove za gorivo, imati bolje iskustvo vožnje i osećaj doprinosa životnoj sredini. ''Zbog određenih ograničenja sa kojima se vozači električnih vozila i dalje suočavaju, mnogi kupci se i dalje okreću proverenim, dobro poznatim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, pa je samo mali deo potrošača spreman da plati za napredne tehnologije. Iako interesovanje za električna vozila ne raste u skladu sa pređašnjim prognozama, istraživanja ukazuju na dva glavna motiva za njihovu kupovinu među globalnim potrošačima u SAD, Nemačkoj, Japanu, Republici Koreji, Indiji i jugoistočnoj Aziji. To su sve veća zabrinutost zbog klimatskih promena i želja za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte'', naglasili su iz kompanije Deloitte.

 

U izveštaju je istaknuto i da su putnički automobili zadržali svoju poziciju najpoželjnijeg prevoznog sredstva. Takođe, potrošači u SAD očekuju da će potpuno napunjeno električno vozilo imati domet do 500 milja (oko 805 kilometara), dok potrošači u Kini, Japanu i Indiji očekuju domet od približno 250 milja (oko 402 kilometra). Potrošače u Nemačkoj (24%), Kini (22%) i SAD (20%) najviše brine domet (kilometraža po punjenju) električnih vozila, dok potrošače u Aziji (Jugoistočna Azija 28%, Republika Koreja 26%, Indija 23% i Japan 19%) najviše brine nedostatak javne infrastrukture za punjenje.

 

''Uprkos izazovima sa kojima se suočava, automobilska industrija ostaje posvećena električnoj mobilnosti. Svest potrošača o potrebi zaštite životne sredine i održivosti, u kombinaciji sa rastućom cenom fosilnih goriva, trendovi su kojima svi proizvođači vozila moraju da se pozabave. Oni koji svoju budućnost zasnivaju na proizvodnji električnih vozila, u komunikaciji sa kupcima, posebnu pažnju treba da posvete predstavljanju planova i saradnji na unapređenju neophodne infrastrukture za punjenje'', zaključak je istraživanja kompanije Deloitte. Da podsetimo, subvencije za kupovinu električnih vozila u Srbiji važe isključivo za nova vozila, a zahteve za subvencije moguće je podneti Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra, ili do utroška planiranih sredstava. Subvencije se kreću od 250 do 5.000 evra, odnosno 8.000 evra za taksiste.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Audi dobio dozvolu za novu fabriku električnih vozila u Kini

 

 

Audi je dobio dozvolu za gradnju nove fabrike električnih automobila u Kini, objavila je kompanija iz sastava Volkswagen grupe. Nakon što je dobijena dozvola kineskih vlasti, u kratkom roku bi trebalo da počnu radovi na gradnji fabrike u gradu Changchunu, u severnoistočnoj kineskoj pokrajini Jilin, a očekuje se da će biti završeni do kraja 2024. navodi se u saopštenju firme. Audi će u novoj fabrici, kojom će upravljati s kineskim partnerom FAW-om, proizvoditi oko 150.000 električnih automobila godišnje.

 

U početnoj fazi planira da proizvodi tri modela automobila, za što će koristiti modularnu automobilsku platformu za električne automobile (PPE) koju razvija u saradnji sa Porscheom. ''Počinjemo sa SUV-om na električni pogon i e-limuzinom'', najavio je Audi. Uz proizvodne pogone za komponente, lakirnicu i montažu automobila, fabrika će imati i vlastiti pogon za baterije, dodaje se u saopštenju. Direktor Audija Markus Duesmann je rekao da će nova fabrika imati ''centralnu ulogu u strategiji elektrifikacije Audijeva prepoznatljiva četiri isprepletena prstena u Kini''.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Šef VW grupacije ne odbacuje električnu ''Bubu'' ali ni električni kamionet u SAD

 

 

Kada govorimo o Volkswagenovim ikonama, dve se svakako izdvajaju. Ljubitelji Golfa, žao nam je, ali reč je o ''Bubi'' i ''Kombiju''.

''Hot hečevi'' se naravno visoko kotiraju, ali klasici poput ''Bube'' i ''Kombija'' su legende sa nasleđem dugim više od pola veka. Elektrifikovani ''Kombi'' smo dobili u vidu ID.Buzza, ali se nameće pitanje šta je sa ''Bubom''?

 

Klasična Type 1 ''Buba'' je ostala u proizvodnji neverovatnih 65 godina, sa preko 21 miliona proizvedenih primeraka. Nova verzija nije bila ni blizu tako popularna, kao ni poslednja A5 generacija koja je okončana 2019. godine. Poslednjih godina kruže glasine o novoj električnoj ''Bubi'', ali nikada se nije odmaklo dalje od njih. U suštini, priča je i dalje aktuelna, s interesantnim izjavama od strane pripadnika visokog menadžmenta Volkswagena. U novoj Reddit Ask Me Anything (AMA) sesiji, šef VW grupacije, Herbert Dis, odgovorio je na pitanje vezano za ''Bubu'' prilično optimistički.

 

''Naš najemocionalniji automobil u istoriji je definitivno ''Kombi''. To je bio moj prvi prioritet kada je reč o povratku ikone. Međutim, da, naravno, mnogi drugi emocionalni automobili su mogući kada je reč o našoj MEB platformi.'' Pa, samo da eventualna ''Buba'' ne bude u dizajnerskom smislu u paraleli sa novim električnim Microbusom, koji sve, samo ne podseća na nekadašnju ikonu. Naravno, ovde se ne radi o potvrdi, ali svakako ostavlja otvorena vrata za oživljavanje ''Bube''. Ton izjave uz bitno spominjanje MEB platforme, sugeriše da Volkswagenovi rukovodioci nešto imaju u vidu, niti je prvi put da Dis govori o mogućoj električnoj ''Bubi''. Sličnih izjava je bilo i 2018. što dodatno podržava glasine koje ne posustaju.

 

Dis je takođe spomenuo da je eventualno lansiranje električnog kamioneta u SAD dobra ideja. Očigledno, šef VW-a nije spreman da odaje tajne, ali je vredno pomena da jeste ponudio neke definitivne ''da'' i ''ne'' odgovore na druga pitanja, poput eventualnog dolaska Škode u Ameriku. Jednostavan odgovor poput ''dobra ideja'', svakako znači da je plasiranje električnog kamioneta realna mogućnost, baš kao i električna ''Buba''. Kao i u slučaju svakog drugog velikog proizvođača automobila, Volkswagen ima jasne električne ambicije. Da li one uključuju ''Bubu'' ili novi kamionet, ostaje nam da vidimo, ali narednih nekoliko godina će sigurno biti interesantnih dešavanja.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električni Volkswagen e-Up! ponovo u prodaji

 

 

Nemački mediji su još prošlog meseca pisali da će Volkswagen ponovo pokrenuti prodaju potpuno električnog modela e-Up! jer je potražnja za jeftinijim električnim vozilima u porastu, a budući Volkswagen ID.2 na tržište neće doći do 2025. godine. VW je prestao da proizvodi e-Up! 2020., samo godinu dana nakon unapređenja sa većom baterijom. Nemački mediji pišu da model nije bio zamišljen da bude proizveden u velikim količinama. Takođe, Volkswagen je morao da ga prodaje uz veliki popust kao deo EV podsticaja, što ga nije činilo dovoljno profitabilnim. Zamrzavanje proizvodnje je izazvalo dugo vreme čekanja koje je iznosilo do 16 meseci.

 

 

Kako bilo, sada je Volkswagen e-Up! ponovo u prodaji u Nemačkoj i još nekim evropskim zemljama. U Nemačkoj se sa opremom Style Plus nudi po ceni od 26.895 evra (bez uračunatih lokalnih subvencija koje mogu da iznose do 9.570 evra), što je dovoljno nisko da bi cena bila dostupna prosečnom kupcu.

 

 

Automobil raspolaže sa 83KS i 210 Nm, a sa jednim punjenjem baterija od 32.2 kWh autonomija iznosi do 258 km. Deo opreme čine i sistem upozorenja o napuštanju saobraćajne trake, Climatronic klima uređaj, kožni multifunkcionalni volan i 15-inčni Blade alu točkovi.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Električni automobili se pune u vožnji i imaju neograničeni domet

 

 

Veliki broj vozača s razlogom je skeptičan prema električnim automobilima. Da ne ulazimo u preduboku analizu, predrasude su najčešće vezane uz previsoku cenu samih automobila (čak i uz subvencije), vreme potrebno za punjenje i vrlo skromni domet. Međutim, što ako su poslednja dva problema rešiva? Da li bi beskontaktno punjenje ''u vožnji'' i neograničeni domet zadovoljili skeptike?

Ne znamo, ali znamo da autoindustrija ide u tom smeru.

 

Sada je svoje rešenje predstavio Continetal. Radi se o potpuno automatskom rešenju za punjenje koji se sastoji od dve komponente: jedinice u podvozju vozila i druge na podu. Za razliku od stanica za punjenje, korisnici ne moraju da brinu o rukovanju teškim, potencijalno kontaminiranim ili kišom natopljenim priključcima za punjenje.

 

 

Inovativno rešenje je predviđeno za korišćenje u privatnim domaćinstvima s odgovarajućom snagom od 22 kW, a u drugoj fazi ponudiće se rešenje za brzo punjenje na javnim površinama, u garažama, benzinskim stanicama ili fabročkim prostorima s kapacitetom punjenja većim od 50 kW. U procesu tranzicije, najdalje je otišla grupacija Stellantis (Peugeot, Fiat, Chrysler, Opel, Citroen, Dodge, Maserati, Abarth...) koja je prošle godine predstavila beskontaktno punjenje električnih vozila u vožnji na autoputu. Njihova ''Arena del Futuro'' (Arena budućnosti) dugačka 1.050 metara se nalazi u privatnom delu autoputa A35, u blizini izlaza Chiari Ovest (na deonici Breša-Milano), a napaja se električnom snagom od 1 MW. Cilj italijanskog megaprojekta je pokazati da je DWPT sistem (Dynamic Wireless Power Transfer) jedan od najboljih odgovora na zahteve za dekarbonizacijom i ekološkom održivošćui u saobraćaju. Kroz tri godine Stellantis će u taj projekat i razvoj softvera uložiti više od 30 milijardi evra. ''Arenu del Futuro'' prestižni časopis Time je nedavno naveo kao jedan od 100 najvažnijih izuma u 2021. godini.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Faraday Future predstavio dugo najavljivani električni automobil FF 91

 

 

Kompanija Faraday Future iz Kalifornije već pet godina najavljuje luksuzni električni automobil, a sada ga je konačno zvanično predstavila u svom postrojenju u Hanfordu.

 

 

Reč je o modelu nazvanom FF 91 koji je spreman za proizvodnju, a cilj prvog proizvedenog primerka je da javnosti ponudi uvid u ono šta može očekivati kada se automobil nađe na tržištu. Potpredsednik odeljenja za proizvodnju u kompaniji Faraday Future, Matt Tall, potvrdio je da je reč o verziji koja je do sada najbliže produkcijskom modelu. Dodao je da će ovaj predprodukcijski primerak ''resetovati očekivanja kupaca neuporedivim vozačkim i putničkim iskustvom''.

 

 

FF 91 će biti rival Teslinom Modelu X, a baziran je na Faradayjevoj vlastitoj varijabilnoj platformi. Pokreću ga tri električna motora koja isporučuju impresivnih 1.050 KS i 1.800 Nm obrtnog momenta. Automobil od 0 do 100 km/h ubrzava za 2.39 sekundi, a njegova baterija od 130 kWh bi trebalo da mu omogući domet od 608 km.

 

 

Unutrašnjost je takođe impresivna i biće ''krcata'' ekranima različitih veličina, uključujući veliki 27-inčni ekran za putnike na zadnjim sedištima.

 

 

Očekuje se da će FF 91 koštati oko 200.000 dolara.

[neshaoct 9592]

Proizvodnja električnog automobila skuplja od benzinca za 50%

 

 

Drugi po veličini evropski koncern, Stellantis, trenutno u svom asortimanu ima čak 19 električnih vozila i, iako će nastaviti da ih lansira još više, izvršni direktor grupe, Karlos Tavares, priznaje da izrada EV i dalje košta znatno više od proizvodnje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

 

U razgovaru sa investitorima o finansijskim rezultatima kompanije u drugoj polovini i celoj 2021. godini, Tavares je primetio da je grupacija ostvarila dobru prodaju električnih vozila zahvaljujući raznim podsticajima, ali i velike prihode s obzirom na visoke cene svojih električnih modela. Štaviše, Stellantis je nakon uspešne godine nagradio svoje zaposlene u SAD (koji su članovi sindikata) bonusom u iznosu 14.670 dolara. Tavares je na istom događaju govorio i o ceni proizvodnje EV, iznevši podatak da Stellantis na izradu električnog vozila potroši 40%-50% više sredstava nego za proizvodnju automobila sa SUS motorom. Iako kompanija svoje električne modele prodaje po znatno višim cenama od ekvivalentnih SUS vozila, jasno je da ne može sav višak proizvodnih troškova da svali na kupce, niti ih može apsorbovati sam proizvođač automobila.

 

Tavares je rekao da je zato važan korak da Stellantis smanji svoje interne troškove i da kroz pregovore sa svojim dobavljačima smanji nabavnu cenu komponenti za EV. Grupaciji ide u prilog i efikasnost u proizvodnju, prenosi Motor Trend. Tavares tvrdi da je Stellantis 30% efikasniji od većine konkurencije. O tome svedoči činjenica da je grupacija imala odličnu finansijsku 2021. godinu uprkos tome što je izradila samo 6 miliona od 8 miliona vozila koliko ima kapacitet da proizvede. Stellantis će nastaviti da razvija i lansira mnoštvo novih električnih modela u narednim godinama, u nastojanju da svih 14 brendova grupacije u potpunosti pređu na proizvodnju električnih automobila.

 

Na primer, Alfa Romeo, koji je nedavno predstavio svoj prvi elektrifikovani model - Tonale plug-in hibrid, će biti potpuno električna marka nakon 2027. godine, a 2028. i Chrysler planira da krene istim putem. Dodge takođe priprema svoj prvi električni automobil za 2024. godinu, dok se istovremeno razvijaju električne verzije Maseratija GranTurismo i MC20, a novi EV iz Citroena, Fiata, Opela i Peugeota su takođe u procesu izrade.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Do 2027. godine dizelski i benzinski automobili biće skuplji od električnih

 

 

U 2021. svaki peti novi automobil prodat u Evropi je bio električni. Međutim, ovo je tek početak, broj ''električara'' će u narednim godinama ubrzano rasti. To će izazvati nagli rast potražnje za punjačima, a time i za električnom energijom.

• Broj punionica će se povećati na 65 miliona do 2035. godine, a većina će biti smeštena u privatnim kućama.
• Razvoj mreže opštedostupnih punionica mora da se ubrza, što će biti potkrepljeno pojednostavljenjem postupaka.
• Preporučuje se ujednačavanje standarda za punjenje električnih automobila i plaćanje električne energije.

Svetski div na polju savetovanja i revizije EY zajedno sa Sindikatom elektroprivrede Eurelectric su objavili izveštaj o uticaju razvoja elektromobilnosti na stanje elektroenergetske mreže u Evropi. Nagli rast broja električnih automobila na evropskim putevima postaje stvarnost. To proizlazi iz propisa EU i odredbi pojedinih država članica. Sve stroži standardi čistoće izduvnih gasova, sistemi kvota i opštinska politika - svi ovi faktori doprinose razvoju elektromobilnosti. Prema prošlogodišnjem izveštaju BloombergNEF-a, do 2027. automobili s unutrašnjim sagorevanjem postaće skuplji od električnih, što će izazvati bum u potražnji za električnim.

 

Stručnjaci iz EY-a procenjuju da, iako je prodaja automobila s nultom emisijom u Evropi već premašila početne prognoze, tek smo na početku revolucionarnih promena. Očekuje se da će se do 2030. broj električnih automobila povećati sa sadašnjih 5 miliona na 65 miliona, te se udvostručiti u sledećih 5 godina, dostigavši 130 miliona 2035. godine. Brzi rast broja električnih vozila na putevima će proporcionalno povećati potražnju za električnom energijom i stanicama za punjenje. Stručnjaci EY-a navode brojku od 65 miliona - toliki broj punionica će biti potreban 2035. godine, od čega 9 miliona na javnim stanicama. Ujedno, izveštaj potvrđuje da lavovski udeo infrastrukture jesu i biće mesta za kućno punjenje.

 

Procenjuje se da će potražnja za električnom energijom rasti za 30% u narednim godinama. godišnje, dostigavši nivo od 200 TWh do kraja decenije. Međutim, u izveštaju se ističe da pretnja stabilnosti mreže neće doći zbog opšteg povećanja potražnje, već od velikog broja električara koji se naplaćuju odjednom. Pored ovoga, stručnjaci smatraju da električni automobili neće preopteretiti električnu mrežu, iako naglo povećanje broja punjača predstavlja ozbiljan izazov. Pogotovo jer se vrhunac potražnje za energijom za vozila poklapa sa ukupnim vrhom potražnje za električnom energijom. Optimizam je inspirisan savremenim tehnološkim rešenjima i alatima za naprednu analizu podataka. Autori izveštaja vide priliku za proširenje funkcionalnosti samih električnih automobila. Jedna od njih je tehnologija od vozila do mreže, zahvaljujući kojoj su električni automobili svojevrsni power bank - danju mogu da snabdevaju kuću strujom, a noću da se dopunjuju, kada se potražnja za energijom smanjuje. Za javne punionice dobro rešenje su solarni paneli povezani sa skladištenjem energije, koji mogu da napajaju tačke na autoputevima i brzim putevima gde postoji manjak u mreži s dovoljnom snagom za napajanje stanice za brzo punjenje. Prava revolucija moglo bi da bude bežično punjenje vozila tokom vožnje.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Fisker Ocean predstavljen u Evropi

 

Fisker Ocean Sport može da primi 5 putnika, sa dometom od 440 kilometara (WLTP procena). Najveći nivo opreme i dometa nosi oznaku ''Extreme'', ima dva elektromotora i sa jednim punjenjem može da pređe do 625 kilometara (WLTP procena).

 

 

 

 

[neshaoct 9592]

Sony i Honda osnivaju kompaniju za proizvodnju električnih vozila

 

 

Sony i Honda saopštavaju da će pokrenuti zajedničko ulaganje za proizvodnju i prodaju električnih vozila. Kompanija će biti osnovana kasnije ove godine, a isporuke će početi do 2025. godine. Detalji sporazuma se još razrađuju i biće podložni regulatornom odobrenju, navele su dve kompanije u zajedničkom saopštenju.

 

''Očekuje se da će nova kompanija planirati, dizajnirati, razvijati i prodavati EV, ali ne i posedovati i upravljati proizvodnim pogonima'', dodali su. Honda će se baviti proizvodnjom u jednoj od svojih fabrika. Sony će imati zadatak da stvori platformu koja će pružati usluge mobilnosti, bez navođenja detalja. Japanski konglomerat je najpoznatiji po svojim elektronskim uređajima i proizvodima za zabavu. Međutim, nedavno je nagovestio želju za ulazak u automobilsku industriju, otkrivši svoj prvi prototip vozila na CES sajmu potrošačke tehnologije pre dve godine. Sony je počeo da testira automobil, nazvan Vision-S 01, na javnim putevima u Evropi u decembru 2020.

 

 

Ove godine kompanija e napravila još jedan korak potvrdivši planove za pokretanje firme za električne automobile i debitovanjem novog koncepta. ''Sa našim tehnologijama snimanja i senzora, oblaka, 5G i zabave, verujemo da je Sony dobro pozicioniran kao kreativna zabavna firma za redefinisanje mobilnosti'', rekao je izvršni direktor Sony Kenichiro Yoshida na CES-u u januaru.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Volvo najavljuje više električnih vozila

 

 

Volvo je još ranije saopštio da namerava da postane proizvođač potpuno električnih automobila do 2030. godine, a sada je otkrio i kako planira da postigne svoj cilj. Kako piše Automotive News, ovaj plan će sadržati više novih i redizajniranih modela koji će se pojaviti ''u narednih nekoliko godina'', prema izveštaju, a sastoji se od pet električnih vozila i dva plug-in hibridna vozila. Predstavljanje novih proizvoda će početi već sledeće godine.

 

Otkriveno je da su ova buduća vozila veliki i mali krosover, limuzina i dva ''vozila za aktivnosti'' koja će verovatno imati karoseriju nalik na sportski karavan. Prvi od ovih budućih modela je veliki krosover koji inspiraciju za izgled crpi iz studije Concept Recharge, a koji će imati tri reda sedišta. Volvo očekuje da će prodati 20.000 jedinica ovog električnog krosovera 2023. godine. Zbog toga će biti povećan kapacitet proizvodnje u Volvo fabrici u Južnoj Karolini. Još jedan novi električni krosover, internog kodnog imena V546, trebalo bi da debituje 2025. godine. Ovo će biti model koji će se postaviti između XC60 i XC90 u smislu veličine, a proizvodiće se u Sjedinjenim Državama kao i u Kini. Očekuje se da će godišnja proizvodnja ovog modela biti 100.000 jedinica. Ovim modelima se pridružuju i potpuno električna verzija XC60, kao i novo električno vozilo postavljeno ispod XC40. Novi modeli znače i da će Volvo morati značajno da poveća proizvodnju u svojoj fabrici u u Južnoj Karolini, koja je radila znatno ispod svog kapaciteta od 150.000 vozila, i koja će biti proizvodna lokacija za XC90 i Polestar 3.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Da li električni automobili moraju da koriste specijalne gume?

 

 

Ne moraju, ali je iz mnogo razloga bolje da ih koriste.

Danas gotovo svi električni automobili dolaze sa specijalnim gumama namenjenim upravo električnim vozilima. Čitava priča je komplikovanija nego što deluje na prvi pogled, pa ćemo izneti razne pozitivne i negativne strane korišćenja ili nekorišćenja ovih specijalnih guma. Koristićemo naziv ''EV gume'' (ili pneumatici). EV=električna vozila.

 

Zašto se uopšte koriste drugačije gume za električne automobile?

Više razloga je u pitanju.

Glavni ''neprijatelji'' guma kod el. vozila su veća težina vozila zbog teških baterija i maksimalan obrtni moment koji je dostupan onog trenutka kada dodirnete papučicu gasa. Ovo bez obzira na to koliki je maksimalan obrtni moment ili snaga elektromotora predstavlja ozbiljan stres za gume. Drugim rečima - ubrzano se uništavaju, pa se obične gume na el. vozilima potroše i 30% brže u zavisnosti od načina vožnje. Do ne tako davno gume za hibride i el. vozila razlikovale su se od običnih samo po tome što su imale manji otpor kotrljanju da bi se smanjila potrošnja goriva i struje. Međutim, iste te gume su koristile i razne verzije klasičnih automobila kod kojih je takođe bio cilj smanjenje potrošnje goriva. Takve gume generalno imaju i nedostatke u vidu slabije trakcije (držanje asfalta), što dovodi do lošijeg ponašanja u krivinama, slabijeg kočenja, lakšeg proklizavanja prilikom oštrijeg kretanja po klizavoj podlozi, itd. Pošto hibridi i el. vozila konstantno postaju sve snažniji, brži i teži, proizvođači guma su shvatili da tu postoji ogromno tržište za gume koje će biti i ''ekonomične'' (u smislu manje potrošnje) ali i koje će moći da ispune neophodne uslove da bi se montirale na npr. neki težak sportski SUV.

 

Odgovorimo prvo na nekoliko ''banalnih'' pitanja za svaki slučaj.

1) Da li EV gume mogu da se montiraju na obične felne?

Da.

 

2) Da li su EV gume skuplje od običnih?

Da. Koliko su skuplje zavisi od mnogo faktora, tako da ne želimo da nagađamo. To zavisi i od tržišta, uvoznika, marke, modela gume, itd.

 

3) Da li el. automobili mogu da koriste obične gume?

Mogu, ali gume treba da budu u skladu sa uslovima koje taj auto zahteva prvenstveno po pitanju nosivosti. To nije idealno rešenje, ali masovno se koristi. Dakle, ako kupite polovan električni automobil i ne možete da nađete originalne gume namenjene specijalno električnim vozilima, možete da koristite obične gume ukoliko ispunjavaju uslov po pitanju težine koju mogu da podnesu. Originalne dimenzije se podrazumevaju, naravno. Sa tim novim gumama koje nisu fabrički predviđene možda ćete na električnom vozilu imati razne negativne ''pojave'' u smislu veće potrošnje (brže pražnjenje baterije), lošijeg ponašanja u krivinama, bržeg trošenja samih guma i slično.

 

4) Da li su iste dimenzije i oznake za obične i EV gume?

Osnovne oznake su iste, ali EV gume mogu da imaju i dodatne oznake, kao npr. upravo dodatnu ''EV'' oznaku ili ''HL'' oznaku koja kaže da su gume namenjene velikom opterećenju (na engleskom ''heavy load''). XL oznaka nam govori da su to gume namenjene težim vozilima, uglavnom SUV-ovima ili krosoverima. Ali sada imamo i HL oznaku ( na engleskom ''heavy load'') koja nam govori da su ove gume u stanju da podnesu još veću težinu pri istom pritisku vazduha u njima. Razlikuju se po ojačanoj konstrukciji, krućim bokovima i drugim stvarima koje omogućavaju da vozila koja ih koriste ne budu suviše neudobna a da u isto vreme budu adekvatno bezbedna, upravljiva i slično. Te oznake nemaju zakonski definisane karakteristike, ali nam govore uopšteno da su namenjene određenim vozilima (automobilima).

 

Električni automobil jednostavno ''vuče'' vozača da brzo startuje

Ako ste se ikada vozili u trolejbusu, lakše ćete razumeti ovu priču, pošto ste sigurno osetili njegovo suludo ubrzanje. Taj trenutni priliv maksimalnog obrtnog momenta je vrlo prijatan u vožnji, ali sa druge strane ima razne negativne efekte za gume. Na sreću, čitavu priču kontroliše ''elektronika'' pa nema proklizavanja, inače bi bilo zaista mnogo proklizavanja i svega što proklizavanje pogonskih točkova donosi.

Da, istina je da i savremeni snažni turbo benzinci i dizelaši razvijaju veoma veliki maksimalan obrtni moment pri nekada nezamislivo niskom broju obrtaja. Na primer, kod nekih je maksimalan obrtni moment dostupan od samo 1.500 o/min (ili 1.400), ali to jednostavno ne može da se poredi u ovom slučaju. Uglavnom, zato mnogi vozači jednostavno ne mogu da odole da ne kreću oštro, pošto po njihovoj logici to i nije važno ukoliko ne pređu npr. 2.500 obrtaja. Naravno da takva vožnja donosi mnoštvo negativnih efekata po motor, motorno ulje, plivajući zamajac, gume i mnoge druge delove, ali da se ne lažemo - teško je odoleti tom osećaju kada samo pritisnete papučicu gasa i auto bukvalno poleti iz veoma niskih obrtaja. Dostupnost velikog obrtnog momenta pri niskom broju obrtaja daje lažan osećaj da je motor mnogo snažniji nego što zaista jeste. Realnost je da će svako ko uživa u snažnim i moćnim automobilima da uživa i u ovoj karakteristici savremenih dizelaša i turbo benzinaca. Ista stvar se odnosi i na električne automobile - kada pritisnete papučicu gasa imate osećaj da se auto istog trenutka ''lansirao.''

 

A težina vozila na električni pogon?

Električni automobili jesu generalno teži od ekvivalentnih klasičnih, i to npr. 200, 300, 400 ili više kilograma. To zavisi od baterije koju koriste, elektromotora i prateće opreme, kao i od verzije klasičnog automobila sa kojim vršimo poređenje. Kod nekih električnih modela postoji mogućnost da se bira kapacitet baterije, što znači da što veći kapacitet baterije ima da je auto sve teži. Slično kao kada bi ste kupovali običan auto i da imate mogućnost da birate zapreminu rezervoara između npr. 40, 60 ili 80 litara, s tom razlikom da bi rezervoar uvek bio pun.

 

Nije svaki električni auto isti

Naglasimo da ne važe ista ''pravila'' za mali gradski električni auto i za neku veliku, tešku i snažnu zver koja na semaforu može da ostavi u oblaku prašine većinu sportista marke Porsche i BMW, pa čak i Ferrari i slične.

 

Vratimo se malo na fiziku

Gume kod električnih vozila trpe maksimalan obrtni moment od najmanjeg mogućeg broja obrtaja. Stvar je u tome što elektromotori jednostavno tako funkcionišu. Iz samog starta u stanju su da  ''pokidaju'' gume, samo kad ih elektronika ne bi ograničavala u tome. Dakle, kako nastaje problem sa ubrzanim trošenjem guma? Upravo tako. Problem nastaje kada se auto vozi agresivno, bez obzira na snagu motora, težinu vozila i vrstu guma. Naravno da će problem biti izraženiji u nekim slučajevima. Na primer, ako imate neki veoma težak i istovremeno veoma snažan električni automobil, a montirali ste na njega gume kojima je ''prioritet'' da što bolje drže asfalt - potpuno je logično da će gume znatno brže da se troše. Realno, malo ko potroši 70.000 ili više evra na veliki, moćan i brz električni auto, sa naglašenim sportskim karakteristikama, a da ga zatim vozi kao da želi da uštedi evro ili dva na 100 pređenih kilometara.

 

Šta kažu proizvođači?

Oni po nepisanom pravilu navode čitav niz prednosti za svaki model gume, pri čemu neretko bukvalno sve karakteristike gume bivaju bolje - i bolje drže put, i skraćuju put kočenja, i smanjuju potrošnju goriva, i manje se troše (duže traju), i tiše su u vožnji…

 

Svakako, to sve jeste moguće - ali po kojoj ceni?

Koliko su EV gume skuplje od klasičnih?

Generalno su osetno skuplje od klasičnih, ali teško je dati neki procenat koliko su skuplje zato što npr. u jednoj dimenziji imamo ekstremno skupe klasične gume namenjene super-sportskim SUV-ovima koje mogu da budu i skuplje od onih namenjenih električnim vozilima. Cene zavise i od toga gde ih kupujete, gde ih montirate i slično. Uglavnom - jesu skuplje, ali ako ste već kupili potpuno nov električni automobil, onda definitivno ne bi trebalo da štedite na gumama, naročito zbog toga što želite da imate što kraći zaustavni put prilikom kočenja, a svaki udes sa električnim automobilom dovodi do veoma skupih popravki, dok iole teži udesi vrlo lako dovode do totalne štete.

 

Mali el. auto - jeftine gume

Istraživali smo. Otkrili svašta.

Izgleda da mali i relativno lagani električni automobili bez sportskih performansi mogu bez neke veće razlike da koriste standardne gume. Naravno, vlasnik uvek može da kupi one koje i kod klasičnih automobila ''obećavaju'' manju potrošnju goriva kako bi mogao sa jednim punjenjem baterije da pređe više kilometara. Na primer, Renault Zoe ili Nissan Leaf mogu bez ikakve primetne razlike da se koriste sa standardnim gumama. Koliko će kilometara moći da pređu sa jednim punjenjem baterije znatno više zavisi od uslova u kojima se voze, stila vožnje i potrošača koji se koriste (npr. klima uređaj) nego od guma koje su montirane. Na našem tržištu još uvek nema dovoljno električnih vozila, pa ni prodavci guma nemaju dovoljno jak razlog da počnu ozbiljnije da uvoze pneumatike namenjene specijalno njima. Ipak, činjenica je da razni stručnjaci i mediji koji se bave testiranjem tvrde da električni automobili treba da koriste isključivo gume namenjenjene originalno i isključivo električnim vozilima.

 

Autor: Dragan Romčević

 

preuzeto sa - polovniautomobili.com

[horvat 6456]

[neshaoct 9592]

Hyundai najavio još 11 električnih automobila

 

 

Hyundai trenutno radi na više novih vozila sa nultom emisijom štetnih gasova (među njima je i dugo najavljivani Ioniq 6), a najavio je i svoje planove koji podrazumevaju bar 11 novih električnih vozila do kraja ove decenije. Takođe, šest novih električnih automobila je u planu i za njihov luksuzni brend Genesis. Hyundai je inače postavio novi cilj, a to je prodaja od 1.87 miliona električnih vozila godišnje od 2030. godine.

Kao deo plana, Hyundai će lansirati tri električne limuzine, šest SUV vozila, jedno lako komercijalno vozilo i jedan neodređeni ''model novog tipa''. Prvi koji stižu biće Ioniq 6 još tokom ove godine, a zatim Ioniq 7 tokom 2024. godine.

Genesis paleta električnih vozila će uključivati i dva električna ''putnička automobila'' i četiri SUV-a. Do 2025. godine svi novi modeli ovog brenda će biti elektrifikovani. Hyundai najavljuje da će uložiti i velika sredstva u razvoj efikasnijeg procesa proizvodnje vozila. Osim toga, Hyundai želi da proširi proizvodnju električnih vozila u više fabrika. Nova fabrika u Indoneziji će tako početi proizvodnju električnih vozila kasnije ove godine.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Koliko električnim automobilima pada domet zimi?

 

 

U proseku 20% do 30% je veća potrošnja baterije električnih vozila zimi. Zimi grejanje baterije i unutrašnjosti troše energiju što rezultira sa čak do 50% manjim dometom u radu na kratkim udaljenostima, piše nemački autoklub ADAC.

 

Kada se temperature spuste ispod nule, potrošnja vrtoglavo raste. Zašto?

Prvi odgovor je očigledan: unutrašnjost, prozori, možda i sedišta i volan se greju električnom energijom iz pogonske baterije. Uostalom, ko želi da sedi u hladnom autu? Ipak, postoji još jedan razlog za gubitak dometa. Hladi se i baterija koja je ugrađena u pod vozila, savršena radna temperatura joj je između 20 i 40 stepeni. U ovom rasponu, elektrohemija radi najbolje i baterija može da razvije svoj puni energetski kapacitet. Zimi je to izazov...

 

Instalirana tehnologija grejanja i strategija grejanja baterije su veoma važni. Zato svaki proizvođač automobila određuje svoju strategiju kako mu odgovara. Cilj je potrošiti što manje energije za zagrevanje baterije. Neki proizvođači su pronašli relativno dobru strategiju za svoje e-automobile, ali drugi baš i ne.

Na primer, VW s ID.3, troši posebno veliku količinu energije nakon hladnog starta. Ova zimska slabost ID.3 sada je poznata, a korisnici ID-a sa nestrpljenjem očekuju ažuriranje softvera za poboljšanje strategije grejaanja. Kako bi opšti problem stavili pod kontrolu, proizvođači automobila se oslanjaju na toplotne pumpe, ali skupa pumpa sama po sebi nije garancija efikasnosti, kao što pokazuju trenutni testovi. Umesto toga, celokupni paket grejanjja mora da bude dobro usklađen.

 

Kako bi procenio gubitke energije pri različitim spojašnjim temperaturama i dokumentirao ih brojkama, ADAC je analizirao različite merne protokole i sam sproveo merenja sa nekoliko električnih vozila. Rezultati se baziraju na različitim scenarijima: Green NCAP merenjima na ispitnom mestu, stvarnim testovima na ADAC-ovom poligonu i poređenju sa zapisnicima potrošnje ADAC-ovih testova izdržljivosti. Merenja pokazuju da na kratkoj ili prigradskoj ruti, koju predstavlja ciklus vožnje Green NCAP, potrošnja električnog automobila značajno raste kada je temperatura značajno ispod nule, a u ekstremnim slučajevima može da se udvostruči.

 

Fiat 500e sa malom baterijom od 37 kWh radi najbolje: dodatna potrošnja malog Italijana je samo oko 35%.

VW ID.3 je crpeo zapanjujuću količinu električne energije, utvrđeno je povećanje potrošnje od gotovo 100%. Za razliku od Fiata 500e, VW ID.3 je opremljen toplotnom pumpom. Ali pumpa nije baš pomogla Volkswagenu. Osim VW ID.3, Nissan Leaf i Renault Zoe su takođe imali takvu pumpu.

 

Tokom drugog testa vožnje za procenu potrošnje na poligonu uslovi su bili isti za vozila. Kada je spoljašnja temperatura bila oko nule, testna vozila su trošila osetno više struje nego kada je temperatura bila oko 20 stepeni. Kad je bilo hladno, opet je najviše trošio VW ID.3, koji je trošio dobrih 30% više energije. Slede Renault Zoe i Peugeot e-208, svaki sa 21% većom potrošnjom energije. Razlike u rezultatima merenja iz Green NCAP-a mogu da se objasne nižom temperaturom na kojoj su sprovedena ispitivanja. Vozila su testirana na 100 kilometara. Na kratkom testiranju po Green NCAP (samo 23 kilometra) tehnologiji početna energija grejanja za unutrašnjost i bateriju ima puno veći uticaj na prosečnu potrošnju nego na dužem putovanju. U proseku, i zavisno od testnog vozila, dodatna potrošnja vezana uz zimu varira od 25% do 31%. U poređenju, benzinski motori u proseku troše 15% više goriva zimi na istim temperaturama, a dizelski 24%.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Volkswagen Trinity će se proizvoditi u novoj fabrici vrednoj 2 milijarde evra

 

 

Volkswagen je saopštio da je usvojio rezoluciju koja daje zeleno svetlo za izgradnju nove fabrike koja će proizvoditi predstojeći potpuno električni model Trinity. Budući vodeći model je prvi put najavljen prošle godine, a navodi se da će predvoditi sledeću generaciju VW automobila sa nultom emisijom, piše Motor1. Nova fabrika će biti izgrađena u blizini glavne fabrike VW-a u Volfsburgu. To je ključna komponenta najvećeg programa modernizacije u istoriji glavne lokacije Volkswagena. VW je potvrdio da ukupna investicija iznosi oko 2 milijarde evra.

 

''Odluka Nadzornog odbora je važna prekretnica za transformaciju našeg brenda i budućnost proizvodnog pogona u Volfsburgu. Time jačamo i održavamo konkurentnost glavne fabrike i dajemo radnoj snazi snažnu dugoročnu perspektivu'', kaže izvršni direktor Ralf Brandšteter. ''Postavljamo standarde u automobilskoj industriji sa Trinitiyem i novom fabrikom i pretvaramo Volfsburg u globalni svetionik za vrhunsku i efikasnu proizvodnju vozila. Ovo potvrđuje da se ekonomska transformacija Nemačke kao centra industrije može postići.''

Izgradnja nove fabrike u Volfsburgu za Trinity bi trebalo da počne već na proleće 2023. Zakoni o izgradnji i zaštiti životne sredine biće uzeti u obzir, tako da će nova lokacija zadovoljiti visoke ekološke standarde. VW je dodao da će Trinity sići sa proizvodne trake 2026. Model je napravljen korišćenjem najinovativnijih proizvodnih metoda, što će postati model za postepenu transformaciju svih drugih Volkswagenovih proizvodnih lokacija širom sveta. Ciljano vreme proizvodnje po vozilu je 10 sati.

 

 

VW se može pohvaliti da će Trinity biti spreman za autonomnu vožnju Nivoa 4 pri lansiranju, kao i da će imati kratko vreme punjenja i domet od preko 700 kilometara.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Rivian umesto isporuka najavio poskupljenje, pa zaradio tužbu

 

 

Zanimljiva priča o nepromišljenom poslovnom potezu Riviana se odvijala ovih dana, kada je američki proizvođač električnih automobila odložio isporuke vozila i najavio poskupljenje onima koji su ih odavno naručili.

Američka kompanija Rivian je poznata kao proizvođač električnih kamioneta u koji je uložio i veliki Amazon. Na berzi njihove deonice vrede ukupno oko 38 milijardi američkih dolara, što možda izgleda mnogo - međutim, prilikom izlaska na berzu u novembru prošle godine su vredele i triput više. Već prema tome jasno je da nije sve sjajno u njihovom poslovanju, a kako bi i bilo - Rivian, naime, do sada nije isporučio neki značajniji broj vozila, a preko 50.000 ljudi koji su rezervisali svoj kamionet Rivian R1T ili R1S i dalje ga čekaju.

 

Kako bi dodatno zakomplokovali život, u Rivianu su početkom ovog meseca javili svim naručiocima svojih prvih električnog kamioneta da će im cena vozila porasti, i to poprilično. Osnovna cena modela R1T je skočila sa 67.500 na 79.500 dolara, a R1S je poskupeo sa 70.000 na 84.500 dolara. Očekivano, negodovanje kupaca je bilo glasno i javno, pa je Rivian nakon samo dva dana od poskupljenja za postojeće kupce od toga odustao. Međutim, tu njihovim problemima nije kraj. Mada su za sve dosadašnje kupce cene ostale iste, pa je time izbegnuta moguća njihova tužba, kompaniju su tužili njeni deoničari. Tužioci navode da je prilikom izlaska na berzu Rivian zavaravao ulagače, propustivši da im transparentno pojasni da su im vozila prenisko cenovno pozicionirana, odnosno da će njihovom proizvodnjom gubiti novac, ili ga neće zarađivati koliko je očekivano.

 

Povećanje cena automobila ubrzo nakon IPO-a pokazuje da je uprava za to znala, ali da nije želela da reaguje pre prikupljanja kapitala. Ovaj potez je narušio reputaciju firme i doveo u pitanje brojne prednarudžbine, tvrde tužioci, i tako je naškodio kako samoj kompaniji tako i njima, kao vlasnicima deonica. Rivian je poskupljenje pokušao da opravda inflatornim pritiscima, a nakon što su se za taj potez izvinili i povukli ga, više se nisu zvanično izjašnjavali po tom pitanju.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9592]

Snimljen električni Rolls-Royce Spectre

 

Automobil će se u Rolls-Royce ponudi naći od četvrtog kvartala 2023. godine, a neke glasine kažu da će raspolagati sa 610KS i 1.100 Nm:

 

 

[neshaoct 9592]

Opel postaje potpuno električan u rekordnom vremenu

 

 

Opel postaje isključivo električni brend. Poznati proizvođač automobila iz Rüsselsheima prebaciće sve proizvode iz svoje bogate ponude na potpuno električne pogone do 2028. godine.

 

 

Opel već danas nudi sveobuhvatni izbor električnih modela. Kupci trenutno mogu da naruče dvanaest elektrifikovanih varijanti - od mikroautomobila Opel Rocks-e do velikog transportera Movano-e. Sredinom decenije uslediće novi električni model s baterijom u novoj verziji Opel Mante. Naslednici Opel Crosslanda i Opel Insignije će takođe biti električni - i zato bez emisija.

''Opel se dosledno kreće prema cilju potpune elektrifikacije - i to u rekordnom vremenu. Time dajemo značajan doprinos smanjenju emisija CO2. I ne planiramo da stanemo s promenom naše ponude proizvoda: u saradnji s našim partnerima proizvodićemo vlastite baterije visokih performansi u Kaiserslauternu već od 2025. Takođe gradimo novi ekološki kampus u našem sedištu u Rüsselsheimu'', objasnio je strategiju brenda Uwe Hochgeschurtz, izvršni direktor Opela.

 

 

Opelov krajnji cilj je da ponudi električna vozila koja savršeno zadovoljavaju sve potrebe kupaca: u budućnosti će to uključivati domete vozila između 500 i 800 kilometara i najbrže punjenje u klasi od 32 kilometra po minutu na punjaču. Opelovi kupci već mogu da pristupe sveobuhvatnoj ponudi električnih modela. Sva Opelova laka privredna vozila su raspoloživa u verzijama bez emisija. Opel Combo-e, Vivaro-e i Movano-e već imaju svoje električne verzije sa baterijom, a Vivaro-e Hydrogen kupcima nudi tehnologiju gorivih ćelija. U kategoriji putničkih automobila tu su Opel Corsa-e i Mokka-e - dobitnici prestižne nagrade ''Zlatni volan'' 2020. i 2021. - koji su odavno postali bestseleri. Udeo električnih varijanti sa baterijom već čini više od 25% ukupne prodaje ovih modela u Nemačkoj. Novi Opel Grandland i nova generacija Astre su dostupni kao plug-in hibridi. Sledeće godine dolazi električna Astra-e s baterijom - u varijantama sa pet vrata i Sports Tourer. Ponudu električnih vozila bez emisija zaokružuje Opel Rocks-e, gradsko električno vozilo koje mogu da voze i 15-godišnjaci.

 

 

Opel će redizajnirati Mantu kao potpuno električni automobil do sredine ove decenije. Kako i dolikuje vremenu u kome živimo, Manta je bez emisija i neverovatno svestrana - automobil za kojim fanovi žude.

 

 

''Nova Opel Manta će ponovo biti automobil koji pobuđuje emocije. Izuzetna snaga električnog pogona obezbeđuje prvoklasno ubrzanje bez premca. Naša Manta će ponovo biti sinonim za čisti užitak vožnje. Izgradićemo fascinantnu, zapanjujuće prostranu novu verziju'', rekao je Hochgeschurtz. Proizvodnja počinje 2025.: gigafabrika u Kaiserslauternu. Zajedno sa partnerima Total/Saft, Opel i Stellantis su osnovali društvo ''Automotive Cells Company'' (ACC). Pre nekoliko meseci se ovom zajedničkom poduhvatu pridružio i Mercedes. Cilj ovog partnerstva je stvoriti vodećeg igrača na području razvoja i proizvodnje baterija visokih performansi za automobilsku industriju. Partneri su takođe najavili povećanje industrijskog kapaciteta ACC-a u Kaiserslauternu do 32 GWh. Time će u Kaiserslauternu, tradicionalnom mestu proizvodnje automobilskih delova i motora, biti stvorena prava gigafabrika za savremenu proizvodnju baterijskih ćelija.

 

PR Opel