Rafting na Tari

[Irokanji 0]

Ovog 1.maja sam napokon ispunila svoju davnasnju zelju za splavarenjem .

Ucesnici: ja i kolega-drugar, i usput novosklopljena poznanstva, sa dogovorom za sledece akcijanje.

Posle proucavanja michelin route plannera,resili smo da idemo preko Mokre Gore i Visegrada, jer je krace , ima oko 334 km. Krenuli smo iz Beograda prema Foci u Republici Srpskoj , u petak, 29. aprila oko podne, putem preko Mladenovca i Topole , kako bi izbegli guzvu na delu Ibarske magistrale.

Lep dan, nema velike guzve, relativno brzo smo prosli deonicu, mada smo se pridrzavali ogranicenja k'o pijan plota sto je sigurno sigurno je , da nam neki cika ne iskoci iz zbunja , a bilo ih je dosta celim putem na uobicajenim mestima, kao sto su parkinzi ispred kafana ( a gde bi inace kad je zgodno) pored table sa ogranicenjem 40 - pazi deca, i na zgodnim prosirenjima pored puta.

Prvu brzinksu pauzu pravimo na OMV pumpi - pis i pus kod Cacka. Sledeca je predvidjena na Mokroj Gori. I bas kad nadjosmo zgodno mesto - pocinje kisa! Prvo sipi a onda pada kao sasava. Ta voda s neba nas nije sprecila da satremo dobar deo sendvica i po koju koka kolu.

I dok smo mi tako bezbrizno jeli sendvice stiteci se od kise, iz pozadine se odjednom cuju psovke

Prvo smo videli stado ovaca kako istrcava na put a potom i besnog dedu koji bogoradi kako ce prodati i ovce i zenu i neka ga svi zajedno ostave na miru.

"e deda nista se ne brini i ovako ce da zavrse na raznju sad u nedelju "

Nastavljamo dalje, odustajemo od posete Kustiricinom gradu, jer lije sve jace.

Produzavamo do granice , koju prelazimo bez nekih peripetija, dobismo pecate u pasosima uz obavezan pregled zelenog kartona i obaveznog osiguranja.

Ista procedura sa druge strane granice. Ponudismo carnikika i granicara maminim kiflicama i odosmo dalje prema Visegradu.

Dodjosmo i do Visegrada, lepo je sve obelezeno , put je vise nego pristojan, nema rupa i neravnina, nije najnoviji asfalt al je sve lepo ravno. Uredno se pridrzavamo ogranicenja i to nam donekle usporeva voznju.

Malo smo blejali po gradu, najvise vremena proveli na cuvenoj cupriji - mostu na Drini cija je gradnja trajala od 1571.-1577. godine i zaduzbina je Mehmed Pase Sokolovica.

Ima lepih legendi a sve o mostu mozete pogledati ovde :

http://www.visegradturizam.com/openfile.php?page=5_58_sr.txt

Nastavljamo dalje put pored Gorazda do Foce. Ima bezbroj tunela i put je krajnje opustajuci za voznju i divni predeli okolo. Sve je lepo obelezeno i iscrtano , nema iznendajenja u tunelima, nov asfalt.

Od Foce uz pomoc cika u plavom , krajnje ljubaznih, nalazimo put do kampa, skrece se desno odmah posle mosta na ulasku u Focu i posle otprilike 17 km , koji je veeeeelikim delom jako uzak da se jedva mimoidju dva automobila, sa par makadamskih prelaza, i krivina kojima nema broja, al u divnom predelu, skrece se desno kod table Bastasi.

Tu se nalazi vise kampova , nas je poslednji i po meni na najboljem mestu, jer ima najvise mesta za parking, najveci broj kucica bungalova, najveci travnjak-livadu izmedju istih gde moze da se pika fudbalica ili mlati vrabac (badminton sa lopticom koja lici na vrapca , prim.prev ) Ili sta god vam padne na pamet. leskari , svrcka tamo vamo ....a u vecernjim casovima je to popriste veselij gasiranih ljudi koji jedva ubodu svoj bungalov. Desi se da neki i osvanu pod drvetom il medj automobilima. Il na plaji Il u kolima na susenju nogu i patika pa zaspu i potrose pola rezervoara goriva na grejanje

Posto je vec bilo vece kad smo stigli , docekala nas je topla atmosfera (VATRAAAA JEEE)

tek ujutro smo videli u stvari kud smo dosli

ekipa koju smo pratili par kilometara nam se odmah pridruzila na dorucku tako da smo postali "nova" ekipa sa njima. I to kakva ekipa , ne zna se ko vise prica il ko se vise smeje i zeza

Inace, bungalovi imaju po dva kreveta, vecina, ima i sa vise, struje ima samo za osvetljenje, na sanku se nalaze uticnice za punjace svega i svacega, isti je dooooobro snabdeven picem raznih sorti a prednjaci pivo na tocenje i domaca rakija

Polazak bez vrece za spavanje je cist promasaj, bez obzira sto tamo dobijete jednu, ali vreca sa kapuljacom vrsi posao, jer je bilo toliko zima da vam se nos smrzne. Spava se umotan u jednoj pa u drugoj vreci sa sve carapicama i duksom

U subotu smo imali slobodan dan, sto smo iskoristili da otperjamo do CG, tim istim krivudavim putem, preko granicnog prelaza Scepan Polje, i otisli da vidimo branu na Pivi i Pivsko jezero u Pluzinama, i da njupamo u restoranu Sochica, pastrmku , krtolu (krompir) sa kajmakom pod sacem, telecu i jagnjecu corbicu.

POstoji i mogucnost da se ode do prasume ali jos je bilo prilicno blatnjavo pa smo odustali da nam stilo ne bi ostao nasadjen na neki kamen.

Sto se tice voznje, svaka cast majstorima koji svaki dan tuda pice autobusima, dzipovima i kombijima , pogotovo nasim vozacima koji su nas vozili do mesta Brstanovice na CG strani, odakle krece spust. Bilo je momenata kad ispod nas, tj nasih tockova jedva da je virilo parce zemlje a dole negde na par stotina metara se nazire reka Tara, za pricu znaci, mimoilazenje , camci, granje, kamenje i putnici kojima nije bas svejedno kad bace pogled kroz prozor. Nervoza se leci radzom i pivom. I dranjem iz petnih zila

[Irokanji 0]

U nedelju su pripreme za spust, dele se odela, prsluci i carape. A pre svega toga obilan dorucak, domace suvo meso, kajmak sir , kuvana jaja, ustipci.....i decija radost - dzem i puter.

Kad smo se dobro najeli, pocinje oblacenje odela uz ciku i vrisku i opstenarodno veselje, jer smo svi smesni za medalju.

Inace, spoljna temperatura je bila negde oko 12 stepeni , mozda koji stepen vise, a vode 5 !

Uskacemo u kombije i polazimo, vozimo se oko sat i po, uz ponovni prelazak granice sa CG.

Spust je dug 22 km, od Brstanovice preko Scepan polja, usca Pive i Tare i nastavljamo Drinom do kampa gde nas ceka prvo vruca corbica pa pragnje, teletina, piletina i krompir pod sacem, kupus salata, i pivo i radza Taj deo smo preskocili da slikamo, bili smo mnoooogo gladni i smrznuti. Skiperu Momiru svaka cast, preveo nas je preko bukova bez prevrtanja i ispadanja i lepo nas je naucio sta znaci LEVA STRANA KOCI - DESNA DODAJ (sem jednog clana posade koji je uporno veslao napred u svim situacijama , nas prednji levi veslac Vlada ) Onaj isti sto spava u kolima i susi patike )))

Posle takve gozbe, drustvo se povlaci u bungalove na popodnevnu dremku iliti odmaranje ociju i ceo kamp je odvalio jedno 2 i po sata spavanja taman za veceru, pastrmku pa pijancenje i muziku do sitnih sati uz obaveznu plemensku vatru oko koje smo obigravali kao nocni leptiri, na smenu.

Edited May 3, 2011 by Irokanji

[Irokanji 0]

Uz put stajemo do vodopada do kog se pentramo 30 m , svi do reda ulaze ispod njega da se slikaju, pravi se mala pauza, zavitlavamo se sa ostalim ucesnicima iz drugih kampova ko ce prvi preci preko narednog buka i tu padaju i prve opklade a nagrada je karton piva.

Isto se inace sve vreme valja po camcu i lepo se hladi

Dalje niz reku opet prelazimo granicu, gde nas braca Crnogorci istresaju iz camaca i teraju nas da pesaka idemo uz brdo dve krivine da se zapljunemo na granici.

Ekipe iz kampova sa Crnogorske strane prelaze glat dalje. Inace je granica posred reke Tare a od Usca sa Pivom gde nastaje Drina sve je na bosanskoj strani odnosno strani Republike Srpske.

Da mi je neko rekao da cu nekada u zivotu granicu preci mokra skroz na skroz i u ronilackom odelu sa sve pojasom dok pljusti kisa , rekla bih mu da je lud nacisto .

Bice i tih slika samo da ih prikupim od ostalih ucesnika.

U ponedeljak se krece dalje, odnosno ka Beogradu al preko Sarajeva. Svracamo na Bas Carsiju, kod Zelje na peticu i desetku. Ko ne zna sta je to, to je pet il deset cevapa u tako dobrom somunu sa kajmakom i lukom. njam

Idemo preko pala, tj okolo naokolo brda jer se radi tunel, pa dalje prema Romaniji, preko Han Pijeska do Zvornika. Put je ok zaista, ima policije, drzimo se opet ogranicenja, bar kroz nasljena mesta a krivine su tako lepe , tu malo gasiramo da me drzi budnom. Prelazimo granicu i idemo preko Sapca i Loznice pa na autoput i ve smo u Beogradu. Stigli negde oko 1 po ponoci.

Inace , prosecna potrosnja je bila 4,6 l. Sve ukupno smo prosli oko 800 km. Jedan rezervoar , i sad je na jednoj crti. Hehe obozavam ovaj auto.

Edited May 3, 2011 by Irokanji

[Mik 3]

Sjajna foto-reportaza a sto se tice avantura i dogodovstina ovi su mala deca za Vas

[Jagodinac 3]

Sta reci posle ovako docaranog vikenda osim dobro poznatih reci:

"I tata bi sine"

[Irokanji 0]

ima tu jos brdo slika , dok prikupim od drugih clanova jer ja moje aparate nisam ni pod razno nosila sa sobom na spust jer bi stradali. Za drugi put nabavljam futrolu za vodu pa bar jedan da mi je pod rukom.

[steva_anya 1]

Ekstraaaa!

Tugujem sto niko od mojih nije zainteresovan za ove avanture.

Paintball im je najveci adrenalin.

Kako se zove kamp?

I zasto se FLCS zastava nije viorila?

[Irokanji 0]

Kamp se zove KALISTA. A zastavu steka predsednik, vidis da ni na rostilj nije poneo.

[zeljkoci 58]

veoma lepa priča

[Dejan_Zr 0]

Prelep putopis! Svaka chast Sandra na svakom detalju koji je opisan

Edited May 4, 2011 by Dejan_Zr

[SasaBgmk2 0]

Zar se kap ne zove DMD?

Isao sam tamo nekoliko puta, a poslednji put prosle godine... Sve pohvale za gazde i osoblje...

[sindrom 18]

Lepo a jos lepse opisano.

Koliko je kostalo to zadovoljstvo?

[steva_anya 1]

Zar se kap ne zove DMD?

Isao sam tamo nekoliko puta, a poslednji put prosle godine... Sve pohvale za gazde i osoblje...

Jedan od gazda u DMD kampu je ziva legenda.

Meni je bio asistent na [stomatoloskom] fakultetu.

[SasaBgmk2 0]

Ćalasan, jeste lik...

[Irokanji 0]

pa tu je citav red kampova , sve jedan do drugog nas, kalista je poslednji u nizu, odnosno , nice jos jedan posle njega. DMD je prvi na koji se nailazi.

Cena je bila 68 evra od petka do utorka.

Hvala svima na lepim komentarima

da ne bude samo prica o kolima , tipa trosi ovoliko ili onoliko

evo i par slika sa Pivskog jezera

Edited May 4, 2011 by Irokanji

[silenci 2337]

sjajna prica sandra,svaka ti cast na super slikama i na super izvestaju sa ove tvoje avanture

Edited May 5, 2011 by silenci

[Goran Zemun 441]

Prelepe su slicice, ja ove godine idem osmi put . Zadnje tri godine vodim sve zaposlene, idemo na tri dana...petak, subota i nedelja... ...Ako je neko raspolozen za avanturu neka se javi..mi idemo prvu nedelju u junu...

[Irokanji 0]

ja idem ponovo u avgustu kad je manji vodostaj a mogli bi kao klub da odemo

ovo cisto da bi se zezala i spustala niz reku stilom pojas me nosi

Edited May 6, 2011 by Irokanji

[phantom 0]

Ekstra stvarno vredi otići na ovo zezanje da nisi slučajno videla nekog sa psom oko bungalova - odnosno kakvi su im propisi oko dovođenja pasa tamo u kamp

[Irokanji 0]

mislim da ne bi bilo problema da je povedes ali da bi problem mogao biti prelazak granice ( vise puta ). Treba ti gomila dokumenata , a sve u skladu sa nasim, bosanskim i crnogorskim propisima. I jos jedino da nadjes nekog da je cuva u kampu dok si ti na vodi. Sanse nema da je vodis na camac, prvo zbog kandzi drugo zbog moguceg ispadanja, teorije nema da to savlada plivajuci.

[phantom 0]

OK hvala, ma ima ona sve papire itd ali ako treba dodatnih, svakako će morati da se vade papiri za BIH jer idem uskoro tamo... a isti važe za CG a lepo je vežem kod bungalova i kraj

[Irokanji 0]

pa ako ce da sedi vezana 5 i kusur sati

[phantom 0]

jbg nije princeza , ipak je samo pas šta bi bilo da je ceo život vezana u ćošku dvorišta na 2m lanca - mada bolje živi nego ja alternativa je kereći pansion 2x2 m i jedna šetnja ...

[dishko 0]

E ovo je sjajan putopis.

Bio prošle godine, firma plaćala kao IT retreat.

Bilo još gore vreme i bila kiša sve vreme (baš prošle godine u ovo vreme).

Doduše je Pivsko jezero bilo mnogo više puno vode. I mi smo imali tu sreću da je naš kolega iz poslovnice u CG rodom iz Plužina, malog mesta 20 kilometara od Šćepan Polja, pa smo bili smešteni u privatnom smeštaju koji izdaje njegova porodica, tj. nismo bili u kampovima.

Ipak naš pomenuti kolega Srđo, je proslavljeni kajakaš i sve nam je bio organizovao i imali smo neku dvojica odličnih skipera koji su nas bezbedno navigirali niz nikad bujniju reku.

Ranije kad sam išao u junu, bilo je jako bistro i vodostaj nizak, reka mala, ja bi svakom preporučio da ode s prvim lepim danima u maju mesecu, radije nego li u junu, baš zbog toga što je opasnije, i extremnije...