Zašto zimi zimske gume ...

[neshaoct 9590]

 AutoAnaliza video: Zimske gume samo zbog zakona? Letnje gume mogu po snegu?

 

 

[neshaoct 9590]

 BMW video: Letnje i zimske gume

 

Prvo u letnjim uslovima probaju polu-slikove (služe kao etalon), i onda klasične letnje i zimske gume. Probaju ih u oštrom startu iz mesta, zatim u slalomu, pa u kočenju sa 150 Km/h na 0 Km/h.

Onda ide test u zimskim uslovima, opet su tu klasične letnje i zimske, ali sada kao etalon služe gume sa spajkovima. Sve je isto, dakle opet start iz mesta, pa slalom i na kraju kočenje sa 50 Km/h na 0 Km/h (videćete u videu zašto sa samo 50 Km/h u odnosu na letnjih 150 Km/h):

 

 

[neshaoct 9590]

Zašto ne treba štedeti pri kupovini zimskih guma?

 

 

Zimske gume su zakonska obaveza već duži niz godina, međutim, kako se približava 1. novembar, datum predviđen za zamenu guma, veliki broj vozača pokušava da nađe način kako da odloži ovu obavezu bar na neko vreme. To nije preporučljivo, jer su kazne za one koji ne poštuju zakon veoma visoke i kreću se u rasponu od 6.000 do 20.000 za fizička lica i od 100.000 do 800.000 za pravna lica. Osim što se materijalno ne isplati, gore od toga je što se u pitanje dovodi bezbednost, kako vozača koji voze na neadekvatnim gumama, tako i drugih učesnika u saobraćaju.

 

Naime, najmanje svaka četvrta saobraćajna nesreća sa lakšim ili težim povredama tokom jeseni i zime, prouzrokovana je klizavim i zaleđenim putevima. Kao uzrok navodi se i neadekvatna zimska oprema. Testovi su pokazali da je put kočenja automobila sa šarom dubine 3 mm oko 10 metara duži nego kada su na vozilu nove gume sa šarom dubine oko 8 mm. Vožnja na letnjim gumama je u hladnim uslovima veoma rizična, jer će trag kočenja biti duplo duži nego na zimskim. Ove informacije dobar su razlog za kupovinu novih zimskih guma, a evo saveta kako da se napravi kvalitetan izbor.

 

Preporuka stručnjaka kompanije Continental je da se, zarad veće bezbednosti, zimske gume montiraju na sva četiri točka, što će omogućiti maksimalnu upravljivost i umanjiti rizik proklizavanja, kako na prednjoj tako i na zadnjoj osovini. Ono što karakteriše većinu zimskih guma je da imaju jedinstvene performanse koje smanjuju rizik od snega, leda i niskih temperature na putu, a ujedno omogućavaju vozaču bolju kontrolu za volanom. Međutim, nisu ni sve zimske gume iste. Tri stavke prave bitnu razliku, a to su ekonomičnost, bezbednost i buka koju proizvode. Na kupovinu kvalitetnijih zimskih, odnosno premium guma, može se gledati kao na dobru investiciju, kažu iz kompanije Continental. Osim što će priuštiti bezbednu vožnju koja nema cenu, ove gume će uštedeti potrošnju na duže staze, a zahvajujući boljem sastavu gazećeg sloja duže će zadržati svoje performanse. Zvuk koji se stvara prilikom kotrljanja biće znatno tiši nego u jeftinijim varijantama. Nove tehnologije razvile su modele koji spoljašnju buku smanjuju čak do 9 dB. Unutrašnja buka zavisi dalje od vrste vozila, brzine i puta po kome se kreće.

 

All season, odnosno gume predviđene za sva godišnja doba gube bitku u ovom takmičenju jer će se zbog velikog raspona temperatura, od letnjih 40 do zimskog minusa, mnogo brže pohabati i izgubiti svoje performanse. Takođe, ni po kvalitetu ne mogu da pariraju premium zimskim gumama. Na samom kraju nalaze se jeftinije, odnosno budžet gume, koje osim što će trenutno biti novčana ušteda, na duže staze se verovatno neće isplatiti. Znatno brže će se pohabati i izgubiti svojstvo i fleksibilnost. Sa druge strane, veća je verovatnoća da neće biti dovoljno pouzdane ako se automobil nađe na nekoj jačoj zimi, kada je temperatura u velikom minusu, a putevi zaleđeni. Zaključak je sledeći - ako već postoji mogućnost da se izdvoji budžet za premium zimske gume, ono što se dobija su odlične performanse na snegu za veliki užitak tokom vožnje, precizno upravljanja vozilom uz izuzetno mali otpor kotrljanja koje smanjuje potrošnju goriva i performanse kočnica za maksimalnu bezbednost, a to je na samom kraju neprocenjivo.

 

preuzeto sa - b92.net

[neshaoct 9590]

 PolovniAutomobili video: Zašto bi trebalo da imate zimske gume?

 

Ispitivali smo koje su tačno razlike između letnjih i zimskih guma i zašto bi trebalo da ih montirate na vaš automobil. Kada je M+S - zimska guma, kako da uzmete gume drugih dimenzija i da li cena može biti najvažniji faktor prilikom kupovine, otkrijte u našem najnovijem videu! U komentarima nam napišite kada vi montirate zimske gume i da li ste to već obavili?

 

 

[neshaoct 9590]

Da li ''džipovima'' trebaju zimske gume?

 

 

Mnogi vlasnici automobila sa pogonom na svim točkovima smatraju da im zimi nisu potrebne zimske gume, naročito oni za volanom ''ozbiljnijih'' SUV-ova koji imaju npr. blokadu diferencijala ili reduktor. Na njihovu žalost, neretko se kao žrtve surove realnosti nađu zaglavljeni negde pored puta ili zakucani u neki drugi auto.

 

Odakle potiče ovakva samouverenost?
Verovatno je uzrok sve ono što gledamo na TV-u: od reklama u kojima vozač SUV-a sa lakoćom i opušteno savladava ekstremno teške uslove na putu i van njega, preko raznih takmičenja u kojima se za titulu bore posebno pripremljeni terenci, do raznih urbanih legendi. Međutim, zakoni fizike ostaju neumoljivi. Ni mačka bez kandži ne može da se popne uz drvo. Isto tako, SUV ili neko drugo vozilo koje liči na terenca će se bez odgovarajućih guma lako naći u nebranom grožđu, bez obzira da li je reč o snegu, blatu ili mokroj travi na uzbrdici.

 

Svi smo čuli razne priče i legende o Ladi Nivi. Međutim, ako joj umesto karakterističnih terenskih guma montiramo gume predviđene prvenstveno za asfalt, pa tako krenemo u neku off-road avanturu vrlo lako ćemo se razočarati u njene magične terenske sposobnosti. Isto važi i za terenske ili zimske gume kojima se šara, da ne kažemo kramponi, suviše potrošili. Sa takvim gumama nisu od velike koristi ni pogon na svim točkovima, ni blokada diferencijala, ni reduktor... Zato Niva sa neodgovarajućim gumama itetako može da se zaglavi u snegu - nema ona nikakvu tajnu rusku tehnologiju koja je čini nadmoćnom. Naprotiv, ima mogućnost blokade samo centralnog diferencijala, za razliku od nekih drugih terenaca, a nema čak ni pravu šasiju već samonoseću karoseriju. Ali zato je ''izvlače'' uske gume, mala masa, visok klirens, malo međuosovinsko rastojanje, kratki prepusti.

Uzmimo kao primer i Mercedes G klase. Zaključate mu sva tri diferencijala - prednji, centralni i zadnji, tako da se svaki točak zasebno vrti istom brzinom bez obzira na to da li se nalazi na čvrstoj ili klizavoj podlozi, ili je možda čak u vazduhu. Uključite i reduktor. Međutim, gume su ono što ostvaruje kontakt sa podlogom. Loše gume mogu da anuliraju sve prednosti vrhunskog terenskog pogona na svim točkovima. Ako auto sa pogonom na svim točkovima nema dobre gume, može samo da stoji u mestu dok se točkovi vrte u prazno.

 

Različite vrste pogona na svim točkovima
Danas imamo mnogo vrsta sistema pogona na svim točkovima. Kod nekih automobila se snaga, odnosno obrtni moment konstantno prenosi na sve točkove, ali to ima svoje mane. Kod drugih auto pokreću samo npr. zadnji točkovi, a vozač može ručno da uključi i pogon na prednjim točkovima. Kod trećih, što je danas vrlo često slučaj, ''vuku'' samo prednji, a elektronika konstantno prati njihovo proklizavanje i generalno ponašanje automobila i u slučaju potrebe automatski uključuje u priču i zadnje točkove. Takvi sistemi su izuzetno sofisticirani, aktiviraju se u deliću sekunde i to samo onoliko koliko je potrebno. Koriste ih čak i mnogi automobili čiji su vlasnici ubeđeni da imaju konstantan pogon na svim točkovima. Svaka od navedenih vrsta pogona na svim točkovima ima svoje mane i prednosti, pri čemu treba naglasiti da postoje ogromne razlike u načinu funkcionisanja pojedinih verzija.

 

Tokom poslednje decenije su SUV-ovi i krosoveri, odnosno svaki automobil koji se kod nas žargonski naziva ''džipom'', doživeli neopisiv rast popularnosti. Međutim, iako podsećaju na terence, oni vrlo često nemaju značajno veći klirens od klasičnih automobila. Podsetimo se, klirens je udaljenost od tla do najniže tačke sa donje strane vozila. Stoga teoretski, što auto ima veći klirens, to je manja šansa da se ''nasuče'' na neku izbočinu na putu ili nagomilan sneg. Takođe nemaju ni druge karakteristike pravih terenaca, ali to prosečnom kupcu ove klase automobila nije problem - on će izuzetno retko da silazi sa asfalta.

Inače, vrlo je zanimljiv podatak da se mnogi kupci SUV-ova i krosovera kod kojih je prilikom kupovine moguće birati između verzije sa pogonom na prednjim ili na svim točkovima odlučuju upravo za verziju sa pogonom na prednjim točkovima. Zato su se i proizvođači prilagodili željama kupaca, pa i verzije sa pogonom na svim točkovima u stvari imaju prednji pogon, dok se pogon na zadnjim točkovima uključuje samo u slučaju potrebe. Tako se, između ostalog, smanjuje potrošnja goriva i emisija izduvnih gasova.

Kako i u kojoj meri se snaga, odnosno obrtni moment prenose na zadnje točkove kada prednji proklizaju, koliko brzo se to obavlja i koliko će to biti efikasno da spreči gubitak kontrole nad vozilom ili pomogne kod izvlačenja u slučaju zaglavljivanja? Tu ima neopisivo mnogo varijacija i načina na koje se proizvođači bave tim problemom, pa nećemo ni pokušavati da se time bavimo. Uostalom, YouTube je pun raznih testova na tu temu.

 

Pogon na svim točkovima ne pomaže kod kočenja
Pogledajmo jedan vrlo zanimljiv test - kako će se na snegu ponašati auto sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama u odnosu na identičan auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama?

 

 

Imamo dva automobila BMW X1, na jednom su zimske, na drugom letnje gume istih dimenzija. Testira se ubrzavanje iz mesta do 50 km/h i kočenje do zaustavljanja, zatim kočenje pri brzini od 50 km/h, vožnja uzbrdo, kočenje nizbrdo, iznenada promena saobraćajne trake, odnosno simulacija izbegavanja iznenadne prepreke na putu i vožnja na stazi pokrivenoj snegom. U svim testovima pobedio je auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama. BMW sa pogonom na svim točkovima jednostavno nije mogao da obezbedi dovoljnu trakciju svojim letnjim gumama. Bićemo pošteni, pa ćemo reći da postoje i primeri kada auto sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama može da ima bolje ubrzanje od identičnog vozila sa prednjim pogonom i zimskim gumama. Britanski ''Autocar'' je napravio sličan test. Testirali su Škodu Yeti po istom principu kao BMW X1, pri čemu treba naglasiti da je podloga bila prilično drugačija, odnosno da je sneg bio raskvašen, a ne suv i poprilično utaban kao kod BMW X1. Ipak, prednji pogon je ubedljivo pobedio u svim ostalim kategorijama, uključujući i vožnju u krug kada se meri kojom brzinom auto može da vozi u krug i koju maksimalnu bočnu silu ''razvija'' pre nego što dođe do zanošenja ili izletanja iz kruga.

 

Sama činjenica da je u ovom testu pobedio auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama govori nam da će taj auto biti bezbedniji u svakodnevnoj vožnji po krivinama u odnosu na verziju sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama. Jednostavno, razlika između zimskih i letnjih guma nije samo u dubini i vrsti šare, već i u materijalu od kojih su napravljene. Letnje gume su izrađene od mešavine koja se odlično ponaša pri visokim temperaturama, ali se zato zimi stvrdnu. Zimske gume su napravljene od mekše smeše, koja zadržava dobre karakteristike i kada temperatura ode ispod nule, pri čemu karakteristična duboka šara pomaže da ''kopaju'' kroz sneg i bolje ''grebu'' po ledu (koliko je to moguće, naravno).

 

Zaključak
Veliki broj testiranja pokazao je da je u zimskim uslovima bolje imati auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama nego auto sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama. Dakle, nije potrebno mnogo mudrosti da bi se zaključilo da su zimske gume definitivno potrebne terencima, ''džipovima'', SUV-ovima, krosoverima ili kako god želimo da ih zovemo.

 

Autor: Dragan Romčević

 

preuzeto sa - polovniautomobili.com

[neshaoct 9590]

10 najčešćih grešaka kod kupovine zimskih guma

 

 

Zima stiže, pa mnogi vozači razmišljaju o kupovini zimskih guma. Izbor je veliki, cene su šarolike, a zime više nisu oštre i snežne kao što su nekada bile, što može da navede na pogrešne odluke ili čak na odustanak od kupovine. Naime, zakon kaže da su zimske gume obavezne od 1. novembra do 1. aprila, ali samo ako se na putu nalazi sneg, led ili poledica. ''Pa to znači da mogu skoro celu zimu da prođem na letnjim gumama ako vozim isključivo kada je asfalt suv i čist!'', pomisliće neki vozač željan uštede. Teoretski da, ali to je i prva (velika) greška na našoj listi.

 

1. ''Zimske gume mi nisu potrebne, pošto su po zakonu obavezne samo kada na putu ima snega, leda i poledice'', razmišljaju neki vozači.

Stvari su mnogo komplikovanije. Kod zimskih guma nije reč samo o dubljem profilu i drugačijoj šari, već i o smeši koja je prilagođena niskim temperaturama, što znači da se neće suviše stvrdnuti i izgubiti svoje prijanjajuće karakteristike. Letnjim gumama se pri niskim temperaturama ozbiljno menjaju karakteristike, pa će se mnogo lošije ponašati u raznim zimskim uslovima čak i ukoliko imaju šaru koja je naizgled pogodna za vožnju po snegu. Takođe ne zaboravimo da poledica može iznenada da se pojavi na nekim delovima puta (npr. mostovi, nadvožnjaci...), a tu su mraz, iznenadna promena vremenskih uslova, naročito ako putujete negde dalje, itd.

Neki se uzdaju u lance za sneg za slučaj iznenadnog snega, ali ova taktika ima mnogo manjkavosti. Navešćemo samo neke. Sneg počne lagano da pada, dovoljno da letnje gume pretvori u sanke, ali je sloj snega na asfaltu toliko tanak da lance jednostavno ne smete i ne možete da koristite pošto oni ne smeju da udaraju po asfaltu - mogu da puknu i da naprave veliku štetu na kolima. Lanci za sneg su sa dobrim razlogom predviđeni samo za korišćenje po dubokom snegu. Inače, lance za sneg (ili neka druga sredstva za povećanje trakcije) po zakonu morate da imate u periodu od 1. novembra do 1. aprila, ali samo ukoliko idete van naselja. Dakle, držite ih u prtljažniku, a policija ima pravo da proveri da li ih posedujete.

 

2. Kupovina najjeftinijih guma, po principu:  Samo da ''prezimim''
Ne zalećite se na najjeftinije gume, pošto mala početna ušteda kasnije lako može da se pretvori u veliki trošak. Na tržištu danas ima mnogo proizvođača i brendova, pa je prosečnom vozaču veoma teško da proceni odnos kvaliteta i cene. Konstantno se pojavljuju neka nova imena za koja je teško utvrditi odakle dolaze, ko je pravi vlasnik (majka-firma), u kojoj zemlji se proizvode gume i slično. Zato nije na odmet istražiti pre kupovine, raspitati se i eventualno pogledati neke testove na specijalizovanim sajtovima ili u časopisima, mada oni zaista retko testiraju gume iz cenovnog ranga koji gleda prosečan vozač u Srbiji.

Uglavnom, kada su u pitanju najčešće dimenzije, razlika u ceni između najjeftinijih, tzv. budžet guma, i onih za koje se može reći da spadaju u srednji ili premijum segment, nije naročito velika.

 

3. Kupovina polovnih guma
Ne znate u kakvom su stanju i koliko su kilometara prešle. Mogu da imaju skrivene mane koje ne mogu da se uoče golim okom, čak ni prilikom montaže i balansiranja. Npr. oštećena unutrašnja noseća struktura nakon udarca ili prebrzog penjanja na ivičnjak. Tokom upotrebe samom materijalu od kojeg je pneumatik izrađen menjaju se karakteristike usled raznih uticaja, pa ima manji grip prilikom kočenja ili skretanja. Tu su i mikropukotine i druga veoma sitna oštećenja. Dubina šare nije pokazatelj pređene kilometraže. Gazeći sloj gume troši se različitom brzinom u zavisnosti od stila i uslova vožnje, težine vozila, snage motora, vremenskih uslova, kvaliteta asfalta...

 

4. Ne planiraju kupovinu na vreme
Mnogi čekaju zadnji čas za kupovinu, odnosno da počne sneg, pa se tada susretnu sa raznim problemima. Naprimer, ne mogu da nađu gume koje žele ili ih nađu ali ih nema u dimenziji koja njima treba; zatim ih nađu u nekoj prodavnici koja je daleko, a znamo da sneg automatski izaziva užasne saobraćajne gužve... Čak i kada kupe gume, kod vulkanizera je gužva, pa ne mogu da stignu na red da ih zamene već moraju sutra ponovo da dolaze, pri čemu treba imati u vidu da svo to vreme voze po snegu na letnjim gumama. I naravno, tu je ona osnovna dilema, koju sada treba na brzinu rešiti - koje gume uopšte kupiti?

 

5. Procenjuju karakteristike zimske gume na osnovu izgleda šare
Stara navika naših vozača je da dođu u prodavnicu ili kod vulkanizera, pa vizuelno, na osnovu izgleda šare gazećeg sloja procenjuju koja je guma bolja za sneg, odnosno za zimu. Nekada davno tako smo mogli da procenimo koja će guma bolje da ''kopa'' po snegu, ali je tehnologija u međuvremenu znatno napredovala, pa današnje zimske gume imaju znatno napredniju konstrukciju gazećeg sloja. Zato je pametno na vreme planirati kupovinu zimskih guma, raspitati se na više strana, potražiti savete na forumima, pogledati testove u specijalizovanim časopisima ili na sajtovima...

 

6. Ne vide kupovinu zimskih guma kao investiciju, koja pritom štedi letnje gume
Kupovina zimskih guma je investicija iz mnogo razloga. Sa njima ste bezbedniji i smanjujete šansu da doživite udes sa posledicama koje iz toga proističu. Takođe smanjujete mogućnost da u udesu oštetite ili uništite auto ili ostanete negde zaglavljeni, pa morate da zovete pomoć. Ukoliko izazovete udes, čak i blaži, sledeće godine će vam biti skuplje obavezno osiguranje. Neki vozači, naročito oni čiji automobili imaju atraktivne alu felne sa niskoprofilnim gumama, zimi koriste poseban set točkova i to čelične felne sa zimskim gumama drugačijih dimenzija - manje felne i gume višeg profila. Na taj način ne samo da čuvaju alu felne i letnje gume od soli i rizle koji se posipaju po putu, već i od udarnih rupa koje se češće pojavljuju u zimskom periodu. Pritom je zimski set točkova sa ''debljim'' gumama (višeg profila) otporniji na oštećenja prilikom prelaska preko udarnih rupa.

 

7. Odlažu kupovinu novih guma dok se dubina šare na starima ne spusti na zakonski minimum
Po zakonu je na zimskim gumama minimalna dubina šare 4 mm. Međutim, ne preporučuje se čekanje da se šara toliko potroši, pri čemu treba imati u vidu da nije reč samo o njenoj dubini, već i o tome da zimske gume, odnosno materijal od kojeg su napravljene, vremenom gubi karakteristike neophodne za bezbednu zimsku vožnju.

 

8. Kupuju gume pogrešnih dimenzija zato što su jeftinije
Na jedne felne mogu da se montiraju gume različitih dimenzija, bez obzira da li je reč o širini ili o visini profila. Ovu mogućnost koriste neki vozači kako bi kupili zimske gume u dimenziji koja je jeftniija. Na taj način i direktno i posredno mogu ozbiljno da utiču na bezbednost na putu. Naime, kada je reč o širini guma, postoje standardi po pitanju kompatibilnosti širine felne i širine gume. Ukoliko malo odstupite od tih standarda, nije strašno, ali ako preterate, mogu da se jave negativni efekti u vidu lošije upravljivosti, stabilnosti i udobnosti. Zato savetujemo da se držite fabričkih preporuka, naročito zato što ni ušteda sa kupovinom guma drugih dimenzija nije naročito velika. Ako baš insistirate na promeni dimenzija guma, a ne želite da menjate felne, kompatibilnost različitih felni i guma najlakše možete da proverite na ovom kalkulatoru.  Kada je reč o visini profila gume - savetuje se da razlika ukupnog prečnika točka (spoljašnji prečnik gume) ne bude veća od 3%. I u ovom slučaju ovakav online kalkulator može da bude od ogromne pomoći. Zato je najbolje rešenje kupiti poseban set manjih i užih felni koje ćete koristiti zimi i na njih montirati uže gume višeg profila tako da ukupan prečnik ostane približan originalnom. Naprimer gume dimenzija 195/65 R15 i 205/55 R16 su praktično iste. Tako ćete smanjiti troškove na više načina - jeftinije zimske gume, manja je mogućnost oštećenja alu felni, ne plaćate dva puta godišnje vulkanizera za montažu/demontažu.

 

9. Zaboravljaju na prateće troškove
Pored same cene guma, tu su troškovi montaže i balansiranja. Cena zavisi od dimenzija točka i mesta gde obavljate montažu, tako da mogu da postoje osetne razlike u ceni.

 

10. Kupuju kvalitetnije gume za prednje točkove, dok stare i istrošene stavljaju pozadi
Zadnje vešanje je izuzetno važno za stabilnost i upravljivost automobila, čak i na suvom asfaltu. Kada je reč o snegu, poledici i sličnim zimskim uslovima sa klizavim kolovozom, negativni efekti koncepcije dobrih guma napred i loših pozadi mnogo lakše dolaze do izražaja. Naprimer, kod skretanja postoji veća opasnost da vam ''pobegne'' zadnji kraj, da se izgubi kontrola nad vozilom u situacijama kada se istovremeno koči i izbegava prepreka na putu, pa čak ni kod kočenja na pravcu situacija nije naivna pošto zbog klizavog kolovoza zadnji točkovi bukvalno nisu u stanju da kontrolišu zadnji kraj vozila. Zato se savetuje da kvalitet zimskih guma na svim točkovima bude jednak.

 

preuzeto sa - polovniautomobili.com

[neshaoct 9590]

 TyreReviews video: Skupe i jeftine zimske gume

 

Premium protiv budžet zimskih guma. Da li su zimske gume koje su povoljnije po budžet vredne uštede koju daju?

Na istom autu (Golf) testiraju se 16-ce, a na Volvo S90 su testirane 18-ce premium i budžet zimske gume. Na kočenju po snegu sa 16-cama, razlika između premium i budžet guma je bila tek nešto malo manja od 5% (1.8 metara) u korist zaustavnog puta sa premium gumama. Ali, kod 18-ca, premium guma je imala znatno bolji rezultat jer je zaustavni put sa njima bio skoro 22% (7.9 metara) kraći nego u varijanti sa budžet gumama na istom autu.

Pogledajte i ostale testove i njihove rezultate:

 

 

[neshaoct 9590]

 AutoMarket.hr video: Kočenje sa zimskim i letnjim gumama

 

Česta je zabluda da ako imate pogon na svim točkovima zimske gume vam nisu ni potrebne zimi. Juraj Šebalj proverio je koje su razlike između zimskih i letnjih guma i kolika je razlika prilikom kočenja.
Ovaj test izveden je na lakiranom asfaltu koji predstavlja snežnu podlogu. Iako je temperatura na testu bila oko 10 stepeni, razlika u zaustavnom putu je bila velika:

 

 

[neshaoct 9590]

Da li je Dacia Duster više Allroad od Audija A4 Allroad?

 

 

Ideja dva nekadašnja školska drugara iz Rumunije je bila da provedu uzbudljiv dan na izmaku zime. Zato su odlučili da testiraju svoje automobile u poljskom ataru, na blatnjavom i mestimično snegom prekrivenom terenu. Onaj ''uspešniji u životu'' je posedovao Audi A4 Allroad 2.0 TDI iz 2012. godine, dok je njegov ''nesnađen školski brat'', na svoje ime držao Daciju Duster 1.5 dCi iz 2018. godine. Nemački automobil razvija 177, spram rumunskih 115 konja, dok su oba motora uparena sa manuelnim menjačem sa 6 brzina. Ono što spaja oba vozila, pored dizel pogona i menjača sa šest brzina, je i sistem prenosa snage na sve točkove, ali i (ne)letnje gume. Upravo tu se i krije tajna uspeha na ovom testu, dva vozila predviđena da svojim vlasnicima omoguće viši nivo upotrebljivosti na negostoljubivim terenima.

 

 

 

Dok Dacia poseduje 4WD sistem koji je razvijen unutar japansko-francuske alijanse, dotle Audi koristi legendarni Quattro pogon za koji je verovatno najzaslužniji nedavno upokojeni Ferdinand Pih. Pored toga, nemački ''samohodni'' karavan poseduje gume predviđene za upotrebu tokom svih svih godišnjih doba, dok je Dacia na felnama imala montirane prave zimske pneumatike. Iako su Rumuni skloni da ''pobedu'' pripišu svom Dusteru, jedan momenat koji nema veze sa samim testiranim automobilima je bio presudan da se krosover lagodnije ''muva'' po kaljugama. Sigurni smo da znate da se radi o tipu pneumatika.

 

preuzeto sa - autorepublika.com

 

 

[neshaoct 9590]

4x4 pogon sa all-season, ili prednji pogon sa zimskim gumamа - šta je bolje zimi?

 

 

Sa promenom godišnjeg doba ponovo se vraćamo na večitu raspravu o tome koje gume i pogonski agregati su najprikladniji za osvajanje zimskih prepreka. Reč je o raspravi koja ponekad može da postane veoma ''vruća'', uprkos hladnom vremenu. Ovoga puta je reč o poređenju pogona na sve točkove i pogona na prednje. Jasno je da će pogon na sva četiri točka bolje preneti snagu na tlo, ali ubrzanje je samo jedan deo vožnje. Skretanje i zaustavljanje su mnogo važnija pitanja zimi, i dok 4x4 pogon možda nudi neke prednosti u krivinama,prilikom kočenja i nije previše važan.

 

Ovde dolazimo do važnog pitanja: da li je, pri zimskim uslovima, bolje voziti auto sa pogonom na sva četiri točka sa dobrim all-season gumama, ili je ovde pobednik prednji pogon u kombinaciji sa zimskim? Jonathan Benson iz YouTube kanala Tyre Reviews je pokušao da odgovori na to pitanje, poređenjem dva Minija Countrymana S, od kojih jedan koristi sistem pogona na sva četiri točka. Taj automobil se vozi na Goodyear Vector 4Season Gen 3 all-season gumama, dok verzija sa pogonom na prednje točkove koristi Goodyear UltraGrip Performance+ zimske gume.

 

Benson je u svom testu uporedio ubrzanja na ravnoj površini i na brdu, kočenje, krug po snegu i upravljanja dva automobila. I dok smo u prethodnim poređenjim videli da su AWD vozila sa letnjim gumama ponižena od strane dva točka obučena u zimske gume, Goodyearove all-season gume ustvari nude pristojno prijanjanje na snegu. Mini sa pogonom na sve točkove samouvereno pobeđuje u startu na ravnom terenu i brdu, međutim, prednosti pogona na sva četiri točka ovde završavaju. Pri testu kočenja, Mini samo sa prednjim pogonom se zaustavio brže, i iako nije reč o velikoj razlici kada je u pitanju zaustavljanje u nuždi, to može puno da znači. Što se tiče upravljanja, Mini sa prednjim pogonom na zimskim gumama je bio nešto direktniji od svog 4x4 kolege, iako je razlika takođe minimalna.

 

Očigledno, automobil sa pogonom na sve točkove i zimskim gumama bi ''vladao zimom''. Sa druge strane, performanse automobila s pogonom na sva četiri točka i all-season gumama su relativno blizu vozilu sa prednjim pogonom i zimskim gumama, bar kad je u pitanju Goodyear. Ipak, prednji pogon i zimske gume su malo nadmašile pogon na sva četiri točka i all-season gume.

 

 

[Milutinac 5906]

6 minutes ago, neshaoct said:

Ipak, prednji pogon i zimske gume su malo nadmašile pogon na sva četiri točka i all-season gume.

 

 

 

[neshaoct 9590]

 CarWOW: 2WD vs AWD - A1 vs SQ7

 

Mali i veliki Audi - mali je sa pogonom samo napred i ima 110KS/200Nm od 1.0 turbo-benzinca sa 3 cilindra. Veliki ima 4.0 V8 BiTurbo sa 507KS/770Nm i pogon na svim točkovima.

Ali, SQ7 ima letnje gume, dok mali A1 ima montirane zimske gume: