"Najkul" put za vožnju / Zanimljivi putevi sveta

[totti 13160]

Daj bre... Vidi ovu vukojebinu i kamenolom. Krš se uklopio odlično

[ivan.ik 625]

Bitno da si se ti sa drugarom lepo uklopio u saobraćaj. 

 

On 16.8.2011. at 11:24 AM, vivicav said:

 

"Blokada" puta:

   

 

 

 

[totti 13160]

Ti i ja smo stari drugari

[ivan.ik 625]

Da ali ja nikad nisam bio toliko daleko u Rumuniji. Ovo si bio bez mene. 

[DiscoVolante 294]

Evo nekoliko i od mene...

Negdje na sjeveru BiH

Prijevoj Dubci u blizini Makarske

Dvije s planine Biokovo

I jedna random iz đira

[MS PK 7729]

Jaooo Makarska

[Rile_bg 347]

svaka cast za slike,bas su dobre

[ivan.ik 625]

Gle ga Mića purger.

[zlatko91 0]

Put na Transfagarasan u Rumuniji

 

Pozdrav ljudi, posto sam nov clan ovde vidim da ima dosta fanove za Fiat i  Lancia kola.  gledao sam malo po internetu vezano za najbolji put za zaludjenike na svetu sudeci po komentarima. Plan mi je da idem tamo da se provozam i vidim to cudo izmedju 1. i 15. Avgusta. Pa bih ovom prilikom hteo da vidim da li ima jos neko ozbiljan i zainteresovan koji bi isli na turu od 2 dana do Rumunije i nazad. Ima oko 550 km u jendom pravcu plus voznja tamo. put je fenomenalan a tek pogled. Mozete pogledati na youtube-u ili odgledati u top gear-u seriji.

 

U koliko ima voleo bih da se prijave ovde kako bi mogli na vreme da se organizujemo i vidimo kako i sta i napravimo tacan plan. Mozda se i admini ukljucue u ovu organizaciju, ko zna

 

Pozdrav svima. 

 

 

Edited June 23, 2016 by neshaoct
spojeno

[neshaoct 9591]

Najlepši putevi Evrope - 3. epizoda

 

 

Treći nastavak potrage za najlepšim putevima za vožnju u Evropi vodi nas u Španiju, tačnije u regiju Katalonija na put C462. Tek nešto više od 100 kilometara dug, ovaj krivudavi put vas vodi kroz sever Katalonije i završava se u mestu Le Seu D‚Urgel, južno od Andore. Na samom vrhu puta C462, na 2.000 metara nadmorske visine, pruža se neverovatan pogled na Pirineje. Put je završen pre 20 godina kako bi se obezbedio prliaz brani koja je trebalo da obezbedi dovoljno energije za kompletan region. Međutim, projekat je propao 1997. godine, tako da je put C462 izgubio svoju primarnu namenu zbog čega većim delom godine nema saobraćaja. Stiv Satklif je za avanturu u Kataloniji izabrao Ford Fiestu ST.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

[totti 13160]

Ovaj Stiv više forsira Fordove čak i od mene

[neshaoct 9591]

Trebao je lepo da kaže da vozi te Fordove u ovim reportažama zato što je Ford sponzor, a ne zato što misli da su dobri automobili...  

[totti 13160]

Mnogo mi ti znaš...

[neshaoct 9591]

Pogledaj poslednju epizodu Top Gear-a...vozili su Ford Focus RS, nahvalili, nahvalili, naaaaaaahvalili... i posle 10 minuta hvaljenja Focusa parkiraju pored njega A klasu AMG i lupe patos gas na oba auta...

Morali su da ubace i treći auto u poređenje, ''anemični'' Civic Type R čisto da eto...ne bude baaaš bezveze  

[totti 13160]

Džaba patos gas. Nikakav gastarbajter ne može da pomuti slavu jednoj od ikona. Isti slučaj kao i sa Giuliom/M3

[neshaoct 9591]

Kažem da mu je Ford bio sponzor : 

 

Najlepši putevi Evrope - 4. epizoda

 

 

Posle Rumunije, Velike Britanije i Španije, putevi za uživanje u vožnji odvode nas u Francusku, u Alpe na deonice D526 i D926.

Ruta kroz Alpe je je živopisna i oduzima dah ali posle 15-20 kilometara pretvara se u put koji vozača i automobil stavlja na vrhunska iskušenja. Takođe, ovo je i popularna deonica biciklističke trke ''Tur de Frans'' koja startuje 2. jula. Kolega Stiv Satklif u saradnji sa Fordom savetuje da se za puteve D526 i D926 izabere Mustang kabriolet sa 2.3-litarskim ''ekobust'' turbo benzinskim motorom koji 320 KS i 434 Nm maksimalnog obrtnog momenta isporučuje na zadnje točkove.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

[totti 13160]

Stiv je kralj

[neshaoct 9591]

I...i...šta li je Stiv vozio u narednoj epizodi ove reklame za....oooovaj, u ovoj seriji putopisa najboljih puteva za vožnju po Evropi: 

 

Najlepši putevi Evrope - 5. epizoda

 

 

Polako ulazimo u završnicu serijala o najlepšim evropskim putevima za vožnji i zato se iz Španije selimo na jugo-zapad Nemačke gde vozimo petu etapu. Stiv Staklif i Ford su izabrali put B500 kroz Crnu šumu (Švarcvald), dugačak tek nešto više od 40 kilometara ali sa kombinacijom dugačkih i brzih pravaca i oštrih krivina koje predstavljau pravi test za svakog vozača i za svaki automobil. Švarcvald je vekovima centar drvne industrije, a Nemci su još pre 200 godina najveći deo ove oblasti stavili pod zaštitu države. ''Saputnik'' kroz Nemačku je karavanski Ford Focus ST TDCi sa 185 KS i 400 Nm maksimalnog obrtnog momenta koji se preko šestostepenog manuelnog menjača prenose na prednju osovinu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

[totti 13160]

[neshaoct 9591]

Najlepši putevi Evrope - 6. epizoda

 

 

Potragu za najlepšim evropskim putevima za vožnju završavamo na ostrvu Majorka, na planinskom putu MA10. Ovo je trasa koju većina proizvođača koristii za promociju svojih novih modela jer na putu dugom 50 kilometara možete da testirate performanse i vozne karakteristike automobila. Zato i nije čudno da je Stiv Satklif za MA10 i Majorku izabrao oštri Ford Focus ST sa 250 KS i 361 Nm obrtnog momenta iz 2.0-litarskog ''ekobust'' agregata. 

Nadamo se da ste uživali u ''vožnji'' zajedno sa nama i da ste među šest ponuđenih pronašli put po vašem ukusu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

[neshaoct 9591]

Legendarni Route 66 postaje ''solarni put''?

 

 

Kako piše B92, vlasti američke savezne države Misuri planiraju da postave solarne ploče na delu čuvene istorijske saobraćajnice Route 66. Tako dobijena energija koristila bi se za osvetljenje puta, ali i za topljenje snega i leda na deonicama koje su izložene snežnim padavinama. Ideja o takozvanim ''solarnim putevima'' nije nova. U poslednjih nekoliko godina širom sveta pokreću se inicijative da se saobraćajnice, parkinzi i druge površine po kojima se kreću automobili popločaju solarnim panelima, koji bi osim generisanja energije za sprečavanje stvaranja leda i taloženja snega služili i za proizvodnju struje za objekte u blizini puteva. Najnovija inicijativa u tom smeru pokrenuta je od strane ministarstva saobraćaja u Misuriju. Za početak, solarne ploče bile bi postavljene samo na jednom malom delu čuvenog puta Route 66, koji se proteže od Čikaga do Kalifornije. Projekat se izvodi u saradnji sa kompanijom Solar Roadways, koja je konstruisala specijalne solarne panele dovoljno izdržljive da podnesu masu automobila i otporne na vremenske uslove. Osim što će generisati električnu energiju, ovi paneli će svetleti u mraku s obzirom da imaju ugrađene LED sijalice. Višak električne energije će se preusmeriti u elektromrežu i može se koristiti za snabdevanje korisnika strujom. Jedna od prednosti solarnih puteva je ta što su sastavljeni od modularnih jedinica, koje se po potrebi (usled oštećenja ili kvara) mogu lako zameniti. Ipak, najveća prepreka za masovnu upotrebu solarnih ploča na putevima za sada je njihova visoka nabavna cena, kao i cena održavanja jednog takvog puta.

 

Šta je to Route 66?

Ovaj istorijski put, koji je sagrađen davne 1926. godine, zvali su još i ''glavnom ulicom Amerike''. Protezao se od Čikaga do Santa Monike u Kaliforniji. Kada je sagrađen, bio je dugačak blizu 4.000 km i predstavljao je žilu kucavicu koja povezuje srednji američki zapad sa obalom Pacifika. Danas je izgubio svoj prvobitni značaj, zahvaljujući mreži autoputeva koji su i međuvremenu povezali sve delove SAD, ali je ostao poznat pre svega kao istorijski spomenik, odnosno turistička atrakcija.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Najbolji iz serije M na najboljem putu Evrope

 

 

Definitivno bi svako poželeo da se nađe na nekom od najboljih svetskih puteva u jednom od najbržih automobila marke BMW.

 

 

Koji je najbolji način da dokažete potencijalnim kupcima da su vaši sportski automobili najbolji? Šta mislite o magičnom spustu celokupne flote automobila iz serije M niz planinu i jednim od najlepših drumova Evrope?

 

 

BMW grupa zadužena za centralnu i jugoistočnu Evropu je organizovala put iz snova do Transfagarasan auto - puta u Rumuniji. Možda se sećate ovog puta iz emisije Top Gear, kada su ga Klarkson, Mej i Hamond zvanično proglasili najboljim na svetu. Gosti ekskurzije u organizaciji kompanije BMW su doleteli avionom i helikopterom, dok su neki od njih prevoz do rumunskog odredišta imali u vidu modela iz njihove serije 7. Kada su posetioci konačno stigli na planinu, ponuđena im je flota načinjena od M automobila, uključujujući modele M4 u Java Green, Ruby Red, Fashion Grey i Grigio Metallic - M3 u Messing Metallic, Frozen Black Metallic i Atlantis Blue - M5 u Frozen Cashmere Metallic i Frozen Blue Metallic, kao i vozila M2 serije u Long Beach Blue bojama.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

[jevta 251]

Par minuta po prolasku BMW ekipe na transalpini

 

 

 

I transfagarasan

Edited July 23, 2016 by jevta
dodatak

[zrnke 41]

Transfagarasan

 

Konacno dodje i taj dan da se steknu uslovi za dugo planirani put za, po Top Gear-u, jedan od najlepsih puteva na svetu. Od vise varijanti ruta i proucavanja gomile foruma, odabrao sam put preko Vrsca, Temisvara, Sibiua (prvo nocenje), drugi dan rezervisan za Tansfagarasan, nocenje u Curtea de Arges i povratak preko Turnu Severina i Djerdapske magistrale u Bg.

 

Par cinjenica o samoj deonici: Transfagarasan (sluzbeni naziv puta DN7C) je drugi najvisi put kroz Rumuniju (posle Transalpine). Najveca visina na vrhu puta je 2034m. Proteze se od gradica Cartisoara na severu do Curtea de Arges na jugu, sve u svemu oko 100km.

Otvoren je od 1. jula od kraja septembra, nekad i u oktobru u zavisnosti od vremena jer pojava snega u avgustu nije retkost tako da godisnje imate sansu samo par letnjih meseci da ga odvozate. Inace je gradjen od 1970. do 1974. kao vojni put kojim je Causesku hteo das to brze evakuise ljude i vojsku nakon  invazije Rusa 1968god.Put je podjednaka atrakcija kako za vozace, tako i za bajkere pa cak i bicikliste.

 

1.dan
Beograd-Vrsac-granica, 101km, put verovatno vecini poznat, sasvim solidan za voznju. Na granici par auta, u medjugranicnom prostoru se uzima vinjeta koja za 7 dana kosta 3e i placa se u evrima (ne lepi se na soferku vec se dobija samo racun u obliku A4 formata kao dokaz da je vinjeta placena). Inace u Rumuniji nigde ne primaju evre tako da ih valja zameniti odmah pri ulasku u zemlju. Za 1 eur se dobija oko 4,4 leja. A da, i sat pomeriti na 1 sat unapred . Bilo je vise puteva koji po navigaciji vode da Sibiua ali me carinik savetovao da idemo preko Temisvara i poslusali smo ga. Put do Temisvara je s totalno novim asvaltom, nema guzve i brzo se stize do Temisvara. Ne znam da li smo pogresili sto smo usli u grad ili smo mozda mogli nekom obilaznicom ali nakon jedno pola sata mrcvarenja po neki bocnim ulicama kako nas je vodila glupa navigacija sasvim slucajno smo nabasali na tek izgradjen autoput A1 koji moja IGO navigacija uopste nije ni prepoznala i mom odusevljenju nema kraja. Tako se vozimo odlicnim autoputem negde oko 30km

 

 

U nekom trenutku se autoput zavrsava (vidm da je nastavak zavrsen i verovatno ce ga pustiti uskoro) i nakon zavrsetka te deonice se skrece na magistralni put, tipa nase Ibarske koji je inace dobrog kvaliteta ali mi se cinilo da svi sleperi Rumunije idu bas tuda pa sam se lagano smorio pomisljajuci da cu se tako vuci do kraja. Srecom nakon nekih sat vremena provaljujem da  na jednom mestu sva vozila prave polukruzno i vracaju se nazad da bi odmah skrenula na nastavak A1 i tako se vozimo 80km i prakticno nam ostaje 15km  magistrale do samog SIbiua. Koliko sam video, autoput je u celini ili zavrsen ili pri kraju tako da ocekujem da ga otvore sledece godine ako ne i ranije pa ce ceo put biti pesma u odnosu na dosad.
Nakoj 420km od BG i 5.5 sati uz jednu kracu pauzu na autoputu za kafu stizemo u Sibiu.

 

Grad je inace proglasen evropskom prestonicom culture 2007 god. Rekose nam da je bio nekad pod Nemcima pa nam bi jasno otkud gomila restorana s nemackom kuhinjom i nekako nemacki stil gradnje. Mnostvo novih modernih poslovnih zgrada i hotela i stari grad s velikim trgom i gomilom restorana i kafica mogu da zadovolje svakog i isplati se doci tamo ranije popodne i obici grad.

 

Smestaja ima zaista gomila na bookingu po raznim cenama ali valja ga rezervisati unapred. Mi smo isli bez toga pa nam nije bilo do lutanja tako  da smo uzeli prvi  koji je ok ali je skuplji u odnosu na ono sto se moze naci ako se trazi na vreme (cena je bila 60e za dve osobe za stan u novoj zgradi, bez dorucka, na 10min peske od centra ali kao sto rekoh ima dosta smestaja za upola cene i to sa doruckom). Cene po restoranima i kaficima su , bas kao i po ostalim mestima kad se krene po Rumuniji slicne kao i kod nas. Evo par primera:

 

 

2. dan

Ujtru, nakon dorucka krecemo lagano ka Karpatima koji se ubrzo pojavljuju u daljini:

Mapa deonice:

Put vodi kroz nekoliko sela, vidim par kampova sa satorima i bajkerima koji se lagano spremaju da kao i mi krenu put vrha. Oko 44km traje voznja do malog sela Cartisoara koje se smatra ulazom na Transfagarasan. Vec na pocetku je priroda prelepa kao i pogled sa visine.

Vrlo brzo se vide cuvene serpentine ispred nas.

Odmah da kazem da asvalt bas i nije nekog kvaliteta kako mi se cinilo na slikama , ljudi dosta sporo voze tuda pa nisam ni ja hteo da silujem lamelu ni kocnice iako je smrad zapaljenih kocnica i lamela na vozilima koja su se spustala bio bas cest :).
Na vrhu prevoja nailazimo na dva veca parkinga sa obe strane koji se placaju 4 leja sat. Ako se porani ujutru, jos su poluprazni. Ima dosta standova gde prodaju razne suvenire.

Vec oko 11 to izgleda ovako

Vikendom mogu samo da zamislim haos  ovde. Do jezera ima nekih 100m a ima i put do samog jezera gde se parking ne placa, naravno opet, ako se porani ujutru.
Na uzvisenju iznad jezera je mesto gde se ulazi u zicaru koja vozi iznad te severne strane i naravno mesto gde svi moraju da se uslikaju. Kad kucate na google Transfagarasan, gotovo sve slike su nastale odavde. Dakle stojim tu pred tim prizorom i ne verujem da licno gledam nesto sto pratim od valjda aprila i za sta od onda planiram ovaj put

 

Na jezeru ima vise restorancica pa je vreme za pauzu na kafu i grejanje na suncu s obzirom da je ujutru  temperatura oko 9C sto nije cudo s obzirom da smo na 2040m.

Nakon pauze i placanja 2 sata parkinga  krecemo kroz tunel nakon kojeg pocinje spust na juznu stranu prevoja. Inace na jednom kraju tunela postoji metalna kapija koja se zatvara kad je put neprohodan.

 

Par km ispod s leve strane je poveci vodopad koji je sledeca stanica za pravljenje guzve i slikanje:

 

Dalja deonica spusta nije bas kvalitetna, dosta je neravno i puno zakrpa al se bar uziva u prirodi. Na kraju spusta, uocavamo guzvu na putu, mnogo parkiranih kola u jednoj traci i ljudi koji idu peske do jos jedne atrakcije – brana Vidraru. Vidraru jezero i istoimena brana, duzine 305m i visine 165m i koja je 5. po velicini u Evropi i 9, u svetu. Put ide preko brane i ako se ide na Transfagarasan s juzne strane, put se racva na levu i desnu stranu oko jezera. Treba odabrati onaj desni. Zaista je cela gradjevina impozantna, imaju i neke brodice koji prave ture po jezeru. Parkinga nema pa se parkira prakticno u jednoj traci sto stvara guzve

 

Nakon brane nailazimo da grupu ljubitelja terenaca, inace je dosta ovakvih i slicnih klubova gore pa se sve nadam da cemo i mi uspeti jednom da se skupimo za tako nesto.

Citajuci brojne tekstove o ovom putu, resio sam da obidjem i Drakulin zamak malo posle brane. Postoje jasne table pored puta da se tu nalazi a i vidi se na litici iznad puta sa desne strane.

Zamak Poenari, smatra se pravim domom grofa Drakule. Dvorac je u rusevinama ali ako imate volje, nakon 1480 stepenika i pola sata, isplati se popeti se zbog sjajnog pogleda sa zidina. Kad smo se popeli shvatili smo da osim izazova da se predje 1480 stepenika i lepog pogleda sa visine gore nema bog zna sta da se vidi a nema ni nekog ko bi ispricao nesto o istoriji rusevina  tako da je 5 leja po osobi za ulaznicu po meni suvisna. U podnozju dvorca na glavnom putu je restoran s solidnom klopom i ok cenama ali je tolika guzva da konobari ne znaju gde udaraju tako da na kraju stigne ohladjena hrana. Nemojte gubiti vreme tu vec jedno 200m nize postoji jos par restorana koji zvrje poluprazni a verujem da klopa nije nista losija nego se ljudi zalete na ovaj prvi

 

 

Nakon duze pauze za rucak stizemo u malo mesto Curtea de Arges (596km od BG) koje se smatra ulazom u Transfagarasan s juzne strane. Ni tu nismo rezervisali smestaj ali smo pratili tablu za centar i ulazimo u ulicu koja me odmah podsetila na nasu Strahinica bana, naravno u znatno kulturnijem obliku. Zajednicko je i nonstop paradiranje raznih tjunera i besnih kola niz ulicu do kasno u noc. Inace su Rumuni ocigledno pasionirani zaljubljenici BMW kojih ima i najvise.
Mnostvo kafica i restorana i dva smestaja sa sasvim ok cenama, s doruckom koje preporucujem. Pansion 120 leja za dve osobe  i hotel 160, sa doruckom naravno. Cene u tim kaficima su iste kao u Bg a negde mozda i nize. Npr krigla piva od 0.4 je 130 din.

 

3.dan

Nakon obilnog dorucka u hotelu u 8 ujutru krecemo nazad za Bg ali ka Djerdapu. Pratimo putokaze za Targu Jiu i kasnije za Turnu Severin gde je i granicni prelaz.

Do Targu Jiu je put katastrofa, uzan, los asvalt i retko kad moze da se postigne i 70kmh. Od Targu Jiu je vec manje guzve, siri je put i moze se razvuci i 100 na nekim mestima. Citao sam dosta da ima radara po tim manjim mestima ali sam video samo jednu patrol parkiranu pored a i na nju su me svi redom upozoravali ablendovanjem tako da s tim nema problema.. Stavise, nema mnogo policije na putu kao kod nas.

Djerdap- Turnu Severin, 840km od Bgi pocetka puta:

 

Na granici smo cekali oko 20 min, mi i svi ostali Rumuni. Inace u Rumuniji nisam video nijednog zemljaka. Cini mi se da sam na samoj stazi video Hondu Akord s BG tablama i to je to. Nadam se da ce se to promeniti jer vredi videti sve ovo. Inace pita nas nas carinik kako je bilo, kakvi su utisci. Ja kazem gde smo bili i pozalim se na male porcije klope u restoranima na sta mi on kaze: pa sta mislis zasto ovoliko rumuna dolazi ovamo, haha .
Elem, ulazimo u zemlju i krecemo Djerdapskom magistralom uz Dunav sve do Golupca, put je bas dobar i lepo je voziti ovuda, naravno kad nema kise.

Pa slika voznje pored Dunava:

 

Oko pola 3 nakon gotovo neprekidne voznje od Curtea de Arges, s jednim sipanjem goriva i cekanjem na granici stizemo u Golubac, gde je i pauza za rucak. Restoran Zlatna ribica na samoj obali je za svaku preporuku.
Prilaz tvrdjavi i pogled na brojne vetrogeneratora na Rumunskoj strani.

 

Inace Rumuni mnogo polazu na solarne panele kojih je mali million na brdima iznad puteva kao i na ove vetrenjace. Zaista nisam ocekivao ovakve utiske o putu i samim Rumunima, moguce da jos uvek imamo one predrasude od ranije.

Ostatak puta preko Pozarevca i autoputem je vec poznat i nakon 1045km stizemo u Bg.
Na kraju puta, podaci sledeci:

Cene goriva kao kod nas ili za nijansu vise, zavisi na kojoj pumpi i u kom gradu. Pumpe Petrom su najpovoljnije i tu sam i tankao gorivo.

Ukupni troskovi po osobi (ako se ide u dvoje) bez ikakve stednje u bilo cemu – oko 120e (nas je izaslo oko 150 jer smo trazili smestaj u poslednjem trenutku.
Jedini savet za ovaj put koji mogu dati je nikako ne ici vikendom jer je slika na stazi ovakva

I nagradno pitanje: zasto svaki 4. Rumun na autu ima antenu od 2 m?

Nadam se da cu i sledece godine ici gore, pogotovo ako otvore ceo A1 autoput jer ce to imati dve prednosti: prva da se ne mora ici napornim putem s juznog kraja deonice ka Djerdapu i dalje ka Bg, i drugo da se onda staza moze odvoziti 2 puta, sa severa na jug i nazad i autoputem ponovo nazad ka Temisvaru i Bg, svakako ce se lakse i brze stizati svuda.

 

 

[Markobgd 609]