Nije sve u ubrzanju, ima nešto i u kočenju

[kole 2]

F1 bolidi ostvaruju silu kočenja od oko 4.5G.

Evo kako to izgleda u poređenju sa BMWom M3 0d 120-0 mph

[Damjanović 9]

Neverovatno - al istinito!

[Lyon 0]

S tim sto ja ne bih bio na mestu vozaca bolida.

4.5 G je jeziva sila za ljudsko telo, cak i sa anti G odelom.

[Dovla 9]

BMW ima minimum 500kg više... potpuno jasna računica.

[kole 2]

BMW ima min 700kg više,

nema karbonske diskove,

niti takve pneumatike,

na kraju sve i da su mogli verovatno ga nebi ni pravili da zakucava u mestu jer bi putnici koji nisu vezani i stvari leteli kroz šoferku.

Ovo je bila samo mala demonstracija moći F1.

Treba napomenuti da pored svega M3 ima izuzetno dobre kočnice (za putnički/sportski) auto. Zaustavni put od 100-0 km/h od 10 kočenja 9 puta je manji od 40 m .

Edited August 20, 2010 by kole

[djape1977 32]

vredi pomenuti da vecina automobila koje mi vozimo, ma koliko dobro bili odrzavani, moze da koci i bolje. fora je sto su u pitanju niskobudzetne masine. kocnice im nisu napravljene da budu najbolje moguce vec da budu dovoljno dobre a sto jeftinije.

napominjem, govorim o obicnim automobilima, ne o hi-end modelima kao recimo M3

dve vrlo jednostavne stvari koje svaki vlasnik prosecnog putnickog autonobila moze da uradi da bi skratio zaustavni put. jednako vazi za automobile sa i bez ABS-a:

1. kvalitetnije kocione obloge.

iz mog iskustva, lucas i brembo plocice i paknovi ozbiljno skracuju kocioni put dok recimo ferodo produzava. zasto? sto meksa smesa od koje je kociona obloga sastavljena to je kraci zaustavni put. sa druge strane, i brze se trosi. meni lucas kocione plocice traju standardno oko 20.000km i tako na vise automobila vec godinama. mozda su malo skuplje od ostalih, prljaju prednje tockove, ali sve je to ok kad stanem metar ranije. posebno kad taj metar znaci da nisam razbio auto. usteda koja se moze napraviti na jeftinijim, cak i fabrickim, plocicama koje su najcesce i trajnije, se u stotinki ponistava kad dodje do naglog kocenja.

2. kvalitetnije i sire gume

fabricke gume su isto kao i kocnice izabrane da budu "dovoljno dobre". svaki auto ce sa gumama sirim za broj (195 umesto 185 recimo) imati i kraci kocioni put. na svaki auto se mogu montirati i za broj sire gume na fabricke felne bez problema. povecavanjem povrsine u kontaktu sa podlogom povecava se i sila koja se moze preneti na podlogu pre nego sto dodje do isklizavanja. takodje, mekse gume, koje se brze trose, bolje i prianjaju, kako u krivinama tako i pri kocenju. prosle godine sam na mom autu umesto goodyear stavio yokohama AVS (hi-end model yokohame) i razlika je drasticna! jeste da su posle 25.000km bile potrosene do 2mm sare ali je neverovatno koliko je auto bolje drzao u krivinama i kocio. sada sam stavio dunlop sp i losije su od yokohame ali i dalje bolje od goodyear. naravno da je prijatnije po dzep imati gume koje traju 50.000 umesto 25 ALI....

[Dfast 2]

Meke i tvrde gume.

Nije sve tako jednostavno, ali da ne bi neko cistim opipavanjem vrsio izbor gume da malo pojasnim.

Uporedite recimo Tigar Winteru i bilo koju drugu letnju gumu, i videcete da je wintera znatno meksa. Radi se o tome da se smesa prilagodjava i uslovima koriscenja. Upravo zbog toga tj zbog radne temperature gume, se optimizuje tj njeno prianjanje na kolovoz. Tako na primer, wintera ili neka all season guma je meksa jer ce u voznji po snegu ili kisi imati nisku radnu temperaturu u poredjenju sa gumom koja se vozi letu na plus 40 stepeni. Ta letnja guma ce morati da izdrzi znatno vecu temperaturu i dodatno zagrevanje pri recimo voznji na auto putu ili ostroj voznji u krivinama. Realno, ta letnja i tvrdja ce bolje drzati put nego neka meksa all season koja ce se pregrevati i klizati, skripati i imati duzi zaustavni put.

Dakle i kad se bira letnja guma, sa letnjim dezenom opet je to kompromis mnogo faktora, sitniji ili krupniji dezen, sitniji je tisi, bolje koci na suvom, duze se trosi ali teze podnosi vodu na putu. Najbolje je ipak pogledati testove pa se onda odluciti u odnosu na ono sto kao vozac ocekujemo. Ja licno uvek biram gumu koja ce me drzati na putu po losim vremenskim uslovima. Kada je letnja u pitanju onda uzimam siru saru sa dobrim odvodjenjem vode ili prosto onu koja je na testovima dobra za voznju i kocenje po kisi. Po suvom se nekako to granica do koje mozes da ides lakse odredi, i uvek gledam da guma ima bar H brzinski indeks bez obzira na mogucnosti auta. Nekako sa tim indeksom nisam imao nikakva izoblicenja i menjanja guma sve dok se skroz ne potrose.

Znaci generalno i teorijski meksa jeste bolja...ali u praksi se to kombinuje sa vise faktora, plus $$$, sa gumama iz vise klase nema greske.

[nidza 617]

Ispravite me ako grešim, ali nešto sam mišljenja da su fabričke kočnice na aktuelnim modelima u načelu dosta dobre, ako se uporedi prosečan kvalitet guma koje se voze na tim vozilima na našim putevima. Koji god automobil da sam vozio u skorije vreme (od novih, sa novim vrhunskim gumama), uvek sam mogao da na suvom uključim ABS pri žestokom kočenju - autobanovi u Švabiji su super za zezanje kad su prazni.

Moje neko mišljenje je da je u ovoj priči guma usko grlo, pločice i diskove nema razloga uzimati neke najskuplje i najbolje, ukoliko guma (a pre svega vozač) nisu u stanju to da isprate.

Stavite na BMW-a iz priče iznad točkove sa F1 i razlika bi se sa 30 i kusur metara sigurno spustila na jednocifren broj i to samo iz razloga veće mase. Diskove i onako ima predimenzionisane za svoje potrebe, te pretpostavljam da bi izdržao jedno žestoko kočenje (svakako ne celu trku kao F1).

Takođe volim da vidim na kolima prljavo crne prednje točkove - obično znači da pločice valjaju. Za razliku od nekih, sa Ferodo imam sjajno iskustvo. Jedino sa njima sam na jugiću bez serva kočio potpuno normalno kao sa svakim drugim automobilom koji ima servo na kočnicama. Beše davno ali nikad neću zaboraviti kada mi je majstor skinuo Ferodo i turio neko biiip na servisu, iako sam mu rekao da ne dira, da su kočnice moj deo posla. Naravno, sve je to letelo napolje i na njihovo mesto je došao Ferodo. Trajale su manje od 10.000km. Umesto njih sam jednom uzeo Lucas, neke zelene obložene gumom zbog vibracija i kočile su malo lošije, bile tvrđe, ali trajale su 5 godina, posle čega je auto prodat sa njima. Za ne poverovati, ali mislim da su pregurale preko 50.000km.

Ove na Stilu koje sad imam su nepotrošive, a koče sasvim dobro sa gumom širine 205.

[kole 2]

Radna temperatura guma u F1 je oko 100C. Na toj temperaturi gume postižu fantastičan grip (prijanjanje), jer gazeći sloj postane toliko mekan (naravno zavisi od mešavine) da se svaki kamenčić asvaltne staze bukvalno utiskuje u njega. Ali kako takve brzo se habaju,zato samo tvrda mešavina može da izdrži više od polovine trke.

Na gumama piše "for racing purpose only"

i kao što rekoh nije to jedina razlika: kočione čeljusti ostvaruju nekoliko puta veću silu, karbonski diskovi rade na temeraturama od 1000C, i za razliku od čeličnih što su topliji to su efikasniji.

[Punto Abarth 18]

sve kocnice koce onoliko dobro koliko brzo mogu da blokiraju (i da ih ABS deblokira i odrzava na ivici).

0,8 sekundi reakcije vozaca, 0,1 sekunda ponistavanja zazora, 0,2 sekunde porasta usporenja do maximuma. To su neke uopstene cifre koje kruze vec desetinama godina.

Gume su ono sto se najvise promenilo, i to je ono sto (sirinom i smesom) odrzava danasnje aute po pitanju kocnica. I nesto malo bolji amortizeri, pa auto manje ponire, i kako tako hvata i zadnjim tockovima.

Kragujevacki punto iz danasnjice ima isti sistem (disk/dobos), kao i Golf 1. Eventualno ima ABS, ali ga on nece zaustaviti 2 metra krace, nego 2 metra duze.

[neshaoct 9591]

Zaustavni put: Da li ima razlika između električnih vozila te benzinaca i dizelaša?

 

 

Put kočenja automobila se ponekad značajno razlikuje. U testovima Nemačkog autokluba (ADAC), ukupni pobednik, Porsche 911, zaustavio se od 100 km/h do nule nakon 30.9 metara, Suzuki Jimny je tada još jurio 56 km/h i zaustavio se nakon dugih 45.2 metra. Autoklub je do sada ocenjivao rezultate ispitivanja kočnica 396 vozila.

 

Vozila sa sportskim gumama su se pokazala najboljima jer, osim kvalitetnih kočnica, imaju i veću površinu za kočenje. Porsche 911 i BMW M5, koji su takođe bili ubedljivi na testu, standardno izlaze iz fabrike na Pirelli P Zero gumama. Seat Leon ST Cupra R i Audi A7, koji su na putu u različitim modelima Michelina Sport Pilot, pokazali su slično dobre rezultate. Ulogu guma objašnjava primer Hyundai Kone Elektric, koji je koristio Nexen gume (model N Fera SU1) te se zaustavljao za 40.3 m, ali je nedavno počeo da koristi Michelin Primacy 4 i treba mu samo 36.1 m. Sa druge strane, vrsta pogona ne igra ulogu. Vozila na električni pogon koče jednako dobro kao i benzinski i dizel motori. Potonji su postigli prosečni put kočenja od 35.6 metara, plug-in hibridi 36.2 metra, a čisto električna vozila 36.0 metara. Sa teškim električnim vozilima više kinetičke energije mora da se rasprši, ali nisko težište vozila obezbeđuje dobre karakteristike kočenja.

 

preuzeto sa - Auto Blog