Rusofili među nama - Volga

[Mik 3]

Deka se spremio za docek visoke ruske delegacije i krenuo Ibarskom u BG,a evo i u cemu




kao sto vidite,fotkao sam ga otpozadi,inace Volga je kao casa,i cini mi se da nije bas orginal ispod haube,po ovom meckinom natpisu 25o SE,ali kazu da ta masina u ovaj auto ide sraf na sraf.

deka ga je dobro przio ,nije ga spustao ispod 100-ke ,sto,priznacete,za auto ovog godista i tonaze,nije losa prosecna brzina .

[Damjanović 9]

Nije smeo deka da ga načepi, da mu se ne desi da ostane bez goriva. Ta Volga troši ludački... Nepojmljivo!. U jednom od preduzeća u kojem sam radio pre dvadesetak godina imali su nekoliko (svi direktori bili okrenuti prema "tamo"), ni jedan šofer nije voleo da ih tera preko 110 jer ume da proždere samu sebe. 18-20... Neverovatan potrošač A po gradu je trošio na vreme, ne na predjeni put. 2-3 sati vožnje i puni ponovo!

Edited October 20, 2009 by Damjanović

[fandjo 1]

To sa gorivom je problem za nas a ne za bratju Ruse secam se iz vojske onih Ruskih kamiona na benzin mislim da se zvao Ural.

[Punto Abarth 18]

deka je malo...

a auto je je bio rdjav i nov kad kupis

mada, vrlo interesantnu bocnu liniju ima, generalno, auto mi je vrlo dopadljiv

[Markedjani 0]

To sa gorivom je problem za nas a ne za bratju Ruse secam se iz vojske onih Ruskih kamiona na benzin mislim da se zvao Ural.

Nije Ural... ZIL je u pitanju

Ne kaže se za džaba troši kao ZIL pod punim teretom

[Danilo 1]

Evo i jedne zanimljivosti, ovo je jos starija verzija Volge:
 

Ne secam se da li je ovo vec bilo na forumu, ali svakako mislim da zasluzuje svoju temu...

One of the only thing that caught the world by surprise was a V12 coupé version of the venerable Volga saloon.

Reminiscent of a Jaguar or Cobra of the 1960s, the car's classical lines fit in nicely almost anywhere .... anytime.

The Volga V12 Coupé is powered by a 5.6 Litre BMW V12 engine from their 850 CSi no less - it leaves nothing lacking in performance. That is not saying that it is traded in for detail like safety - with a hardened, radically lowered suspension by DSC, ABS and a whole host of other modifications to the original design - this has brought renewed confidence to the Russian car industry - even if the original does cost not much less than $400,000 per example.

Reaching 62mph (100kph) in 6.5 seconds isn't terribly exciting in current motorsport standards ...... BUT ..... when you compare it against the standard road car's acceleration as being over 35 seconds, grinding through all its three gear ratios .... it really is an advance over its ancestor - especially having a six-speed gear box.

Sitting on 245/50 ZR17 tyres, combined with a stiffened suspension REALLY does make the difference when cornering. A particularly difficult question for automobile designers is that once you have reached optimum performance in terms of speed in a car, how can you keep it going along the straight and narrow?

This car's designers have done extensive aerodynamic testing. The old Volga GAZ-21P had most of the car's weight on the front wheels - whilst this did immense favours in flattening down drifts of snow in the streets of Moscow - it wasn't really much help in improving roadholding - the design team have shifted 60% of this car's weight to the rear axle by means of aerodynamically remodelling the exterior of the car.

[Mik 3]

Sto se tice glavobolja oko potrosnje goriva ,mislim da ih deda sa moje fotke nije imao ,jerbo mu je u volgi mecin motor 2.5 D,iz minike,verovatno,a D2 povoljan-idealna kombinacija Volga i Mecka

Danilo ,ova Volga V12 ,iz tvog posta zaista izgleda dobro,jeste da nema bas mnogo ruskog ,od motora pa preko dizajna,a sumnjam i u kvalitet izrade,ali kao celina je prava bomba

[neshaoct 9591]

Stara dobra Volga

 

 

U vreme kada je komunizam bio u svom najvećem jeku u Sovjetskom Savezu automobil koji je obeležio tu eru bila je Volga. Evo jedne koja je u žutom izdanju, što nije prva asocijacija na Voglu ali to nije jedini primerak ovog automobila u veseloj boji. Automobil koji se zvanično zove GAZ-M21 daleko je poznatiji pod svojim drugim imenom, Volga. Ovako ofarban u žuto pomalo podseća na preveliki limun, ali nije jedini primerak koji je dobio nesvakidašnju boju.

 

 

Za većinu zemalja istočne Evrope Volga je proizvedena u crnoj boji, jer su je kupovali kako bi služila kao vozila Vlada i ambasada, te za prevoz visokih državnih zvaničnika. Međutim, oni koji su živeli u Rusiji i ostalim delovima Evrope su mogli da uživaju u raskoši boja.

 

 

Da, Volga je proizvodnu traku napuštala u naravno žutoj ali i crvenoj i plavoj boji. I ovaj konkretni primerak je originalno bio svetlo sive boje, ali je vlasnik kasnije odlučio da joj promeni boju.

 

 

Automobil je u odličnom stanju, ako je verovatni slikama. Trenutno se nalazi u Mađarskoj i vlasnik ističe da ne namerava da je prodaje. Kako kaže, uživa u vožnji automobila koji čak i napred ima klupu, a ne odvojena sedišta. Motor se naravno nalazi u prednjem delu ali za razliku od VW Bube, rezervni točak je u gepeku, što mu malo smanjuje tovarni prostor ali ko vozi ovakav automobil sigurno ne kreće njime na dugačka putovanja.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[ivan.ik 625]

[neshaoct 9591]

Povratak Volge

 

 

Grupa GAZ mogla bi da ponovo počne proizvodnju automobila marke Volga, ali u novom obliku, rekao je u intervjuu za list ''Vedomosti'' šef saveta direktora i suvlasnik kompanije ''Ruske mašine'' Zigfrid Volf. ''Po mom mišljenju, Volga kao marka bi bila idealna i omogućila realizaciju projekta za proizvodnju automobila za tehničare koji treba da transportuju malu količinu tereta i instrumente. Ne bih odbacivao taj projekat. Ako pokrenemo proizvodnju sličnog automobila, on će posedovati sve karakteristike koje poseduje naš proizvod: konkurentna cena, visoki kvalitet, pouzdanost''.

 

 

Zasad nije jasno kakva će biti platforma automobila = originalna ili pozajmljena. ''To je ono na čemu sada radimo'', objasnio je Volf. Predstavnik ''Ruskih mašina'' nije hteo da otkrije detalje. Izvor blizak kompaniji je naveo da odluka o pokretanju komercijalnog automobila marke Volga zasad nije doneta. GAZ je prestao da proizvodi Volgu 2008. godine. Grupa GAZ ne planira da se vrati proizvodnji lakih automobila. Takva vozila su indikator statusa. Kupci komercijalnih automobila obraćaju pažnju na drugo: proizvodnju, nosivost tereta, potrošnju goriva, cenu. Grupa GAZ se nalazi u sastavu korporacije ''Ruske mašine'', jedne od najvećih industrijskih grupa u Rusiji ''Bazni element'' biznismena Olega Deripaske. Ona proizvodi automobile lake i srednje tonaže, autobuse, kamione.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

Stanovnik ruskog grada Smolenska od stare Volge napravio retro-kabriolet

 

 

Stanovnik Smolenska Aleksandar Popov za nekoliko godina je na bazi stare Volge GAZ 21 napravio ekskluzivni retro-kabriolet ''Valerija'' sa vratima kakva imaju sportski automobili. Automobil je dobio ime po vlasnikovoj starijoj ćerki. Ideja je nastala odmah nakon što je Popov 2011. godine nabavio GAZ-21, a projekat je završen 2014. godine. ''Sećam se kada sam prvi put u njemu otišao na posao, kroz prozore su izvirivali ljudi da ga fotografišu'', rekao je Popov. U ''Valeriju'' je uloženo puno vremena i snage, a mnogo toga je ručno napravljeno. Kabriolet je dobio čak i lambo-vrata.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

GAZ Volga - sinonim za istočnu limuzinu

 

 

Iako je ruska automobilska industrija postojala još od nastanka automobila, teško je reći da je privlačila posebnu pažnju. Posle Drugog svetskog rata, Sovjeti polako počinju da menjaju svoju automobilsku industriju. Prvi u nizu uspešnih automobila je bio GAZ-M20 Pobeda, dopadljivog dizajna koji je bio jedan od prvih potpuno novih automobila na svetu nakon završetka rata. Pobeda se pojavila u prodaji 1946. godine, a pored domaćeg tržišta se uspešno izvozio i u inostranstvo. Međutim, automobilska industrija je tih godina napredovala tolikom brzinom da je Pobeda već do ranih 1950-ih godina bila zastareo automobil. Nakon smrti Josifa Staljina 1953. godine, novi lider Nikita Hruščov je dao naređenje inženjerima GAZ-a da mu naprave moderan automobil, koji bi prosečna porodica mogla da priušti, a da pritom ne zaostaje za onim što lideri u Americi nude. Dizajner Aleksandar Nevzorov je počeo sa radom u novembru 1953. godine, a GAZ je kupio Chevrolet Bel Air, Ford Customline i Plymouth Savoy kao modele za inspiraciju. Iako je ideja bila da automobil ima tipičan ruski dizajn, konačne linije su u mnogoj meri podsećale na Ford.

 

GAZ-M20 Pobeda

 

Prvi prototip je bio gotov naredne godine sa 2.4-litarskim četvorocilindarskim motorom iz Pobede, koji je razvijao 65 konja. Izbor menjača je bio manuelni i automatik, svaki sa tri stepena prenosa, dok je prednje ogibljenje bilo IRL, a zadnja ''live axle''. Ime modela je palo na Volga, a kao prvi ozbiljan test, GAZ je poslao tri prototipa na ozbijne terenske testove kao i testove izdržljivosti. Novinari su bili oduševljeni i došli do zaključka da je Volga dosta bolji automobil od Pobede. Dok se Hruščov hvalio kako je Volga stigla od ideje do serijskog modela za samo dve godine, realnost je bila potpuno drugačija. Tokom 1956. godine, prve godine Volge na tržištu, proizvedeno je svega pet primeraka, od čega tri krajem oktobra. Po američkim standardima, Volga je bila mali automobil, dugačak 4.83 metra, ali po evropskim standardima je predstavljao automobil za srednju klasu i mogao komotno da smesti šest odraslih osoba.

 

1956. GAZ M21 Volga

 

Po uzoru na američke automobile, Volga je imala sat na struju, radio, a zadnja svetla i žmigavac su bili u jednom kućištu. Možda najprepoznatljiviji deo Volge je ipak bio logo srne na haubi, a kupac je dobijao izbor u vidu dva prednja sedišta ili klupe. Najzanimljiviji deo je svakako bila maska hladnjaka, urađena po naredbi Generala Žukova, heroja iz Drugog svetskog rata i jednog od ključnih ljudi Staljina. Za svoj period, Volga je takođe bio aerodinamičan model (0.42). Proizvodnja u većoj meri je počela 1957. godine kada je Volga i zvanično predstavljena u velikoj meri, a cena od 5.400 rubalja nije bila prevelika. Međutim, u Evropi su se još uvek osećale posledice od rata tako da su prvi kupci bili uglavnom tajna policija i vlada. Prvi modeli, poznati kao Serija 1, su imali potpuno novi 2.4-litarski motor koji je razvijao 70 konja i takođe po prvi put neki ruski automobil je imao i automatski menjač. Međutim, automatski menjač je opstao na tržištu svega godinu dana pošto se većina ljudi opredelila za manuelni menjač zbog lakšeg održavanja. Prva serija automobila se delila na M21 (automatik), M21V (manuelni menjač) i M21A (taksi), dok su se modeli namenjeni za izvoz delili na M21D (automatik) i M21E (ručni). Oba modela za izvoz su delila 2.4-litarski motor, ali sa 80 ks zahvaljujući nešto većoj kompresiji.

 

Serija 2 
Prva serija je opstala u proizvodnji do 1959. godine, kada je stigla Serija 2 sa novom vertikalnom maskom, koja se mogla dobiti u boji automobila ili od hroma. Branici su takođe zamenjeni novim, ali je najveća prednost bila dodavanje M21H modela koji je imao volan na desnoj strani. Izvoz je započeo u velikoj meri, a Volga je posebno dobro primljena u Belgiji gde je nosila nadimak ''Tenk na točkovima''.

 

361 GAZ M21 Volga Series 2

 

Iste godine Volga počinje da se takmiči i u auto-moto sportu sa pobedom u ''Hiljadu jezera'' reliju u Finskoj i trećim mestom na Grčkom reliju. Već tada Volga dobija visoku reputaciju. Mnogima se svidelo što je Volga poprilično odignuta od zemlje, ali je glavna karakteristika ipak bila koliko je automobil jednostavno urađen i lagan za održavanje. Postojale su čak i glasine da bi GAZ mogao da izvozi Volgu i u Ameriku, ali do toga nikada nije došlo. Treća serija je predstavljena 1962. godine i trajala je do 1970. godine. Najveća promena je bila ispod haube gde je, pored standardnog rednog četvorocilindarskog motora, sada ponuđen i 5.5-litarski V8 motor koji je razvijao 160 ks. Ovaj motor, međutim, je bio namenjen samo za političare i KGB i sa oznakom M23. Samo 603 primerka je napravljeno u prvih devet godina proizvodnje. Ostale promene se odnosile uglavnom na masku hladnjaka, kao i povećanje snage kod četvorocilindarskog motora na 75 ks (domaće tržište) i 85 ks (izvoz). Iste godine i Jurij Gagarin je dobio Volgu na poklon, čime je GAZ želeo da simbolizuje dve ruske ikone.

 

Aka Ford
GAZ je po prvi put ponudio i Volgu karavan 1963. godine koja je imala maksimalnu nosivost od 400 kilograma, a ova verzija je bila jako popularna kao automobil za hitnu pomoć. Nešto kasnije, GAZ je eksperimentisao i sa van verzijom kao i 4×4, ali nijedan od njih nije ušao u serijsku proizvodnju. Tokom 1963. godine i dizel je postao opcija na modelima za izvoz, a izbor dizel motora se delio na 1.6-litraš sa 43 ks (Perkins), 2.0-litarski sa 68 ks (Peugeot) i 2.2-litarski sa 65 ks (Rover). Perkinsov dizel je prvi ponuđen dok su ostala dva stigla nešto kasnije. Tokom prvih 15 godina proizvodnje GAZ je proizveo 638.875 Volga, od čega je najbolja godina bila 1968. kada je prodato 59.680 primeraka. Koliko je god prva generacija Volge bio popularan automobil, ipak je druga generacija promenila način na koji su ljudi gledali ruske automobile. Za Ruse GAZ-24 Volga je postao simbol i tokom dugog perioda je predstavljao najprodavaniji ruski automobil za izvoz, tako da nije bio redak primerak i u ostalim evropskim državama.

 

GAZ-24 Volga

 

Dok je M21 Volga ipak bio dizajnerska kopija američkog 1955 Forda, M24 je bio poseban ruski automobil u svakom pogledu. M24 je imao sve karakteristike koje su ga proslavile, kao podatak da je snažan, odličan za sve puteve, a uz regularno održavanje mogao je večno da traje. Takođe je bio veći, udobniji i teži za kupovinu u poređenju sa prethodnikom. Razvoj M24 je počeo još početkom 1960-ih godina, ali prvi prototip nije bio spreman sve do 1967. godine. Linije su bile čiste sa minimalnim hromom, a iako su prototipovi imali četiri fara, kada je serijski model predstavljen, taj broj je pao na dva. Prototip je takođe imao 3.0-litarski V6 motor sa 125 ks, ali su serijski modeli imali već poznati 2.4-litarski redni četvorocilindarski motor, sada sa 95 ks.

 

Taksi i KGB
Taksi verzije su imale isti motor, ali sa 80 ks i mogle su da idu na jeftinije gorivo. Tokom svoje duge istorije, GAZ je uporno pokušavao da ponudi i motor sa šest cilindara, a mnogi različiti motori od strane BMW-a, Peugeota, Volvoa i Forda su testirani. Međutim, nijedan od njih nije prošao dalje od prototip faze. Mnogo impresivniji je bio 2.1-litarski dizel motor (62 ks) koji je ubacivan u Volgu u Belgiji i bio namenjen samo za strana tržišta. Jedini menjač kao opcija je bio potpuno novi četvorostepeni manuelni. Zahvaljujući prijateljskim odnosima sa komunističkim državama, kao što su Kuba i Kina, oko 75.000 Volgi druge generacije je izvezeno u ove dve države. 1972. godine u ponudi se našao i karavan, a veoma mali broj kabrioleta je napravljen za specijalne prilike u kojima su se političari vozili tokom parada. GAZ-24 95 je bio poseban model sa pogonom na sva četiri točka koji je napravljen specifično za političara Leonida Brežnjeva, a GAZ je po specijalnim narudžbinama napravio još nekoliko primeraka.

 

GAZ 24-11 Volga Taxi

 

Velika vest za 1973. godinu je bila povratak V8 motora, radne zapremine 5.5 litara, koji je razvijao 190 ks i, kao i u prošlosti, i dalje bio pravljen specifično za KGB. Ovi modeli su imali trostepeni automatski menjač, a jedini način da se prepoznaju su bili dupli auspuh kao i dugačka antena. Nagađa se da je maksimalna brzina bila 179 km/h, ali ovaj podatak nikada nije potvrđen. Volga druge generacije je opstala na tržištu čak 18 godina bez većih promena, a najveća promena je viđena 1977. godine, kada je kompletan enterijer dobio novi dizajn da se zadovolje novi standardi o sigurnosnim merama. Jedan od najređih modela je GAZ 24-56, koji se proizvodio samo 1978. godine sa volanom na desnoj strani i Peugeotovim dizel motorom. Za razliku od ostalih dizel motora u Volgi koji su se ugrađivali samo u Belgiji, ovi modeli su rađeni u Rusiji sa ciljem za izvoz u države kao što su Singapur, Indija i Pakistan. Veruje se da je napravljeno manje od 1.000 primeraka. Kao što smo spomenuli, Volga druge generacije je postala statusni simbol u Rusiji, ali za razliku od prethodnika, više nije bila idealan automobil za prosečnog ruskog kupca. Naime, tokom godina Lada i Moskvič su predstavljali jeftinije modele koji su pružali više za svoju cenu, pa se tako GAZ koncentrisao za proizvodnju modela za državne usluge. Većina potencijalnih kupaca nije bila u stanju ni da kupi novu Volgu, već samo korištene modele sa preko 100.000-150.000 kilometara na satu.

 

Treća generacija
Još tokom kasnih 1970-ih je postalo jasno da Volgi trebaju promene, ali do toga nije došlo iz ranih razloga, pre svega finansijskih. Do ranih 1980-ih godina, GAZ se ipak dao na posao i predstavio treću generaciju 1982. godine. Iako se očekivao novi model, 1982 Volga je bila u velikoj meri zasnovana na prethodniku sa novim prednjim i zadnjim delom da se zavaraju kupci da je ipak noviji model u pitanju. Tokom razvoja GAZ je planirao da koristi novi 3.0-litarski V6 motor kao standardan, ali do toga nije došlo zbog naftne krize tokom ranih 1980-ih godina, zbog čega je standardan motor i dalje bio provereni 2.4-litarski agregat sa 105 ks, a nešto kasnije u ponudi se našao i 2.6-litarski primerak sa 140 ks. Tokom prve dve godine, samo KGB i vlada su mogli da dobiju Volgu, da bi serijska proizvodnja konačno počela 1984. godine, ali većina onih koji su imali novac za Volgu su morali da čekaju na raspad SSSR-a pre nego što je Volga postala dostupna svima.

Specifično za KGB, GAZ je ponudio dva V8 motora, 4.2 litra sa 160 ks i 5.5 litara sa 220 ks. Zanimljiv podatak kod ovih modela je što se pola cilindara gasilo pri regularnoj vožnji, a kasnije palili po potrebi. Tokom 1987. godine u ponudi se našao i Mercedesov dizel radne zapremine 2.6 litara sa 166 ks. Kao i prethodnik, GAZ-3102 Volga su uglavnom vozili političari i vlada, a nakon raspada Sovjetskog Saveza su prodavani privatnim vlasnicima. Međutim, kako zbog visoke potrošnje (koja je prelazila 20 litara) tako i zbog zastarelog dizajna, ovaj model nije doneo prodaju kojoj se vlada nadala.

 

GAZ Volga 3102

 

Do ranih 1990-ih postalo je jasno da je Volga izgubila svoje mesto na tržištu. Planirana zamena, GAZ-3105, je ugašen posle samo četiri godine i 55.000 proizvedenih primeraka, pa je GAZ odlučio da da još jednu šansu Volgi. Do 1992. godine novi model je bio spreman, sada poznat kao GAZ-31029, ali je GAZ do tada izgubio mnoge verne državne kupce koji su održavali kompaniju u prošlosti. Zbog navedenog razloga verovatno niko nije bio iznenađen što je V8 motor nestao iz ponude tako da je kupac sada mogao da dobije samo provereni 2.4-litarski motor. Iako je novi model imao solidan start, reputacija slabog kvaliteta i rđe kao i jaka konkurencija su učinili svoje. GAZ-31029 je opstao u proizvodnji najmanje od svih prethodnika, svega šest godina, ali je u tom periodu napravljeno solidnih 115.000 primeraka.

 

GAZ-31029 Volga

 

Bez finansija za razvog potpuno novog modela, GAZ je 1997. godine unapredio već postojeći model sada poznat kao GAZ-3110. Iako je dizajnerski bio zasnovan na prethodniku, sve delovi osim vrata su bili potpuno novi, a posle dužeg perioda je viđen i hrom. Izbor motora je ostao identičan, ali su dizel motori sada razvijani i pravljeni direktno u Rusiji.

 

21. vek
Minimalne dizajnerske promene su usledile 2000. godine sa mnogim klasičnim linijama i sa brojnim komponentama moderne standardne opreme, kao što su ABS, elektro servo asisstencija i automatski menjač. Planirani V6 i V8 motori nikada nisu ugledali svetlost dana tako da je jedini motor bio 2.3-litarski. GAZ je takođe imao velike planove o masovnoj proizvodnji, ali kada su 342 primeraka prodata 2001. godine, a samo 20 primeraka naredne godine postojalo je jasno da su dani Volge odbrojani. Čak i oni koji su mogli da priušte ovaj automobil su se ipak odlučivali za neki od popularnih automobila iz uvoza kao što su Mercedes E klase i BMW serije 5. Poslednja nova Volga je predstavljena 2004. godine sa Chryslerovim 2.4-litarskim motorom kao standardnim, da bi se tri godine ranije u ponudi se našao i 2.4-litarski dizel motor, takođe iz Chryslera.

 

GAZ Volga Siber

 

Poslednji model pod originalnom Volga oznakom je proizveden 2007. godine nakon što je GAZ objavio da će da se koncentriše na liniju kamiona i autobusa koji donose mnogo veći profit. Tokom 2008. godine GAZ je, u saradnji sa Chryslerom, predstavio Volga Siber koji je u stvari Chrysler Sebring prethodne generacije sa minimalnim dizajnerskim promenama. Izbor motora se svodi na 2.0-litarski sa 141 ks i 2.4-litarski sa 142 ks, ali i pored velikih očekivanja prodaja je veoma mala i budućnost modela nije bila svetla.

 

Tekst: Zoran Tomasović

 

preuzeto sa - autorepublika.com

[neshaoct 9591]

Volga sa Toyota V8 motorom

 

 

GAZ-24, kod nas poznatiji kao Volga, uz Ladu je najpoznatiji ruski auto svih vremena. Sada se vraća u život, i to u najboljem mogućem izdanju. Kako prenosi ''Unit Auto'', klijent je poželeo totalnu obnovu automobila koji se uz manje izmene proizvodio do 1992. godine. Nakon prerade eksterijera i kabine, Volga je u život vraćena Toyotinim V8 agregatom od 280KS, ali i komponentama sa besmrtnog Volvoa serije 700. Naravno, tu Čajkin automatski menjač nema smisla, već je svoje dao Aisin. Sada je Volga brža i od nekadašnjeg KGB-ovog presretača, a kako sve to izgleda, pogledajte u nastavku:

 

 

[neshaoct 9591]

Kad stara dobra Volga mora da šlepuje Teslu

 

 

Vlasnici automobila Tesla ''šeruju'' fotografiju na kojoj se vidi kako u nekom ruskom gradu stara Volga šlepuje ovaj hvaljeni američki elektromobil. Najverovatnije se radi o tome da se Teslin akumulator ispraznio.

''Da li ste poslali ovu fotografiju Ilonu Masku'', piše neki šaljivdžija.

''Biće da Tesla šlepuje staru Volgu GAZ 3110 u rikverc'', predlaže drugi.

''Čista nameštaljka! Verujete da čovek koji je kupio auto za 150.000 dolara ne može da pozove šlep službu?''

''Ma sve je to skrivena reklama KFC...''

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

 Carfection video: GAZ 24 Volga i Lada 1600

 

U bivšem SSSR nisu imali toliko izbora, kad su novi automobili u pitanju, u odnosu na zapad. Ali, nije da nisu proizveli neke zanimljive automobile.

Evo jednog para takvih, taman da se vidi da li su retro ili su ipak loši automobili u pitanju?

 

 

[neshaoct 9591]

Prodaje se najskuplja Volga po ceni od 125 hiljada evra

 

 

Vozilo je u potpunosti restaurirano i nalazi se u dobrom tehničkom stanju. Inače, kako je poznato, ovaj automobil je projektovan specijalno za potrebe KGB-a i drugih specijalnih službi SSSR-a. Na društvenim mrežama objavljen je video na kojem je detaljno predstavljen raritetni oldtajmer GAZ-23 Volga čija je vrednost 8.5 miliona rubalja (125 hiljada evra). Pod haubom oldtajmera nalazi se motor od 5.5 litara snage 195 konja. Tu je i trostepeni automatski menjač. Automobilu je potrebno 16 sekundi da dostigne brzinu od 100 Km/h, dok mu je maksimalna brzina 160 Km/h. Masa vozila je 1.630 kilograma. Prodavac je uveren da neće imati problema sa prodajom jer su kolekcionari više puta pokazali interesovanje za njegov automobil. S obzirom na značaj i istorijsku vrednost automobila, njegova cena može biti samo veća.

 

preuzeto sa - Auto Blog

 

 

[neshaoct 9591]

Ovako bi mogla da izgleda nova Volga

 

 

Prvi serijski GAZ-3102 je u Sovjetskom Savezu proizveden 22. decembra 1981. godine, a pojavio se kao naslednik verzije GAZ-24.

GAZ-3102 je krajem osamdesetih trebalo da bude zamenjen modernijim modelom, ali se to zbog političkih i ekonomskih razloga nije desilo. Tako je GAZ-3102 ostao u proizvodnji sve do 2008. godine, pri čemu je tokom godina doživeo brojna doterivanja i modernizacije.

 

 

Kako bilo, sada su se u ruskim medijima pojavili renderi koji pokazuju kako bi mogla da izgleda moderna verzija GAZ-3102. Novu Volgu bi po ovom predlogu odlikovali klasičan limuzinski izgled, dugačko međuosovinsko rastojanje, dugačka hauba, kratki prednji prepusti, hromirana prednja maska, LED svetla...

 

preuzeto sa - Auto Blog

[Desmo 430]

The 1959 SEVER-2 AEROSLED - a Soviet GAZ-M20 Pobeda Sedan with a Yak-12 airplane engine stuck onto the back

 

[neshaoct 9591]

 Doug DeMuro: 1988. Volga GAZ 24-10

 

Da, jeste iz 1988. iako izgleda starije  ...što možda i nije čudno jer se ovaj model pojavio 1970. godine. Trebao je da bude zamenjen novim modelom 10 godina kasnije, ali je to odlagano i odlagano kao što se za mnogo stvari tako dešavalo u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Na kraju se pojavila restajling varijanta (kako bi danas rekli), i zato ima ovu oznaku ''10'' u nazivu:

 

 

[darkman14 5895]

Moj ćale na taksiju od 96.-00. vozio Volgu karavana. U to doba znam da ih je bilo par njih na taksiju. Unutra mislim da je bio 2.4 motor iz w123. 

Ali koliko prostora u autu... Tri reda sedišta i još normalan gepek pritom. A auto samo pliva po putu... Bilo je i par čukanja po BG, jbg svaki dan se vozi auto, a na Volgi samo zguljena farba dok drugi auto sažvakan na mestu udarca. 

Kasnije kad sam bio u Moskvi, vozio sam se i novijom volgom i udobnost je ostala identična, samo tamo naravno voze fabričke benzinske motore.

[neshaoct 9591]

Volga se prodavala i u SAD, ali Amerikanci je nisu mogli kupiti

 

 

Istočnoevropski automobili nisu imali puno šansi za uspeh na američkom tržištu. Ako izuzmemo Zastavin izvoz Jugića u Ameriku, malo koji istočnoevropski proizvođač je uspeo da postigne nešto slično. U to vreme je pored domaće autoindustrije jedino japanska bila dovoljno snažna za tržišnu kompetitivnost. Danas su tu itekako prisutne i korejske marke, a primetan je i dolazak kineskih vozila.

 

A negde između tih 1980-ih i dolaska novih marki na američkom tržištu su se nudila i ruska vozila. Bolje rečeno, vozila su bila prisutna na američkom tlu. Iza projekta uvoza ruskih proizvoda je bio Holt Hickman koji je početkom milenijuma sa ruskim industrijalcima odlučio da produbi saradnju, pa je otvorio firmu ''East Motors'' i pokrenuo salon automobila. U izložbenom prostoru salona na površini nešto većoj od 220 kvadrata firma je imala izloženo nekoliko dostavnih vozila i minibusa GAZelle, GAZ Sobol monovolumen kao i nekoliko primeraka GAZ-3111 modela kod nas poznatijeg kao Volga. Zanimljivo je da se radi o predserijskom modelu proizvedenom u manje od 500 primeraka koji na kraju i nije u potpunosti zaživeo zbog bankrota kompanije.

 

Bez obzira na cenu, zastareli automobili bi teško mogli da nađu put do kupaca na američkom tržištu, gde na kraju i nisu mogli zbog bezbednosnih i emisijskih razloga. Nudili su se po početnoj ceni od oko 5.000 USD, što bi i u današnjim okvirima bilo manje od najjeftinijeg modela, Mitsubishija Mirage (Space Star). Osim nekonkurentne tehnologije ovi automobili su imali još jednu prepreku. Naime, politika salona je bila da se automobili ne prodaju američkim građanima. Štaviše, sva stakla salona bila su zatamnjena, pa ni prolaznici nisu mogli da bace oko na ponosne predstavnike ruske autoindustrije.

 

Priča ide dalje. Ovaj salon je trebalo da postane reprezentativno mesto preko kojeg bi se južnoamerički distributeri upoznavali sa asortimanom GAZ-a i nudili ga na svojim tržištima.

Do tada je konkurencija iz VAZ-a na tržište južne i centralne Amerike (u dve decenije, 1980.-2000.) plasirala oko 600.000 automobila. Sada je i GAZ želeo deo kolača, a ideja je bila da vozila putuju iz Estonije brodom do Baltimora i zatim se šalju na pomenuta tržišta u razvoju. Salon u Forth Worthu je trebalo da bude samo baza za buduće operacije. East Motors je imao plan da godišnje plasira oko 25.000 GAZ-ovih vozila preko bare do pomenutih tržišta. Sudeći po nedostatku bilo kakvih daljnjih informacija posao je propao, a ne zna se ni sudbina vozila koja su se nalazila u salonu.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

GAZ-3105 - automobil sovjetskih ''kapitalista''

 

 

Automobil Volga sa oznakom GAZ-3105 imao je veliki potencijal ali je propao tokom 1990-ih, zajedno sa SSSR-om. Bio je to jedinstveni automobil pri kraju sovjetske epohe. Napravljeno je samo 50 ovih vozila, posle čega je projekat obustavljen kada se raspao SSSR. Prvobitno je vozilo bio previše perspektivno za sovjetsku automobilsku industriju koja je krajem 1980-ih i početkom 1990-ih pravila lošije modele od evropskih i američkih proizvođača.

 

Tokom 1980-ih Gorkovska fabrika automobila GAZ radila je na stvaranju potpuno novog modela. Zamišljeno je da novi model bude daleko bolji od svih ostalih sovjetskih auta koji su u to vreme pravljeni u SSSR-u. Rezultat tog rada bio je GAZ-3105. Ovaj automobil je sadržao sve novije tehnologije koje su u to vreme bile dostupne - nezavisno McPherson vešanje, servo volan, diskove na obe osovine, potpuno novi motor i sasvim drugačiju transmisiju. Sklapanjem ovog modela učinjen je krupan tehnološki napredak u sovjetskoj automobilskoj industriji. Sa novim autom bi ona mogla da pravi konkurenciju kapitalističkim proizvođačima.

 

Krajem 1980-ih već je bilo sklopljeno nekoliko oglednih primeraka Volge GAZ-3105. Unutrašnjost vozila je bila neobična: prozori su bili veći nego inače, donji deo se otvarao a gornji je ostajao na svom mestu. To nije bilo praktično rešenje ali se po njemu ovaj automobil upadljivo izdvajao među drugim modelima sovjetske proizvodnje. Pored toga, auto je veoma ličio na Audi 100, koji je zaista i inspirisao sovjetske inženjere. Oni su se prilikom konstruisanja modela GAZ-3105 oslanjali na pomenuti nemački auto ali ga nisu u potpunosti kopirali. Pogotovu je bio originalan motor V8. To je bio krupan tehnološki iskorak u odnosu na druge sovjetske automobile. GAZ-3105 je opremljen odličnim sedištima i električnim ogledalima, prozorima i antenama. Čak su i zadnja sedišta bila ''moćna'' i opremljena sistemom grejanja.

 

 

Očekivalo se da će novi auto biti pušten u masovnu proizvodnju, ali je sve to palo u vodu sa padom SSSR-a. Kada se Sovjetski Savez raspao nova nezavisna Rusija je pokušala da obnovi svoju upropašćenu ekonomiju, ali je država prestala da finansira Gorkovsku fabriku automobila. Inženjeri nisu mogli nastaviti sa radom na ovom modelu bez odgovarajućih sredstava.

 

Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin je 1994. godine potpisao ukaz po kome Gorkovska fabrika automobila treba da pravi najmanje 250 vozila godišnje. Međutim, država nije stavila fabrici na raspolaganje dovoljno sredstava za sklapanje tolikog broja automobila, tako da su oni napravljeni u lošim finansijskim uslovima. To se veoma odrazilo na njihov kvalitet jer su inženjeri morali da štede svaku kopejku u procesu proizvodnje. Odrazilo se i na reputaciju ovog automobila. Vozila su sklapana od različitih delova. Na jednim delovima je pisalo ''zdelano v SSSR'', a drugi su napravljeni u Rusiji. Tapacirung je bio od jeftine plastike, ponekad različitih boja. Mnogi delovi poput ključa za kontakt ili poklopca rezervoara za gorivo pozajmljeni su od automobilske kompanije Lada i samo im je zamenjena oznaka. Pored toga, inženjeri su koristili pojedine delove iz modela Audi 100.

 

Tako je GAZ-3105 postao simbol raskola dveju različitih epoha - poznog Sovjetskog Saveza sa njegovim ambicioznim planovima i nefunkcionalnim političkim i ekonomskim sistemom sa jedne strane, i Rusije s početka 1990-ih sa druge, koja je ponovo morala da pronalazi sebe i otklanja sistemske probleme nasleđene od SSSR-a. Nažalost, GAZ-3105 Volga nije opstao u tim turbulencijama.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9591]

 VreleGume: 1978. Volga GAZ 24 02 karavan

 

Druga generacija Volge u izuzetno retkoj karavanskoj varijanti - ima 2.4 benzinski motor sa 90KS/187Nm, manuelni menjač sa 4 brzine, može do 140 km/h, a do stotke joj treba skoro 20 sekundi:

 

 

[neshaoct 9591]

 VreleGume: GAZ 22 Volga Kombi

 

Retka verzija prvobitne Volge koju su u SSSR mogli da kupe samo preduzeća i javne ustanove:

 

 

[neshaoct 9591]

Nova Volga već sledeće godine?

 

 

Ruski GAZ bi već sledeće godine trebalo da prikaže novi model pod legendarnim imenom Volga. Kao i u slučaju novog Moskviča, kao baza će i ovde poslužiti neki strani model, najverovatnije kineski. To je rezultat geopolitičkih događaja, budući da je prošle godine počela velika preraspodela ruskog tržišta automobila. Tada su kineske kompanije počele da zamenjuju odlazeće zapadne i japanske kompanije.

 

 

Vest o novoj Volgi inače nije stigla od samog GAZ-a, već od potpredsednika Vlade i šefa Ministarstva industrije i trgovine Ruske Federacije Denisa Manturova, kojeg su citirali državni mediji. RIA Novosti, pozivajuć se na Manturova, prenosi da GAZ sada bira tehnološkog partnera za implementaciju novog projekta Volga, a odluka će biti doneta u bliskoj budućnosti. Gde traže partnera, potpredsednik Vlade nije precizirao, ali s obzirom na to da je ''proizvodnja automobila pod markom Volga planirana da se organizuje po analogiji sa Moskvičem'', lako je pretpostaviti da je reč o još jednom kineskom modelu. Prema Manturovu, razvoj nove Volge trajaće 8 do 9 meseci, pri čemu fabrika ostavlja još nekoliko meseci kao rezervu, pa morate računati na godinu dana, odnosno leto 2024. kada bi nova Volga trebalo da izađe na tržište.

 

 

Koji kineski model može da postane nova Volga, može samo da se nagađa, ali postoji ogroman broj opcija. Najverovatnije će međutim nova Volga biti moderan model biznis klase bez ikakvih retro motiva. Takođe, uz pomoć kineskih partnera, teoretski je moguće oživeti i druge brendove GAZ-a, kao što su ''Pobeda'' i ''Čajka''.

 

preuzeto sa - Auto Blog