Ford Capri

[Mik 3]

Ja sam se,mozda i preterano raspisao u ovom postu,jer je Ford Capri,bio jedan od razloga,zasto sam i danas ljubitelj cetvorotockasa,retki su automobili sa takvom harizmom i karakterom

[aljosa97 0]

Imao sam Forda i stvarno se upoznao sa Fordovima!

Mislim da se ne može reći ni jedna loša reč o njima! Lično sam bio prezadovoljan autom!

Capri je jednostavno Capri, a ovo je neki novi talas koji nema ništa zajedničko sa svojim predhodnikom i to je jako žalosno!!!

Kao kad bi Opel naki auto kiji liči na Astru nazvao Manta ))!

Izgleda da fali inspiracije u dizajnu novih ljudi koji dolaze.

Jednom rečju razočarenje!!!

[TRAZIONE_INTEGRALE 0]

Mislim Capri je Capri, ali sto volim Leni i Cmok to nije normalno....

[neshaoct 9780]

[neshaoct 9780]

50 godina: Ford Capri I (1968. - 1974.)

 

 

Niko nije znao tako lepo da zapakuje konfekcijsku koncepciju kao Ford. Krajem 1960-ih, kada je evropska privreda (posebno nemačka) bilo u punom zamahu, kupci su počeli sve više da traže sportske verzije karoserije. U Fordu su znali kojim putem treba krenuti, jer su 1964. predstavili američki megahit Mustang. To je bio putokaz i za evropsko tržište pa je sredinom aprila 1968. senzaciju izazvana najava modela Capri. Tada još nisu bili poznati tehnički podaci, jer je najavljen najsnažniji model 2300 sa 108 KS. Tek kasnije je objavljeno da će osnovni 1300 imati 50 KS i ostati zapamćen kao najpoznatiji ''lažni sportista'' u istoriji.

 

Capri, ime ostrvceta na južnoj strani Napuljskog zaliva, 1950-ih je koristio američki Lincoln (Fordov premium brend), a od 1962. do 1964. za coupe verziju britanskog Ford Consula. Ford Capri je dizajnirao Philip T. Clark, koji je bio deo dizajnerskog tima slavnog Mustanga. Platformu i podvozje nasledio je od britanske Ford Cortine, a motore od Cortine i nemačkog Taunusa. Počeo se proizvoditi 14.12.1968. u britanskom Halewoodu, dva dana kasnije u nemačkom Kölnu, a početkom 1969. u nemačkom Saarlouisu i belgijskom Genku. A šampanjac je, na svečanoj službenoj prezentaciji početkom 1969. u Briselu.

 

 

I unutrašnjost, sa 2+2 atraktivna školjkasta sedišta , za bazne verzije preoptimistički graviranim brzinomerom (180 km/h), atraktivnim upravljačem i kratkim, preciznim menjačem, bila je ''sportska''. U razvojnoj fazi bilo je predviđeno da će se zvati Colt, ali to je ime već bio zaštitio Mitsubishi. Srećom, jer je izabrano atraktivnije, po italijanskom ostrvu blizu Napulja - Capri. To je ime zasigurno za uspeh koji je Fordov sportski model uskoro postigao. Capri je izgledao atraktivno, ali mnogi su tvrdili da se radi o prevari, jer se ispod atraktivnog lima krila staromodna, gotovo ''kamionska'' koncepcija sa krutim vešanjem, odnosno mostom na lisnatim oprugama pozadi. U osnovnoj verziji se pokretao motorom 1.3 V4 snage svega 50 KS. Sa tim je motorom Capri bio lažnjak, odnosno ''fake'' jer je postizao jedva 134 km/h i do stotke ubrzavao za 23.8 sekundi. Bilo je to tek malo bolje od sporohodne VW Bube. Modeli proizvedeni u Engleskoj imali su redne 4-cilindarske motore. No kupcima su bili na raspolaganju i snažniji motori - 1500 V4 sa 60 i 65 KS, 1700 V4 sa 75 KS, 2000 V6 sa 90 KS i 2300 V6 sa 108 KS. Capri je bio jedinstven po širokoj paleti motora i opreme pa je najsnažniji i najopremljeniji 2300 GT bio dvostruko skuplji od osnovnog 1300, koji je u Nemačkoj koštao 7.590 DM. Bio je dostupan širokom sloju kupaca. Tek 2300 GT imao je, koliko-toliko ''sportske'' performanse (9,.8s do 100 km/h, 178 km/h maksimalne brzine).

 

 

Capri druge generacije predstavljen je 1974. i bio je znatno manje atraktivan od prvoga. Bio je znatno manje obljubljen među kupcima te je povučen nakon samo četiri tržišne godine. Capri se i danas smatra jednim od najuspješnijih ''konfekcijskih'' coupea u istoriji. Prvi model je bio srodan sa prvim Ford Escortom, koji se počeo proizvoditi 1968. godine. Početkom 70-ih stigle su i snažnije verzije - 2600 RS, sa za to doba respektabilnih 150 KS. Capri je bio vrlo uspešan te je 1971. i 1972. osvojio evropsko prvenstvo turističkih automobila ETCC (European Touring Car Championship). Capri se prodavao izvrsno, bolje od najoptimističkijih očekivanja. Već do sredine 1970. prodano ih je pola miliona, te su u Opelu odlučili uvesti konkurentski model - Mantu. Nakon što je 1973. proizveden milioniti Capri, napravljen je redizajn sa velikim prednjim svjetlima. No, time je Capri izgubio početni šarm.

 

Capri druge generacije predstavljen je 1974. i po ustaljenom mišljenju bio je manje atraktivan. Dobio je redne motore 1.3 (55 KS), 1.6 (72 KS), 1.6S (88 KS) i 2.0 (88 KS) te V6 - 2.3 (108 KS) i 3.0 (125 KS). Dizajn koji očito nije bio dobro pogođen bio je razlog loše prodaje, te je do 1978. prodato samo 513.500 primeraka. Mnogo toga je poboljšao model treće generacije predstavljen 1978. godine. Dobio je ponovno atraktivniji stil te je na tržištu izdržao sve do 1987. Po tradiciji, ponuda motora bila je bogata - od 1.3 sa 70 KS, do 2.8i sa 160 KS. Poslednji Capri III, nakon 1.886.647 primeraka proizveden je 19.12.1986. godine. Bio je to i poslednji Capri, koji nije dobio naslednika. Uslovno, naslednik je bio model (neuspešni) Cougar, koji se proizvodio od 1998. do 2002.

 

 

Capri III predstavljen je 1978. te je vratio atraktivnost i dinamičnost prvog modela. Proizvodio se punih osam godina, ali tada, nažalost, nije dobio naslednika.

 

 

preuzeto sa - autoportal.hr

[neshaoct 9780]

U Švajcarskoj na prodaju sjajno očuvani Ford Capri sa samo 26.500 km

 

 

Ove godine se navršava pola veka od predstavljanja Ford Caprija. Legendarni Capri je lansiran kao ''narodni sportski automobil'', ali su vremenom ugrađivani sve jači motori što je, u kombinaciji sa zadnjim pogonom, podiglo ugled Fordovog coupea. Capri je penzionisan pre 33 godine, a preživeli primerci su postali jedan od omiljenih modela ljubitelja oldtajmera.

 

 

Švajcarski trgovac raritetnim polovnjacima ''Elite Garage'' je ponudio sjajno očuvani Ford Capri 2300 Ghia druge generacije, proizveden 1980. godine.

 

 

Automobil pokreće 2.3 litarski V6 benzinac snage 114 konja, a ono što ga čini posebnim je samo 26.500 pređenih kilometara. ''Elite Garage'' je istakao cenu od 14.800 švajcarskih franaka (12.995 evra).

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9780]

Ford Capri - 50 godina

 

Krajem 1960-ih kada je evropska privreda (posebno nemačka) bilo u punom zamahu, kupci su počeli sve više da traže sportske verzije karoserije. U Fordu su znali kojim putem treba krenuti, jer su 1964. predstavili američki megahit Mustang. To je bio putokaz i za evropsko tržište pa je sredinom aprila 1968. senzaciju izazvana najava modela Capri. Tada još nisu bili poznati tehnički podaci, jer je najavljen najsnažniji model 2300 sa 108 KS. Tek kasnije je objavljeno da će osnovni 1300 imati 50 KS i ostati zapamćen kao najpoznatiji ''lažni sportista'' u istoriji...

 

 

[neshaoct 9780]

Moguć povratak Ford Caprija?

 

 

Ford je nedavno na evropskom tržištu ponovo vratio u život naziv Puma (sada upotrebljen na manjem crossoveru za razliku od nekadašnjeg istoimenog coupea), a već je najavljeno da će se u Severnoj Americi na sceni ponovo pojaviti još jedno legendarno ime iz njihove istorije - nBronco. Ipak, tu nije kraj jer nije isključeno da se vrati i naziv Capri.

 

Iz kompanije naime stižu nagoveštaji da će rado oživeti još više svojih legendarnih imena iz svoje prošlosti, ako budu imali priliku i ako to ima finansijskog opravdanja. S tim u vezi, šef Fordovog evropskog dizajn studija Amko Leenarts, za britanski ''Autocar'' priznaje da njegov tim sanja o tome da oživi ime Capri. ''Ko ne bi hteo da vrati Capri?'', između ostalog kaže Leenarts za ''Autocar''. Originalni Capri se inače pravio između 1968. i 1986. godine kada je proizvedeno više od 1.9 miliona primerka.

 

preuzeto sa - Auto Blog

[neshaoct 9780]

Ford Capri - Mustang na evropski način

 

 

Među zaljubljenicima u klasične automobile, ali i onima koji ovaj hobi posmatraju sa strane, evropski Ford je omiljen zbog svog dizajna koji dosta podseća na američke muscle automobile. Istina je ipak dosta drugačija budući da je većina Fordovih automobila sa ove strane Atlantika dizajnirana u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj. Izgled Fordova iz šezdesetih i sedamdesetih godina tako jeste bio inspirisan velikom braćom u Americi, ali su evropski automobili sa plavim ovalom na haubi retko mogli da pariraju američkim rođacima, kako gabaritima tako i performansama.

 

Ipak, jedan Ford iz Evrope verno je preneo viziju koju je Li Ijakoka imao sredinom šezdesetih u Americi. Bio je to Ford Capri, sportski automobil za svakoga. Za razliku od Mustanga, Capri se proizvodio samo kao kupe i nije doživeo da se pod tim imenom i danas proizvodi, ali je prosečnom mladom Evropljaninu ponudio automobil koji može i da sanja i da priušti. Baš kao i Mustang, Ford Capri je tokom svog proizvodnog veka imao široku paletu motora, od onih sa četiri cilindra, pa sve do RS verzija koje su pogonjene V6 agregatima. Tako, Capri je mogao biti lep automobil za sporo šepurenje ili rasni trkač zavidnih performansi, bilo na ulicama ili stazama širom Evrope.

 

 

Prva generacija Caprija razvijana je u saradnji nemačkog i engleskog Forda i perfektno je uhvatila trenutak kada su evropski ''bejbi bumeri'' odrastali i tražili automobil u kom će da uživaju i uz čiju će pomoć izraziti svoju individualnost. Taj prvi Capri bio je toliko uspešan na matičnom kontinentu da ga je Ford prodavao i u Severnoj Americi, doduše kao Mercury Capri. Kako je Capri prve generacije debitovao 1968. godine, vreme za smenu došlo je 1974. kada je svetlost dana ugledao Capri II. Budući da je nastupio u doba velike automobilske krize, naslednik je morao da ponudi i nekoliko praktičnih detalja. Naime, kabinski prostor je povećan na uštrb dugačke haube, a Capri je dobio i treća vrata što je povećalo prtljažni prostor na preko 600 litara.

Ponovo je Capri imao motore sa četiri i šest cilindara, počevši od skromnog 1.3 Crossflow pa do trolitarskog Essex V6. I drugi Capri je prodavan na tržištu SAD zaključno sa 1977. godinom. Kroz sve tri generacije, Ford Capri je bio voljen i tražen automobil i na ovim prostorima, a danas ih je sve teže naći u reprezentativnom stanju, najviše zbog toga što su mnogi primerci bili žrtve raznih modifikacija, ali i neiskusnih vozača koji su potcenjivali zadnji pogon bez ikakvih sistema koji krote točkove.

 

 

Upravo zbog toga, jedan odličan primerak druge generacije Caprija koji se prodaje nas je prijatno iznenadio. Ovaj Ford Capri II iz Novog Sada pod haubom ima bazni 1.3 Crossflow motor sa 54 konjske snage, a zahvaljujući restauraciji i danas ponovo izgleda reprezentativno. Na oglasnoj strani vlasnik ovog auta navodi da je Capri prvog vlasnika imao u Nemačkoj, odakle je uvezen 1983. godine. Već petnaest godina, auto je kod istog vlasnika, a u periodu od 2012. do 2015. godine Capri je stajao u garaži i čekao bolje dane, te restauraciju koja je dokumentovana fotografijama. Jarka narandžasta boja sa tankom crnom štraftom koja ide duž boka tipična je za sedamdesete godine i ovaj tip automobila. Ipak, bez obzira na živahan kolorit, ovaj Capri je pre svega udobni vikend auto, na šta nas podsećaju obične čelične felne.

U razgovoru sa vlasnikom saznali smo da je on član novosadskog oldtajmer kluba AMK Veteran Novi Sad, te da je njegov Capri nakon restauracije gostovao i u emisiji Vrele Gume. To znači da ćete ovaj Ford Capri vrlo verovatno viđati tokom sezone skupova koja počinje u aprilu.

 

Autor: Đorđe Sugaris - Autoslavia

 

preuzeto sa - polovniautomobili.com

[neshaoct 9780]

1982. Ford Capri 2.8

 

 

[neshaoct 9780]

Uzbuđenje sa oznakom Ford

 

 

U ovo vreme prošle godine uživali smo u trejlerima i očekivanju najboljeg automobilskog filma još od Ron Hauardovog ''Rush''-a. Ford vs Ferrari preneo nam je okolnosti žestokog suparništva ove dve kompanije koja je započeta propalim pregovorima o kupovini italijanske firme od strane Henri Forda II. Jedna od rečenica iz palete uvreda koje je Enco uputio Henriju bila je da neće prodati Ferrari kompaniji koja pravi male ružne automobile u ružnoj fabrici. Nažalost Forda, ovo je bilo tačno. Pored toga što su njihova vozila tada važila za kvalitetna, Fordu se nije svidelo što nisu bila sinonim za uzbudljivost. Upravo to je postao glavni cilj koji je trebalo promeniti, kako ulaskom u trkački svet sa modelom GT40, tako i putem njihovih serijskih modela.

 

 

 

Amerika će pamtiti 1964. godinu po Mustangu, automobilu koji je ukombinovao odličan dizajn, kvalitetnu i pouzdanu mehaniku i veoma popularnu cenu. Spajanjem britanskog i nemačkog Forda 1967. godine na zahtev upravo Henri Forda II nastao je Ford of Europe, a prvi projekat na kome su radili bio je koncept novog sportskog kupea koji ni Evropu neće ostaviti bez uzbuđenja sa oznakom Ford. Projekat ''Colt'' sledio je recept Mustanga isključivo u formi duge haube i kratke zadnjice, a konačno rešenje stvoreno je u obliku između fastbacka i klasičnog kupea. Ime Colt je napušteno zbog Mitsubishijevog pulena, a prelepo italijansko ostrvo uticalo je da naziv Capri bude stilizovano dodato na karoseriju i volan novog modela koji je reklamiran kao ''Automobil koji ste sebi uvek obećavali''.

 

 

 

Ovo automobilsko uzbuđenje stiglo je i do Srđana iz Novog Sada i to spletom okolnosti u kojima ga Ford prati od malena.

''Prvi koji smo imali u porodici je bio Escort '82 godište kog i dan danas vozim. Imam čak i fotku ćaleta, mene i burazera kad smo ga kupili. Usledila je Fiesta iz 1981, pa opet Escort ali '92 godište, tako da je samo bilo pitanje vremena kad ćemo nabaviti pravog šmekera!'', započeo je priču Srđan. Njegov brat zaslužan je za taj momenat i prava prilika se ukazala zahvaljujući njegovom drugaru iz Beograda koji voli stara vozila i koji mu je pokazao šta se sve nalazi u njegovom posedu. ''Odmah se burazer zakačio za Caprija. Zelen, krov presvučen u vinil, opaka linija i to još model iz prve serije! Nije mogao da odoli''. Srđan i njegov brat su tada imali sreće jer je dotični kolekcionar imao još nekoliko klasičnih automobila u svom voznom parku i morao je da se odrekne jednog, a to je bio baš Capri. ''Burazer me je samo obavestio da kupuje auto i da ću ja biti presrećan. Umro sam od smeha i samo rekao 'Važi', ali sam pao na dupe kad sam ga video!''.

 

 

 

Tako se od 2008. u njihovom posedu nalazi ovaj Capri proizveden 1970. godine sa motorom od 1500 kubika. Međutim, Srđanov brat ubrzo odlazi u inostranstvo i sva briga o automobilu prelazi na njega. Obzirom da na autu nije bilo nikakvog većeg posla od trenutka kupovine, Srđan se trudi da je automobil uvek zategnut i u formi, tako da mlađi brat može da uživa u vožnji svaki put kada dođe u posetu. Svakako, ostalo vreme je tu za Srđana i njegovo uživanje. Kako i sam kaže ''sve na njemu je specifično, kako se sedi, duga hauba koja deluje kao da voziš čamac na putu, izgled kontrolne table i sam osećaj u vožnji automobila koji je živ i posle pedeset godina. Osećam se kao da vozim auto kombinacije svih omiljenih filmova uz koje sam odrastao, od Mad Maxa do Smokey and the Bandita i Bullitta''.

 

 

Za Srđana kao i za većinu nas, današnji automobili izgledaju jednolično. Za njega je Capri auto koji ne liči ni na jedan drugi koji se može videti u saobraćaju.

''Stari automobili su specifični po tom pitanju jer svi imaju liniju da si mogao odmah da pogodiš šta je. Za mene je neprocenjivo da je Capri i dalje u saobraćaju posle toliko godina. To nije samo auto, to je zajeban auto, ima neku dušu''. Srđan ga voza uglavom po Novom Sadu i okolini i to najviše tokom lepih dana, dok je zimi garažiran. Jedna od omiljenih destinacija mu je Bezdan, te se prisetio jednog odlaska tamo: ''Drugar Japanac je jednom prilikom išao sa mnom. Odlepio je. Ceo put se ložio i lupetao nešto na japanskom. Fotkao non stop. A ja vrištao od smeha i panjio Motorhead''. Međutim, Srđanu najviše prija vožnja sa njegovom ženom, kada uz muziku iz perioda kada je Carpi napravljen i laganu vožnju krstare gde god im padne na pamet, po receptu na koncept slobode koju je Mustang ustoličio za ljude sa one strane Atlantika.

 

Autor teksta i fotografija: Miloš Nikodijević

 

preuzeto & još fotografija na - autoslavia.com

[neshaoct 9780]

 AutoShopMagazin vremeplov: 1969. Ford Capri

 

1.8 miliona ljudi u Evropi je kupilo ovaj auto:

 

 

[neshaoct 9780]

Ford oživljava ime Capri

 

 

Osim slavnog imena, novi Capri neće imati ništa sa starim modelom koji se proizvodio između 1968. i 1986. Ford će oživeti novi Capri u formi crossovera, a pokretaće ga struja. Biće baziran na Volkswagenovoj MEB platformi.

Ford nema vremena za čekanje, a uveliko kasni sa razvojem električnih modela. Pored partnerstva sa Volkswagenom koje će ih delom ubrzati u tom procesu, Ford iz rukava vadi stare asove kako bi što pre isplivao na zelenu granu. S tim u vezi, već iduće godine Ford oživljava legendarni Capri. Možda se nekima neće svideti, ali ovo slavno ime će tada nositi električni crossover coupe baziran na Volkswagenovoj MEB platformi i sa tehnologijom preuzetom iz Forda Explorera, odnosno sa tehnoloških donatora VW ID.4/ID.5.

 

Capri je svojevremeno nazvan evropski Mustang, a proizvodio se između 1968. i 1986. godine. Sada će se ovo kultno ime vratiti u ponudu Plavog ovala nakon 38 godina pauze. Tako će nova generacija Forda Caprija biti lansirana 2024. godine, ali neće imati nikakve druge veze sa starim modelom. To je zato što će novi Capri biti ponovno osmišljen u obliku električnog crossover coupea, koji će biti konkurent Volkswagenu ID.5, Peugeotu e-3008 i Volvou C40. Prema pisanju britanske publikacije Autocar, koja je snimila budući model skriven ispod kamuflaže, budući Capri biće baziran na MEB platformi koju je razvio Volkswagen. Uglavnom, novi Ford Capri će biti mlađi brat Explorera od kojeg će preuzeti elektromotore. Prema dosadašnjim informacijama, budući Capri imaće elektromotore snage između 168 i 335 KS, a napajaće ih baterije od 52 kWh ili 77 kWh.

 

 

Štaviše, budući Ford Capri bi profitirao od autonomije od oko 480 kilometara, a moći će da se puni na brzom punjaču crpeći maksimalnu struju do 170 kW.

Ford još uvek nije potvrdio tačan datum dolaska novog-starog modela.