Vazduhoplovstvo

[bit 936]

Pa muzu nas na sve strane bilo bi normalno da nešto od tog novca završi i gde treba

 

[totti 13160]

https://www.exyuaviation.com/2019/03/air-serbia-to-wet-lease-crj900.html?m=1

 

[silenci 2333]

mig 29 9.13,al ima grbu koliko vidim i ruski vojnik na strazi motri

 

[Boris90 367]

Standardan 9.13. Prva slika Su-30MK 

[silenci 2333]

meni lici malo na grbavog,a ko nezna koji je avion,piše na njemu,a izgleda ovo su nove šeme bojenja

i par Su 35, nato oznaka Flanker E

 

[Boris90 367]

Jedan F-15 koji je dobio po repu 99e , slikano iznad BiH sleteo u Sarajevo

 

 

Jedan koji nije uspeo da se dovuce i sleti vec je zaorao zemlju 

 

 

 

 

Posto nije pao na teritoriju tadasnje Jugoslavije vodi se kao  da nije ni oboren

[ata 77]

Su 30 i Mig 29 veoma lice na prvi pogled, ali koliko sam primetio, najlakse ga je prepoznati po drugacijem obliku usisnika vazduha i dodatnom vertikalnom stabilizatoru koji se nalazi sa suprotne strane - ispod horizontalca.

[silenci 2333]

Suhoj Su 30 je veci avion od 29ke,na prvi pogled kao slicno,al potpuno drugaciji,SU 30 je dugacak 22 metra,a Mig 29 oko 17,5 metara

 

[neshtry 14783]

Lazanski je jednom filozofirao da Suvovljev nismo kupili zato što su puno veći od Miga 29
 

[bit 936]

Pa ne trebaju nam, to je ogroman avion projektovan za veličinu Rusije, sa svim što to nosi potrošnjom aerodromima, garažama, naoružanjem upotrebom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[neshtry 14783]

Jest vala baš velik

 

[chikavili 511]

Razlika u velicini na maketama iste razmere

 

[neshaoct 9590]

5 hours ago, bit said:

Pa ne trebaju nam, to je ogroman avion projektovan za veličinu Rusije...

...i svakoga ko ima pare da ga kupi. To ''preveliki je za nas'' je tipično kiselo grožđe fazon.  

Može se pogledati ko sve ima taj avion van Rusije, ili još bolje, pogledati ko sve koristi F-15, jer su oni direktni rivali da tako kažem. Ima tu i manjih od Srbije, ali ekonomski mnogo jačih...dakle, do para je.  Ni Rusi nemaju problem da ga prodaju, uostalom dugo vremena su najmoderniji avioni iz te familije ustvari bili u upotrebi van Rusije (u Indiji), tako da nema ni limita tipa neće da prodaju bolju verziju tog aviona nego što oni imaju.

 

Treba pogledati koji je borbeni radijus MiG-29, npr. koliko dugo, na kojim visinama/brzinama i sa kolikim teretom može da bude u vazduhu...i ti brojevi nisu nimalo impresivni. Za RUS je to ok, jer je kod njih i zamišljen kao laki (frontovski) lovac, pa su zato razvili i Su-27 (30/35) da pokrije sve te rupe izvan par stotina km oko fronta, ali...za onoga koji nema čime da pokrije te rupe eto problema.

[chikavili 511]

Aj sad da budemo realni, a posto sam licno upucen u problematiku, smatram da sam prilicno realan.

Su-27 (30, 35...) nisu preveliki za nas, ali se moze reci da su "overkill" za nas kada se uzme sve u obzir, odnosno cinjenica da nam i MiG-29/35 resava sve probleme. Ali bi nam svakako dobro dosli da imamo vise para.

Ako bi govorili o "prevelikom" avionu koji nama zaista ne treba, odnosno koga ne bismo mogli da ga iskoristimo, onda je to MiG-31. Za njega je ova drzava suvise mala (iako gabaritno nije nista veci od Su-27).

[neshaoct 9590]

Mnogo je samo kad biju.  

Svakako nam MiG-29, ili u budućnosti MiG-35 završava pos'o, ali kao što kažeš kad bi bilo para ne bi nam škodila još jedna eskadrila (pored MiG-29/35) i npr. Su-35. Kombinacija koja bi verovatno omogućila i niz novih taktika oko primene kombinujući njihove tehničke karakteristike.

MiG-35 gubi od svoje lovačke uloge, tj. žrtvuje je kako bi postao višenamenski avion...pa se lako može dogoditi da nakon prelaska sa MiG-29 (ako budu unapređeni) na MiG-35 (ako se to ostvari za jedno 10-tak godina, što bi trebalo biti logični pravac), Srbija ima ustvari slabiju čisto lovačku komponentu, ali i znatno bolju platformu za dejstvo po ciljevima na zemlji. Međutim, ako bi za udar po ciljevima na zemlji (naročito u slučaju SRB gde sigurno ne bi bilo mnogo takvih situacija, ako i neka uopšte) posao preuzimale bespilotne, možda tada više i ne treba juriti klasični višenamenski avion (što MiG-35 jeste, a MiG-29 u dosta manjoj meri jeste), već opet pojuriti neki punokrvni lovac (možda tada neki polovan Su-35), a za dejstvo po ciljevima na zemlji koristiti bespilotne koje već sada mogu da ponesu dovoljno koliko SRB može da zatreba, a kamoli posle još narednih 10-tak godina razvoja.

 

U svakom slučaju, postoje školovani i pametniji od mene koji verovatno o svemu ovome razmišljaju...  

 

 

Edited March 28, 2019 by neshaoct
izmena

[totti 13160]

Npr ministar vojni razmišlja...

 

[silenci 2333]

Ma ako treba, ako je za drzavu,da se nabavi i Mig 31,a ako ostane para moze barem i koji Tu 22M3,onaj beli labud je bas prevelik,realno

A Srbija da kompletira i modernizuje ovih 10 29ki plus ova 4 sto su u Belorusiji i da se ozive Orlovi i da se modernizuju i u bliskoj buducnosti da se nabavi koji Mig35,a Suhoji nama netrebaju,skuplji su za odrzavanje,treba skolovati pilote za te avione

[bit 936]

On 3/28/2019 at 2:42 PM, neshaoct said:

...i svakoga ko ima pare da ga kupi. To ''preveliki je za nas'' je tipično kiselo grožđe fazon.   Može se pogledati ko sve ima taj avion van Rusije, ili još bolje, pogledati ko sve koristi F-15, jer su oni direktni rivali da tako kažem. Ima tu i manjih od Srbije, ali ekonomski mnogo jačih...dakle, do para je.  Ni Rusi nemaju problem da ga prodaju, uostalom dugo vremena su najmoderniji avioni iz te familije ustvari bili u upotrebi van Rusije (u Indiji), tako da nema ni limita tipa neće da prodaju bolju verziju tog aviona nego što oni imaju.

 

Treba pogledati koji je borbeni radijus MiG-29, npr. koliko dugo, na kojim visinama/brzinama i sa kolikim teretom može da bude u vazduhu...i ti brojevi nisu nimalo impresivni. Za RUS je to ok, jer je kod njih i zamišljen kao laki (frontovski) lovac, pa su zato razvili i Su-27 (30/35) da pokrije sve te rupe izvan par stotina km oko fronta, ali...za onoga koji nema čime da pokrije te rupe eto problema.

I jedni i drugi koji imaju su u savezu ili su bili u savezu i samim tim koristili mnogo širi vazdušni prostor, koristili te letelice za dežurstva na morskim granicama saveza , za manevre savezauvezbavali odbranu SAVEZA td ..

 

Ovo za šta će biti namenjen je odličan i mig 29 ISPRAVAN

[ata 77]

Lepo je pričati, ali dabog da nikada više ne zatrebaju, osim za administrativnu kontrolu vazdušnog prostora.

Kada bi (ne daj Bože) trebalo ponovo da se koriste u borbi, verujem da bi i sa najnovijom tehnologijom prošli slično kao 1999... Čak i da imamo S400, još jednu eskadrilu "ispravnih" MiG 35, opet bi prošli protiv Nato pakta kao i prošli put...  Jednostavno, nemamo protiv koga da ratujemo. Današnji ratovi se više ne vode avionima, već novcem.

[neshaoct 9590]

11 minutes ago, ata said:

Kada bi (ne daj Bože) trebalo ponovo da se koriste u borbi, verujem da bi i sa najnovijom tehnologijom prošli slično kao 1999... Čak i da imamo S400, još jednu eskadrilu "ispravnih" MiG 35, opet bi prošli protiv Nato pakta kao i prošli put...

Nema spora oko toga ko je jači, tj. da SRB nikada ne može doći u poziciju ni da se uporedi sa NATO kao celinom, a kamoli da u tom poređenju bude jača strana. Suština zato i nije u tome, nego je potrebno da SRB bude dovoljno jaka da nas opet ne diraju samo zato što im se eto može.

Dakle, ako zaslužimo NATO reakciju (npr. napadnemo neku članicu tog saveza) ne postoji šansa da budemo jači kad se pokrene sistem kolektivne akcije tog saveza.

Ali, ovde je fora da nam se ne ponovi opet napad baš kao 1999. godine, tj. kada ga ne zaslužimo (ne napadnemo neku članicu NATO), već eto dogodi nam se agresija samo zato što im se ne dopada politika SRB, ili ličnost njenog Predsednika, i sl. Za to se mora biti dovoljno jak, da im se prosto ne isplati, da im se piloti opet ne utrkuju u prvim danima agresije (jer su mislili da će trajati kratko i da neće zato svi ni stići da odrade pojedinačnu misiju) ko će da leti, već da osete strah da je ipak moguće da se ne vrate...

[chikavili 511]

Posle neprijatne epizode sa Vijetnamom, nece tek tako olako da se upuste u sukob u kome postoji mogucnost znacajnijih zrtava sa njihove strane. Da smo raspolagali sa s-300/400, pitanje je da li bi uopste doslo do toga.
 

[neshtry 14783]

Imali su Afganistan u međuvremanu

Sent from my LG-M250 using Tapatalk

[Boris90 367]

Upravo tako, treba biti spreman i ne docekati opet neku takvu situaciju spustenih gaca. Ne daj Boze da dodje do takve situacije opet ali nikad se ne zna. 

99e VJ je na terenu odradila odlican posao e sad u vazduhu nismo imali ama bas nikakve sanse i taktika upotrebe aviona mig 29 pokazala se kao losa. Zanimljiva je cinjenica da su do kraja agresije zlocinackog NATO pakta u vazduhu ostali samo ameri i englezi. Ostali su se povukli. Akcija je trebala da traje sedam dana, a VJ je toliko inferiorna bila u odnosu na njih da je taj zlocin pottlrajao 78 dana. Da su uspeli da slome VJ na KiM verovatno bi se drugacije odvijao razvoj dogadjaja. Ovako ostalo im je da se izivljavaju nad civilima posto su stoka bolesna..

Edited March 30, 2019 by Boris90

[neshaoct 9590]

NATO bombardovanje: Kako su ''preživeli'' avioni JAT-a?

 

Pre tačno 20 godina sa piste beogradskog aerodroma evakuisani su civilni avioni nacionalnog prevoznika

 

Stevan Ignjatović ceo radni vek proveo je u kabinama Jatovih aviona/Lična arhiva Stevana Ignjatovića

 

Avioni su marta 1999. godine stvorili veliku gužvu na nebu tadašnje Jugoslavije - ali to nisu bili putnički, već vojni avioni NATO-a i daleko malobrojniji avioni Vojske Jugoslavije. Civilni avioni Jata bili su na zemlji - za pistu beogradskog aerodroma vezala ih je odluka o zatvaranju neba nad matičnom zemljom. Nacionalni avioprevoznik, u saradnji sa jugoslovenskim vlastima, i pre početka bombardovanja doneo je odluku kako sačuvati najvredniju imovinu. ''U slučaju da NATO kauboji, kako ih ja zovem, krenu da bombarduju sam aerodrom u Surčinu, mi moramo da probamo da preletimo naše avione u neku od susednih zemalja koje su naklonjene nama. Nama je rečeno da ko god želi, može da se priključi - niko nije nateran'', kaže u intervjuu za BBC na srpskom Stevan Ignjatović, kapetan Boinga, u to vreme i sindikalni lider pilota. Prema Ignjatovićevom sećanju, JAT je tada u floti imao oko 30 aviona, a deo je bio iznajmljen kompanijama u Africi i Makedoniji, često i sa kompletnim posadama.

 

Boingovi avioni bili su važan deo flote JAT-a i pre raspada Jugoslavije (na slici: boing 737)/BBC

 

Ignjatović kaže da su prve bombe u blizini surčinskog aerodroma pale četvrtog dana bombardovanja. Posade su se okupile na aerodromu, ali ih je Vojska Jugoslavije (VJ) obavestila da ne može da uspostavi kontakt sa svim jedinicama i da obezbedi da sa zemlje ne bude neplaniranog gađanja - cela misija odgođena je za 24 sata. Bilo je to previše opasnosti, uz već nepredvidivo ponašanje aviona NATO-a. Već sutradan, Ignjatović kaže da su rakete pogodile policijski hangar na aerodromu, što je bio novi znak za akciju. ''Supruga me vozi na aerodrom, a ne zna šta se događa - ništa joj nisam rekao. Spakovala mi je garderobu za tri topla i tri hladna dana, računao sam da mi više od toga ne treba.''

Oko 40 članova posade brzo se dogovorilo o rasporedu letenja - neki avioni iz flote zahtevali su dva, a neki tri pilotska člana posade, pa se priseća da on i njegov kolega Sava Ostojin preuzeli boing 727. ''Prilazi mi tada mehaničar sa kojim sam puno leteo po Africi i kaže - ako se gine, ja bih voleo da budem sa tobom. Ima li većeg priznanja od tog?'' U praznoj aerodromskoj zgradi, policija im je ipak lupila pečate u pasoše - u danima bombardovanja gotovo raritetne oznake napuštanja zemlje. 

 

''U avionima smo imali minimalne količine goriva, samo da bismo stigli do Rumunije. Plan je bio da sletimo u Bukurešt, uzmemo dodatno gorivo i nastavimo ka Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, a jedan avion iznajmljen je Palestini i morao je čak tamo da stigne.'' Brojni avioni NATO-a, satelitski pregled jugoslovenskog neba, pa i snage protivvazdušne odbrane sa zemlje dobile su - neočekivano društvo. ''Sećam se pozivnog znaka - Jat 100, dozvolite startovanje motora. Kontrolor leta je dozvolio, izašli smo na pistu, dali gas - prazan avion ide kao raketa, što pre da dostignemo 4.500 metara i izbegnemo kritične visine za lakše projektile sa zemlje.''

Ignjatović se priseća da je tih 12 minuta leta do rumunskog vazdušnog prostora trajalo mnogo duže. ''Kada smo dostigli visinu - odjednom si sam na nebu. Upalili smo sve uređaje da se identifikujemo da smo civilni avion, pitali smo se da li će nas neki NATO avion presretnuti'', seća se Ignjatović. 

 

Avion kojim je Ignjatović odleteo u penziju - bio je deo flote JAT-a i 1999. godine, a sada leti sa oznakama ''Avioleta''/AFP

 

Modeli u floti JAT-a 1999. godine:

- DC10 i DC9
- Boing 727 i 737
- ATR

Srdačan doček i neformalni pritvor
Kapetan Boinga 727 kaže da je bio na čelu kolone na važnom zadatku. ''Za 12 minuta smo stigli u njihov vazdušni prostor. Odahnuo sam i javio se Beogradu - ja sam prošao, šaljite sledećeg.'' Medijski napisi u prethodne dve decenije navode da je u ovoj akciji spaseno između sedam i sedamnaest aviona iz flote JAT-a. Kapetan Ignjatović kaže da su iz Beograda tada došle letelice DC10, Boing 727, Boing 737 i ATR. ''Čim smo sleteli, tražili smo dodatno gorivo i dozvolu da nastavimo dalje. Rekli su nam da to nije moguće, da su potrebne dozvole ministarstva, i sproveli nas uz hotel uz obećanje da ćemo se vratiti sutradan - bilo mi je jasno da od toga nema ništa.''

Luksuzni hotel na obali jezera Herestrau u Bukureštu postala je njihova baza - ispostaviće se narednih gotovo 40 dana. ''Ličio sam devojkama sa recepcije na Kenija Rodžersa, pa sam imao poseban tretman.'' Keni Rodžers je američki pevač, slične frizure i boje očiju poput kapetana JAT-a. Priseća se Ignjatović da je do reakcije ambasade Jugoslavije u Bukureštu prošlo dosta vremena, a da posade Jata nisu mogle da napuštaju hotel bez pratnje.

 

Ko je Stevan Ignjatović?

- Rođen je 1954. godine.
- Kapetan Jatovih aviona DC10, Boing 727, Boing 737.
- Član Izvršnog odbora Udruženja linijskih pilota Srbije.
- Ove godine, sa napunjenih 65 godina, otišao u penziju vozeći boing 737 sa oznakama ''Er Srbijine'' čarter kompanije ''Aviolet''.
Poslednji let imao je 25. marta 2019. godine, na liniji Milano (aerodrom Malpensa) - Beograd, avion oznaka YU-ANI.

 

Otišli avionom - vratili se autobusom

 

Na razgovor za BBC, Ignjatović je došao u majici na kojoj piše: ''Rođen kao pilot, rastao kao pilot, živeo kao pilot, umro kao pilot. Rođen da leti ili da umre pokušavajući.''/BBC

 

Posle više od pet nedelja u Bukureštu, tokom koje je avione, uz prisustvo jugoslovenskih mehaničara, proverio i NATO, jedno jutro bilo je drugačije. ''Samo su nam rekli - pakujte se, idete na aerodrom. Nadali smo se da idemo na dalje destinacije - moja je trebalo da bude ruski grad Soči. A onda su nas, umesto u naše avione, ukrcali u rumunski avion Bak1-11 i posle sat vremena letenja sleteli smo u Temišvar.'' Iz grada nadomak granice Rumunije i Jugoslavije do kuće ih je dovezao autobus poslat iz Beograda. Prema pisanju portala ''Ex-Yu Aviation'', i JAT-ova flota autobusa, koja je tokom bombardovanja korišćena za prevoz putnika upravo do Bukurešta, teško je oštećena - bila je parkirana ispred gađane kineske ambasade, u veri da je na tom mestu sigurna od bombardovanja. ''Na granici nam nisu verovali da smo piloti, a carinik me pitao kako me nije sramota da švercujem dok narod gine. Spasili su nas pečati koje smo dobili na aerodromu u Beogradu, pred samo poletanje'', opisuje Ignjatović incident u kome se, kaže, žestoko sukobio sa carinikom.

 

Najveća zasluga - avioni koji su održali kompaniju
Po završetku NATO bombardovanja, Stevan Ignjatović kaže da je otišao u Bukurešt po isti Boing 727 koji je izvezao 29. marta 1999. godine. ''Kada sam prvi put posle rata sleteo u Frankfurt - Nemci su mi doneli tortu. Iako su njihovi državljani izručili tone bombi, odnos običnog sveta je bio drugačiji.'' Posebna obeležja zahvalnosti kompanije i države u potpunosti su izostale. ''Niko u ovu priču nije došao da nešto uzme, dobije, niti smo tražili išta za zasluge. Vlasti koje su došle kasnije, učinile su sve da nas sklone - meni dugo nije omogućeno napredovanje i prelazak sa Boinga 727, na Boing 737 koji je i dalje u saobraćaju.''

I dok su neke od početnih godišnjica obeležavali, ovu dvadesetu - neće. Ignjatović kaže da je mnogo pilota i letačkog osoblja iz tog vremena napustilo zemlju, a neki su i preminuli. ''Naša je sreća da smo posle svega ostali živi - i tim istim avionima mogli da radimo i zarađujemo. Tim avionima očuvali smo kompaniju i hranili porodice svih zaposlenih u JAT-u'', kaže kapetan Ignjatović.

 

Preuzeto sa - BBC News na srpskom @ b92.net

[neshtry 14783]

Sovjetski višenamenski lovac MiG-29 je najsmrtonosniji avion svoga vremena i predstavlja ozbiljnog protivnika na nebu za američke avione F-15 i F-16, smatraju analitičari lista „Nešenel interest“.

Eksperti smatraju da ruski MiG prevazilazi američke lovce u nizu tehničkih karakteristika. To je postalo jasno još 1997. godine, kada su SAD kupile od Moldavije 20 sovjetskih aviona, objasnili su analitičari.

„Za razliku od standardnih aviona američke proizvodnje, na ruskom MiG-u se lakše leti. Njegovi kompjuteri za sletanje u slučaju poteškoća ostavljali su utisak da je moguće stabilizovati avion ako je pilot izgubio orijentaciju“, navodi list.

Prema rečima jednog od pilota, koji je učestvovao u testiranju vojne tehnike, ruski MiG-29 prevazilazi američke lovce F-15 i F-16 zbog boljeg manevrisanja i odnosa težine i sile.

https://rs-lat.sputniknews.com/svet/201903251119254564-sad-avion-mig-29/


Sent from my LG-M250 using Tapatalk