vivicav

Linea, 379 glasova, 27%...

Razlika se ne registruje, uvek je na 800 o/min. Jedino se oseti blagi trzaj i na kratko promena u radu motora....

Ponovo se isto ponaša, uključuje, isključuje... Idemo dalje, sumnjam na presostat...

Dužan sam ostao epilog. Još nisam sasvim siguran jer auto ovih dana uglavnom vozi moja lepša polovina i čini joj se da je problem rešen... Razmišljajući sam došao do zaključka da bi presostat klime mogo biti uzrok problema. Ono što sam preduzeo je "dotezanje" konektora kojim je povezan presostat. Presostat se nalazi na cevi visokog pritiska freona uz sam hladnjak motora : Dotezanje sam uradio tako što sam razdvojio konektor, uklonio žuti plastični deo (oklop?) na konektoru i svaku od buksni nategao špenadlom. Tačnije, pokrivio jezičak unutar buksne. Zatim je sledilo vraćanje žute plastike i postavljanje konektora na presostat. Istu "reparaciju" sam učinio i na ovom konektoru, ovešenom na lim iznad hladnjaka, tačno iznad presostata. Prethodno je potrebno konektor svući sa nosača pa tek onda razdvojiti,sledi uklanjanje žute plastike, "natezanje" jezička unutar buksne itd, itd...

Hvala, tek popodne ću biti u prilici da pokušam nešto. Hvala.

Servisiranje je rađeno kod Ninića, uređaj koji je vakumirao sistem, pa potom ga punio, je Bosch-ov i izgleda vrlo profesionalno. Radnik je uneo tip i model vozila pre ponovnog punjenja sistema. Takođe je utvrđeno testiranjem pod pritiskom da nema nikakvih poroznosti u sistemu. Na kraju sam dobio papir sa rezultatom urađenog koji je potom zakačen u servisnu knjižicu....

Nisam obraćao pažnju na ventilator, ali zar nije samo jedan ventilator na Lybri, i to onaj koji hladi i hladnjak motora. Kako sam juče pančevački most prelazio 30-ak minuta, temperatura motora je bila zakucana na 90 stepeni. kao što sam napisao na početku, već vožnja od 10-20 km/h je dovoljna da hlađenje radi normalno. Treće, u tih pola sata se nebrojeno puta uključio isključio kompresor što se vrlo lepo oseti kada motor radi na leru....

Nisam siguran, danas dok sam čekao u koloni dodavao sam gas ali mislim da nije reagovao kako treba. Proveriću....

Imam čudan problem sa radom rashladnog sistema u mojim kolima. Kada auto radi u mestu, a zagrejan je na radnu temperaturu počinje da isključuje i uključuje kompresor klime non stop. Kao za imat je tada uglavnom u isključenom stanju. Ovo me je ubilo danas na pančevačkom mostu koji smo prelazili pola sata . Ludo je to, da čim se auto pokrene, počinje i hlađenje koje je inače odlično. Brzina vožnje nije bitna jer već pri brzinama 10 do 20 kmh hladi. Sistem je prošlog septembra vakumiran, i dodato je nešto malo freona. Inače, ovo se dešavalo i prošle godine pa sam mislio da će jesenjašnji servis klime rešiti ovaj problem....

Hladnije crevo mi ima temperaturu okolnog metala (vezni lim ispred hladnjaka) dok toplije crevo ima "neku", daleko višu temperaturu.... Napomenuću da leti nema problema sa pothlađivanjem (uvek 90 stepeni). Ovaj problem sam imao i prošle zime mada nisam ništa preduzeo jer je auto vožen od kuće do posla i nazad što je oko 2.5 km u jednom smeru. Ove zime je često na putu tako da je poželjno kvalitetno grejanje.

Imam problem sa zagrevanjem kabine vozila što je u osnovi sekundarni problem. Glavni problem je sporo zagrevanje motora. Pod sporo mislim da ni nakon 20-30 km vožnje motor ne uspeva da dostigne 60 stepeni celzijusa (kazaljka bude iznad početnih 50 na instrumentu za jednu svoju debljinu). U stvari, pri ovakvim spoljnim temperaturama koliko god da traje vožnja temperatura ne bude ni blizu 70 stepeni.Čak sam prekrio saće hladnjaka više od 80% površine i ništa se nije promenilo Najčudnije je to što je termostat ispravan, ili ja barem tako zaključujem. Proveravao sam tako što sam nakon pomenutih 30 km vožnje podigao haubu i primetio da je crevo koje povezuje hladnjak i motor, a nalazi se na desnoj strani vozila potpuno hladno dok crevo na levoj strani ima temperaturu od možda 50-ak stepeni. Dodaću još i da vazduh koji se uduvava u kabinu radi grejanja putnika ima sasvim odgovarajuću temperaturu obzirom na temperaturu motora. Molim za vaša iskustva sa ovakvim problemom....

Ipak je italijanski (Solido) model bolji. Pogledajte detalje: kvake na vratima, točkovi (felne), implatant koji predsatvlja staklo retrovizora, znak na poklopcu prtljažnika, lajsne na vratima, enterijer, rubovi bočnih svih stakala, bordure na prednjem i zadnjem staklu....

Hvala

Nisam znao da postoji Ako proradi PayPal, da naručimo po koju... Preuzeto odavde

Nisam ni pokušavao da dovodim napajanje na motor dok ceo sklop nije bio u jednom komadu tj. sastavljen. Mislim da je ovo bitno jer se time obezbeđuje ravnomerna zategnutost sajli što mi se za ovakvu konstrukciju čini veoma bitnim! Verujem da jedino tada obezbeđuješ istu brzinu kretanja oba kraja sajle što garantuje ravnomerno namotavanje jedne i odmotavanje druge sajle. Ako pokušavaš nešto dok je jedan kraj sajle slobodan, ili ga držiš zategnutim rukom, mislim da je uvrtanje sajle garantovano Savet je da sve sastaviš, podmažeš po preporukama sa početka teme, ugradiš u vrata i onda prvi put dovedeš napajanje na motor. Barem sam ja tako radio...

@Mik Jeste vrlo povoljno u sopstvenoj režiji. Moj prvi problem, zbog kog sam otvorio ovu temu, je bio komplikovaniji jer sam iz neznanja pokušavao podizanje prozora nakon pucanja podizača. Tada je rešeno u radionici "Boban sajle"... Sada sam veteran Lybrinih podizača pa je sve lakše. @vejza Što se tiče tvog problema, nije mi jasno kako uspevaš uvrtati sajle? Da li je ceo sklop sastavljen, ugrađen u vozilo i onda se to desi ili ti se desi prilikom testiranja van vozila?

'bem ti sreću. Puče i u levim, vozačkim, vratima. Nego, da pređem na korisne stvari... Trenutno podizača ima u AP Sport u Makenzijevoj 70, Beograd. Levi košta 290,00 din, desni je nešto skuplji... Moram dopuniti člana haze koji u postu br.2 kaže da je šifra podizača 71730301. To jeste šifra ali samo podizača za leva vrata. Podizač u desnim vratima ima oznaku 71730300! U postu br.18 Mik je dao savet o vraćanju sajli prilikom finalnog sklapanja celog sklopa. Princip sa uklanjanjem gumice i korišćenjem tog "zuba" za oslonac šrafcigera je odličan način za kompletiranje. Jasnije će biti kad pogledate sliku pozajmljenu sa grčkog foruma: Najveći horor je bio vraćanje tapacirunga, tačnije ispravno umetanje gornjeg dela. Mislim na deo sa plastičom aplikacijom koja glumi drvo Posle više pokušaja razradio sam sledeći postupak: 1. Postaviti staklo prozora u najniži položaj (potpuno otvoren). Ovo je potrebno da bi imali mesta za operaciju pod brojem 4. 2. Zakačiti gornji deo tapacirunga na falc u dužini od 15-ak cm i to delom kod rešetkice za sušenje prozorskog stakla. Ovo učiniti što bliže retrovizoru. 3. Od strane brave na vratima, gurati tapacirung da klizne po falcu do predviđenog položaja (podvući ga klizanjem pod plastiku koja pokriva ugao kod retrovizora). 4. Pritvoriti vrata i sa spoljne strane kroz otvoren prozor rukom povijati (koliko dozvoli, bez pucanja) plastiku koja "glumi" drvo i navlačiti je na falc. Za celu opreaciju, od otključavanja kola pa do pranja ruku po uspešnom završetku, mi je trebalo oko 70 minuta...

Nuova Thema Zanimljive fotografije oficijelnog vozila. Ujedno prvi zvanični angažman najjače Lancie ovog momenta. U prodaji od oktobra u Italiji...

Kačketi su kupljeni kod Bogunovića ili u nekoj usputnoj radnji? Ima li ih još?

Video obećan na početku...

Lepo, samo, šta je bio problem?

Moje iskustvo sa Air Bag alarmom je sledeće: Ako na Lybri nije bilo "ispucavanja" air bag-ova problem su konektori. Moj problem je nastao vožnjom od Novog Sada ka Beogradu starim putem, kroz Inđiju. Kako je ono tamo asfalt u tragovima, tokom vožnje mi se upalio famozni alarm. Problem izavao konektor ispod suvozačkog sedišta . WD 40 je kratkotrajno rešenje, potrebno je "nategnuti" kontakte u konektorima. Ovo je izvodljivo sajdžijskim ili bilo kakvim tankim šrafcigerom. Očito italijanski proizvođači prave vrlo meke konektore koji vremenom gube elastičnost pa ih je potrebno blagom deformacijom dovesti u ispravno stanje. Važno je sve ovo raditi sa ključem izvađenim iz brave i onda je velika šansa da se alarm ukloni samim rešavanjem ovog mehanočkog (kontaktnog) problema. Ako to radite dok je auto "pod kontaktom" velika je šansa da će uklanjanje alarma biti moguće jedino u servisu kao što je bio moj slučaj.

Još slika ove lepote Poređane su po redosledu nastajanja: "Blokada" puta: Lepota, prostor...: Najviša tačka puta, >2000 m nadmorske visine. Čini vam se da rukom možete dohvatiti vrh. Jako čudan osećaj prilikom disanja. Takođe imate osećaj sličan blago alkoholisanom stanju...: Nešto niže od 2000m, severna strana, u našem slučaju je bio spust: Nije svima interesantno ležanje na putu, obrtni momenti, radne zapremine, kilovati... Iz kola, pogled na mesto gde su nastali prethodni snimci: Da, gore smo bili. Ovo me podseti da smo u jednom momentu videli oblak koji je vrh cepao...: Svuda prođi u Srbiju dođi I na kraju, kao u onom vicu o lavu kralju životinja i prasencetu, dok ne probam Alpe za mene su Karpati VRH! Ovde možete pogledati trejler o epizodi Top Gear-a posvećenoj ovom putu

Od Vršca preko grada Sibiu u Rumuniji ima oko 450 km. To bi bila vožnja sever-jug. Mi smo išli jug-sever od Curtea de Arges pa "na gore" jer smo obilazak Transfagarašana ostavili za povratak kući. Nije bitno sa koje strane se "napadne" jer lepota prirode i neponovljiv osećaj u prostoru su garantovani. Najbolje je oragnizovati se tako da se najatraktivniji deo izveze u oba smera. Mi smo na tih 50-ak kilometara najlepše deonice (ceo put C7 je dug 96 km) potrošili 5-6 sati i bilo nam je malo obzirom da smo se zaustavili oko 10 puta zbog fotografisanja i "akumuliranja" neponovljivog karpatskog pejzaža.

Ove godine sam se odlučio za odmor u Rumuniji, između ostalog, "isprovociran" Top Gear-ovom reportažom (sezona 14, epizoda 1) o najlepšem putu za vožnju. Po njima dok nisu otkrili Transfagarašan, najlepši put je bio put kroz Alpe od Stelvia u Italiji do Davosa u Švajcarskoj. Inače, ovaj put je građen kao strateški vojni put u periodu 1970-1974. Gradila ga je vojska, potrošili su 6000 tona eksploziva, a poginulo je 40 ljudi tokom gradnje. Padom Čaušeskua i nakon otkrića od strane Top Gear-a ovaj put je postao mesto "hodočašća". Moja porodica i ja smo boravili u drugoj polovini jula u Rumuniji i mislim da je to bio idealan period za vožnju Transfagarašanom jer je uglavnom zatvoren od septembra do juna zbog obilnih kiša i snežnih padavina. Put je jako opterećen Turistima iz Evrope i svih krajeva Rumunije tako da od jurcanja serpentinama nema ništa. Najviša tačka puta je na 2036 metara nadmorske visine! Početak uspona sa južne strane. Obratiti pažnju na reklamu u pozadini Mesto gde je "provela noć" ekipa Top Gear-a: Još uvek južna strana, oko 1600 m nadmorske visine: Severna strana, atraktivnija, slike se nalaze na sve strane na internetu, na "magnetima za frižider" itd... Još malo "rumunskih" slika: Parlament u Bukureštu, druga poslovna zgrada po zapremini na svetu. Prvi je Pentagon Subota prepodne pa je parking prazan, idealno za slikanje Hunedoara, novogradnja Hunedoara, starogradnja Ovakve gume imaju kamioni u EU: Toliko za sada. U dogledno vreme, čim obaveze dozvole, biće i neki video sa Transfagarašana....