bolens

Auu Martini, sumnjao sam na tako nešto, ali rekoh da proverim... Znači tvoj tatko je Siniša - hovercraft koji je pre vozio kappu kupe automatik! Svaka čast... pozdravi ga, iako se on mene verovatno ne seća.

Meni je san motor 3.0 V6 za opuštenu vožnju auto-putem... I to još da je uglavljen u neku lanciu themu station wagon sa automatskim menjačem! Čak sam i tražio takvu pre nego što su uveli ove ogromne takse na kubikažu. Autoritet za njih je bio neki Siniša iz Ribara (mesta kod Šapca) koji je imao Bosch servis čini mi se. Ti ga Martini sigurno znaš... Samo čekajte, 3000cc V6 iz theme nije isti kao onaj iz kappe?

Presvlake... Vajs&Co, http://www.vajsco.com Šiju po meri i od kvalitetnih materijala. Niko ko je tamo pravio nije se pokajao. Presvlake kad se montiraju izgledaju kao i da ih nema.. ali se namučiš dok ih natakneš... to je neviđeno! Ja sam doduše pravio samo za moje, vozačko sedište, jer je ono bilo malo izlizano i uzeo sam alkantaru. Kako taj materijal drži u sedištu to je za priču, uopšte ne možeš da se promeškoljiš i pomeriš tur bez velike muke, moraš prvo malo da se odigneš i tek onda ugnjezdiš na novo mesto. Nije ni čudo da je često ugrađuju u sportske automobile. Takođe, možeš da biraš i kombinaciju boja.

Martini, ovo je fantastično, sve čestitke... Znao sam da ih ljudi prave u samogradnji, ali da ih ima i ovde, već tu samo preko Save... oduševio sam se. Čini mi se da je idealan za razne ture po našim rekama, uostalom svejedno mu je "ploviš" li uzvodno ili nizvodno. U svakom slučaju bar 20x bolja i korisnija sprava od onih dosadnih vodenih skutera koji nas terorišu leti po plažama. Jedina sprava (takođe je entuzijasti prave u samogradnji) koja je po meni još bolja, je ekranoplan! Iako on više liči na avion koji stalno baulja po površini (dobro na 1 m od podloge) koristeći efekat ekrana. Inače, koji su brzinu postigao kad si sam u njemu? Pa ti sad do Beograda imaš 'ladno privatan auto-put! Kolika mu je ukupna težina? Može li se registrovati kao čamac?

Auto Bild: Autos der 60er-Jahre — Rollende Sixties http://www.autobild.de/artikel/autos-der-60er-jahre-1263006.html

He, he... prati najave biciklističkih akcija na http://www.freebiking.org/ pa im se priključi u nekoj. Malo pročešljaj i njihov forum pre toga da vidiš uopšte o čemu se tu radi i "putevi će ti se sami otvoriti". Cena, pa obično ona pokrije samo realne troškove puta i smeštaja, niko tu ne zaradi. Znači cene su simbolične. Skupi se društvo, krene par kola (džipova), bicikli se natovare na njih i kad se stigne na odredište vozi se "putevima kojima se ređe ide"... Ali da ne skrećemo sa asfaltnog puta.

Nema problema ni za to, Dimitrije, da probaš... Je l' bi te zadovoljio jedan "Jeep Grand Cherokee 4.7 High Output Limited Edition Automatic"? Pridruži se Saletu (Veljkoviću) i njegovim turama (taman ćeš imati društvo i za pedaliranje) a tamo se obično postavi problem ko će da preveze Saletov džip na neku drugu kotu, obično na zborno mesto sa koga se organizuje povratak u civilizaciju. Niko neće da se trucka u bučnom, pomalo čak teskobnom terencu kad može da uživa na dva točka pod otovorenim nebom. U pravu si... evo vraćamo se na asfalt. Često korišćena deonica Novi Sad-Beograd obično se savladava na dva ordinarna načina: Auto-putem ili starim putem (preko Inđije). Ni jedan ni drugi ne koristim odavno. Postoje još dva, "zapadni", preko Fruške gore i Rume, pa na zagrebački auto-put, pa na obilaznicu... i "istočni" preko Titela, pa na zrenjaninski put, pančevački most... Baš na ovom "istočnom", po meni, postoji jedna deonica na kojoj uvek uživam: Kovilj - Šajkaš (potpuno ravan i prav novosagrađeni put bez ikakvih ukrštanja, vizura - polja sa obe strane) - Vilovo - Titel (sa leve strane vam je pomalo mističan Titelski breg, često se tu mogu videti i paraglajderisti, desno pašnjaci sa ovcama), prelazite Tisu malo vijugate pre i posle mosta i sačekuje vas Begej sa leve strane i svojim akvatorijama - Perlez (čarolija nestaje i vi se uključujete na zrenjaninski put). Sve ukupno 36 km! Naravno niko vas ne bije po ušima da to pređete u cugu i što pre... možete da stanete bar na tri mesta (Titelski breg, Tisa i Begej) u uživate u pejzažu. Što bi Englezi rekli "to drink the view"!

Phantome, koliko košta to zadovoljstvo "farbanja" krova u crno folijom? Možda nagovorim svastiku da to odradi na svom van(ovski) belom seićentu! Odmah bi odskočio od ostale slične "bagre" na parkingu a i lakše bi mogla da ga nađe...

Jeste, Dimitrije, svi bismo to želeli, da imamo terenac i da tako gluvarimo tim nedođijama kao iz bajke... ali veruj mi, za početak i jedan običan MTB bajs će sasvim dobro poslužiti. Čak on ima i veću prohodnost nego i najskuplji off-road monstrum. Jedno obično deblo palo preko planinskog puta će skroz zaustaviti takvo vozilo (dobro možda baš imate i motornu testeru u gepeku pored svih andrmolja koje idu uz džip) a bicikl ćete jednostavno prebaciti preko i nastaviti. Da ne govorimo o uzanim pešačkim stazama, prelasku reke preko nesigurnog mostića... Na kraju krajeva bicikl je potpuno neinvazivan po prirodu dok teški terenci naprave haos posle svog prolaska. Pogotovu ako je teren bio raskvašen. Nije ni čudo što im se sve češće zabranjuje ulazak u zaštićene šume, nacionalne parkove... Takođe, ni "pešaka" nije za bacanje. Decenijama, da ne kažemo već skoro ceo vek, pešački pokret lutanja po planinama - tzv. planinarenje je prilično jak. Tako da je moja preporuka, baš to... za početak pazariti par planinarskih štapova (ili za sve članove porodice), baciti ih pozadi u gepek i kad god se ukaže neka prilika, parkirati auto i odpešačiti 5-10-15 km kroz prirodu, do nekog skrivenog jezerceta, vidikovca... A i najzdravije je za

Auuu... što mu leži ova duo ton kombinacija sa crnim krvom. Preobrazila auto... Sad mi više liči na neku ekskluzivnu varijantu lanče Y nego na FIATA. Da ne bude zabune, meni mnogo sviđa se...

Istočna Srbija! Oh... upravo kako si rekao, "videti i plakati"... Inače čovek koji piše te off-road reportaže u "Auto Bildu" je Aleksandar Veljković. Danas verovatno najveći poznavalac puteva i staza po Istočnoj Srbiji. Ipak, taj kraj se otvara u punoj svojoj raskoši tek kada skrenete sa asfalta. A tu je Sale car... Bilo da sa njime idete džipom, biciklom ili jednostavno pešice. Mislim, on da vas vodi. Mnogo tih njegovih reportaža imate na http://www.freebiking.org . Iako su sve uglavnom odrađene MTB biciklima. Prošle godine sam im se i ja pridružio u jednoj takvoj turi ("Kučaj kakav nismo poznavali") i bilo je naravno čarobno.

Roma Quatroruote, avgust 2010. http://www.sendspace.com/file/a761qg

Još jedan prikaz povodom rođendana, od juče, u "Auto Bildu": http://www.autobild.de/artikel/fiat-panda-1220040.html?bild=20&now=98#mmg

Lep je i onaj put kroz Košutnjak (Beograd)... Negde od bivšeg kampa i Nemačkog groblja, pa preko kluba "Aleksandar" sve dole do Topčidera... pa opet uzbrdo preko restorana "Košuta", "Hajdučke česme" u krug. Asfalt je odličan, priroda takođe, sve jedan smer. Često ga koriste i TV ekipe za testiranje novih vozila. Jedino nekad ne možete opušteno voziti jer mnogima prorade trkačke ambicije kad se tu nađu. Ajde ljudi, javljajte se sa svojim predlozima. Šta će nam ti silni automobili ako nema dobrog puta u kojem bismo uživali... ne služe valjda samo za brzo prebacivanje od kafića do kafića, probijanje kroz gradsku gužvu brzinom od 9 km/h ili traženje parkinga za njih? Pa da napravimo bazu takvih puteva. Ja se javljam da ih sve obeležim i unesem u GPX format. Pa kad krenemo negde, pored onih silnih opcija u GPS uređaju: "FASTER TIME, SHORTER DISTANCE, LESS FUEL, OFF ROAD, WITHOUT RAIN... da dodadamo i FOR PLEASURE ONLY!

Ponukali su me Silenci i Ozega... sa Banatom, koji je stvarno i moj favorit što se tiče puteva i putovanja čisto vožnje radi. Ali sigurno u Srbiji ima još dosta takvih krajeva i deonica. Prošao sam prošle godine jednim takvim, negde na potezu od sela Šljivovica prema Valjevu... Ne mogu sad tačno da se setim odakle i dokle ide... ali zovu ga “švajcarski put” jer su ga izgradili naši na privremenom radu. Samo je jedna traka, dakle morate da se zaustavite malo ako se mimoilazite sa nekim... ali je asfalt savršen. A kraj kroz koji prolazi je kao iz snova... pašnjaci, šume, sela, ovce, one malo naherene srpske tarabe... Uopšte nije prometan. Eh da, još kad bih imao kabriolet, pa ga opušteno voziti max. 50 km/h kroz takve predele. O tome baš piše i ovaj članak iz “Evo magazina” koji slučajno pročitah na nekoj benzinskoj pumpi. Potpisuje ga Dino Milić Jakovlić a slikao sam ga mobilnim pa se možda slabije vidi. Dakle, koji ja vaš omiljeni put za uživanje u vožnji?

^^^ Da znaš da si potpuno u pravu... Meni je Banat sinomim za opuštanje, putevi su dobri a relativno je slabo naseljen. Uvek kad idem na ovčarske dane u Sakule, obiđem i Idvor i druga mesta i zaprepastim se koji mir tamo vlada. I da, u poslednje vreme baš i idem motorom...

L'expert automobile - Fiat Punto II (1999 - 2010) ETAI | ISBN: none | 2001 | 193 pages | PDF | 48.1 Mb http://www.megaupload.com/?d=5UFKL13V

Na Fiatovom eLUM sajtu http://aftersales.fiat.com/ELUM/SelectModel.aspx?markID=1&languageID=1 postavljena uputstva za "novi doblo", "novi bravo" i "punto evo" na srpskom jeziku! Krenuli su i sa "lineom" (napisali da ima) ali još stoji na engleskom, nešto zabrljali. Uz "punto" jasna indikacija na koje modele Fiat računa da se prodaju u značajnijem broju na našem tržištu.

Auto Bild magazin (maj 2010. #10): LJUBAV NA ITALIJANSKI NAČIN Voleti znači i oprostiti… ali ne sve. Svojim izgledom "fiat 500" nas je tokom 100.000 kilometara potpuno zaludeo (od milja smo ga nazvali "luiđi") – ali i izbezumio velikim brojem nedostataka.Bez obzira na to, vredi li on uopšte da bude životni saputnik?... http://www.sendspace.com/file/6061yn

Ako su vam važne unutrašnje dimenzije automobila, veličina vrata, njihovi uglovi otvaranja, pa visina vrata, prtljažnika i sedišta od zemlje... onda je ovo pravi sajt za vas: http://www.ricability.org.uk/index.aspx Namenjen je starijim osobama i invalidima da naprave pravi izbor ali svakako te mere utiču na sve koji koriste automobile - da li će ih koristiti lako ili uz „malo mučenje“. Detaljna baza od preko 500 modela sa fotografijama. http://www.ricability.org.uk/consumer_reports/mobility_reports/car_measurement_guide/

Francuski sajt Assurance Auto javlja da stara Multipla upravo prestaje da se proizvodi! http://www.assuranceauto.fr/20100826502/Constructeurs/c3-pluriel-607-multipla-et-matrix-cest-la-fin.html Takođe i Citroen C3 Pluriel, Pežo 607, Hyundai Matrix...

Novi recept: FIAT LINEA 1.4 Aleksandar Todorović, 15. jul 2008. Proverena tehnika i vrhunski italijanski dizajn pomažu ovom mediteranskom automobilu koji odiše odličnim kvalitetom da pronađe kupce. Linea silazi sa montažnih traka u Turskoj, ali je finalna obrada uzorna – bolja nego kod Grande Punta. Ogroman prtljažnik od 500 litara, pregršt prostora na zadnjem sedištu, umerene cene održavanja i povoljna cena od 13.511€ jesu atributi koje priželjkuju naši kupci. Da li je to, ipak, dovoljno da se pobedi konkurencija? Limuzine u Evropi polako izlaze iz mode, ali su kod nas još uvek popularne – posebno kada je reč o C segmentu, gde Linea mora da se bori sa Renault Meganom, VW Jettom, odnosno Ford Focusom u četvorovratnoj verziji. Iako Linea prilično liči na Grande Punto, radi se o osetno drugačijem automobilu, koncipiranom tako da se, pre svega, dopadne vozačima kojima je udobnost na prvom mestu, ali i kupcima koji žive u državama sa lošom putnom infrastrukturom, kao što je naša. Loši putevi su zaštitni znak Srbije, pa zato brzo konstatujete da je Linea mekša, udobnija od osetno skuplje VW Jette, te da daleko mirnije i tiše upija neravnine sa puta. Svakako, Fiat se može pohvaliti i modernijim, smelijim dizajnom kako eksterijera, tako i enterijera. Tako enterijer i kokpit Fiata Linea odišu svežinom, plastika je dovoljno kvalitetna, spojevi odlično odrađeni, boje dobro uklopljene, a pozicija vozača za volanom odlična. Fiat je napokon shvatio da je Mercedesova politika podešavanje volana u svim smerovima sa izdašno velikim hodovima dobitna kombinacija. Za upravljačem ovog Fiata svako može pronaći idealnu poziciju, bilo da je visok 155 cm ili 205 cm. Na zadnjoj klupi Linea takođe zaslužuje pohvale – ima dovoljno mesta za glave i kolena korpulentnijih putnika, čak i više nego kod konkurencije. Inače, trokraki upravljač Fiata je prijatno malih dimenzija i odlično leži u rukama, dovoljno je brz i precizan, ali nije tako direktan kao onaj kod Grande Punta i novog Fiata Bravo. Vrhunski komfor Vrhunska udobnost je uvek bila rezervisana za mnogo skuplje, velike limuzine. Međutim, oslanjanje Fiata Linea je tako dobro usklađeno da i duga putovanja po našim drumovima ne zamaraju previše. Osim toga, zvučna izolacija je dobra, što uz odličnu ergonomiju čini da putovanje italijanskim automobilom bude daleko komfornije i ugodnije od, recimo, putešestvija Astrom Classic, koja je daleko tvrđa i neprimerenija srpskom asfaltu. Doduše, nije tajna da su inženjeri u Torinu pri konstruisanju ove limuzine imali na umu da putevi u Turskoj i Istočnoj Evropi (što su prirodna tržišta ovog automobila) nisu dovoljno kvalitetni, zbog čega se Linea na putu od Subotice do Vranja oseća kao "riba u vodi". Odavno nisam tako uživao u putovanju kroz našu zemlju kao sa ovom limuzinom iz Male Azije. Činjenica je da su moderni automobili sve tvrđi, sa sportski podešenim ogibljenjima, i da je sve manje proizvođača automobila u Evropi koji brinu o vozačima iz siromašnijeg dela kontinenta. Prava je šteta što naši vozači nemaju ni blagu predstavu koliko je ovaj automobil udoban. "Puž" na putu Nažalost, italijanski inženjeri su odabrali proveren ali preslab motor od 1,4 litra i samo 77 KS za ovu modernu limuzinu. Manjak snage ima za posledicu da ćete se utrkivati sa Jugom 55 na semaforu, jer Linea 1.4 do stotke iz mesta mirovanja stiže za 15,7 s, što je daleko slabije od fabričkog obećanja. Ukoliko poželite da obiđete kamion ili autobus na usponu, neprijatno ćete se iznenaditi kada konstatujete da ćete u svakoj drugoj situaciji morati da se vratite iza grdosije. Elastičnost motora prosto nije dorasla težini karoserije od 1.160 kg. Na autuputu su osvanuli presretači, tako da je ostvarivanje visokih brzinskih proseka postao skup hobi i u Srbiji, ali to vas neće mnogo brinuti ukoliko postane vlasnik ovog Fiata. Linea teško može brže od 140-150 km/h, jer joj do maksimalne brzine od 158 km/h (što je manje od fabričkog obećanja) treba čitava večnost. Gorivo je sve skuplje, pa se mnogi pitaju zašto uopšte juriti. Na otvorenom putu do brzine od 120 km/h Linea u proseku troši 7,0 l benzina, a kada pokušate da "puža" naterate u "trk", onda vam on to naplati sa dodatnih litar i po goriva. Performanse su, dakle, slabije nego kod konkurencije – jedan primetno jeftiniji Logan 1.6 16V je za ovaj automobil "bolid F1". Osim toga, kočnice ovog Fiata nisu naročito uverljive: ovaj mediteranski automobil potroši 43 metra puta pre nego što stane ukoliko ste se kretali brzinom od 100 km/h. Ipak, situaciju popravlja veoma osetljiva pedala kočnice koja, doduše, traži od vozača kraći period privikavanja, ali i činjenica da se kočnice veoma teško pregrevaju. Šta ona kaže: Kupovinom ovog Fiata dokazaćete da imate ukusa, ali i da ne želite da bacate novac na skuplju i daleko neudobniju nemačku konkurenciju. Zbog svoje velike dužine, Linea je prilično naporna za parkiranje, a jednako je naporna i prilikom preticanja jer gotovo nikada nema dovoljno snage. Gepek od 500 litara zapremine je pravi raj za žene i pravo malo-veliko skrovište za sve ono što vam treba za ugodan godišnji odmor. Za dečija kolica ima više nego dovoljno mesta u gepeku, jedino smeta visok utovarni rub. Paleta boja za ovaj model je odlična, a paketi opreme su dovoljno bogati i za najrazmaženije kupce. Kome je namenjen ovaj automobil? Linea 1.4 je namenjena vozačima kojima se nikad nigde ne žuri i koji, pre svega, cene komfor i dobar kvalitet izrade. Pored toga, konkurencija je skuplja (Jetta, Focus, Megane, Astra H), i svakako ne nudi toliko udobnosti. Ovaj Fiat je veoma ugodan i za svakodnevnu vožnju. Naročito se dopada ženama, kako zbog dizajna, tako i zbog kvalitetnog enterijera i laganog servo upravljača. Ukoliko ste vozač koji ceni brzinu, ovaj automobil vas neće zadovoljiti. Meni se ipak čini da je dobitna kombinacija Linea 1.3 JTD, a o njoj više kada je budem testirao.

Gledao sam sad malo Fiatove sajtove: Linea 1.4 8V Dynamic - nova 2010. 15.300 EUR (Nemačka) - lager 2008. 9.700 EUR (Srbija) ------------------------------------------ popust 5.600 EUR Multipla 1.6 16v Natural Power Dynamic - nova 2010. 24.000 EUR (Italija) - lager 2008. 13.990 EUR (Srbija) ---------------------------------------- popust 10.010 EUR Nema šta, za nekog ko raspolaže kešom u ovom trenutku (za tu namenu) nije loša kupovina. Ipak, čini mi se da će ovakvi popusti (molim vas samo ne koristite reč "akcija") biti sve češći. Prava mora savremene tržišne ekonomije nije kako proizvesti, već kako prodati! Kome prodati, kako zadržati postojeće tržište a posebno kako osvojiti novo. A zalihe... joooj, pravi mrak! Treba nastaviti sa proizvodnjom a dvorište fabrike već puno, dileri ništa ne poručuju. Videćemo kako će se stvar razvijati sa FAS ali sudeći po nekim procenama i za punto se mogu očekivati drastični popusti. Jednostavno, već ga retko ko kupuje (po sadašnjoj ceni). Naravno, ne treba imati iluziju da Italijani i Nemci (u ovom slučaju) kupuju fijate po tim cenama navedenim na sajtu. Uvek se i tamo čekaju popusti, subvencije... razne mahinacije i kalkulacije se prave. Jednostavno, čekate kad će se proizvođač, diler ili država odreći svog dela iz "profitne margine" i tada dejstvujete kešom ili kreditom.

Mnogo lep FIAT... Hvalio ga je Aca Todorović u svojim testovima da je to jedan od najboljih i najudobnijih FIATA ikada napravljenih. Pravi se u Turskoj. Čini mi se da si dobar pazar napravio.Tvoj auto je iz istog onog kontingenta iz 2008. godine gde su se nudile i one multiple na metan?

Čoveče, tebe su jezera baš opčinila... Mene takođe, odavno. Ima jedna fina knjiga - "Jezera Srbije" autora prof. Stevana Stankovića. Inače on je naš najpoznatiji limnolog i mnogo knjiga je napisao na tu temu.