ortakov

Uhhh, nije jeftina osveta Ko onaj deda što je u 70 i nekoj dobio pare na lutriji pa tražio da se izgrade javni toaleti. Kad su ga pitali, zbog čega, kaže, nek se sad svi p....u na moje pare, sad mi nisu potrebne

Moreeee, ima da sluša, nema tu rasprave Nije on stariji od Ferarija Šalim se a ostajem pri tome da on nema tu šta da traži, čovek ima skoro 40 godina ako se ne varam uskoro će mu biti brza i kola za golf

Al bar imam za koga da navijam Onaj mali englez mi ide na nerve došao je samo zbog marketinga, neće taj ništa uraditi. Ako uspe da isplati kroz marketing svoje angažovanje, to je to, od njega dosta.

Odlično! Hvala! Prihvatam, ali ne može biti besplatno. Prelazimo na PP.

Obzirom da su mi u perionici (najverovatnije) okupali zadnje zvučnike, oba su počela čudno da se čuju, vreme je za zamenu. Suštinski, od starta su zvučnici u vratima pozadi bili "muljavi" tj širokopojasni, zamena je dobra opcija. Poručio sam ove zvučnike https://www.visaton.de/en/products/drivers/coaxial-speakers/fx-16-4-ohm i čekam, da mi se neko javi, ako ima, stare zvučnike, neispravne da od njih napravim adaptere za nove zvučnike. Ako ne kupim neispravne zvučnike, iskoristiću svoje koje već imam. Istina, to će da mi uspori posao, ali ću imati manje troška I planiram da visokotonac ubacim u mesto koje je predviđeno za to, pored ručice za otvaranje vrata. Potrudiću se da fotografišem barem deo radova, pa ću lakše da objasnim šta mi je bila ideja, zašto nisam kupio adaptere koji se prodaju.

Ja sam tako reklamirao 5 - 6 puta neki Topla akumulator i svaki put su mi ga vraćali kao ispravan. I zaista, akumulator je bio ispravan, problem je bio DPF! Ne znam u čemu je fora bila, tak kada sam skinuo to, sve se unormalilo i taj isti akumulator je radio 3 - 4 godine.

Kupio bi fabričke zvučnike, po mogućstvu NEISPRAVNE. Moji su se pokvarili pa sam hteo da vidim kako sve to izgleda i da li može da se taj fabrički zvučnik prepravi u adapter.

Standardan problem kod vozila koja se voze na kratkim relacijama. Svakako, proverite dve stvari, napon na polovima akumulatora kada je upaljeno vozilo. Trebalo bi da bude do 14,4 v a ne ispod 14,0 v. Sa upaljenim potrošačima (grejači stakla, sedišta, svetla, brisači...) napon ne bi trebalo da padne ispod 13,5 v. Ako je napon manji od 14 v bez upaljenih potrošača, nije dobro punjenje i akumulator se brže prazni zbog kratkih relacija. Ako je pad napona veći od 1,0 -1,5 v sa upaljenim potrošačima onda bi trebalo proveriti spojeve mase na automobilu i očistiti kontakte. Druga stvar jeste da se proveri potrošnja struje kada je vozilo ugašeno. Ugasite sve potrošače, zatvorite vrata, ugasite vozilo i ampermetar vežete redno sa akumulatorom. Struja mirovanja bi trebala da bude jako mala, sad ne znam tačno koliko ali bi trebalo da se meri u mA. Ako je sve ispravno, onda je jednostano problem vožnja na kratkim relacijama. To rešite tako što ili ne vozite automobil kratko (sa puno startovanja motora) ili na svakih par dana trebate da skinete akumulator i napunite na punjaču (možda i ne morate da skidate ako imate garažu).

Nema na čemu. Jedini problem je što posle ovoga, nisam siguran da ću naići na bolje skijalište za svoje (porodične) potrebe. Verujem da ima i boljih, ali, ovo je baš dobro

Ove godine smo bili u Kronplatz, Brunico, Italija, Južni Tirol. Suštinski, to je više Austrija nego Italija, sve je dvojezično, više ljudi priča nemački / austrijski nego italijanski ali ima i italijana. Ko voli da skija, ovo je pravo mesto za to. Veliki izbor lakih, srednjih do dosta teških staza. Par dana pošto smo se vratili, tamo se vozio Audi kup, tako da ima baš veliki izbor staza. Put do tog skijališta je dobar, laganom vožnjom, sa pauzama i zadržavanjima na granicama je do 12 sati. Ko voli, može da stigne i dosta brže, mi nismo žurili ali nekih većih problema nema. Najveći deo puta je AP, do nekih stotinak km kroz Au i It do dolaska na odredište je magistrala, dobro obeležena, čista i kvalitetna (nema rupa, kolotraga i sl. gluposti). Početne staze i celo skijalište se nalazi na 2200 mnv. Snega ima dugo i dobro su pripremljeni ukoliko treba da veštački osneže staze. Mi smo imali sreće, bilo je lepo i hladno vreme a par nedelja pre toga je napadlo više nego dovoljno snega za odlično skijanje. Organizacija skijališta je takva da ima više polaznih mesta za dolazak na vrh. Mi smo bili smešteni u Bruniku, ali i iz drugih mesta se dolazi žicom do vrha (gondolama). Ne sećam se baš naziva, mislim da ima Perka, St. Vilige ili tako nega mesta, ali je princip isti, parking blizu žice, penjanje i skijanje. Parking košta 1€ po satu ali ne može da košta više od 8€. Podrazumeva se da imaju pokretne stepenice do gondole, gumirane podloge, mesta za rentanje /čuvanje opreme, toaleti, kafići... Mi smo nosili svoju opremu pa ne znam tačne cene, ali verujem da ima negde na internetu da se pronađe. To je generalno za naše uslove dosta skupo (ovde nisam proveravao ali u AU je koštalo 150€ za 7 dana da čuvaju moju opremu). Ja ove godine nisam skijao jer sam povredio koleno, pa pošto ne skijam, bilo mi je glupo da kupujem skupi ski pas samo da bi se popeo i eventualno provozao gondolama. Oni su i za takve našli rešenje u vidu "poene" (tačkica). Svaka žica / godnola nosi određen broj "tačkica". Za 150€ se dobija 2100 tačkica i prenosive su (mogu dvoje - troje da se popnu i spuste sa istim "ski pasom") Na samom vrhu imaju kao centralni restoran i mesto za odmor, toalet, karabinjere, spasilačku službu, mesto za kupovinu / rentanje opreme, ski škole .... Toalet je besplatan u tom centralnom delu i vrhunski čist, veliki, dok se u drugim restoranima plaća 1€ ili je besplatan sa računom iz tog restorana (bar kod za skeniranje pri ulasku). Ima veliki broj zaposlenih hrvata, srba, bosanaca i albanaca. Uglavnom svi znaju engleski ali bez problema može i na srpskom da se sporazumeva. Isto tako i na samom skijalištu ima puno ljudi iz ovih naših država. Ja sam, recimo, mogao da prepoznam srbe / srpkinje po tome što recimo, ako vidiš ženu sa pačijim ustima - srpkinja. Ako vode psa - srbi. Ako su lepi, visoki - srbi - hrvati - bosanci. Ako vidiš da ima metar ipo, talijani. Plavi, plave oči, nemci ... baš se vidi razlika Ili, ako vidiš da neko puši na mestu gde za to nije mesto, srbi - crnogorci. To je samo moje iskustvo, ne znači da je tako generalno, ali ja sam tako video, pa sad, da ne ispadne da generalizujem, al jbg, tako je - kako je. O stazama ne mogu mnogo da pričam, video sam ih uglavnom iz gondole i slušao decu kakav su njima utisak ostavile. Ono što je evidentno je da su staze jako široke, odlično propremljene, bez hupstera čak i posle podne, da ima zabavnih delova, vožnje kroz šumarke, da ima ski park za preskakanje, vožnju kroz tunele ... Mom sinu se izrazito svideo deo gde se meri vreme i gde snimaju kamere koje su tamo postavljene. Imitacija takmičenja, sa onom žicom na startu, zastavicama i sl. Skenira se ski pas, registruje i onda snimak i vreme se mogu preuzeti. Isto tako, može se videti koliko puta si se spustio, najveća razlika nadmorske visine, gde si sve vozio u kom periodu itd. Vrhunski. Cene i usluga. Cene ski pasa su dosta visoke (za naše uslove, verujem da su po Evropi slične). Deca do 16 godina su (ne sećam se više) oko 30 ak € po danu ako se kupi 5 + dana. Za odrasle je oko 72€ dnevni pa se smanjuje cena ako se kupi 3 + dana. Obzirom na uslugu, možda zvuči mnogo, međutim nudi nezaboravno iskustvo za ljude koji vole skijanje. Cene u prodavnicama u tom gradu Brunico su iste kao u Srbiji a mnogo toga je i jeftinije. Recimo, hleb baget košta 49 centi a u Srbiji je 88 dinara i više. Sve je jeftinije osim, recimo voća. Ja ne znam da li sam išta video da je skuplje nego kod nas. Stim, što je kvalitet hrane daleko bolji tamo nego ovde (pišem o velikim trgovinskim marketima Bila, Spar, Lidl, tamo malih i nema). Mleko ima ukus mleka, meso je crvene boje... neverovatno. Mi smo večerali u piceriji koju drži albanac sa Kosova. Otac zna srpski, odlično, deca ne, svi rade tamo. Porodična pica, ogromna, 1,5 l koka kole (kao, porodični obrok, koji smo jedva pojeli) košta 22 ili 23€ ne saćam se, dao sam 25€, bili su više nego uslužni. Na primer, pošto je pica velika, pitaju te koju hoćeš. Pa recimo možeš da uzmeš četvrtinu kaprićozu, četvrtinu margaritu, a drugu polovinu sa nekim kebabom ... vrhunska ... Mislim da se zove Bucko ili tako nekako (možda Bata) nije ni važno. Cene smeštaja, isto tako, zavisi šta čovek očekuje i šta želi. Mi smo bili smešteni u apartmanu sa doručkom. 6 dana za porodicu 615€ baš da vidim gde ovde ima za te pare Istina, to je bio jedan od najjeftinijih u samom mestu Brunico, ali po okolnim brdima i selima može se naći i jeftinije, sa ili bez doručka. Razume se, postoje i hoteli ali su za moj dojam, previše skupi. Mi svakako nismo previše bogati i to nisam ni uzimao u obzir ali recimo da je dan, za četvoročlanu porodicu, sa dva obroka od 200 - 250€ najjeftinije pa na gore do par hiljada. Ono što je veoma važno, jeste da smo mi bili u nekoj međusezoni, kada se njima završava zimski raspust pa je sve bilo jeftinije (smeštaj i ski pas). Ko želi da ide, ne bi bilo loše da obrati pažnju na to, jer su manje gužve i jeftinije je. Cene u restoranu na samom skijalištu jesu malo skuplje ali ništa dramatično. Recimo da tri obroka, dovoljna za nas četvoro, čak i više nego što bi trebalo da pojedemo ne prelaze 50 ak € sa sve slatkišima, pićem ... Naravno, može se potrošiti i više, ali nema potrebe, ako ne želiš da se prejedaš. E, supa je baš skupa. 8 - 9 € za tanjir neke supe ... e jbg... ali zato 15€ bečka šnicla i prilog, dovoljno za dvoje odraslih.... Štrudla sa jabukama (obrok, bukvalno) 8€ Espreso 1,8€ Dupli, duplo Pivo 4 - 5€ Vino 5 - 8€ (mala flašica). VODA 0,5l - 3€ Prodavnice ne rade nedeljom, a radnim danima do 20:00 sati. Svuda u gradu su biciklističke staze i parkinzi za bicikle. Recimo na žel. stanici i autobuskoj stoji parkirano uvek po 50 ak - 100 bicikala. Ljudi koji dolaze tu da rade, dođu javnim prevozom i odatle idu na svoj posao, vrate se i tu parkiraju bajseve. Prelepo. Da ne zaboravim, kada se kupuje ski pas, ima mogućnost kupovine za jedno skijalište (Kronplatz) i za sva skijališta u regiji. Onda je u cenu uključen i prevoz vozom do skijališta tri doline i još neka. Mi to nismo koristili, nismo bili dovoljno dugo a i sama deca skijaju, pa je onda nezgodno, suviše su mali da bi mogli da idu sami, da menjaju prevoz i sl. Pri rezervaciji smeštaja, dobili smo e mail sa nekim bar kodovima, koji su služili da možemo da koristimo njihov javni prevoz, besplatno dok smo tamo (važi za dane dok platiš smeštaj). Super fora, nije vezano za ski pas, jednostavno, smešten si tamo i ne brineš o javnom prevozu. Taj prevoz služi i da te vozi do i od skijališta, mi to nismo koristili, ali je vrlo lepo, ko ne želi da plaća parking ili nema svoje vozilo. Sve u svemu, vrhunsko skijalište, nije nedostižno za plaćanje, ukupno sa troškom putovanja možda 30 ak % skuplje nego Kopaonik, ali mislim da to nema veze jedno sa drugim, ni u kom smislu.

Poslednja leva traka u gradu NIJE preticajna traka i vožnja levom trakom nije zabranjena i za to postoji razlog. Da li ste se nekada našli u gradu u kom nikada niste bili? Kako ćete da znate gde trebate da skrente levo!? Nisu svi istih fizičkih sposobnosti, sporije reaguju, slabije vide i zbog toga ih ne treba isključivati iz saobraćaja već saobraćaj prilagoditi SVIM učesnicima. Najgore je što se bahatost zahvatila u svim oblastima, pa je tu javašluk na delu. Ako voziš preko Pančevačkog mosta 50 - koliko je ograničenje, svi hoće da ti raduju majku. A i za to postoji razlog, zašto je ograničenje toliko (diletacije na mostu, bočni vetar, biciklisti koji ako padnu na kolovoz, ubićeš ih itd.) i onda, vidim, pre par meseci. vozim, prolazi ŠLEPER preko 12 tona (zabranjeno za saobraćaj preko pančevca) obilazi gradski autobus, vozim iza, bus ide 70 - 75 a ovaj bukvalno, retrovizor na retrovizor ga prolazi pored !? Ne daj bože kontakta, ode pun bus u Dunav! Zašto je ograničenje 50 / 40 / 30!? Pa, recimo, zbog ovoga https://www.blic.rs/vesti/hronika/preminuo-decak-ss-koga-su-udarila-kola-na-zrenjaninskom-putu-bio-sve-vreme-u-komi-u/fm42bq1 sad više nije važno, da li je pretrčavao put, da li je neko vozio brže od ograničenja, ništa više nije važno, uništeno je najmanje dve porodice a verovatno i više. A ako bi uzeli, da je vozač vozio DO 50 km/h ovo dete bi danas bilo živo i u drugo me niko neće uveriti. Jer, kada voziš 40 - 45 - 50 imaš više vremena da reaguješ, čak i ako dođe do kontakta manje su posledice ... Današnji vozači (ljudi, generalno) nemaju dovoljno mozga za razmišljaju za dva semafora unapred. Svaki dan vozim Zrenjaninskim putem. Ako me zaustavi semafor negde u Krnjači, pravac prema Borči, voziš 45 km/h i sve semafore prolaziš do Putnika. Čak i ako me zaustavi neki semafor, razlika u vremenu od Krnjače do Borče je manje od 1 minuta!!! I u čemu je onda poenta !? I da, vozim isključivo levom trakom i da, vozim manje od 50 km/h i baš me boli q što neko "žuri". Ako vidim policiju, vatrogasce i hitnu pomoć, pomeriću se, za ostale me baš briga jer su uglavnom bahata bagra koja nema dovoljno mozga za dva semafora unapred. I ne, to ne radim da bi ih nervirao, nego jednostavno, desna traka je UNIŠTENA od teretnih vozila i autobusa i nemam nameru da se pomeram nekoj budali koja će svakako na prvom ili drugom semaforu da stoji i drka telefon i odgovara na instagram i viber poruke. O stanju u saobraćaju, ovde je suvišno pričati, pravo je čudo kako ovde nema više poginulih jer narod jednostavno NIJE NORMALAN. Juče sam vozio Borča, Opovo, Baranda, Čenta, Stajićevo i nazad. To izgleda kao da se voze igrice Need for speed. Vozim 80 - 85, ograničenje 80, pretiču me autobusi, uleću u makazice ... BOLESNO - BOLESNO i još gledaju, kao, vidi budalu, nova kola, vozi polako... A put pun kolotraga, krpljen, ravnica, potencijalno jak bočni vetar, niska temperatura ... Krajem januara, tj negde oko 24 januara, ide emisija na Radio Beograd 1 i neka priča o bezbednosti u saobraćaju i priča neki pandur, zamenik, drnde - mrnde, kao, od početka ove godine imamo bolji rezultat nego prošle godine za isti period, od početka godine poginulo je (sad, nisam zapamtio tačan broj ali...) recimo 12 - 20 ljudi a to je za xy manje od istog perioda prošle godine!? Reko, čekaj, jesam dobro čuo, od početka godine, pa prošlo je tek 20 ak dana!? Nas kao da ima 5 milijardi a ne 5 miliona. I onda, kao, ako ne znaš da voziš i plašiš se, pomeri se u desnu traku, nemoj da voziš !? Ma da ti j...m mater, na šta ovo liči.

Nije tako jednostavno, a ne znam ni koliko je pametno i bezbedno pisati o tome. Postojali su neki privredni potencijali (npr. hemijska indrustrija, rudnici, banje, šume, cementare, duvanska industrija... ). Sedne neko, posmatra, kapacitete (u potpunosti, ljudske, industrijske, tržišne) i onda krene pljačka (oni kažu privatizacija). Privatizaciju jesu sproveli revolucionari, posle "revolucije" ali ne verujem da su oni bili dovoljno pametni za tako nešto (dovoljno je nekima od njih pogledati lobanje i shvatiti da oni od naučenih govora ne mogu dalje ni da dopru). Kasnije pogledaš ko je postao vlasnik čega, pa shvatiš ko je ustvari i organizovao revoluciju, ko je planski slabio tu privredu kroz sankcije, propagandu kako to ne može da radi, kako je privatnik bolje brine o svojoj imovini itd. E sad, zarad moje bezbednosti, u ovako slobodnom društvu, molim administratora da obriše moje postove u ovoj temi. Hvala!

@Bouz Ne može se tako jednostavno posmatrati. Ne znam šta ste po struci, ali ovo što pišete ne može se tako lako objasniti. Planska ekonomija, pa u okviru toga i razvijanje nekih potencijala na uštrb drugih proizvodi ovo što ste napisali. Da, izvoziš yugo, ispod proizvodne cene (što naravno nije baš 100% tačno, jer recimo, naduvaš proizvodnu cenu alternatora, platiš taj višak dobavljaču a on napravi u svom gradu novu fabriku, proizvodnu traku, čitavo naselje, pa samim tim pokrene proizvodnju, građevinsku industriju itd) a sa druge strane, održavaš postojeću proizvodnju koja je rentabilna, ostaje visoka upošljenost. Visoka upošljenost stanovništva ima višestruk značaj, smanjen je broj socijalnih slučajeva a sa druge strane, imaš čoveka koji je zauzet poslom (pa makar i izmišljenim, a u većini slučajeva nisu bili izmišljeni al da ne širimo) i taj čovek osniva porodicu, oseća se važnim članom zajednice, učestvuje u zajedničkim akcijama, održavanje morala, radne etike ... NIje baš tako jednostavno, na žalost, ne želim o svemu da pišem, smeta drugim članovima a neke stvari, posebno iz okvira bezbednosti nije pametno pisati.

@Bouz Ja se sa ovim apsolutno ne slažem. Sistem represije? Koliko policajaca je bilo u Jugoslaviji - 20 mil. stanovnika Koliko policajaca ima u Srbiji - jedva 6 mil. stanovnika Policija vozila fiće i kasnije stojadine a danas, Land Roveri, Škode... Kamere, presretači ... Ukupan broj uhapšenih i smeštenih na Goli otok? Ukupan broj uhapšenih u JEDNOJ akciji SABLJA! A onda povuci paralelu sa brojem stanovnika u te dve zemlje Srbija - Jugoslavija Za razliku od današnjeg vremena, tada je neko planirao i radio nešto. Pogledaj samo planska naselja po gradovima tada i sada. Tada imaš, npr. Novi Beograd, pun parkova, pun zelenila, kanalizacija, voda, struja, trafo stanice, zemljište - podloga pesak, izgrađen ceo, a danas, BWF !? naslonjen isključivo na infrastrukturu koja je napravljena pre 50 + godina a kanalizacija, pravo u Savu. Sloboda govora? Tačno, kenjaš protiv partije ideš na prevaspitavanje. Danas, pogledaj samo koliko je ljudi privedeno zbog priče na društvenim mrežama. Ekonomija. Ne znam kako to uopšte i može da se poredi. Samo Beograd: IMT, IMR, DMB, FOB, ZMAJ, GRMEČ, AVALA ADA, IKARUS, MINEL, IKL, IPM .... jbt i onda pričamo o ekonmiji... Nemoj, glupo je... Svaka od tih fabrika je deo profita izdvajala za izgradnju, za sportstke aktivnosti (imao si apsolutno besplatan sport), stanogradnju, vodovode, kanalizacije .... Ne znam, o tome je potpuno bespredmetno govoriti. I te fabrike, a ove su samo u BG, su mogle da prežive i sankcije, čak su i preživele, samo je pitanje, zašto nisu restrukturiane na način da se umenje kapaciteti, da se delovi tih fabrika prodaju (kao i sada, recimo za privatnu inicijativu izgradnju stambenih kompleksa, tržnih centara) a da drugi delovi ostanu apsolutno u funkciji. Za razliku od onog vremena, danas nedostaju, strugari, moleri, farbari, limari, bravari, zidari... Prirodni priraštaj? Koliko se danas rađa ljudi a koliko umire? Koliko se ljudi rađalo / umiralo od 1955 - 1985 godine? Kultura? Pop kultura: Riblja čorba, Bajaga, VIS Idoli, EKV, El. orgazam, Partibrejkersi ..... + 000 Danas: Jala Brat, Relja, JK ... Meša Selimović, Ivo Andrić, Sloba Selenić, Ljubivoje Ršumović, Miloš Crnjanski + hiljade, ne mogu sad ni da se setim Danas: Marko Vidojković, Svetislav Basara .... Što se tiče zaduženja, pa opet, ja ne znam, podaci su dostupni, mi danas od proizvodnje imamo izvoz rude i motanje kablova, eventualno nešto malo maline, poljoprivrede, nešto IT a (a i to polako umire zbog Indijaca)... Samo u jedan izvoz u tom periodu, 150 000 automobila Koliko tenkova je prodato Iraku, Kuvajtu, Libiji Koliko aviona je prodato svuda po svetu Koliko brodova (a brodogradilišta u skoro svakoj republici) je prodato? Ei Niš je imao proizvodnju poluprovodnika, katodne cevi (Philips licenca) prvi računar, robotska ruka, institut Vinča ... Druže, pa to je bilo pre pola veka i više, danas kada je sve to mnogo dostupnije, jer smo napredovali (ako smo napredovali, obrazovno, ekonomski) mi to možemo da vidimo samo na RTS Trezoru, kao nešto što je nekada, bilo ovde. Sve i da neko dođe, kaže, evo vam, pravite šta hoćete, mi nemamo obrazovanje koje to može da podrži. A, hajde da pogađamo, da li je toga bilo pre 40 godina!?

Pa sad, nezgodno je to, posebno u tom periodu posle rata, jer, taj rat jeste bio svetski, svuda se ratovalo, ali lokalno, bio je klasičan građanski rat. Nisam ja ni rekao da je taj sistem koji je uspostavljen posle tog rata bio super, međutim, mene iskustvo uči i ono što vidim svojim očima, jeste da je taj, kakav god bio sistem, ipak bio pravedniji prema običnom čoveku nego što je sistem koji je nastao posle tog sistema. I da, taj sistem da je valjao, ne bi se urušio, tako da nemam nikakve iluzije oko toga, niti je bio sjajan niti ja to tvrdim, ja samo kažem da je u odnosu na ovo danas, taj sistem bio daleko pravedniji po običnog čoveka. Mi smećemo sa uma da je Jugoslavija pa i Srbija u sklopu svih tih Jugoslavija bila praktično feudalna država. Kod nas su kapitalisti, koji su počeli da formiraju klasno kapitalističko društvo bili ekipa iz okruženja kraljevske porodice i dvora (nešto poznato iz današnjeg vremena) a da je narod, taman se oslobodio Turaka želeo slobodu. Šta su ti novo - kapitalisti radili? Pa proavali rudnike, zemlju, a samo malo pre toga od istih tih seljaka su tražili da daju svoje sinove da bi se zemlja oslobodila. Oslobodila od koga? Od Turaka a da bi je posle neki Rada Pašić, Stojadinović, Vajfert i ekipa prodavali rudnike Englezima ... I naravno da je komunistički pokret bio jak i naravno da su ljudi bili protiv tog sistema. I je.i ga, u takvim uslovima, normalno je da nej...bu i nedužni ... a opet, sve za neko bolje sutra, da deca bolje žive itd. Rođeng brata mog dede su četnici zaklali. Sa majčine strane, silovanja, otimanja stoke, premlaćivanja i to sve četnici, jel, oni što su kao branili narod. Sve to sam slušao od dede, babe, odrastao sam sa njima. Došli komunisiti, očeva porodica podelila zemlju međusobno, nisu ni imali šta da im uzmu. Jedan deo porodice odveli u Vojvodinu, naselili u kuće švaba (jbg, iste te švabe su činile zločin, zajedno sa drugim okupatorom, pa je i bilo logično da ih proteraju. Neki možda i nisu, možda su bili lojalni, ali, okrenula se serva, pa sad malo mi da korisitmo pobedu) a sa majčine strane, deo zemlje su uzeli, jer im zaista nije ni trebala. Kako je vreme prolazilo, nešto je vraćeno, a nešto je otkupljeno, tako da sad opet imaju više nego pre rata al nema ko da radi. Što se tiče razvijanja kapitalističkih zemalja u odnosu na Jugoslaviju, to je vrlo zanimljivo i mogu se pronaći svi podaci. Recimo da je Jugoslavija u trenutku raspada imala potraživanja koja su bila gotovo jednaka zaduženju. Danas se priča o tome, kao Tito nas je zadužio i sl. a to je suštinski propaganda. Da, postajala su dugovanja ali i potraživanja. Pa smo tako imali potraživanja od SSSR, raznih zemalja u Africi, imali smo izvore nafte u Angoli, naše firme su potraživale novac za izgradnju Afrike itd. A recimo, pre nastanka SFRJ tj do pre rata, udeo industrije u BDP je bio manji od poljoprivrede. Šta je skuplje, 1 kg automobila ili 1 kg pšenice!? Sa koliko učestvuje novostvorena vrednost u poljoprivredi a sa koliko u industriji?

Jedan narod, može da nema hleba da jede, ali vlast mora da ima

Najčešće, upravo kolonizator organizuje puč, kreira tz. novi početak, umiri lokalno stanovništo na neki period a suštinske stvari nastavljaju da se obavljaju kao i pre tog puča. Takođe, uslov je da sam puč / prevrat traje što kraće, da bi imali manje ekonomske gubitke usled prekida snabdevanja sirovinama ili dr. mat. dobrima.

@Transporter131 zli komunisti streljali pošten svet i intelektualce, bili ljubomorni na pamet i lepotu građanstva ... Ko što bi danas pošten čovek suzu pustio da neko oduzme sve Mišku, Kariću i sl. tajkunima, isto tako je bilo i te 1945 godine. Samo što smo dugo izloženi propagandi antikomunista pa smo zaista i počeli da verujemo u to. Daleko od toga da su oni bili sjajni, ali samo pogledaj, gde se izgubiše pojmovi, zajednička imovina - zajednički društveni interes, pravedna raspodela dobara, socijalna pravda ... Pa mi se još uvek lečimo u objektima i leče nas kadrovi koji su školovani / izgrađeni za vreme socijalizma. Struju koju koristimo imamo je zahvaljujući tome što je neko izgradio Đedap, Perućac, TENT itd. PRosečna brzina vozova je bila preko 100 km/h a danas prave po Vojvodini "brzu prugu" koja ide do 200 km/h - celih 70 godina od izgradnnje BG - BAR sa stotinama tunela, vijadukta ....

sve je to isti Q Šalim se, naravno

Otkud znam

Kratka svetla su OK, normalno se vidi a kad uljučim duga svetla gotovo da nema razlike. Trebalo bi to neko da pogleda, ako me ne bude mrzelo Uvek se setim da treba nešto da popravim kad mi zatreba. Tako mi je bilo i za brisače Propala jedna metlica i uvek sam bio u fazonu, jbm ti brisač, treba da zamenim metlicu (kad krene kiša). I sad, na poslednjem servisu, izlazim i setim se, zamenite mi metlice Stavili su neke BOSCH, ne čuju se, lepo brišu, a cena, prava sitnica 3600 rsd + pdv

I meni se čini da su svetla dosta loša na 500L Možda mi nisu naštelovana

Tačno Kako kaže ona u filmu, od gledanja nema selameta Teško da se sisem sam od sebe uruši ipak mu treba neko ljuljaljanje ... sad, pitanje je da li je sistem sam ljulja da bi izdvojio one koji jače guraju, ili neko sa strane "turira" da se sistem ljulja ne bi li ga oni bolje iskoristili Čudno je to ...

To je ono što se dogilo 1945 godine, kada se sve završilo, pa su ljudi koji su bili u šumi, počeli da se svete onima koji su bili saradnici, zarađivali, igrali, pevali itd. E, onda, da bi nas naučili da to ne treba da se radi, sad vraćaju ono što je oduzeto tim saradnicima okupatora kao restitucija, učinjena je nepravda građanstvu... nije nego... Verovatno je bilo i nekih koji su naj..ba li greškom, ali verujem da je ogromna većina zaslužila upravo takav tretman. Čudno je to, nama himna počinje tekstom "Bože pravde..." jer to verovatno nama nedostaje oduvek.

4 godine, nov auto, nije menjano ulje. Ako se ja budem pitao, neću ga menjati bar još 6 godina i siguran sam da neće biti nikakvih problema. Kako će da pokupi vlagu ta tečnost kad je hermetički zatvoren sistem!? Da nije zatvoren hermetički, ne bi mogao da radi, stvar je vrlo prosta. Što se tiče pregrevanja, to bi još i imalo smisla kod nekih automobila koja su na trkama, pod opterećenjem itd. U normalnoj vožnji, ta tečnost nema šanse da prmeni svojstva 10 ak godina sigurno (a verovatno i duže). Potpuno se razlikuje situacija od diferncijala, menjača, motora jer ovde klip ide gore dole (levo - desno) 2 - 3 cm i kako se troše pločice, tako se pomera to ulje ali sistem nikad nema vazduha (da ima, ne bi mogao da radi). Menjač, recimo, ima pokretne delove, zupčanike, velike su temperature, prilikom rada, otpadaju mikro delovi (zato je onaj čep namagnetisan) i čak i u takvim uslovima, ulje u menjaču traje 10 + godina a neki ga nikada ne menjaju. A povrh svega, sistem nije u potpunosti zatvoren, ima onaj gore izduv, preliv ili kako se već zove. Potpuno različiti principi funkcionisanja. Na koliko se menja tečnost u radnim mašinama, gde hidraulika pokreće kašiku bagera, recimo? Pritom, ta kašika se pomera hiljadu puta u toku radnog dana, a kočnica se pipne ili ne dva - tri puta na 5 km u gradu a na otvorenom možeš da voziš i 100 km i da je ne pipneš, bukvalno.